Мој избор

2. Царевима, глава 3

1. А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.

2 Цар. 1:17

2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.

1 Цар. 16:31

3. Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.

1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:31, 2 Цар. 10:28

4. А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.

1 Мој. 13:2, Јов 1:3, Иса. 16:1

5. Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.

2 Цар. 1:1

6. А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.

7. И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

1 Цар. 22:4

8. Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.

9. И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

10. И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

Псал. 78:34, Приче 19:3, Иса. 8:21

11. А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.

1 Цар. 22:7, Псал. 55:22, Приче 3:5, Амос 3:7

12. Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.

2 Цар. 2:25

13. А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

Суд. 10:14, Рута 1:15, 1 Цар. 18:19, Језек. 14:3, Дан. 5:17

14. А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.

1 Цар. 17:1, 2 Цар. 5:16, Псал. 15:4

15. Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

1 Сам. 10:5, 1 Дн. 25:3, Језек. 1:3, Језек. 8:1

16. И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.

2 Цар. 4:3

17. Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

Псал. 107:35

18. Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

1 Цар. 20:28, Јер. 32:17, Мар. 10:27, Лука 1:37, Ефес. 3:20

19. И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

1 Сам. 15:3, 2 Цар. 3:25

20. А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.

2 Мој. 29:39

21. А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

22. А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.

2. Царевима, глава 2

1. А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.

1 Мој. 5:24, 1 Цар. 19:21, Јевр. 11:5

2. И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.

Рута 1:15, 1 Сам. 1:26, 2 Цар. 4:30

3. Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.

1 Сам. 19:20, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 4:1, 2 Цар. 4:38, 2 Цар. 6:1, 2 Цар. 9:1

4. Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.

5. А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.

Амос 7:14

6. Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.

7. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.

8. И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.

2 Мој. 14:21, Ис.Н. 3:16

9. А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.

4 Мој. 11:17

10. А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.

Дела 1:10

11. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.

1 Мој. 5:24, 2 Цар. 6:17, Псал. 68:7, Јевр. 1:7, Јевр. 1:14

12. А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.

1 Мој. 37:29, 1 Мој. 37:34, Ис.Н. 7:6, 2 Цар. 13:14, Дела 1:9

13. И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.

14. И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.

Јован 14:12

15. А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.

16. И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.

1 Цар. 18:12, Језек. 8:3, Дела 8:39, Јевр. 11:5

17. Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.

Јевр. 11:5

18. И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?

19. Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.

Ис.Н. 6:26

20. А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.

21. А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.

2 Мој. 15:25, 2 Мој. 16:25, 2 Цар. 4:41, Јован 9:6

22. И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.

Друга књига о царевима

која се зове и Четврта књига о царевима

Глава 1

1. А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.

2 Сам. 8:2, 2 Цар. 3:5

2. А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.

1 Сам. 5:10

3. Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?

Иса. 8:19, Јер. 2:10

4. А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.

Јов 18:14, Приче 11:19, Проп. 8:13, Иса. 3:11, Рим. 6:23, Јаков 1:15

5. А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?

6. А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.

Приче 14:32

7. А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?

8. А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.

Зах. 13:4, Мат. 3:4, Јевр. 11:37

9. Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи.

2 Цар. 6:13, Псал. 105:15, Амос 7:12, Мат. 27:29

10. А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.

4 Мој. 11:1, Лука 9:54, Откр. 11:5

11. Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже.

1 Сам. 19:21, Иса. 26:11

12. А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.

13. Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.

1 Сам. 19:21, 1 Сам. 26:21, Псал. 72:14, Приче 27:22, Проп. 9:3, Иса. 1:5, Јер. 5:3

14. Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.

15. А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.

Иса. 51:12, Јер. 1:17, Језек. 2:6

16. И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.

17. И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.

18. А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?

1. Царевима, глава 22

1. И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.

2. А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом.

2 Дн. 18:2, 2 Дн. 18:34

3. И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског.

5 Мој. 4:33

4. И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.

2 Цар. 3:7

5. Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи.

6. Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

1 Цар. 18:19, 1 Цар. 18:20, 2 Цар. 10:19

7. А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

2 Цар. 3:11

8. А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.

