Oblakoder

Uvek sam htela da napišem roman, ističe na početku razgovora Vida Davidović. Zapravo, na drami sam završila sticajem okolnosti, ali sam se naknadno bespovratno zaljubila u pozorišni jezik. Književnost sam kao dete otkrivala kroz prozu, a dramu sam shvatala tek kroz pozorišne inscenacije, iz druge ruke, a kada sam počela da je upijam i pišem, shvatila sam da je to moj iskaz i životni put. Razgovor za Oblakoder vodimo uoči beogradske promocije njenog prvog romana, koja će biti održana u petak, 27. januara u 18h u Kulturnom centru Grad.

Ostala je, dakle, detinja želja da napišem roman, koju sam nekada morala da realizujem. Nisam ni sanjala da će mi biti toliko teško. Jezik drame je mnogo drugačiji od jezika romana i sam proces rada je u potpunosti drugačiji, tako da ne mogu da sporim da ovaj proces nije bio, u najmanju ruku, jako izazovan. Nadam se da sam uspela da prevaziđem taj izazov, dodaje Davidović o prelasku iz dramskog u prozno pismo.

Sa mladom spisateljicom Vidom Davidović razgovarali smo o njenom romanesknom prvencu Mučnina, odrastanju, ali i savremenoj književnosti i umetničkim krugovima.

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac 

Autorka teksta: Sara Arsenović

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Ukoliko pratite lokalnu scenu različitih malih brendova, sigurno ste zapazili male teftere sa ilustracijama partizanki, cegere sa krilaticom Odmor je otpor ili majice sa motivima ugroženih i zaštićenih životinja sa teritorije Srbije. Iza ovih proizvoda stoji umetničko-dizajnerski tim koji čine Miloš Miletić i Mirjana Radovanović koji su zajedno pre četiri godine pokrenuli brend Manonija. 

Glavni motivi koje susrećemo na njihovim proizvodima su upravo antifašistička borba i radovi koji ilustruju revolucionarni period Jugoslavije, zatim ekološka borba i skretanje pažnje na prekomerni rad i pravo na odmor. Na svom Instagram profilu transparentno prikazuju i način proizvodnje njihovih prozvoda ukazujući na problem kršenja radničkih prava koji je postao normalizovana svakodnevica u kapitalističkom potrošačkom društvu. Od prošle godine imaju i liniju solidarnog proizvoda od čije prodaje deo novca doniraju različitim organizacijama koje se bore za bolje i pravednije društvo od onog u kome živimo. 

O pokretanju brenda, reakcijama ljudi i prodavnici koju su nedavno otovorili u Čumićevom sokačetu razgovarali smo sa Milošem Miletićem, jednim od osnivača brenda.

Tekst čitali: Snežana Katunac i Ivan Radisavljević

Autorka teksta: Marija Todorović

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

U poslednjih nekoliko godina, potkultura strejt muškaraca izgradila je nasilnu ideologiju, koja je nastala kao posledica toga da ih mlade i lepe žene odbijaju i ne žele da imaju seksualne odnose sa njima. Ta zajednica naziva se incel i predstavlja nedobrovoljni celibat (involuntary celibates), a sam termin najčešće se vezuje za virtuelnu internet zajednicu iz koje je i proizašao.

Iako je incel „noviji” termin koji je zapravo nastao u virtuelnom svetu i pretežno se odnosi na komunikaciju putem portala i stranica, on, ipak, nije bezazlen, kao ni brojne stvari koje nastaju u digitalnom prostoru. Između ostalog, često se stvari započete na internetu oslikavaju u realnom životu i kulminiraju u stvarnosti, što je slučaj i sa pripadnicima incel potkulture.

Da li je u pitanju nemogućnost muškaraca da ostvare romantične veze ili frustracija proizašla iz zatvorenih čet soba?

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift. 

Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Đani Infantino obrisao je iz telefona sliku sa Svetskog prvenstva u Rusiji na kojoj s njegove leve strane sedi Vladimir Putin... Ali je zapamtio da je sedeo zdesna - Saudijski princ, Bin Salman.

Kako je u godinama nakon svetske finansijske krize, a potom i pandemije virusa kovid-19, na kraju, i tokom stvaranja novog Berlinskog zida i zveckanja nuklearnim bombama, zemlja sa populacijom od nepuna tri miliona stanovnika sagradila kompletnu infrastrukturu za najveću svetsku sportsku smotru, takoreći od nule? I kako je prljavi ples svetskih moćnika doveo do toga da se ama baš ništa ne učini da se spreči smrt tolikog broja ljudi i da se na tlu druge najmanje zalivske države održi Svetsko prvenstvo u fudbalu?

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Autor teksta: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka. 

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Da li ste nekada razmišljali o tome da jedan vaš klik, dislajk ili komentar može da utiče na nekog sa druge strane ekrana?

Vrtlog informacija i sadržaja koji do nas dolazi putem društvenih mreža često ume da nas povuče da reagujemo na stvari bez preteranog udubljivanja. Poznato je i da masa negativnih reakcija drugima daje hrabrost da i sami ostave još jedan, jer nisu sami u tome, te na taj način često kolektivno ponašanje može da nas zavara da smo u pravu. A dok koristimo društvene mreže, gubimo osećaj da sa druge strane postoje stvarne osobe sa emocijama. Tako jedna naša „kritika” nije na odmet, svađe i brojni uvredljivi epiteti i komentari su samo naše pravo da izrazimo mišljenje – sve to jer smo tu još uvek zaštićeni. 

Uvek možemo da uklonimo komentar, video, blokiramo korisnika ili izbrišemo profil i paf – deluje kao da više ne postojimo. Ipak, često naše reči i reakcije utiču na ljude sa druge strane, a posledice mogu biti različite. Lažni profili se zloupotrebljavaju, a šaljivi video snimci donose popularnost veoma brzo. Kontent se kreira nikad lakše, a često nauštrb ljudi koji nisu ni svesni toga.

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Korisnicima TikTok-a termin „tihi otkaz” nije nepoznat. Naprotiv, na ovoj društvenoj mreži objavljeno je preko 153 miliona video snimaka pod heštegom #quietquitting. Međutim, ovde nije reč samo o popularnom TikTok trendu, već o fenomenu koji je sve više prisutan u poslovnoj praksi, iako se o samoj definiciji pojma „tihog otkaza” polemiše i nema jedinstvenog dogovora oko toga šta tačno ovaj pojam označava. Za jedne, „tihi otkaz” predstavlja puko odrađivanje minimuma na poslu, za druge je to psihički odmak od posla i emotivno distanciranje od istog, za treće predstavlja neprihvatanje povećanog obima rada bez odgovarajuće dodatne finansijske naknade.

Ljudi više ne žele da izgaraju na poslu kako bi preživljavali jer, kada uporede trud i rad koji ulažu i platu koju zarade – računica je jasna. Mladi ljudi danas, sa inflacijom koja je prisutna na globalnom nivou, gotovo da jedva uspevaju da sastave kraj sa krajem, a ušteđevina, putovanja ili kupovina nekretnine za većinu njih predstavljaju misaonu imenicu. Ako u obzir uzmemo i prognoze stručnjaka koji najavljuju da za 50 godina planeta na kojoj živimo neće moći da zadovolji potrebe čitavog čovečanstva, trend tihog otkaza još više ima smisla, jer – čemu trud, ako je budućnost toliko neizvesna?

Autorka teksta: Snežana Katunac

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Javorka Đurić nedavno je objavila svoju prvu knjigu ilustracija Šta ako sve ovo nije stvarno?. Knjiga broji oko 80 Javorkinih ilustracija u kojima oslikava svoj unutrašnji svet, misli i osećanja. Od 2020. godine, pod svojim umetničkim imenom, ova mlada autorka svoje radove je počela da objavljuje na Instagram stranici Javorkine Stvari (Maple Things).

