Мој избор

1. Царевима, глава 2

1. А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи:

1 Мој. 3:19, 1 Мој. 47:29, 5 Мој. 31:14, 2 Сам. 14:14, Јов 30:23, Псал. 89:48, Проп. 12:7

2. Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек.

Ис.Н. 23:14, Јер. 29:7, Јевр. 9:27

3. И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,

5 Мој. 17:19, Ис.Н. 1:7, 1 Сам. 18:5, 1 Сам. 18:14, 1 Сам. 18:30, 1 Дн. 22:12

4. Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом.

2 Сам. 7:12, 2 Сам. 7:25, 1 Цар. 8:25, 2 Цар. 20:3, 2 Дн. 6:16, 2 Дн. 23:3, Псал. 132:12, Јер. 33:17

5. А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.

2 Сам. 3:27, 2 Сам. 3:39, 2 Сам. 19:5, 2 Сам. 20:10

6. Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб.

Приче 20:26

7. Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог.

2 Сам. 9:7, 2 Сам. 17:27, 2 Сам. 19:31, 2 Сам. 19:37

8. И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем.

2 Сам. 16:5

9. Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб.

2 Мој. 20:7

10. Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом.

2 Сам. 5:7, 1 Цар. 1:21, Јов 14:1, Проп. 12:5, Дела 2:29

11. А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

2 Сам. 5:4, 1 Дн. 29:26

12. И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако.

1 Дн. 29:23, 2 Дн. 1:1

13. Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро.

1 Сам. 16:4

14. Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори.

15. Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде.

1 Дн. 22:9, 1 Дн. 28:5, 2 Дн. 20:6, Јов 9:12, Псал. 33:10, Псал. 115:3, Приче 19:21, Иса. 14:27, Иса. 46:9, Дан. 2:21, Дела 5:39

16. Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори.

17. А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.

1 Цар. 1:3

18. А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те.

19. И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране.

2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Псал. 45:9, Псал. 110:1, Приче 23:22, Мат. 20:21

20. Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.

Прва књига о царевима

која се зове и Трећа књига о царевима

Глава 1

1. А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.

1 Цар. 1:15

2. Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.

1 Сам. 16:21, Јест. 2:2

3. И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

Ис.Н. 19:18, 1 Цар. 2:17

4. А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

1 Мој. 4:1

5. А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.

5 Мој. 17:16, 2 Сам. 3:4

6. И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.

1 Сам. 3:13, 2 Сам. 3:3

7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

2 Сам. 20:25, 1 Цар. 2:22, 1 Цар. 2:28

8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

2 Сам. 23:8, 1 Цар. 4:18

9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

1 Цар. 1:19, 1 Цар. 1:41

10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.

Откр. 13:13

11. Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.

2 Сам. 3:4

12. Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.

Приче 11:14

13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?

1 Дн. 22:9

14. И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.

15. И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?

17. А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.

1 Мој. 18:12, Ефес. 5:33

18. А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.

20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.

2. Самуилова, глава 24

1. А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду.

4 Мој. 1:19, 2 Сам. 16:10, 1 Цар. 22:2, 1 Дн. 27:23

2. И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа.

1 Мој. 26:4, 5 Мој. 8:13, 2 Сам. 24:15, 2 Дн. 32:25, Приче 18:12

3. А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то?

Јона 1:10

4. Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев.

1 Дн. 21:4, Проп. 8:4, Дела 5:9

5. И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира.

4 Мој. 32:1, 4 Мој. 32:3, 5 Мој. 2:36

6. Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску.

Ис.Н. 19:47, Суд. 18:28

7. Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју.

8. И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана.

9. И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада.

1 Сам. 11:8, 1 Дн. 21:5

10. Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.

1 Сам. 13:13, 1 Сам. 24:6, 2 Сам. 12:13, 1 Дн. 21:8, Приче 18:4, 1 Јов. 3:20

11. А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече:

1 Сам. 9:9, 1 Сам. 22:5

12. Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.