1 Цар. 19:10, 1 Цар. 20:43, 1 Цар. 22:18, Јер. 36:23

9. Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.

10. А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

11. И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.

12. Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.

Јер. 23:25

13. А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро.

Иса. 30:10

14. А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.

4 Мој. 22:38, 2 Дн. 18:13, Псал. 27:1, Псал. 27:14, Псал. 56:1, Псал. 56:10, Приче 28:1, Јер. 1:7, Јер. 1:17, Јер. 1:19, Јер. 42:4, Језек. 2:3, Језек. 2:8, Дела 4:13, Дела 4:29, Дела 4:31, Дела 9:29, Рим. 8:31, 2 Кор. 3:12, Гал. 1:9

15. И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.

16. А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

17. Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.

Мат. 9:36

18. Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

19. А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.

Јов 1:6, Псал. 103:20, Иса. 6:1, Дан. 7:9, Дан. 7:10, Зах. 1:10, Мат. 18:10, Јевр. 1:7, Јевр. 1:14

20. И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно.

21. Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?

22. Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако.

Јов 12:16, Језек. 14:9, Мар. 5:13, 2 Сол. 2:11

1. Царевима, глава 21

1. А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског.

Суд. 6:33, 1 Сам. 29:1, 2 Цар. 9:21

2. И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди.

1 Мој. 3:6, 2 Мој. 20:17, 5 Мој. 5:21, 1 Сам. 8:14, Авак. 2:9, Лука 12:15, 1 Тим. 6:9, Јаков 1:14

3. А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих.

3 Мој. 25:23, 4 Мој. 36:7, Језек. 46:18

4. Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба.

5. Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба?

6. А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград.

7. Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.

1 Сам. 8:13, 1 Сам. 8:14, Јер. 6:7, Мих. 2:1

8. И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем.

Јест. 3:12

9. А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.

10. И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.

2 Мој. 22:28, 3 Мој. 24:14, 3 Мој. 24:15, 5 Мој. 13:13, Суд. 19:22, 1 Сам. 2:12, 2 Сам. 20:1, Дела 6:11, 2 Кор. 6:15

11. И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла.

12. И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.

Јов 15:34, Приче 11:9, Иса. 9:16, Иса. 58:4, 1 Тим. 4:2

13. И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.

3 Мој. 19:16, 4 Мој. 15:36, Ис.Н. 7:24, Мар. 15:20, Дела 7:58, Јевр. 11:37

14. Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је.

15. А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.

16. А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.

17. Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:

Псал. 9:12

18. Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме.

1 Цар. 13:32

19. И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.

1 Мој. 4:9, 1 Мој. 4:11, 1 Цар. 22:38, Псал. 68:23, Иса. 14:19, Језек. 46:18

20. А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.

1 Цар. 18:17, 2 Цар. 17:17, Иса. 29:21, Језек. 14:4, Амос 5:10, Рим. 7:14

21. Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.

5 Мој. 32:35, 1 Сам. 25:22, 1 Цар. 14:10, 2 Цар. 10:7, 2 Цар. 10:17, Псал. 94:1, Псал. 94:21

1. Царевима, глава 20

1. А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.

1 Мој. 14:1, 2 Цар. 8:7, Амос 1:4

2. И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,

3. И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.

4. А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.

5 Мој. 28:48, 2 Цар. 10:5

5. А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.

6. Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.

7. Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.

2 Мој. 3:16, 3 Мој. 4:15

8. А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.

9. И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.

10. А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.

1 Цар. 19:2, Јер. 46:17, Дела 23:12

11. А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.

Приче 27:1, Проп. 7:8

12. А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.

1 Цар. 16:9, Приче 31:4, Проп. 10:16

13. Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.

2 Мој. 7:15, Псал. 9:16

14. А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.

15. Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.

16. И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.

1 Цар. 16:9, Приче 20:1, Дан. 5:2, Дан. 5:30, Ос. 4:11, Ефес. 5:18

17. И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.

18. А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.

1 Сам. 2:3, 2 Цар. 14:8, Приче 16:18, Лука 14:11

19. И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.

20. И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.

