Muzički salon

Danskog kompozitora Karla Nilsena proslavile su simfonije i koncerti za violinu, klarinet i flautu. Među šest simfonijskih ostvarenja tog autora najviše se izdvajaju Druga, Treća i Četvrta - poznata i pod imenom Neuništiva ili Neugasiva. Stvarajući krajem 19. i prvih decenija 20. veka, bio je jedan od simfoničara koji su usložnjavali harmonski jezik kroz disonantne harmonije i politonalnost. Inspirisan pre svega opusom nemačkih savremenika, tražio je nove mogućnosti izraza udaljavajući se od klasičnog pojma tonaliteta. Prva i Četvrta simfonija, Koncert za flautu i orkestar i Mala svita za gudače, dela su koja smo slušali u ovom izdanju.  

Utemeljitelj finske nacionalne škole, Jan Sibelijus, bio je jedan od velikih evropskih simfoničara na kraju 19. i u prvoj polovini 20. veka. Komponujući programsku simfonijsku muziku, inspirisan narodnim epovima, legendama i prirodnim bogatstvima domovine, Sibelijus je podržao buđenje nacionalnog finskog duha u vreme kada je zemlja bila pod ruskom kontrolom. Simfonijsku poemu Finlandia, napisao je 1899. za potrebe političkih protesta, odnosno, za skup podrške slobodi finske štampe. Godinu dana kasnije izvedena je u Parizu na Svetskoj izložbi i vrlo brzo je stekla međunarodnu popularnost. Osim te kompozicije, u ovom izdanju slušali smo i odlomke iz Svite Karelija, Druge simfonije, Tužnog valcera i Violinskog koncerta u d-molu.

Autor Jovana Golubović

Edvard Grig je jedan od najznačajnijih skandinavskih kompozitora, a njegova važnost ogleda se i u tome što je bio utemeljitelj norveške nacionalne škole. Kao i njegovi savremenici širom Evrope, težio je da prikaže bogatstvo svoje zemlje kroz zvuke narodnih pesama i legendi u različitim žanrovima. Tipičnim romantičarskim izborom tema, zasnovanih na folkloru, pridobio je publiku širom sveta. Grigove kompozicije neretko se mogu čuti u igranim i animiranim filmovima, reklamama, kao i video igrama.

Autor Jovana Golubović

U drugoj polovini 19. i prvih decenija 20. veka, francuski umetnik Gabrijel Fore istakao se kao kompozitor, orguljaš, pijanista i pedagog. Pisao je kompozicije pretežno lirskog karaktera – kamernu i muziku za klavir, kao i solo pesme. Nazivan je “francuskim Šumanom”, međutim, iako su neka od Foreovih ostvarenja tipični predstavnici romantizma, na njegov opus značajno je uticalo i stvaralaštvo Kloda Debisija. Uz priču o Foreovoj bogatoj muzičkoj delatnosti, slušali smo Elegiju za violončelo i klavir, Pavanu za orkestar i hor, delove Rekvijema i Drugog klavirskog kvarteta.    

Još jedno izdanje posvetili smo operskom velikanu Đuzepeu Verdiju, ovog puta njegovom kasnijem opusu, sa fokusom na Aidu i Otelo. Tim ostvarenjima, zajedno sa poslednjim muzičko-scenskim delom koje je napisao – komičnom operom Falstaf, Verdi je dosegao vrhunac umetničkih stremljenja, još čvršće povezujući dramski tekst sa muzičkim, čuvajući lepotu melodije i njenu dominantnu ulogu u dramskom izrazu.

Autor: Jovana Golubović

Ovo izdanje je posvećeno najznačajnijem predstavniku italijanske opere serije - Đuzepeu Verdiju. Njegova umetnička veličina ogleda se u veoma posvećenom i pažljivom pristupu dramskom tekstu, koji je vešto dočaravao muzičkim sredstvima, dajući orkestru važnu funkciju, ali istovremeno čuvajući tradicionalnu dominantnu ulogu pevača. Arije u Verdijevom stvaralaštvu uvek imaju dramaturški osmišljeno mesto u kompletnom muzičko-scenskom toku, jednako prikazujući i svu lepotu autorove melodijske invencije i umeća operskih solista.   

Povodom Dana državnosti, ovo izdanje je posvećeno stvaralaštvu kompozitora srpske državne himne „Bože pravde“ – Davorinu Jenku. Današnja himna zapravo je završna horska numera iz komada Markova sablja čiji je tekst napisao Jovan Đorđević 1872. godine, za proslavu punoletstva Milana Obrenovića. Slovenački kompozitor je dao značajan pečat razvoju muzičke kulture u našoj zemlji u drugoj polovini 19. veka, prvo kao horovođa Beogradskog pevačkog društva, a potom i kao kapelnik u Narodnom pozorištu. Svojim opusom je obogatio muzičku i pozorišnu scenu Kneževine i Kraljevine Srbije. Napisao je muziku za više od 80 pozorišnih komada, a autor je i prve srpske operete Vračara (1882). Važan doprinos razvoju instrumentalne muzike pružio je svojim koncertnim uvertirama.

Autor Jovana Golubović

Nemački kompozitor Maks Bruh u istoriji muzike zapamćen je pre svega kao autor koncertantnih ostvarenja, među kojima su najpoznatija: Koncert za violinu i orkestar u g-molu broj 1, Škotska fantazija za violinu i orkestar i varijacije Kol Nidrei za violončelo i okrestar. Njegova horska i velika vokalno-instrumentalna dela bila su veoma popularna među nemačkim horskim društvima krajem 19. veka, no, uprkos tome, nisu preživela sud vremena. Osim Bruhovog Prvog violinskog koncerta, koji je jedno od najčuvenijih ostvarenja tog žanra za kraljicu instrumenata, danas se izvode i Drugi i Treći violinski koncert ovog umetnika. Solističke deonice koncerata i Škotske fantazije na premijerama su svirali najveći virtuozi tog vremena - Jozef Joakim i Pablo de Sarasate, kojima su dela i posvećena.