13. И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао.

1 Дн. 21:12

14. А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке.

Псал. 103:8, Псал. 119:156, Иса. 47:6, Језек. 23:24, Зах. 1:15

15. И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи.

2 Мој. 30:12, 1 Дн. 21:14, 1 Дн. 27:24

16. А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина.

1 Мој. 6:6, 2 Мој. 12:23, 1 Сам. 15:11, 1 Дн. 21:15, Псал. 78:48, Псал. 104:4, Јер. 26:19, Језек. 16:42, Јоило 2:13, Јона 3:10

17. А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог.

4 Мој. 16:22, 1 Дн. 21:17

18. Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина.

19. И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди.

20. Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље,

21. И рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу.

1 Мој. 23:8, 4 Мој. 16:48

2. Самуилова, глава 23

1. А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

1 Дн. 16:7

2. Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

Мат. 22:42, Мар. 12:35, 2 Пет. 1:21

3. Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

2 Мој. 18:21, Јов 34:17, Рим. 13:3

4. И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

Приче 4:18

5. Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

Иса. 55:3

6. А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

7. Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

8. Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

1 Дн. 11:11

9. За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

1 Дн. 11:12, 1 Дн. 27:4

10. Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

11. А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

1 Дн. 11:12

12. Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

13. И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

5 Мој. 33:29, 1 Сам. 22:1, 1 Дн. 14:11, 1 Дн. 29:11, Псал. 3:8, Псал. 46:1, Псал. 98:1, Приче 21:30, Рим. 8:31

14. А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

1 Сам. 22:4, 1 Дн. 12:16

15. А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

1 Дн. 11:16

16. Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

1 Сам. 7:6

17. И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

3 Мој. 17:10

18. И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

2 Сам. 2:18

19. Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

20. И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

2 Мој. 15:15, Ис.Н. 15:21, 1 Дн. 27:6

21. Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

22. То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

2. Самуилова, глава 22

1. И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;

2 Мој. 15:1, 1 Дн. 16:7

2. И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.

1 Мој. 15:1, 5 Мој. 32:4, Псал. 18:2

3. Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.

1 Мој. 15:1, Псал. 3:3, Псал. 9:9, Псал. 18:2, Приче 18:10, Иса. 32:2, Лука 1:69, Јевр. 2:13

4. Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

5. Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.

6. Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

7. У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

2 Мој. 3:7, Псал. 116:4

8. Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

Суд. 5:4, Псал. 18:7, Псал. 77:18, Наум 1:5

9. Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

Псал. 97:3, Авак. 3:5, Јевр. 12:29

10. Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.

Иса. 64:1

11. И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.

Псал. 104:3

12. Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

13. Од севања пред Њим гораше живо угљевље.

14. Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.

Иса. 30:30

15. Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

5 Мој. 32:23, Псал. 7:13, Псал. 144:6, Авак. 3:11

16. Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

17. Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18. Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

19. Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

20. И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.

2 Сам. 15:26, Псал. 31:8

21. Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

22. Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.

2. Самуилова, глава 21

1. И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане.

3 Мој. 18:25, 4 Мој. 35:33, Ис.Н. 9:20, 2 Сам. 16:8, Иса. 26:21

2. Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.

Ис.Н. 9:3

3. И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?

2 Сам. 20:19

4. А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним?

5. Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим,

6. Од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати.

Суд. 20:4

7. Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим.

1 Сам. 18:3, 1 Сам. 20:15, 1 Сам. 23:18

8. И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.

1 Сам. 18:19, 2 Сам. 3:7

9. И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве.

2 Сам. 6:17

10. А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу.

5 Мој. 21:23, 2 Сам. 3:7

11. И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.

12. И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.

1 Сам. 31:11

13. И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених.

14. И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи.

Ис.Н. 7:26, Ис.Н. 18:28

15. И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста.

16. Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида.

17. Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево.

2 Сам. 18:3

18. После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих.

