4. Мојсијева, глава 21

1. А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.

4 Мој. 33:40, Суд. 1:16, Иса. 33:22

2. Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.

1 Мој. 28:20, 3 Мој. 27:28, Суд. 11:30

3. И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.

4. Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.

5 Мој. 2:1, Суд. 11:18

5. И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.

2 Мој. 16:3, 4 Мој. 11:20, Псал. 78:19, Приче 27:7

6. А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.

5 Мој. 8:15, Амос 9:3, 1 Кор. 10:9

7. Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.

2 Мој. 8:8, 2 Мој. 8:28, 1 Сам. 12:19, 1 Цар. 13:6, Псал. 78:34, Иса. 26:16, Ос. 5:15, Дела 8:24

8. И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

9. И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.

2 Цар. 18:4, Јован 3:14

10. Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.

11. И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.

12. Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.

13. И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.

4 Мој. 22:36, Суд. 11:18

14. Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.

15. Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.

16. А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.

Суд. 9:21, Откр. 7:17

17. Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;

2 Мој. 15:1, Псал. 105:2

18. Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

5 Мој. 33:4, Иса. 33:22

19. А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

20. А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.

4 Мој. 23:28

4. Мојсијева, глава 20

1. И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.

4 Мој. 26:59, 4 Мој. 33:36

2. А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

2 Мој. 16:2, 2 Мој. 16:7, 2 Мој. 17:1, 4 Мој. 16:19, 4 Мој. 21:5, 1 Кор. 10:10

3. И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!

2 Мој. 17:2, 4 Мој. 11:1, 4 Мој. 11:33, 4 Мој. 14:2, 4 Мој. 14:37, 4 Мој. 16:32, 4 Мој. 33:1, 4 Мој. 33:49, Плач 4:9

4. Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?

2 Мој. 5:21, 4 Мој. 11:5, Псал. 106:21, Дела 7:35

5. И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

1 Мој. 21:15

6. И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

4 Мој. 14:5, 4 Мој. 16:4, 4 Мој. 16:45

7. И рече Господ Мојсију говорећи:

8. Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.

2 Мој. 17:5, Нем. 9:15, Псал. 78:15, Иса. 43:20

9. И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.

4 Мој. 17:10

10. И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?

Псал. 106:33

11. И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

2 Мој. 17:6, 5 Мој. 8:15, 5 Мој. 32:51, Псал. 78:15, Псал. 105:41, Иса. 43:20, 1 Кор. 10:4, Јаков 1:20

12. А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.

3 Мој. 10:3, 4 Мој. 27:14, 5 Мој. 3:26, 5 Мој. 31:2, Језек. 20:41, 1 Пет. 3:15

13. То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.

Псал. 95:8, Псал. 106:32

14. Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:

5 Мој. 2:4, 5 Мој. 23:7, Суд. 11:16, Суд. 11:17, Авд. 1:10, Авд. 1:12

15. Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

16. И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

2 Мој. 2:23, 2 Мој. 3:7, Дела 7:35

17. Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју.

4 Мој. 21:22

18. А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.

19. А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.

5 Мој. 2:6, 5 Мој. 2:28

20. А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.

1 Мој. 27:41, 1 Мој. 32:6, Суд. 11:17, Псал. 120:7, Амос 1:11

21. И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

5 Мој. 2:27, 5 Мој. 2:29, Суд. 11:18, 2 Дн. 20:10, Рим. 12:18, Јевр. 12:14

22. И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

4 Мој. 21:4, 4 Мој. 33:37

4. Мојсијева, глава 19

1. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

2. Ово је уредба и закон што заповеди Господ говорећи: Реци синовима Израиљевим нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;

5 Мој. 21:3, 1 Сам. 6:7, Иса. 53:4, Јован 10:17, Гал. 4:4, Филиб. 2:6, Филиб. 2:8, Јевр. 9:13, Откр. 1:5

3. И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из логора да је закољу пред њим.

3 Мој. 4:12, 3 Мој. 4:21, 3 Мој. 13:46, 3 Мој. 16:27, 3 Мој. 24:14, Јевр. 13:11

4. И узевши Елеазар крви њене на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.

3 Мој. 4:6, 3 Мој. 4:17, 3 Мој. 16:14, Иса. 52:15, Језек. 36:25, Јевр. 9:13, 1 Пет. 1:2

5. Потом нека заповеди да се спали јуница пред његовим очима; кожу њену и месо њено и крв њену с балегом нека спале.

2 Мој. 29:14, 3 Мој. 4:11, Иса. 53:10

6. И свештеник узевши дрвета кедровог, исопа и црвца, нека баци у огањ где гори јуница.

3 Мој. 14:4, 3 Мој. 14:6

7. Потом нека опере хаљине своје и опере тело своје водом, па онда нека уђе у логор, и нека буде свештеник нечист до вечера.

