Oblakoder

Online rad je sve prisutniji u Srbiji, a prema podacima izveštaja Svetske banke iz 2015. godine Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji.

Digitalni radnici, kako se navodi u istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih i konsultantskih. Ono što je, međutim, primetno je da, kada govorimo o digitalnoj sferi, žene uglavnom zauzimaju pozicije koje podrazumevaju rad i komunikaciju sa klijentima i ostalim zaposlenima, kao i emocionalni rad.

Autorka teksta: Marija Todorović

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Mogućnosti mladih u Srbiji kada govorimo o tržištu rada su zaista brojne, ali je činjenica da je izalazak na tržište rada i stabilno „održavanje“ na istom, za mnoge mlade, kao i sve druge koji se bore sa savremenim trendovima liberlanog kapitalizma u kome živimo, zaista veoma stresno. Upravo zbog toga, rešili smo da istražimo – kakva je zaista ekonomska pozicija mladih u Srbiji? 

Autorka teksta: Marina Zec

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Kada govorimo o mladima i kategorijama koje vezujemo za mlade, najčešće mislimo o pozitivnim konceptima – o poletnosti, energičnosti, optimističnosti, pokretnosti. Mladi, pogotovo iz perspektive starijih, nemaju mnogo muka – osim onih, „mladalačkih“ koje se odnose na odrastanje. Pa ipak, određeni broj mladih suočava se i sa specifičnim bolestima kao što je multipla skleroza.

Multipla skleroza (MS) je jedna od najnepredvidljivijih i najspecifičnijih bolesti centralnog nervnog sistema. Kako se navodi u publikaciji Vodič kroz multiplu sklerozu Društva multiple skleroze Srbije, MS je hronična, progresivna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka, koja predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko, autoimunsko oboljenje mladih odraslih osoba.

U Srbiji trenutno živi preko 4.500 osoba sa multiplom sklerozom koje primaju neku vrstu terapije, a procenjuje se da oko 9.000 ljudi živi sa ovom bolešću. Od toga, veliki deo predstavljaju upravo – mladi ljudi.

Autorka teksta: Marina Zec

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ukoliko vam igra kapak, otežano dišete, osećate bol u leđima ili ubrzano lupanje srca, najverovatnije ćete, pre preuzimanja bilo koje konkretne akcije, prvo dohvatiti telefoni i izguglati simptome koje u tom trenutku osećate. I ne, niste usamljeni u ovakvom ponašanju – svako od nas će impulsivno pribeći ovakvoj vrsti „prečice” u pokušaju da na najbrži mogući način saznamo šta nam se dešava.

No, samodijagnostikovanje bolesti nije se pojavilo paralelno sa pojavom interneta – mnogi domovi imali su u svojim bibliotekama medicinske enciklopedije sa kojima su se svi ukućani „savetovali” pre nego sa lekarima. Internet je, umnogome, olakšao pretragu svih informacija, pa i medicinskih, čineći ih dostupnim na jednom mestu, međutim – ako u Google pretraživač ukucamo simptome različitih bolesti, neretko ćemo za iste simptome dobiti različite rezultate i različite dijagnoze, što nas dovodi do zaključka da bez lekarskog pregleda ne možemo sa sigurnošću znati sa kojom bolešću se naš organizam bori – bila ona psihičke ili fizičke prirode.

Uprkos tome, Google i dalje prednjači kada biramo mesto na kome ćemo potražiti pomoć kada se ne osećamo dobro. Postavlja se pitanje – zbog čega je to tako?

Autorka teksta: Snežana Katunac

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću.

Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu?

Autorka teksta: Marija Todorović

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Autor teksta: Stefan Gašić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Tekst čitala: Snežana Katunac

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru.

Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena.

Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima.

Tekst čitala: Snežana Katunac

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Duhovit osvrt na egzistencijalnu krizu, borba protiv patrijarhata, kapitalizma, letargije, obaveza, tuđeg mišljenja, fantastična bića poput – prosvećenog konzumeriste, smoglija ili weekinga – pojave su koje možete pronaći na Instagram profilu Sadmics, koji predstavlja skup duhovitih ilustracija Milje Šijakinjić. Sadmics je nastao pre četiri godine, a od tada je uspešno nastavio da razvija svoj autentični pravac sadmics-a, stripova koji su antipod comics-ima. Milja ih sama naziva stripaćima, a najveća prednost sadmicsa je što oni savršeno komuniciraju sa svojom publikom – mahom milenijalcima, koji se u njima neretko prepoznaju – jer, realno, ko od nas nije weeking (vikend ratnik kome je najveća snaga što živi za vikend, ali najveća slabost upravo to što živi za vikend)? Takođe, sadmics ima izrazitu društvno angažovanu crtu, što ga čini autentičnim, ponekad možda otresitim, i beskrajno šarmantnim.

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Autorka teksta: Marina Zec

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Iako nova godina simboliše i novi početak, za mnoge prvi januar ništa nije promenio. Probudili smo se istim željama i problemima kao i „prošle godine”, možda čak još umorniji jer se verovatno slavilo do kasno u noć. Mamurluk i iscrpljenost uvode nas u novu godinu, a ubrzo počinje i emotivni rolerkoster koji se uglavnom među mladima dešava na samom početku nove godine.

Euforija pred praznike raste, uzbuđeni smo jer tada konačno imamo vremena da se vidimo sa svim prijateljima i više vremena provodimo sa porodicom. Uz to, tu su novogodišnje proslave i putovanja. Međutim, svega par dana nakon što nas prođe praznični hajp, vraćamo se starim obavezama, tu su posao, fakultet i brojne svakodnevne aktivnosti, što u velikoj meri doprinosi da se posle prazničnog ushićenja osećamo iscrpljeno, mrzovoljno, preokupirano…

U prazničnom periodu posebno su nam nametnuta očekivanja da svi treba da budemo srećni i lepo raspoloženi. Međutim, tu su i očekivanja koja sami sebi postavljamo za narednu godinu –  u novoj godini želim da smršam, više putujem, pročitam više knjiga, prestanem da pušim… Ispitni rokovi na fakultetu se bliže, na poslu počinju pripreme za naredni period, a i januar traje predugo. Kada nas sustigne lavina svih nametnutih očekivanja i ličnih želja, postaje nam pomalo tesno u sopstvenoj koži.

Upravo taj post-praznični period mnogima stvara osećaj opterećenosti, o čemu svedoče i podaci iz Oblakoderove ankete kojom smo hteli da saznamo više o emotivnim stanjima mladih nakon praznika.

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Autorka teksta: Marija Milić

Mentorka: Marina Zec

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.