3 Мој. 26:8, Јов 40:11, Псал. 33:16, Јер. 41:15

1. Царевима, глава 19

1. А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.

1 Цар. 18:40

2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.

Рута 1:17, 1 Цар. 2:23, 1 Цар. 20:10, Приче 27:1, Јер. 20:9

3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.

Јер. 20:9, Јер. 26:21

4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.

4 Мој. 11:15, Јона 4:3, Јона 4:8, Филиб. 1:21

5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.

Псал. 34:7, Зах. 4:1, Дела 12:7, Јевр. 1:14

6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.

8. А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.

2 Мој. 3:1, 2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, 5 Мој. 9:18, Мат. 4:2, Лука 4:2

9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

2 Мој. 33:21, Јона 4:5

10. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

2 Мој. 20:5, 1 Цар. 18:4, 1 Цар. 18:22, 1 Цар. 18:30, 1 Цар. 19:14, 1 Цар. 22:8, 2 Цар. 10:16, Псал. 69:9, Рим. 11:3

11. А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;

2 Мој. 24:12, Језек. 1:4, Наум 1:6

12. А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.

4 Мој. 14:18, Нем. 9:17, Јов 4:16, Псал. 86:15, Псал. 103:8, Псал. 111:4, Јован 10:3, Јаков 5:11

13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

2 Мој. 3:6, Иса. 6:2

14. А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

15. Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом.

2 Цар. 8:12, 2 Цар. 8:13

16. А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.

2 Цар. 9:1, Лука 4:27

17. Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.

2 Цар. 2:23, 2 Цар. 8:12, 2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:20, Иса. 11:4, Ос. 6:5, Амос 2:14, Откр. 19:21

18. Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.

Јов 31:27, Иса. 1:9, Језек. 6:8, Ос. 13:2, Јоило 2:32, Рим. 11:4

19. И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.

20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?

Лука 9:62

1. Царевима, глава 18

1. После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.

5 Мој. 28:12, Лука 4:25

2. И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.

3. И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.

Нем. 7:2, Јов 28:28

4. Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.

2 Цар. 6:32, 2 Цар. 9:7, Јер. 36:19, Мат. 10:40

5. И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.

Јер. 14:3, Јоило 1:18

6. И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.

7. А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?

Дан. 4:19

8. А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.

9. А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?

10. Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.

11. А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.

12. А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.

2 Цар. 2:16, Језек. 3:12, Језек. 3:14, Мат. 4:1, Дела 8:39

13. Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.

1 Цар. 19:10

14. А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.

15. А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.

16. Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.

17. А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?

Ис.Н. 7:25, 1 Цар. 21:20, Лука 23:2, Дела 16:20, Дела 17:6

18. А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.

1 Сам. 14:29, 1 Цар. 9:9, 2 Дн. 15:2

19. Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.

1 Сам. 29:1, 1 Цар. 16:33, 1 Цар. 18:22, 1 Цар. 18:40, 1 Цар. 22:6, 2 Цар. 3:13, 2 Цар. 10:19, Јер. 46:18

20. И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.

1 Цар. 22:6

21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.

Ис.Н. 24:15, 1 Цар. 18:39, Псал. 100:3, Мат. 6:24, 1 Кор. 10:21, Откр. 3:15

22. А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.

1 Цар. 19:10, 1 Цар. 19:14

23. Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.

1. Царевима, глава 17

1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.

5 Мој. 10:8, 1 Цар. 18:10, 1 Цар. 18:15, 2 Цар. 3:14, Јер. 15:19, Лука 4:25, Јаков 5:17, Откр. 11:6

2. Потом дође њему реч Господња говорећи:

3. Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

Јер. 36:19

4. И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.

Псал. 37:3, Откр. 12:6

5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

6. И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

Јоило 1:20

8. Тада дође њему реч Господња говорећи:

9. Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

Авд. 1:20, Лука 4:25, Лука 4:26

10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

1 Мој. 24:7, Псал. 24:1, Јован 4:7, Јевр. 11:37

11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

12. А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.

1 Мој. 18:6, 1 Мој. 21:15

13. А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.

