Мој избор

2. Царевима, глава 13

1. Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

2. И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих.

3. Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време.

3 Мој. 26:17, 5 Мој. 4:23, 5 Мој. 6:13, 5 Мој. 7:4, Суд. 2:14, 2 Цар. 8:12, Псал. 7:11, Иса. 10:5, Јер. 49:27, Наум 1:3

4. Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски.

2 Мој. 3:7, 4 Мој. 21:7, Суд. 6:6, 2 Цар. 14:26, Псал. 78:34, Приче 15:3, Јер. 2:27

5. И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре.

2 Цар. 14:25, Лука 2:11

6. Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

1 Цар. 16:33

7. А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.

2 Сам. 22:43, 2 Цар. 8:12

8. А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

9. И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов.

10. Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

11. И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше.

12. А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?

2 Цар. 14:9, 2 Цар. 14:15, 2 Дн. 25:17

13. И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих.

14. А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

2 Цар. 2:12

15. А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле.

16. Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

1 Мој. 49:24

17. И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

1 Цар. 20:26

18. Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

2 Мој. 17:11

19. Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити.

2 Цар. 13:25

20. Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу.

2 Цар. 5:2

21. И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.

2 Цар. 4:35, Мат. 27:52, Јован 5:25, Јован 5:28

22. А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог.

2 Цар. 8:12

2. Царевима, глава 12

1. Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.

2 Дн. 24:1

2. И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

3. Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

1 Цар. 15:14, 2 Цар. 14:4

4. И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи.

2 Мој. 30:13, 2 Цар. 12:18, 2 Цар. 22:4, 2 Дн. 24:7

5. Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити.

6. Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому.

2 Дн. 24:5

7. Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

8. И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому.

9. Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.

2 Цар. 22:4, Лука 21:1

10. А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.

2 Дн. 24:11

11. Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

12. И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

13. Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних;

14. Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

15. И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху.

2 Цар. 22:6, 2 Дн. 34:12, Мат. 24:45, 1 Кор. 4:2

16. Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.

3 Мој. 5:15, 3 Мој. 7:7, 4 Мој. 5:8, 4 Мој. 18:9

17. Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.

2 Цар. 8:12, Авак. 1:9

18. А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима.

1 Цар. 15:18, 2 Цар. 16:8, 2 Дн. 16:2

19. А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

20. А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

21. Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов.

2 Дн. 24:26

2. Царевима, глава 11

1. А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.

2 Цар. 8:26, 2 Цар. 10:7, 2 Дн. 22:10

2. Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.

3. И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.

2 Дн. 22:12, Псал. 12:8

4. А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог.

2 Дн. 23:1

5. И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском.

1 Дн. 9:25, Лука 1:23

6. А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.

7. А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.

8. И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.

9. И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.

2 Дн. 23:8

10. И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем.

1 Сам. 21:9, 2 Сам. 8:7, 1 Дн. 26:26

11. И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара.

12. Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар!

2 Мој. 25:16, 5 Мој. 17:14, 2 Сам. 1:10, Псал. 19:7, Иса. 8:16

13. А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи;

2 Дн. 23:12

14. И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна!

1 Цар. 18:17, 2 Цар. 9:23, 2 Цар. 23:3, Приче 29:2, Мат. 21:9, Лука 19:37, Откр. 19:1

15. А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем.

16. И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише.

1 Мој. 9:6, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:30, Нем. 3:28, Приче 11:31, Иса. 3:11, Јер. 31:40, Мат. 26:52, Јаков 2:13, Откр. 13:10

17. Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа.

5 Мој. 5:2, 1 Сам. 10:25, Јер. 11:3, Јер. 11:6

18. Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.

2 Мој. 32:20, 5 Мој. 7:5, Суд. 6:25, Суд. 6:28, 2 Цар. 10:26, 2 Дн. 23:17

19. И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо.

2 Дн. 23:20

20. И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома.

Приче 11:10

21. Јоасу беше седам година кад се зацари.

2. Царевима, глава 10

1. А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече:

5 Мој. 16:18

2. Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје,

2 Цар. 5:6

3. Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог.

4. Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети?

2 Цар. 9:24, 2 Цар. 9:27, Лука 14:31

5. И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља.

Ис.Н. 9:11, Ис.Н. 9:24

6. И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху.

2 Мој. 20:5, Јов 21:19

7. И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

1 Цар. 21:21

8. И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.

9. А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове?

2 Цар. 9:14, 2 Цар. 9:24, Ос. 1:4

10. Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије.

1 Сам. 3:19, 2 Дн. 22:7, Псал. 33:11, Иса. 14:27, Мат. 24:35, 1 Пет. 1:25

11. Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

1 Цар. 18:19, 2 Дн. 22:7

12. Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу,

13. Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

2 Цар. 8:29

14. Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих.

15. Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

1 Дн. 2:55, Језд. 10:19, Јер. 35:6

16. И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима.

Приче 27:2, Мат. 6:2, Дела 8:31, Рим. 10:2

17. И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.

1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8, 2 Дн. 22:8, Јов 18:5, Јов 18:20, Јов 31:3, Псал. 34:16, Псал. 145:20, Приче 2:22, Приче 10:7, Приче 10:29, Мал. 4:1

18. Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

1 Цар. 16:31

19. Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.

1 Цар. 22:6

20. И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је.

2. Царевима, глава 9

1. А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски.

1 Цар. 20:35, 2 Цар. 4:29, 2 Цар. 8:28, Јер. 1:9, Јер. 1:17

2. И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет.

3. И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се.

1 Цар. 19:16, 2 Цар. 9:6

4. И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски.

5. И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо.

6. Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.

1 Сам. 2:7, 2 Дн. 22:7, Псал. 75:6, Псал. 83:18, Јер. 27:5, Дан. 2:21

7. И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине.

1 Цар. 18:4, Псал. 58:10

8. И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.

5 Мој. 32:36, 1 Сам. 25:22, 1 Цар. 14:10, Псал. 76:8, Псал. 76:12, Псал. 110:5

9. И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног.

1 Цар. 14:10, 1 Цар. 16:3

10. И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже.

1 Цар. 14:10, 2 Цар. 9:35, Јер. 15:3

11. А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову.

Јер. 29:26, Ос. 9:7, Мар. 3:21, Јован 10:20, Дела 17:18, 1 Кор. 4:10, 2 Кор. 5:13

12. А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.

13. Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.

Мат. 21:7, Мар. 11:7

14. Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског.

2 Цар. 10:9

15. А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.

2 Цар. 8:29, 2 Дн. 22:6

16. И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама.

17. А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?

18. И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.

19. И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.

20. Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.

2 Сам. 18:27, 2 Цар. 4:24

21. Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

2 Цар. 8:29, 2 Дн. 22:7

2. Царевима, глава 8

1. И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.

3 Мој. 26:19, 3 Мој. 26:26, 2 Сам. 24:13, 1 Цар. 17:1, 2 Цар. 4:35, Псал. 105:16, Агеј 1:11

2. А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година.

3. А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.

4. А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије.

2 Цар. 5:27

5. А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео.

2 Цар. 4:35

6. Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада.

7. После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо.

Јер. 40:5

8. А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.

Ис.Н. 9:14, 1 Сам. 9:7, 1 Сам. 9:9, 1 Цар. 19:15, 2 Цар. 5:5, 2 Дн. 1:2

9. Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести?

10. А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети.

11. И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.

1 Мој. 45:2, Псал. 119:136, Јер. 9:1, Јер. 9:18, Лука 19:41

12. А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.

1 Цар. 19:17, 2 Цар. 10:32, 2 Цар. 12:17, 2 Цар. 15:16, Псал. 137:9, Иса. 13:18, Ос. 13:16, Амос 1:3, Амос 1:13

13. А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.

1 Сам. 17:43, 1 Цар. 19:15

14. Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити.

15. Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило.

16. Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин.

2 Дн. 21:3

17. Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.

18. И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.

19. Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека.

2 Сам. 7:13, 1 Цар. 11:36, 2 Дн. 21:7, Псал. 132:17

20. За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.

1 Мој. 27:40, 1 Мој. 27:41, 1 Цар. 22:48, 2 Цар. 3:27, 2 Дн. 21:8

2. Царевима, глава 7

1. Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским.

2 Мој. 8:23, Ис.Н. 3:5, 2 Цар. 7:18, Псал. 46:1

2. А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

1 Мој. 7:11, 1 Мој. 8:2, 4 Мој. 11:22, 5 Мој. 3:27, 2 Цар. 5:18, 2 Цар. 7:17, Мал. 3:10, Јевр. 3:17

3. А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо?

3 Мој. 13:46, 4 Мој. 5:2, 5 Мој. 24:8, 2 Цар. 5:27, Лука 17:12

4. Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

Јест. 4:16, Лука 15:17

5. И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.

6. Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас.

3 Мој. 26:36, 2 Сам. 5:24, 1 Цар. 10:29, 2 Цар. 3:23, Јов 15:21, Језек. 1:24, Језек. 10:5, Откр. 6:15

7. Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих.

Јов 18:11, Псал. 48:4, Приче 28:1, Јер. 48:8

8. Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

9. Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом.

Јест. 9:17, Иса. 41:27, Наум 1:15, Филиб. 2:14, 2 Пет. 1:19

10. И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

11. А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

12. А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

13. А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо.

