Muzički salon

Muzički salon

By Radio-televizija VojvodineMusic
Download on the App Store

Muzički salon episodes

  • Muzički salon - 03.06.2025.
    Ovo izdanje Muzičkog salona posvećeno je čuvenoj operi Norma Vinćenca Belinija. Danas najpoznatije ostvarenje sicilijanskog umetnika, na premijeri u milanskoj Skali 1831. godine nije bilo dobro prihvaćeno, uprkos velikom uspehu Belinijevih ranijih opera u toj kući. Ipak, kompozitor je tvrdio da je to njegov najbolji opus, a isto su smatrali i kritičari. Nije dugo trebalo ni publici da zavoli neke od najlepših Belinijevih arija, napisanih za glavnu protagonistkinju - vrhovnu sveštenicu Normu, koje su proslavile najveće soprane prošlog veka – Mariju Kalas, Monserat Kabalje i Džoan Saterlend.

    Autor: Jelena Glušica

    32 min
  • Muzički salon - 20.05.2025.

    Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.  

    Autor: Jelena Glušica

    38 min
  • Muzički salon - 06.05.2025.
    Stvaralačka delatnost Manolisa Kalomirisa, grčkog umetnika koji je oblikovao muzički život svoje zemlje u prvoj polovini 20. veka, bila je tema ovog izdanja Muzičkog salona. Utemeljitelj grčkog nacionalnog muzičkog pravca bio je veoma cenjen i kao pedagog, teoretičar, kritičar i dirigent. Manolis je osnovao i dve muzičke obrazovne institucije, kojima je i rukovodio dugi niz godina. U njegovom opusu najznačajnija su orkestarska ostvarenja i opere, a napisao je više od stotinu dela. Često nazivan ocem moderne muzike u Grčkoj, živopisnim orkestracijama i veštom kompozitorskom tehnikom istakao je svu lepotu grčkog folklora u umetničkom ruhu. Neka od svojih dela posvetio je čuvenim sunarodnicima kojima se divio, poput državnika Elefteriosa Venizelosa i pesnika Kostisa Palamasa, čije je stihove koristio u Trećoj simfoniji.
     
    Autor Jovana Golubović

    31 min
  • Muzički salon - 08.04.2025.
    Razvitku muzičke kulture u Argentini krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka posebno je doprinela svestrana delatnost Alberta Vilijamsa. Umetnik iz Buenos Ajresa je jedan od utemeljitelja nacionalnog muzičkog pravca u toj zemlji, pijanista, dirigent, teoretičar i pedagog - osnivač sopstvenog konzervatorijuma u rodnom gradu. Elemente narodne argentinske muzike uvrstio je u klavirska, kamerna i orkestarska dela. Bio je jedan od prvih argentinskih muzičara koji su stekli međunarodni ugled, a njegov kompozitorski uspon počinje nakon povratka u domovinu sa studija na Pariskom konzervatorijumu, kada je folklor svoje zemlje počeo da koristi kao muzički materijal u ostvarenjima sa odlikama poznog romantizma.
     
     Autor Jovana Golubović

    33 min
  • Muzički salon - 25.03.2025.

    Edvard Mekdauel (1860-1908) je jedan od prvih kompozitora umetničke muzike na severno-američkom kontinentu koji je stekao priznanje i u Evropi. Kao vrstan pijanista, bio je majstor klavirskih minijatura, koje čine njegove brojne cikluse programskog karaktera. Školovao se u Parizu i Frankfurtu, gde je upoznao Franca Lista, koji mu je organizovao nastupe na kojima je imao priliku da promoviše sopstvena dela. Napisao je dva Koncerta za klavir i orkestar i najčešće ih je sam izvodio kao solista. Osim za klavir, Mekdauel je pisao i za orkestar – simfonijske poeme i svite, od kojih je najpoznatija Indijanska svita, čiji smo deo slušali u ovom izdanju, uz Klavirski koncert u d-molu i klavirske Morske komade.

    Autor: Jovana Golubović

    33 min
  • Muzički salon - 11.02.2025.

    U ovom izdanju Muzičkog salona govorili smo o francuskom kompozitoru Fransisu Pulenku (1899 – 1963), čiji je opus jasno podeljen na svetovnu i duhovnu muziku. Poznatiji kao autor svetovnih dela, u kojima se često izražavao kroz humor i parodiju, kao i elemente popularne muzike, Pulenk je istovremeno u religioznim ostvarenjima dočaravao snagu i uzvišenost. Takođe, kao član francuskog Pokreta otpora, ovaj umetnik je stvarao i na antiratne stihove Pola Elijara. Solo-pesme, klavirska i kamerna muzika, opere i baleti polja su u kojima je Pulenk ostavio najviše traga.  

