Мој избор

1. Царевима, глава 15

1. А осамнаесте године царовања Јеровоама, сина Наватовог, зацари се Авијам над Јудом.

2. И царова три године у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.

2 Дн. 11:21, 2 Дн. 12:2

3. Он хођаше у свим гресима оца свог, које је чинио пред њим, и не беше срце његово цело према Господу Богу његовом као срце Давида, оца његовог.

1 Цар. 11:4, Псал. 119:80

4. Али ради Давида даде му Господ Бог његов видело у Јерусалиму подигавши сина његовог након њега и утврдивши Јерусалим;

1 Мој. 12:2, 1 Цар. 11:36, 2 Дн. 21:7, Иса. 37:35

5. Јер је Давид чинио што је право пред Господом нити је одступио од свега што му је заповедио свега века свог осим ствари с Уријом Хетејином.

1 Цар. 14:8, 2 Дн. 13:2, 2 Дн. 13:22, Проп. 10:1, Лука 1:6

6. А рат беше између Ровоама и Јеровоама до његовог века.

1 Цар. 14:30

7. А остала дела Авијамова и све што је чинио није ли записано у дневнику царева Јудиних? А беше рат између Авијама и Јеровоама.

2 Дн. 13:2, 2 Дн. 13:22

8. И Авијам почину код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом, а на његово место зацари се Аса, син његов.

2 Дн. 14:1

9. Године двадесете царовања Јеровоама над Израиљем, зацари се Аса над Јудом.

10. Четрдесет и једну годину царова у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.

11. И твораше Аса што је право пред Господом као Давид отац му.

2 Дн. 15:17

12. Јер истреби аџуване из земље и укину све гадне богове које беху начинили оци његови.

1 Цар. 14:24, 1 Цар. 22:47, 2 Цар. 23:7

13. И матер своју Маху сврже с власти, јер она начини идола у лугу; и Аса изломи идола и сажеже на потоку Кедрону.

2 Мој. 32:20, 5 Мој. 13:6, 2 Дн. 15:16, Мат. 10:37, Лука 12:51, Лука 12:53

14. Али висине не бише оборене; али срце Асино беше цело према Господу свега века његовог.

1 Цар. 22:43

15. И унесе у дом Господњи шта беше посветио отац његов и шта он посвети, сребро и злато и судове.

16. И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог.

17. Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.

Ис.Н. 18:25, 1 Сам. 15:24, 1 Цар. 12:27, 2 Дн. 16:1, Јер. 41:9

18. Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи:

1 Мој. 14:15, 1 Цар. 11:23, 1 Цар. 20:1, 1 Цар. 20:33, 2 Цар. 18:15

19. Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.

20. И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову.

Суд. 18:29, 2 Сам. 20:14, 1 Цар. 20:34, 2 Цар. 15:29

21. А кад Васа то чу, преста зидати Раму, и врати се у Терсу.

22. Тада цар Аса сазва сав народ Јудин, никога не изузимајући; те однесоше камење из Раме и дрва, чим зидаше Васа, и од њега сазида цар Аса Геву Венијаминову и Миспу.

Ис.Н. 21:17, 1 Сам. 7:6, 2 Дн. 16:6, Јер. 40:6, Јер. 40:10

1. Царевима, глава 14

1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.

2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.

1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.

1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.

1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.

Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.

7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;

1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;

2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.

13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.

2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.

1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.

1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.

19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.

21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.

1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

1. Царевима, глава 13

1. А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.

1 Цар. 12:32, 2 Цар. 23:17

2. И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.

2 Цар. 23:15, 2 Цар. 23:16

3. И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.

2 Мој. 4:8, 2 Мој. 4:9, 5 Мој. 13:1, Иса. 7:14, Јован 2:18, 1 Кор. 1:22

4. А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.

Приче 21:30, Иса. 8:9, Јер. 20:2, Дела 5:39, Дела 12:1, 2 Кор. 10:6

5. А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.

6. Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.

