1. После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.
2 Мој. 15:23, 3 Мој. 10:2, 5 Мој. 9:22, 2 Цар. 1:12, Плач 3:39, Језек. 20:36
2. Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.
3. И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.
4. А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?
2 Мој. 12:38, 4 Мој. 11:18, 5 Мој. 9:22, Псал. 78:19, 1 Кор. 10:6
5. Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.
2 Мој. 16:3, Јер. 44:18, Мат. 6:24, Рим. 8:7, Филиб. 3:19
6. А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.
7. А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.
8. И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.
9. И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.
10. И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.
11. Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?
2 Мој. 5:22, 2 Мој. 17:4, 5 Мој. 1:12, Јер. 15:10, Јер. 15:18, Мал. 3:14, 2 Кор. 11:28
12. Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.
1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:3, 2 Мој. 13:5, Иса. 40:11, Иса. 49:23, Језек. 34:23, 1 Сол. 2:7
13. Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.
2 Цар. 4:43, Мат. 15:33, Мар. 8:4
14. Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.
15. Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
1 Цар. 19:4, Јов 6:8, Јона 4:3, Соф. 3:15
16. А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.
2 Мој. 24:1, 2 Мој. 24:9, Језек. 8:11
17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.
1 Мој. 11:5, 4 Мој. 27:20, 1 Сам. 10:6, 2 Цар. 2:9, 2 Цар. 2:15, Јов 32:8, Јоило 2:28
18. А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.
2 Мој. 16:7, 2 Мој. 19:10, Псал. 78:20, Дела 7:39
19. Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;
20. Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?
21. А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.
Мат. 15:33, Мар. 8:4, Јован 6:7
22. Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?
2 Цар. 7:2, Мат. 15:33, Мар. 6:37, Лука 9:13, Јован 6:7