     
    Autor: Jovana Golubović

    33 min
  • Muzički salon - 28.01.2025.
    Emanuel Šabrije, francuski kompozitor druge polovine 19. veka, istakao se vokalno-instrumentalnim i instrumentalnim formama neretko šaljivog karaktera. Majstor komične opere i operete, svoj humoreskni umetnički izraz pokazao je i u klavirskim ostvarenjima i solo-pesmama. Orkestarske kompozicije ovog autora posebno su zapažene zbog njegove veštine orkestracije i upotrebe neuobičajenih kombinacija instrumenata na tadašnjoj pariskoj muzičkoj sceni. Najznačajnija dela Šabrije je napisao osamdesetih godina 19. veka, a neka od njih, poput orkestarske rapsodije Espanja i uvertire za operu Gvendolina, slušali smo u ovom izdanju Muzičkog salona.
     
    Autor: Jovana Golubović

    32 min
  • Muzički salon - 17.12.2024.
    U poslednjem ovogodišnjem izdanju predstavili smo delatnost slovenačkog umetnika koji je dao značajan pečat razvoju muzičke kulture u našoj zemlji, u drugoj polovini 19. veka. Prvo kao horovođa Beogradskog pevačkog društva, a potom i kao kapelnik u Narodnom pozorištu, Davorin Jenko je više od tri decenije komponovao dela različitih žanrova, koja su obogatila muzičku i pozorišnu scenu Kneževine i Kraljevine Srbije. Napisao je muziku za više od 80 pozorišnih komada, među kojima je i Markova sablja (1872), čija je završna numera Bože pravde postala i državna himna. Jenko je autor i prve srpske operete Vračara (1882), a značajan doprinos razvoju instrumentalne muzike dao je svojim koncertnim uvertirama.
     
    Autor: Jovana Golubović

    34 min
  • Muzički salon - 03.12.2024.

    Gabrijel Fore bio je francuski kompozitor, orguljaš, pijanista i pedagog druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka i jedna od uticajnijih muzičkih figura svoje generacije. U njegovom opusu posebno se ističu dela kamerne i muzike za klavir, ali i veliki broj solo pesama. Ton kompozicija ovog autora je lirski i elegantan. Jedna od najupečatljivijih karakteristika Foreovog stila bila je sklonost ka upotrebi starih tonaliteta i neuobičajenih harmonija, te neočekivanih modulacija, koje su uvek sprovedene na naizgled jednostavan način. Kao profesor Pariskog konzervatorijuma, na čijem je i čelu bio 15 godina, iznedrio je brojne naslednike, a među njima i one čija su imena postala jednako poznata, pa čak i poznatija od učiteljevog – poput Morisa Ravela, Đorđa Eneskua i Nađe Bulanže. Ovo izdanje emisije, u godini u kojoj se obeležava vek od Foreove smrti, posvećeno je tom francuskom velikanu.

    Autor: Jovana Golubović

    36 min
  • Muzički salon - 22.10.2024.

    U ovom izdanju Muzičkog salona predstavili smo deo stvaralaštva još jednog kompozitora čija je muzika bila zabranjena za vreme Drugog svetskog rata. Francuski umetnik Žak Iber izgradio je svoj stil na eklektičnosti, ne priklanjajući se nijednoj od dominantih muzičkih pravaca s početka 20. veka. Njegova ostvarenja neretko odlikuje muzički humor, sadrže elemente različitih pravaca, pa čak i džeza, a sve je zaokruženo odličnim tehničkim umećem. Slušali smo stavove Divertismana za mali orkestar, Concertina da camera za solistički alt saksofon i još 11 instrumenata, te orkestarske svite Pristaništa (Escales).

    Autor Jovana Golubović

    30 min

About Muzički salon

From the publisher's feed

Saloni su bili mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici, članovi plemstva i građanske klase. Raspravljalo se na različite teme, razmenjivala su se mišljenja. Čitana je poezija, izvođena muzika, plesalo se u ritmu popularnih igara. Po ugledu na takva druženja, koja su imala i edukativni karakter, u emisiji „Muzički salon“ nastojaćemo da na prijemčiv način slušaocima približimo bogatu istoriju umetničke muzike. Uz zanimljivo koncipirane teme i pažljivo odabrane kompozicije, u izvođenju vrhunskih umetnika, trudićemo se da salonsko druženje minulih vremena upriličimo u etru.