5. Мојсијева, глава 2

1. Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.

2. И рече ми Господ:

3. Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север.

4. И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.

2 Дн. 20:10

5. Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство.

1 Мој. 36:8, 5 Мој. 32:8, Ис.Н. 24:4, Псал. 115:3, Дан. 4:32, Дан. 4:35, Дела 17:26

6. Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.

4 Мој. 20:19

7. Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.

8. И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.

1 Цар. 9:26, 2 Цар. 14:22

9. И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.

1 Мој. 19:36, 4 Мој. 21:28, Суд. 11:15, Псал. 83:8

10. (Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;

1 Мој. 14:5, 4 Мој. 13:23, 5 Мој. 9:2

11. О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.

12. И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.)

1 Мој. 14:6, 1 Мој. 36:20

13. А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда.

14. А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.

4 Мој. 14:33, 4 Мој. 26:64, 5 Мој. 1:34, 5 Мој. 1:46, Псал. 78:33, Псал. 90:3

15. Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.

1 Сам. 5:6, 1 Сам. 5:9, 1 Сам. 5:11, 1 Сам. 7:13, Псал. 78:33, Псал. 95:10, Јевр. 4:1

16. И кад сви ти људи за војску помреше у народу,

Ис.Н. 5:6

17. Рече ми Господ говорећи:

18. Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара;

19. И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство.

1 Мој. 19:38, Суд. 11:15

20. (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.

1 Мој. 14:5

21. Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;

22. Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.

1 Мој. 36:8, Јов 12:23

Пета књига Мојсијева

која се зове Закони поновљени

Глава 1

1. Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

4 Мој. 32:6, 4 Мој. 32:20, 4 Мој. 32:29, Ис.Н. 9:1

2. Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

4 Мој. 13:27, 5 Мој. 9:23

3. А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,

4 Мој. 33:38

4. Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.

4 Мој. 21:24, Ис.Н. 13:12, Нем. 9:22, Псал. 135:11

5. С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

6. Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

2 Мој. 3:1, 2 Мој. 19:1, 4 Мој. 10:11

7. Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.

Ис.Н. 10:40

8. Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

1 Мој. 12:7, 1 Мој. 15:18

9. И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

2 Мој. 18:18

10. Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

1 Мој. 15:5, 1 Мој. 22:17, 2 Мој. 32:13, 5 Мој. 10:22, 1 Дн. 27:23

11. Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

1 Мој. 22:17, 2 Мој. 32:13, Псал. 115:14

12. Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

1 Цар. 3:8, 2 Кор. 11:28

13. Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.

14. Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.

15. Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

2 Мој. 18:25

16. И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

2 Мој. 23:2, 2 Мој. 23:7, 3 Мој. 24:22, Јован 7:24

17. Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

2 Мој. 18:22, 2 Мој. 18:26, 1 Сам. 16:7, 2 Дн. 19:6, Приче 24:23, Приче 28:21, Јаков 2:1

18. И заповедих вам онда све што ћете чинити.

19. Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

4 Мој. 10:12, 4 Мој. 13:27, 5 Мој. 8:15

20. Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

21. Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

4 Мој. 13:31, Ис.Н. 1:9, Псал. 27:1, Иса. 41:10, Иса. 43:1, Лука 12:32, Јевр. 13:6

22. А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

4. Мојсијева, глава 36

1. Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

4 Мој. 26:29

2. И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим.

4 Мој. 26:55, 4 Мој. 27:1, 4 Мој. 27:7, 4 Мој. 33:54

3. Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити.

4. И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово.

3 Мој. 25:10, 3 Мој. 25:13

5. Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових.

4 Мој. 27:7

6. Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду.

1 Дн. 23:22

7. Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.

1 Цар. 21:3

8. И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих,

1 Дн. 23:22

9. Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.

10. Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.

11. Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,

4 Мој. 27:1

12. У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог.

13. То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону.

4 Мој. 22:1, 4 Мој. 26:3, 4 Мој. 31:12, 4 Мој. 33:50, 5 Мој. 33:4, Нем. 9:12, Јован 1:17

4. Мојсијева, глава 35

1. Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

2. Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

3 Мој. 25:32, 3 Мој. 25:34, 4 Мој. 18:20, 5 Мој. 18:1, 5 Мој. 18:6, Ис.Н. 14:3, Ис.Н. 21:2, 1 Дн. 6:64, 2 Дн. 11:14, Језек. 45:1

3. Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

4. А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

5. Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

6. А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

4 Мој. 35:11, 5 Мој. 4:41, Ис.Н. 20:2, Псал. 9:9, Псал. 62:7, Иса. 4:6

7. Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

1 Дн. 6:54, 1 Дн. 6:73

8. А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

2 Мој. 16:18, 4 Мој. 26:54, Ис.Н. 21:3

9. Још рече Господ Мојсију говорећи:

10. Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

5 Мој. 19:2

11. Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

2 Мој. 21:13

12. И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

5 Мој. 19:6

13. И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

14. Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

5 Мој. 4:41, 2 Кор. 8:13

15. Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

4 Мој. 15:16, 2 Сам. 14:14

16. Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 5 Мој. 19:11

17. И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

18. Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

19. Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

20. Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

1 Мој. 4:8, 2 Мој. 21:14, 5 Мој. 19:11, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:25, 1 Сам. 20:1, 1 Сам. 24:12, 2 Сам. 3:27, 1 Цар. 2:31, Псал. 10:7, Лука 4:29

21. Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

22. Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

23. Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

4. Мојсијева, глава 34

1. Још рече Господ Мојсију говорећи:

2. Заповеди синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу хананску, та ће вам земља припасти у наследство, земља хананска с међама својим.

1 Мој. 17:8, 5 Мој. 1:7, Псал. 78:55, Језек. 47:13, Језек. 47:20

3. Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу едомску, и да вам је јужна међа од брега сланог мора на исток;

1 Мој. 14:3, Ис.Н. 15:1

4. И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варније, а отуда нека изиђе на село Адар и иде до Аселмона;

4 Мој. 32:8

5. Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока мисирског и иде до мора.

1 Мој. 15:18, 1 Цар. 8:65, Иса. 27:12

6. А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа.

7. А северна међа ово да вам буде: од великог мора повуците себи међу до горе Ора;

Језек. 47:15

8. А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад;

4 Мој. 13:22, Ис.Н. 13:5, 2 Сам. 8:9, 2 Цар. 14:25, Иса. 10:6, Иса. 36:19, Јер. 39:5, Језек. 47:15

9. И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана, то да вам буде северна међа.

Језек. 47:17

10. А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама;

11. А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку;

5 Мој. 3:17, Ис.Н. 11:2, 2 Цар. 23:33

12. И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо.

13. И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по.

4 Мој. 26:55, Ис.Н. 14:1, Мих. 2:5

14. Јер племе синова Рувимових по породицама отаца својих, и племе синова Гадових по породицама отаца својих, и половина племена Манасијиног примише своје наследство.

4 Мој. 32:33

15. Ова два племена и по примише наследство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране.

16. Опет рече Господ Мојсију говорећи:

17. Ово су имена људи који ће вам разделити у наследство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин.

2 Мој. 6:23

18. И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу.

19. А ово су имена тих људи: од племена Јудиног Халев син Јефонијин,

1 Мој. 29:35, 4 Мој. 13:7, 4 Мој. 13:31, 4 Мој. 14:24, 4 Мој. 14:30, 4 Мој. 26:65, 4 Мој. 32:11, 5 Мој. 1:36, 5 Мој. 33:7, Псал. 60:7

20. Од племена синова Симеунових Самуило син Емијудов,

1 Мој. 29:33, 1 Мој. 49:5, Језек. 48:24

21. Од племена Венијаминовог Елдад син Хаслонов,

1 Мој. 35:18, 5 Мој. 33:12, Псал. 68:27

22. Од племена синова Данових кнез Вокор син Јеклинов,

23. Од синова Јосифових: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов,

1 Мој. 48:8, 5 Мој. 33:13, Псал. 80:1

24. Од племена синова Јефремових, кнез Камуило син Сафтанов,

25. Од племена синова Завулонових кнез Елисафан син Харнахов,

26. Од племена синова Исахарових кнез Фалтило син Озаинов,

27. Од племена синова Асирових кнез Ахиор син Селемијин,

28. И од племена Нефталимовог кнез Фадаило син Амијудов.

29. Овима заповеди Господ да разделе наследство синовима Израиљевим у земљи хананској.

5 Мој. 32:8, Дела 17:26

4. Мојсијева, глава 33

1. Ово су путеви синова Израиљевих кад изађоше из земље мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом.

2. И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше.

3. Пођоше из Рамесе првог месеца петнаести дан, сутрадан после пасхе, и изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Мисираца.

1 Мој. 47:11, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:2, 2 Мој. 14:8, Псал. 105:38, Иса. 52:12, Мих. 2:13

4. А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове.