2 Мој. 8:8, 2 Мој. 8:12, 4 Мој. 21:7, Псал. 119:58, Јер. 37:3, Мат. 5:44, Дела 7:60, Дела 8:24, Рим. 12:20

7. И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.

1 Сам. 9:7, 1 Кор. 2:14

8. Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.

4 Мој. 22:18

9. Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.

1 Кор. 5:11

10. И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.

11. А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.

2 Цар. 23:18

12. А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.

13. А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.

14. И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.

15. А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.

16. Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.

17. Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.

1 Цар. 20:35, 1 Сол. 4:15

18. А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.

Псал. 63:11, Приче 6:16, Приче 6:19, Иса. 36:10, Јер. 5:12, Јер. 29:31, Језек. 13:8, Мат. 7:15, Гал. 1:8, 1 Тим. 4:1, 2 Пет. 2:18, 1 Јов. 4:1

19. И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.

20. А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;

4 Мој. 23:5, Јован 11:51

21. И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,

1. Царевима, глава 12

1. Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.

2 Дн. 10:1

2. А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.

1 Цар. 11:26, 1 Цар. 11:40

3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:

4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.

1 Сам. 8:11, 1 Сам. 8:18, 1 Цар. 4:7, 1 Цар. 4:22, Јов 20:19, Јов 20:22, Приче 3:31, Проп. 5:8, Иса. 58:6, Језек. 45:8, Амос 1:2, Мих. 2:1, Мих. 2:3, Мал. 3:5, 1 Сол. 4:6

5. А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?

Јов 12:12, Приче 27:10, Проп. 10:4, Јер. 42:2

7. А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.

2 Дн. 10:7, Приче 15:1

8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?

10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.

1 Цар. 3:7, 1 Цар. 14:21, 2 Дн. 10:10, Псал. 7:16, Псал. 140:11, Приче 18:6, Иса. 47:1, Иса. 47:6, Дела 27:42

11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.

13. И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;

Проп. 2:19

14. И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

15. И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.

Суд. 14:4, 1 Цар. 11:11, 1 Цар. 22:23, 2 Дн. 10:15, 2 Дн. 25:20, Псал. 5:10, Амос 3:6

16. А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.

2 Сам. 19:7, 2 Сам. 20:1, Иса. 7:17, Јован 13:8

17. Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.

1 Цар. 11:13, 2 Дн. 11:13

18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.

2 Сам. 20:24, 1 Цар. 4:6, 2 Дн. 10:13

19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.

1 Сам. 10:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 10:19

20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.

1 Цар. 11:31, Гал. 1:8

21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.

2 Дн. 11:1

1. Царевима, глава 11

1. Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,

1 Мој. 6:2, Језд. 10:44, Нем. 13:26

2. Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.

2 Мој. 34:16

3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.

5 Мој. 17:17, Проп. 7:28, Пес. 6:7

4. И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.

5 Мој. 17:17, Ис.Н. 23:13, Нем. 13:26

5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.

Суд. 2:13, 2 Цар. 23:13

6. И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.

7. Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.

4 Мој. 21:29, 4 Мој. 33:52, 2 Цар. 23:13

8. Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.

9. А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,

5 Мој. 7:3, 1 Цар. 3:5, Псал. 90:7

10. И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.

1 Цар. 6:12, 2 Дн. 7:17

11. И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.

1 Цар. 12:15, 2 Цар. 17:15, 2 Цар. 17:20

12. Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.

13. Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.

2 Мој. 32:13, 5 Мој. 12:11, 2 Сам. 7:15, 1 Цар. 12:20, 2 Цар. 13:23, 2 Цар. 17:18, 2 Цар. 21:4, 1 Дн. 17:13, Псал. 89:33, Иса. 14:32

14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.

5 Мој. 31:16, 1 Дн. 1:46, 1 Дн. 5:26, Ос. 9:12, Наум 1:2

15. Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.

4 Мој. 24:19, 5 Мој. 20:13, 1 Дн. 18:12, Псал. 108:10

16. Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.

17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.

18. И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.

19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.

Језек. 30:18

20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.

21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.

1 Цар. 2:10, 1 Цар. 2:34

22. А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.

7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

4. То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;