3 Мој. 11:25, 3 Мој. 14:46, 3 Мој. 15:5

8. Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.

9. А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех.

4 Мој. 8:7, 4 Мој. 31:23, Зах. 13:1, 2 Кор. 7:1, Јевр. 9:13

10. И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевим и дошљаку који се бави међу њима вечан закон.

11. Ко се дотакне мртвог тела човечијег, да је нечист седам дана.

3 Мој. 21:1, 4 Мој. 5:2, 4 Мој. 9:6, 4 Мој. 9:10, Иса. 52:11, Плач 4:14, Ос. 9:4, Агеј 2:13, Мар. 5:3, Рим. 5:12, 2 Кор. 6:17, Ефес. 2:1

12. Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.

4 Мој. 31:19

13. Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.

3 Мој. 7:20, 3 Мој. 15:31, 3 Мој. 22:3, 4 Мој. 8:7, 4 Мој. 19:16, Језек. 44:26

14. Ово је закон кад човек умре у шатору: Ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;

2 Дн. 23:14

15. И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.

3 Мој. 11:32, 4 Мој. 31:20

16. И ко се год дотакне у пољу посеченог мачем или умрлог или кости човечије или гроба, нечист да је седам дана.

17. И нека за нечистог узму пепела од јунице спаљене за грех, и нека налију на њ воде живе у суд.

4 Мој. 8:7

18. Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба.

4 Мој. 8:7, Псал. 51:7, Јован 15:2, Јован 17:19, 1 Кор. 1:30, Јевр. 9:14

19. Чисти нечистог нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.

3 Мој. 14:9

20. А ко буде нечист па се не очисти, да се истреби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.

1 Мој. 17:14, Мар. 16:16, Дела 13:39, Рим. 2:4, Гал. 3:10

21. И ово нека им је закон вечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.

22. И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.

Агеј 2:13

4. Мојсијева, глава 18

1. А Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твог с тобом носите грехе у светињу; ти и синови твоји с тобом носите грехе свештенства свог.

4 Мој. 17:13

2. И браћу своју, племе Левијево, племе оца свог узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка.

1 Мој. 3:6, 1 Мој. 29:34

3. Нека добро слушају заповести твоје и раде шта треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви.

4 Мој. 3:25, 4 Мој. 4:15, 4 Мој. 16:40

4. Нека буду, дакле, уза те и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама.

Језек. 44:14

5. А ви радите шта треба у светињи и шта треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве.

2 Мој. 27:21, 2 Мој. 30:7, 3 Мој. 24:3, 1 Дн. 9:19, 1 Дн. 9:23, 1 Дн. 9:33, 1 Дн. 24:5

6. Јер ево, ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка.

4 Мој. 3:12

7. А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и шта бива иза завеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби.

4 Мој. 3:10, 1 Сам. 6:19, 1 Сам. 13:13, Језек. 44:8, Јевр. 9:3, Јевр. 9:6

8. Још рече Господ Арону: Ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вечним.

2 Мој. 40:13, 4 Мој. 7:6, 4 Мој. 7:32, 4 Мој. 10:14, 4 Мој. 18:16, 5 Мој. 6:11, 5 Мој. 18:1

9. То нека је твоје од ствари посвећених, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њихових и између свих приноса за грех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих.

3 Мој. 2:2, 3 Мој. 4:22, 3 Мој. 6:25, 3 Мој. 10:12, Језек. 42:13

10. У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је.

11. Твоје су, дакле, жртве дарова њихових које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевих која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; ко је год чист у дому твом, нека једе.

2 Мој. 29:27, 3 Мој. 7:30, 3 Мој. 10:14, 3 Мој. 22:2, 5 Мој. 18:3

12. Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем.

2 Мој. 23:19, 5 Мој. 18:4

13. Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твом нека једе.

14. Све заветовано Богу и Израиљу, твоје нека је.

3 Мој. 27:28

15. Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује.

2 Мој. 13:2, 2 Мој. 13:13, 2 Мој. 34:20, 3 Мој. 27:26, 3 Мој. 27:27, 4 Мој. 3:13

16. А откуп нека му буде кад буде од месеца дана по твојој цени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера.

2 Мој. 30:13, 3 Мој. 27:2, 3 Мој. 27:6, 3 Мој. 27:25, 4 Мој. 3:47, Језек. 45:12

17. А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу.

3 Мој. 3:2, 3 Мој. 3:5, 5 Мој. 15:19

18. А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје.

2 Мој. 29:26, 3 Мој. 7:31

19. Све приносе што се подижу од посвећених ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; то ће бити завет осољен, вечан пред Господом теби и семену твом с тобом.