1 Мој. 21:1, 1 Пет. 1:7

14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

Псал. 34:11, Филиб. 4:19, 1 Тим. 4:8

15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;

2 Дн. 20:20, Мат. 20:28, Јевр. 11:8

16. Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

5 Мој. 15:10, Приче 11:24

17. А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

18. И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

2 Сам. 16:10, Лука 4:34, Јован 2:4

19. А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

20. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

2 Мој. 15:25, 4 Мој. 11:11, 1 Сам. 7:8, 1 Цар. 18:36, Филиб. 4:6, Јаков 5:13, Јаков 5:16

21. И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.

2 Цар. 4:34, Дела 20:10

22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.

5 Мој. 32:39, Псал. 65:2, Приче 15:8, Мат. 21:22, Лука 7:14, Лука 11:9, Дела 20:10, Дела 20:12, Јевр. 11:35, 1 Јов. 3:22

1. Царевима, глава 16

1. И дође реч Господња Јују, сину Ананијевом за Васу говорећи:

1 Цар. 12:20, 2 Дн. 19:2

2. Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим,

1 Сам. 2:8, 1 Цар. 14:7, 1 Цар. 15:34, Псал. 75:6, Јер. 27:5, Дан. 2:21

3. Ево, ја ћу затрти наслеђе Васино и наслеђе дома његовог, и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог.

1 Цар. 14:10, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:12, Иса. 66:24

4. Ко Васин погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске.

1 Цар. 14:11, 1 Цар. 21:24

5. А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

2 Дн. 16:1

6. И почину Васа код отаца својих, и би погребен у Терси; а на његово место зацари се Ила, син његов.

1 Цар. 14:17

7. И тако преко пророка Јуја, сина Ананијевог дође реч Господња против Васе и дома његовог за све зло што учини пред Господом гневећи Га делима својих руку, те би као дом Јеровоамов, и зато што га поби.

1 Цар. 14:14, 2 Цар. 10:30, Псал. 115:4, Иса. 2:8, Ос. 1:4

8. Двадесет шесте године царовања Асиног над Јудом зацари се Ила, син Васин над Израиљем, и царова две године у Терси.

9. А слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на Илу, кад пијаше у Терси и опи се у кући Арсе, који управљаше домом његовим у Терси.

1 Сам. 25:36, 2 Сам. 13:28, 1 Цар. 14:14, 1 Цар. 20:16, Јов 31:3, Приче 20:1, Иса. 1:28

10. И дође Зимрије и уби га и погуби га двадесет осме године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место.

11. А чим се зацари и седе на престо свој, поби сав дом Васин, не остави му ни што уза зид мокри, и родбину његову и пријатеље његове.

1 Сам. 25:22

12. Тако Зимрије затре сав дом Васин по речи Господњој коју рече за Васу преко Јуја пророка,

13. За све грехе Васине и за грехе Иле, сина његовог, којима грешише и којима на грех наводише Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим.

5 Мој. 32:21, 1 Сам. 12:21, Иса. 3:16, Иса. 41:29, Јер. 10:8, Јер. 10:15, Јона 2:9, 1 Кор. 8:4

14. А остала дела Илина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

15. Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски.

1 Цар. 15:27, Јов 20:5, Псал. 37:35

16. И народ што беше у логору кад чу да је Зимрије дигао буну и цара убио, исти дан сав Израиљ у логору постави царем над Израиљем Амрија војводу.

17. И Амрије и сав Израиљ с њим отидоше од Гиветона и опколише Терсу.

18. А Зимрије кад виде где освојише град, отиде у двор царски, и запали над собом двор царски, те погибе,

Суд. 9:54

19. За грехе своје којима је грешио чинећи што је зло пред Господом, ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим је грешио наводећи на грех Израиља.

1 Цар. 12:28, Псал. 9:16

20. А остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

21. Тада се раздели народ Израиљев на двоје: Половина народа приста за Тивнијом, сином Гинатовим да га учини царем, а друга половина приста за Амријем.

Иса. 9:18

22. Али народ који приста за Амријем би јачи од народа који приста за Тивнијом сином Гонатовим. И умре Тивнија, а царова Амрије.