1. А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.
3 Мој. 17:3, 5 Мој. 12:2, 1 Цар. 22:43
3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
5 Мој. 6:5, 5 Мој. 10:12, Псал. 31:23, Псал. 145:20, Мат. 22:37, Мар. 12:30, Лука 10:27, Рим. 8:21, 1 Кор. 8:3, 1 Јов. 5:3
4. Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.
1 Цар. 3:2, 1 Дн. 16:39, 2 Дн. 1:3
5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.
4 Мој. 12:6, 1 Цар. 9:2, 2 Дн. 1:7, Мат. 1:20, Мар. 6:22, Мар. 10:36, Јован 15:7
6. А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.
7. И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
4 Мој. 27:17, 5 Мој. 1:12, 1 Дн. 22:5, 1 Дн. 29:1, Јов 32:6, Проп. 10:16, Јер. 1:6
8. И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.
9. Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
2 Дн. 1:10, Псал. 72:1, Приче 2:3, Приче 3:13, Јевр. 5:14, Јаков 1:5
10. И би мило Господу што Соломун то заиска.
11. И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
2 Дн. 1:11, Јер. 45:5, Јаков 4:3
12. Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.
1 Цар. 4:29, 1 Цар. 5:12, 1 Цар. 10:23, Приче 3:13, Проп. 1:16, 1 Јов. 5:14
13. А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.
1 Цар. 10:23, Нем. 13:26, Приче 3:16, Мат. 6:33, 1 Кор. 3:21, 2 Кор. 6:10, Ефес. 3:20
14. И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.
15. Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
1 Мој. 31:54, 1 Мој. 41:7, 1 Цар. 8:65, Јест. 1:3, Јер. 31:26, Дан. 5:1, Мар. 6:21
16. Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.
3 Мој. 19:29, 4 Мој. 27:2, 5 Мој. 23:17
17. И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
18. А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.
19. И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
20. Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.
21. А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.