5 Мој. 12:26

4. Мојсијева, глава 17

1. Потом рече Господ Мојсију говорећи:

2. Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој.

Језек. 37:16

3. А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових.

4. И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама.

2 Мој. 25:22, 2 Мој. 29:42, 2 Мој. 30:36, 3 Мој. 16:2, 1 Цар. 8:10, 1 Цар. 11:1, 1 Цар. 11:12

5. И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас.

4 Мој. 16:5

6. Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим.

7. И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства.

2 Мој. 38:21, 4 Мој. 18:2, Дела 7:44

8. А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој.

1 Мој. 40:10, Псал. 110:2, Пес. 2:3, Иса. 4:2, Иса. 9:7, Иса. 35:1, Јевр. 9:4

9. И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

10. А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.

2 Мој. 16:32, 4 Мој. 16:38, 4 Мој. 20:9, 5 Мој. 31:19, Јевр. 9:4

11. И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини.

12. Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

13. Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

4 Мој. 18:1, 4 Мој. 18:4, 4 Мој. 18:7

4. Мојсијева, глава 16

1. А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,

4 Мој. 27:3, Јуда 1:11

2. И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.

4 Мој. 26:9

3. И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?

2 Мој. 19:6, 2 Мој. 29:45, Псал. 106:16

4. Кад то чу Мојсије, паде ничице.

4 Мој. 14:5, 4 Мој. 20:6

5. Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.

2 Мој. 28:1, 3 Мој. 10:3, 3 Мој. 21:6, 4 Мој. 17:5, 1 Сам. 2:28, Псал. 105:26, Језек. 43:19, Језек. 45:4, 2 Тим. 2:19

6. Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.

7. И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!

8. И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!

9. Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?

5 Мој. 10:8, 1 Сам. 18:23, Иса. 7:13, Језек. 44:11

10. Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

11. Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?

1 Кор. 3:5

12. И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.

13. Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?

4 Мој. 16:27, 4 Мој. 16:35

14. Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.

2 Мој. 3:8, 3 Мој. 20:24

15. Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.

1 Мој. 4:4, 1 Сам. 12:3, Дела 20:33, 2 Кор. 7:2

16. Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.

17. И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.

18. И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.

19. А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.

3 Мој. 9:6, 3 Мој. 9:23, 4 Мој. 16:7, 4 Мој. 16:10

20. И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

21. Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.

1 Мој. 19:17, 2 Мој. 32:10, Псал. 73:19, Иса. 37:36, Јер. 51:6, Дела 2:40, Откр. 18:4

22. А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?

4 Мој. 27:16, 2 Сам. 24:17, 1 Дн. 21:17, Јов 12:10, Проп. 12:7, Иса. 57:16, Јер. 32:27, Језек. 18:20, Зах. 12:1, Јевр. 12:9

4. Мојсијева, глава 15

1. Опет рече Господ Мојсију говорећи:

2. Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад дођете у земљу где ћете наставати, коју ћу вам ја дати,

3 Мој. 23:10

3. И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке,

1 Мој. 8:21, 2 Мој. 29:18, 2 Мој. 29:41, 3 Мој. 1:2, 3 Мој. 1:9, 3 Мој. 7:16, 3 Мој. 22:18, 3 Мој. 22:21, 3 Мој. 23:8, 3 Мој. 23:12, 4 Мој. 28:19, 4 Мој. 28:27, 4 Мој. 29:2, 4 Мој. 29:8, 4 Мој. 29:13, 5 Мој. 16:10, Језек. 20:41

4. Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе белог брашна помешаног с четвртином ина уља.

2 Мој. 29:40, 3 Мој. 2:1, 3 Мој. 6:14, 3 Мој. 7:9, 3 Мој. 14:10, 3 Мој. 23:13, Иса. 66:20

5. И вина четврт ина за налив донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.

4 Мој. 28:7

6. А уз овна донеси дар, две десетине белог брашна помешаног са трећином ина уља,

7. И вина за налив трећину ина принећеш за мирис угодни Господу.

8. А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завета или на жртву захвалну Господу,

3 Мој. 7:11

9. Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе белог брашна помешаног с по ина уља,

1 Сам. 1:24

10. И вина донеси за налив по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу.

11. Тако нека буде уза сваког вола и уза сваког овна и уза свако живинче између оваца или коза.

12. Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде.

13. Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу.

14. Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принео жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините.

3 Мој. 22:18

15. Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вечан од колена на колено; дошљак ће бити као и ви пред Господом.

3 Мој. 24:22, 4 Мој. 9:14, Гал. 3:28, Кол. 3:11

16. Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама.

17. Још рече Господ Мојсију говорећи:

18. Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести,

19. Па станете јести хлеб оне земље, тада принесите принос Господу.