1 Дн. 11:29, 1 Дн. 27:11

19. И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.

1 Сам. 17:7

20. И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог.

1 Дн. 20:6

21. И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог.

22. Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.

2. Самуилова, глава 20

1. А онде се деси неваљао човек, по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Ми немамо део с Давидом, ни наследство са сином Јесејевим; свак у свој шатор, о Израиљу!

5 Мој. 13:13, Суд. 19:22, 1 Сам. 2:12, 2 Сам. 12:10, 2 Сам. 19:43, 2 Сам. 23:6, 1 Цар. 12:16, 1 Цар. 21:10, 1 Цар. 21:13, 2 Дн. 10:16, 2 Дн. 13:7, Јован 13:8

2. Тако сви Израиљци одступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара свог и отпратише га од Јордана до Јерусалима.

Приче 17:14

3. А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које беше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, где их храњаше али не легаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.

2 Сам. 15:16

4. Потом рече цар Амаси: Сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овде.

5. И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен.

6. А Давид рече Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара свог, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.

1 Сам. 26:6, 2 Сам. 2:18, 2 Сам. 11:11, 1 Цар. 1:33

7. Тако изиђоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изиђоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријевог.

2 Сам. 8:18, 1 Цар. 1:38

8. И кад беху код великог камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав беше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго беше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.

9. Тада рече Јоав Амаси: Јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га целује.

Мат. 26:49, Лука 22:47

10. А Амаса не узимаше на ум мач, који беше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му црева на земљу, те од једног ударца умре. Потом Јоав и Ависај, брат његов, отидоше у потеру за Севом сином Вихријевим.

1 Мој. 4:8, 2 Сам. 2:23

11. А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!

12. А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видећи онај човек где се зауставља сав народ, одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад виде где се зауставља сваки ко наиђе на њ.

13. И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да терају Севу сина Вихријевог.

14. И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свим Виранима, који се окупише те иђаху за њим.

Суд. 9:21, 1 Цар. 15:20, 2 Дн. 16:4

15. И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што беше с Јоавом наваљиваше да обори зид.

2 Цар. 19:32, Јер. 32:24, Лука 19:43

16. Тада викну једна мудра жена из града: Чујте, чујте! Кажите Јоаву: Приступи овамо да говорим с тобом.

Проп. 9:14

17. А кад он приступи к њој, рече жена: Јеси ли ти Јоав? А он рече: Јесам. А она рече: Послушај речи слушкиње своје. А он рече: Да чујем.

18. А она рече говорећи: Од старине се говори: Ваља питати у Авелу. И тако се извршаваше.

5 Мој. 20:10

19. Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње?

5 Мој. 20:10, 1 Сам. 26:19

20. А Јоав одговори и рече: Сачувај Боже! Сачувај Боже! Нећу да прождрем ни да раскопам.

21. Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида.

1 Цар. 11:26

2. Самуилова, глава 19

1. И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.

2. И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог.

3. И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја.

4. А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!

1 Сам. 4:12, 2 Сам. 15:30, 2 Сам. 18:33

5. Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.

6. Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули.

7. Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.

Приче 14:28

8. Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор.

Рута 4:1, 2 Сам. 18:4, 2 Сам. 18:17, 2 Сам. 18:24, 1 Цар. 12:16, 2 Цар. 14:12

9. И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома.

1 Сам. 17:1, 2 Сам. 5:18, 2 Сам. 15:14, 2 Сам. 22:44

10. Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара?

11. Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.

12. Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара?

1 Мој. 2:23, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, 2 Сам. 19:41

13. Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава.

Рута 1:17, 2 Сам. 3:29, 2 Сам. 8:16, 2 Сам. 17:25, 1 Цар. 19:2, 1 Дн. 2:16, 1 Дн. 12:18

14. И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим.

Суд. 20:1, Псал. 110:2, Дела 4:32

15. И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.