Dve godine kasnije, uz podršku izdavačke kuće Kontrast, Javorka je svoje ilustracije objedinila u knjigu koju čine kako stari, tako i novi radovi. Tim povodom pitali smo je kako je tekla realizacije ovog izdanja, koja je simbolika naslova i šta nam ovom knjigom talentovana autorka poručuje.

Autorka teksta: Marija Todorović

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon. 

Tekst je podržan od strane organizacije European Endowment for Democracy.

Novak Mirković, Spejs Noksi, objavio je novi album „Kuća zabave“, tri godine nakon prvenca „Subliminal“. U međuvremenu, kategorisali su ga kao repera, trepera, Zicera, „divlje dete“ srpskog andergraund hip-hopa (ovaj nam je favorit), da bi, tri godine kasnije, isporučio album ništa nalik navedenom. Ima tu još uvek repa, ali i pevanja (?!), neona osamdesetih, surfovanja na mračnim talasima, prodidžijevskih semplova, razbijanja klubova – bukvalno svega od Nirvane do Velike Plane – da biste se na kraju našli ostavljeni sa zbirkom referenci od Lavkrafta do Matrixa, pa ti biraj šta ti leži.

Sa Novakom smo o „Kući zabave“, prešaltavanju na elektronski zvuk i statusu alternativne muzike na domaćoj sceni razgovarali tek čas uoči početka promocije albuma, čija je startna tačka Kulturni centar Lab u Novom Sadu, gde će nastupiti 1. oktobra.

Autorka teksta: Branislava Kolarov

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Podrum.

Danima unazad na ulicama Irana odvijaju se masovni protesti izazvani smrću dvadesetdvogodišnjakinje Mashe Amini koju je takozvana „policija za moral” pretukla jer „nije pravilno nosila hidžab”. Masha je nakon prebijanja pala u komu i umrla. Zvanično saopštenje policije je, međutim, bilo drugačije. Naime, oni su odbili da javnosti pokažu snimke iz kombija u kom je Amini pretučena i navode da je umrla od srčanog udara, iako porodica tvrdi da je devojka bila zdrava.

Podsetimo – pre samo pola veka, Iran je bio sekularna država u kojoj žene nisu bile ograničene religijskim načelima i nosile su kupaće kostime i mini suknje. Tako je bilo sve do 1979. godine, kad je Iranska revolucija (poznata i kao Islamska revolucija) dovela do toga da se kraljevina transformiše u islamsku republiku. Sloboda koju je imao Iran pre revolucije najbolje se ogleda u statusu i položaju žena – najupečatljivije kroz životni stil, čemu svedoče fotografije žena pre 1979. godine, koje govore u prilog činjenici da je ideologija u potpunosti promenila način percipiranje žene u društvu.

Autorka teksta: Snežana Katunac

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Poslednjih godina se često na društvenim mrežama vodi polemika o tome koja krema za lice je bolja, koji puder ima bolju pokrivnu moć, zašto je važno da svakog dana stavljamo spf i koji serum uklanja fleke i crvenilo. Praktično ne postoji proizvod za ulepšavanje o kome na internetu ne može da se nađe recenzija. Ipak, ono što potpada pod „žensku stvar” jeste i menstrualna higijena, o kojoj se znatno manje govori.

Isto koliko vam je važno da majica u kojoj provedete par sati u toku dana bude pamučna ili da krema odgovara vašem tipu kože, toliko je važno da i higijenski ulošci koje koristite budu od čistog pamuka i bez štetnih materija. Zdravija alternativa uvek postoji, a pored recenzija beauty proizvoda, važno je da se informišemo i o menstrualnim proizvodima, pogotovo zato što njihovo korišćenje nije stvar izbora, nego nužnosti.

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst čitala: Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.Autorka teksta: Marija Milić