14. И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите.

15. И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

16. Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.

4 Мој. 23:19, Псал. 89:2, Иса. 33:23, Иса. 40:8, Иса. 44:26, Мат. 24:35, Мар. 13:31, 1 Кор. 1:9, 1 Сол. 5:24, 1 Пет. 1:25

17. И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође.

5 Мој. 32:35, 5 Мој. 32:39, 2 Цар. 6:32, 1 Дн. 4:8, 2 Дн. 36:16, Јов 31:3, Приче 13:13, Иса. 5:24, Иса. 28:22, Јер. 5:11, Јер. 5:14, Наум 1:2, Лука 10:16, Јевр. 10:30, Јуда 1:14

2. Царевима, глава 6

1. А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.

1 Сам. 10:12, 1 Сам. 19:19, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 4:1, 2 Цар. 4:38, 2 Цар. 9:1

2. Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.

3. А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.

4. И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.

5. А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.

6. А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.

2 Мој. 15:25, 2 Цар. 2:21, 2 Цар. 4:41

7. А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.

8. А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.

9. А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.

2 Цар. 13:14, Псал. 25:14, Приче 3:32, Иса. 6:13, Амос 3:7, Мат. 5:13

10. И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.

11. И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?

12. А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.

13. Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.

1 Мој. 37:17

14. И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.

15. А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?

16. А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.

2 Сам. 22:3, 2 Сам. 22:31, 2 Дн. 32:7, Псал. 3:3, Псал. 3:7, Псал. 18:2, Псал. 18:10, Псал. 27:1, Псал. 27:3, Псал. 28:7, Псал. 34:22, Псал. 40:4, Псал. 55:18, Иса. 43:1, Рим. 8:31

17. И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.

4 Мој. 22:23, 2 Цар. 2:11, Псал. 34:7, Зах. 1:8, Јевр. 1:14

18. А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.

1 Мој. 19:11, Дела 13:9

19. Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.

20. А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.

21. А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?

2 Цар. 2:12

22. А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.

Приче 25:21, Рим. 12:20

2. Царевима, глава 5

1. И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав.

2 Мој. 11:3, 2 Цар. 4:8, Јест. 9:4, Лука 4:27

2. А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову.

3. И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.

3 Мој. 13:9, Лука 4:27

4. Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске.

5. А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине.

1 Мој. 45:22, 1 Сам. 9:8

6. И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе.

7. А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном.

1 Мој. 30:2, 1 Мој. 37:29, 5 Мој. 32:39, 1 Сам. 2:6

8. А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.

Мат. 7:16

9. И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.

10. А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се.

2 Цар. 4:41, Јован 9:7

11. Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу.

1 Кор. 2:14

12. Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан.

Приче 14:17, Проп. 7:9, Ефес. 4:31, Кол. 3:8, Јаков 1:19

13. Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?

1 Сам. 24:12

14. И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се.

2 Мој. 4:7, Јов 33:25, Лука 4:27

15. Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог.

1 Мој. 33:11, 1 Сам. 9:7, Иса. 43:10, Дан. 2:47, Лука 17:15, Рим. 10:10

16. Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте.

1 Мој. 14:23, 2 Цар. 3:14, Дан. 5:17, Мат. 10:8, Дела 8:18, Дела 8:20

17. Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

18. А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом.

2 Цар. 7:2, 2 Цар. 7:17

19. А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште.

20. Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега.

2 Мој. 20:17, Ис.Н. 6:18, 1 Сам. 8:3, Псал. 10:3, Приче 1:19, Приче 15:27, Лука 12:15, Кол. 3:5, 1 Тим. 6:10

2. Царевима, глава 4

1. А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.

2 Мој. 21:2, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 15:12, 5 Мој. 15:18, 1 Цар. 20:35, 2 Цар. 2:3, 2 Цар. 2:5, 2 Цар. 2:7, Нем. 5:1, Нем. 5:13, Јер. 34:8, Јер. 34:17, Мат. 18:25

2. А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.

1 Цар. 17:12

3. А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.

4. Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.

5. И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.

6. А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.

Мат. 14:20

7. Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.

8. После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.

Ис.Н. 19:18, 1 Сам. 28:4, 2 Цар. 8:5

9. И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.

Приче 31:10

10. Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.

2 Цар. 4:21, Мат. 10:41, Мат. 25:40, Рим. 12:13, Јевр. 13:1

11. Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.

12. И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.

13. И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.

14. А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.

15. А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.

16. А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.

1 Мој. 18:10, 1 Мој. 18:14

17. И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.

18. И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;

19. И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.

20. И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.

21. Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.

22. Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.