Ис.Н. 5:9, 1 Сам. 11:14

16. Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду;

2 Сам. 16:5

17. И хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара.

2 Сам. 9:2, 2 Сам. 9:10, 2 Сам. 16:1

18. Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана,

19. И рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе.

2 Сам. 13:33, 2 Сам. 16:5, Псал. 32:2, Приче 28:13, Мат. 5:25, Рим. 4:6, Рим. 4:8, 2 Кор. 5:19

20. Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог.

2 Сам. 16:5

2. Самуилова, глава 18

1. И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике.

2. И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.

2 Сам. 15:19

3. Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш.

2 Сам. 21:17

4. А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду.

5. И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома.

2 Сам. 19:1

6. И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.

Ис.Н. 17:15, Ис.Н. 17:18, Ис.Н. 20:7

7. Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада.

Приче 11:21

8. Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач.

9. А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.

2 Сам. 13:29, 2 Сам. 14:26, Јов 18:5, Мат. 27:5, 1 Кор. 11:14

10. Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту.

11. А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.

12. А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома.

13. Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.

14. А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту.

2 Сам. 19:13

15. Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.

16. Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.

17. И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору.

Ис.Н. 7:26, Ис.Н. 8:29, 2 Сам. 19:8, 2 Цар. 8:21, 2 Цар. 14:12, Јер. 22:18, Плач 3:53

18. Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана.

1 Мој. 14:17, 4 Мој. 32:42, 2 Сам. 14:27, Јов 13:12, Псал. 34:16, Псал. 49:11, Псал. 109:13, Приче 2:22

19. Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.

2 Сам. 15:36, 2 Сам. 17:17

20. А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо.

21. Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.

2. Самуилова, глава 17

1. Још рече Ахитофел Авесалому: Да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам Давида ноћас.

2. Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглих руку; и уплашићу га, те ће побећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самог.

5 Мој. 25:18, 2 Сам. 16:14, 1 Цар. 22:31, Зах. 14:7, Мат. 21:38, Јован 11:50

3. И обратићу сав народ к теби; јер за оним кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.

Јер. 6:14

4. И то се учини добро Авесалому и свим старешинама Израиљевим.

5. Али рече Авесалом: Дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће и он рећи.

6. А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: Тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? Кажи ти.

7. А Хусај рече Авесалому: Није добар савет што је сада саветовао Ахитофел.

8. Још рече Хусај: Ти знаш оца свог и људе његове да су храбри и да су љута срца као медведица кад јој отму медведиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.

Ос. 13:8

9. Гле, он се је сада сакрио у какву јаму или на друго како место. Па ако у први мах који од ових погину, ко год чује сваки ће рећи: Побијен је народ који приста за Авесаломом.

10. А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути, јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.

Псал. 89:19

11. Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као песка на мору, па ти главом иди у бој.

1 Мој. 22:17

12. Тада ћемо поћи на њ, где би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свих људи што су с њим.

13. Ако ли утече у град, сав народ израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе онде.

14. Тада рече Авесалом и сви Израиљци: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. Јер Господ беше наредио да се разбије савет Ахитофелов, који беше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.

2 Сам. 15:31, 2 Сам. 15:34, Псал. 9:15

15. Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако.

16. Него брже пошаљите, те јавите Давиду и реците: Немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пређи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.

17. А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смеху показати ни ући у град.

Ис.Н. 2:4, Ис.Н. 15:7, 2 Сам. 15:27, 2 Сам. 15:36, 1 Цар. 1:9, 1 Цар. 1:42

18. Али их виде један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.

2 Сам. 3:16, 2 Сам. 16:5, 2 Сам. 19:16

19. И жена узе и разастре поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.

Ис.Н. 2:4, Ис.Н. 2:6

20. Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: Где је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: Отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.

2 Мој. 1:19, Ис.Н. 2:4, 1 Сам. 19:14, 1 Сам. 21:2, 1 Сам. 27:11