2 Мој. 12:12, Иса. 19:1, Соф. 2:11, Откр. 12:8

5. И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у логор у Сохоту.

2 Мој. 12:37

6. А из Сохота отишавши стадоше у логор у Етаму, који је на крај пустиње.

1 Мој. 33:17, 2 Мој. 13:20, Ис.Н. 13:27, 1 Цар. 7:46, Псал. 60:6

7. А из Етаме отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону и стадоше у логор пред Магдалом.

2 Мој. 13:17, 2 Мој. 14:2

8. А од Ирота отишавши пређоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у логор у Мери.

2 Мој. 14:22, 2 Мој. 15:23

9. А из Мере отишавши дођоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде стадоше у логор.

10. А из Елима отишавши стадоше у логор код Црвеног Мора.

11. И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину.

2 Мој. 16:1

12. А из пустиње Сина отишавши стадоше у логор у Рафаку.

13. А из Рафака отишавши стадоше у логор у Елусу.

14. А из Елуса отишавши стадоше у логор у Рафидину, где немаше народ воде да пије.

2 Мој. 17:1

15. А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској.

2 Мој. 16:1

16. А из пустиње Синајске отишавши стадоше у логор у Киврот-Атави.

4 Мој. 11:34

17. А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у логор у Асироту.

18. А из Асирота отишавши стадоше у логор у Ратаму.

4 Мој. 13:1, 5 Мој. 1:1

19. А из Ратама отишавши стадоше у логор у Ремнон-Фаресу.

20. А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у логор у Лемвону.

5 Мој. 1:1

21. А из Лемвона отишавши стадоше у логор у Ресану.

22. А из Ресана отишавши стадоше у логор у Макелату.

4. Мојсијева, глава 32

1. А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

4 Мој. 21:32, 5 Мој. 33:21, Ис.Н. 13:25, 2 Сам. 24:5, Иса. 16:8

2. И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

3. Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

4 Мој. 32:36, 4 Мој. 32:38

4. Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:34

5. Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

6. А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

7. Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

8. Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

4 Мој. 13:4, 5 Мој. 1:22

9. И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

4 Мој. 1:10, 5 Мој. 1:24

10. И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

4 Мој. 14:11, 5 Мој. 1:34, Псал. 95:11, Јевр. 3:8

11. Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

4 Мој. 14:24, 5 Мој. 1:35

12. Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

Ис.Н. 14:8, Јов 4:7, Псал. 37:29, Приче 11:31

13. И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

4 Мој. 14:33, 4 Мој. 26:64

14. А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

5 Мој. 1:34

15. Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

5 Мој. 30:17, 2 Дн. 7:19, 2 Дн. 15:2

16. А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

17. А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

Ис.Н. 4:12

18. Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

Ис.Н. 22:4

19. Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

Ис.Н. 12:1

20. Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

5 Мој. 3:18, Ис.Н. 1:13, Ис.Н. 1:14, Ис.Н. 4:12, Ис.Н. 22:1

21. Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

4. Мојсијева, глава 31

1. Опет рече Господ Мојсију говорећи:

2. Освети синове Израиљеве на Мадијанима, па ћеш се онда прибрати к роду свом.

1 Мој. 15:15, 1 Мој. 35:29, 4 Мој. 25:17, 4 Мој. 27:13, 5 Мој. 32:35, Псал. 94:1

3. И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима,

5 Мој. 32:35, Псал. 94:1, Јер. 50:28, Рим. 12:19, Јевр. 10:30

4. По хиљаду од племена, од сваког племена Израиљевог опремите на војску.

5. И дадоше од хиљада Израиљевих по хиљаду од сваког племена, дванаест хиљада опремише на војску.

6. И посла Мојсије по хиљаду од сваког племена на војску, и с њима Финеса, сина Елеазара свештеника, и у њега беху судови свети и трубе.

4 Мој. 10:9

7. И завојштише на Мадијане, како заповеди Господ Мојсију, и побише све мушкиње.

5 Мој. 20:13, Суд. 21:11, 1 Сам. 27:9, 1 Цар. 11:15

8. Побише и цареве мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева мадијанских, и Валама сина Веоровог убише мачем.

4 Мој. 22:10, 4 Мој. 24:25, Ис.Н. 13:21, Псал. 9:12, Приче 16:5, Приче 26:27, Мат. 7:22, Јуда 1:11, Откр. 2:14

9. И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и децу њихову, и запленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.

10. А места њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем.

11. И све робље и сав плен, људе и стоку, узеше;

5 Мој. 20:14

12. И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевих, и робље и остали плен и добит у логор на пољу моавском, које је на Јордану према Јерихону.