Ис.Н. 5:11

20. Од првина теста свог приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите.

2 Мој. 23:19, 3 Мој. 2:14, 3 Мој. 23:10, 3 Мој. 23:14, 5 Мој. 26:2, 5 Мој. 26:10, Нем. 10:37, Приче 3:9

21. Од првина теста свог дајте Господу принос од колена до колена.

3 Мој. 23:14

22. А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију,

3 Мој. 4:2, 1 Јов. 2:1

4. Мојсијева, глава 14

1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

2 Мој. 13:17

2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!

5 Мој. 28:68, Псал. 106:25

3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.

Нем. 9:17, Псал. 78:12, Иса. 19:11, Иса. 30:4

5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.

4 Мој. 20:6

6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,

7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.

4 Мој. 13:28, 5 Мој. 10:15, 2 Сам. 15:25, 1 Цар. 10:9, Псал. 22:8, Псал. 147:10, Иса. 62:4

9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

1 Мој. 48:21, 2 Мој. 33:16, 4 Мој. 24:8, 5 Мој. 9:7, 5 Мој. 20:1, 5 Мој. 20:3, 2 Дн. 15:2, Иса. 41:10

10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.

2 Мој. 16:10, 2 Мој. 17:4, 2 Мој. 24:16, 3 Мој. 9:23

11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?

Псал. 78:22, Јован 12:37, Јевр. 3:8

12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.

2 Мој. 32:10

13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;

2 Мој. 15:14, Нем. 9:12

15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:

16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

Ис.Н. 7:9

17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.

2 Мој. 34:7, Псал. 103:8, Псал. 145:8, Јона 4:2

19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.

Рим. 11:22

20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.

Јер. 31:2, Јаков 5:16, 1 Јов. 5:14

21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

Псал. 72:19, Иса. 5:16, Иса. 6:4, Иса. 11:9, Језек. 18:3, Авак. 2:14, Откр. 11:15

4. Мојсијева, глава 13

1. А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

4 Мој. 33:18

2. И Господ рече Мојсију говорећи:

3. Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.

4 Мој. 32:8, 5 Мој. 1:22, 5 Мој. 1:23

4. И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.

5 Мој. 1:23

5. А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;

6. Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;

7. Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;

4 Мој. 14:6, 4 Мој. 14:30, 4 Мој. 26:65, 4 Мој. 34:19, Ис.Н. 14:6

8. Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;

9. Од племена Јефремовог Авсије син Навин;

10. Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;

11. Од племена Завулоновог Гудило син Судин;

12. Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;

13. Од племена Дановог Амило син Гамалин.

14. Од племена Асировог Сатур син Михаилов;

15. Од племена Нефталимовог Навија син Савин;

16. Од племена Гадовог Гудило син Махилов.

17. То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.

2 Мој. 17:9

18. И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

1 Мој. 14:10, 4 Мој. 14:40, 5 Мој. 1:19, Суд. 1:9, Суд. 1:19

19. И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

20. И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

21. И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.

5 Мој. 8:7, 5 Мој. 31:6, Ис.Н. 1:6, Ис.Н. 1:9, Нем. 9:25, Нем. 9:30, Језек. 20:6, Језек. 34:14, Јевр. 13:6

22. И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.

4. Мојсијева, глава 12

1. И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

2 Мој. 2:21, Дела 7:29

2. И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

1 Мој. 29:33, 2 Мој. 15:20, 2 Цар. 19:4, Псал. 94:9, Иса. 37:4, Мих. 6:4

3. А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.

Псал. 147:6, Псал. 149:4, Мат. 5:5, 1 Тим. 6:11, 2 Тим. 2:25, 1 Пет. 3:4

4. И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

Псал. 76:9

5. Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

2 Мој. 34:5, 4 Мој. 16:19

6. И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

1 Мој. 46:2, Јов 33:15, Иса. 1:1, Јер. 23:25, Мат. 1:20, Лука 1:11, Лука 1:22

7. Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.

Јов 1:8, Псал. 105:26, Јевр. 3:2, Јевр. 3:5

8. Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?

2 Мој. 33:19, 5 Мој. 34:10, 1 Кор. 13:12, 2 Пет. 2:10

9. И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.

10. И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.

2 Мој. 4:3, 5 Мој. 24:9, 2 Цар. 5:27, 2 Дн. 26:19

11. Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.

2 Сам. 19:19

12. Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

Псал. 88:4, Ефес. 2:1, Кол. 2:13, 1 Тим. 5:6

13. И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.

Јаков 5:16

14. А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.

3 Мој. 13:46, 3 Мој. 15:8, 4 Мој. 5:2, Јевр. 12:9

15. Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

5 Мој. 24:9, 2 Дн. 26:20