Autor: Jelena Glušica

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.  

Autor: Jelena Glušica

Edvard Mekdauel (1860-1908) je jedan od prvih kompozitora umetničke muzike na severno-američkom kontinentu koji je stekao priznanje i u Evropi. Kao vrstan pijanista, bio je majstor klavirskih minijatura, koje čine njegove brojne cikluse programskog karaktera. Školovao se u Parizu i Frankfurtu, gde je upoznao Franca Lista, koji mu je organizovao nastupe na kojima je imao priliku da promoviše sopstvena dela. Napisao je dva Koncerta za klavir i orkestar i najčešće ih je sam izvodio kao solista. Osim za klavir, Mekdauel je pisao i za orkestar – simfonijske poeme i svite, od kojih je najpoznatija Indijanska svita, čiji smo deo slušali u ovom izdanju, uz Klavirski koncert u d-molu i klavirske Morske komade.

Autor: Jovana Golubović

U ovom izdanju Muzičkog salona govorili smo o francuskom kompozitoru Fransisu Pulenku (1899 – 1963), čiji je opus jasno podeljen na svetovnu i duhovnu muziku. Poznatiji kao autor svetovnih dela, u kojima se često izražavao kroz humor i parodiju, kao i elemente popularne muzike, Pulenk je istovremeno u religioznim ostvarenjima dočaravao snagu i uzvišenost. Takođe, kao član francuskog Pokreta otpora, ovaj umetnik je stvarao i na antiratne stihove Pola Elijara. Solo-pesme, klavirska i kamerna muzika, opere i baleti polja su u kojima je Pulenk ostavio najviše traga.  

Gabrijel Fore bio je francuski kompozitor, orguljaš, pijanista i pedagog druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka i jedna od uticajnijih muzičkih figura svoje generacije. U njegovom opusu posebno se ističu dela kamerne i muzike za klavir, ali i veliki broj solo pesama. Ton kompozicija ovog autora je lirski i elegantan. Jedna od najupečatljivijih karakteristika Foreovog stila bila je sklonost ka upotrebi starih tonaliteta i neuobičajenih harmonija, te neočekivanih modulacija, koje su uvek sprovedene na naizgled jednostavan način. Kao profesor Pariskog konzervatorijuma, na čijem je i čelu bio 15 godina, iznedrio je brojne naslednike, a među njima i one čija su imena postala jednako poznata, pa čak i poznatija od učiteljevog – poput Morisa Ravela, Đorđa Eneskua i Nađe Bulanže. Ovo izdanje emisije, u godini u kojoj se obeležava vek od Foreove smrti, posvećeno je tom francuskom velikanu.

Autor: Jovana Golubović

U ovom izdanju Muzičkog salona predstavili smo deo stvaralaštva još jednog kompozitora čija je muzika bila zabranjena za vreme Drugog svetskog rata. Francuski umetnik Žak Iber izgradio je svoj stil na eklektičnosti, ne priklanjajući se nijednoj od dominantih muzičkih pravaca s početka 20. veka. Njegova ostvarenja neretko odlikuje muzički humor, sadrže elemente različitih pravaca, pa čak i džeza, a sve je zaokruženo odličnim tehničkim umećem. Slušali smo stavove Divertismana za mali orkestar, Concertina da camera za solistički alt saksofon i još 11 instrumenata, te orkestarske svite Pristaništa (Escales).

Autor Jovana Golubović