13. А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора.

14. И Мојсије се разгневи на војводе, на хиљаднике и стотинаре, који се враћаху с војске;

15. И рече им Мојсије: А што остависте у животу све жене?

5 Мој. 2:34, Ис.Н. 6:21, Ис.Н. 8:25, 1 Сам. 15:3

16. Та оне по речи Валамовој навратише синове Израиљеве да згреше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи.

4 Мој. 24:14, 4 Мој. 25:2, 5 Мој. 4:3, Ис.Н. 22:17, Ос. 9:10, Мих. 6:5, 2 Пет. 2:15, Откр. 2:14

17. Зато сада побијте сву децу мушку, и све жене побијте, које су познале човека.

Суд. 21:11

18. А девојке, које не познаше човека, оставите у животу.

19. А ви останите изван логора седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје.

4 Мој. 5:2, 4 Мој. 19:6, 4 Мој. 19:11, 4 Мој. 19:12

20. И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите.

21. И рече Елеазар свештеник војницима, који беху ишли на војску: Ово је наредба и закон што је Господ заповедио Мојсију:

22. Злато, сребро, бронзу, гвожђе, коситер и олово,

4. Мојсијева, глава 30

1. И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.

2 Мој. 24:3, 5 Мој. 5:27, 5 Мој. 5:31, Јован 1:17, Дела 7:37

2. И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

4 Мој. 1:4, 4 Мој. 1:16, 5 Мој. 1:13, 5 Мој. 1:17

3. Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.

1 Мој. 28:20, 3 Мој. 5:4, 3 Мој. 27:2, Суд. 11:30, Суд. 11:35, Јов 22:27, Псал. 22:25, Псал. 50:14, Псал. 56:12, Псал. 66:13, Приче 20:25, Проп. 5:4, Наум 1:15, Мат. 14:9, Дела 23:14

4. А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,

5. И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

6. Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.

7. Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,

8. А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

9. Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

1 Мој. 3:16, 1 Кор. 7:4, Ефес. 5:22, Кол. 3:18, 1 Пет. 3:1

10. А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

3 Мој. 21:7

11. Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,

12. И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.

13. Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.

14. Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.

15. Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

16. Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.

17. Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.

4. Мојсијева, глава 29

1. А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан.

3 Мој. 23:24, 4 Мој. 10:10, Псал. 89:15, Иса. 27:13, Зах. 9:14, Мар. 16:15, 1 Кор. 15:52, Откр. 8:6

2. И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих;

3. А дар уз њих белог брашна смешаног с уљем три десетине уз теле и две десетине уз овна,

4 Мој. 29:9

4. И по једну десетину уз свако јагње од седам јагањаца;

5. И једног јарца за грех, ради очишћења вашег;

4 Мој. 29:11

6. Осим жртве паљенице у почетку месеца и дара њеног, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу.

2 Мој. 29:38, 3 Мој. 6:9, 4 Мој. 15:11, 4 Мој. 28:3, 4 Мој. 28:11, Дан. 12:11

7. И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао;

3 Мој. 16:29, 3 Мој. 23:27, Језд. 8:21, Псал. 35:13, Иса. 58:5, Мат. 5:4, Лука 13:3, 1 Кор. 9:27, 2 Кор. 7:9, Јаков 4:9

8. Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво;

3 Мој. 22:20, 4 Мој. 28:19, 4 Мој. 29:8, 5 Мој. 15:21, 5 Мој. 17:1

9. И дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уз теле, две десетине уз овна,

10. По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца;

11. Јарца једног за грех, осим жртве за грех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових.

3 Мој. 16:3, 3 Мој. 16:5

12. И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана.

2 Мој. 23:16, 2 Мој. 34:22, 3 Мој. 23:33, 5 Мој. 16:13, Језд. 3:4, Језек. 45:25

13. И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави;

Језд. 3:4, Дан. 9:24, Јевр. 7:18, Јевр. 8:13, Јевр. 10:1, Јевр. 10:15

14. И дар уз њих брашна белог смешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по две десетине уза сваког овна од она два овна,

15. И по једну десетину уза свако јагње од оних четрнаест јагањаца;

16. И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

17. А други део дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,

18. И дар њихов и налив њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

3 Мој. 2:1, 4 Мој. 15:12, 4 Мој. 28:7, 4 Мој. 28:14

19. И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

20. А трећи дан једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године здравих;

21. И дарове њихове и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

22. И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.