Čitava situacija pogodna je da se zapitamo da li smo dovoljno upoznati sa stvarima kao što su zloupotreba podataka, kršenje ugovora o radu, ko u svemu ovome ima jedini validan odgovor i rešenje, a pogotovo koliko se često dešavaju uznemiravanja ovakvog tipa, koja, izuzev ovoga, nebrojeno puta prolaze neopaženo i nekažnjeno i o kojima nikada nećemo saznati, osim o slučajevima gde je neko ipak reagovao. 

Šta je za svakog od nas uznemiravanje, nepoštovanje, kršenje zakona… stvari su koje u današnje doba ne treba biti relativne niti individualne, već kao društvo zajedno moramo raditi na tome da izgradimo kolektivni stav koji obuhvata sve ovakve i slične situacije i koji svako lice štiti od potencijalnog uznemiravanja, nasilja, iskorišćavanja i ugrožavanja.

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst čitala: Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Sprska dreg scena je sve veća iz godine u godinu – od marginalizovanih događaja jednom u mesec dana, do redovnih dreg šoua skoro svake nedelje, i to na više lokacija u gradu. Pojavljuju se nove mlade dreg kraljice i kolektivi, pa publika već može da bira koji će kog vikenda da poseti, ali i koji performansi se kome više dopadaju. Pre godinu dana, na sceni se po prvi put uz pesmu Jugoslovenka, a u okviru žurke Haus of KyeGie-a u Dragstoru, pojavila mlada dreg kraljica Novoslovenka. Ona kombinuje različite motive iz našeg kulturnog nasleđa i slovenske mitologije, a time je, kako kaže, želela da pokaže da naša tradicija nije nužno deo isključivo heteronormativnog identiteta. Deo je kolektiva Nezbrinuti, doma za nezbrinute kraljice i kraljeve, i sa njima je nastupala više puta u prethodnih godinu dana.

Kako se zaintersovala za dreg, šta misli o trenutnoj dreg sceni i ko je kosovka demonka – pitali smo Novoslovenku.

Autorka teksta: Marija Todorović

Tekst čitali: Marina Zec i Snežana Pajkić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

U poslednjih nekoliko dana, po ko zna koji put u ovoj godini u žiži javnosti pojavila se tema akušerskog nasilja.

Naša Marina Zec osvrće se na iskustva žena koje su govorile o akušerskom nasilju koje su doživele, kao i o važnosti njihovih priča, ali postavlja i pitanje - ako su ovakve priče „standard”, kakvim iskustvima ona i sve druge žene mogu da se u budućnosti nadaju?

Autorka teksta: Marina Zec

Tekst čitali: Marina Zec

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Seksualno obrazovanje je nešto o čemu se sve više govori sa pojavom generacije Z, a čini se da je popularna kultura uspela da doprinese sve većoj prisutnosti ove teme u mejnstrim tokovima.

Sa pojavom serija poput Sex education, saznavanje o pojedinim pojmovima i upoznavanje sa njima novim generacijama je dosta olakšano. Međutim, to ne rešava sistemski problem koji se ogleda u nedostatku seksualnog obrazovanja u školama.

U poslednje vreme omladinska organizacija KOMPAS na svojim društvenim mrežama aktivno ukazuje na najčešće zablude i postavlja važna pitanja u vezi sa seksualnim odnosima.

Zamislite da ste, umesto jednog časa odeljenske zajednice, na kome ste mogli da vidite kako se kondom navlači na bananu (što takođe ne predstavlja usvojenu praksu u svim školama), imali školsku seksualnu savetnicu (koja ne mora da se zove Džin) kojoj ste mogli da se obratite u vezi sa svim stvarima koje vas zanimaju. Ne zvuči loše, zar ne?

Autorka teksta: Snežana Pajkić

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Postoje filmovi koji su remek-dela i za koja će vam kritičari do detalja objasniti šta je to što ih tu pozicionira. Postoje i oni koji govore o bitnim društvenim temama, za koje će, opet, neki, možda ne svi, reći da su „zajahali na talasu’’ dobre angažovane teme koja će da pokupi prestižne nagrade samo zato što je neoliberalni poredak odlučio da to ove godine stavi u prvi plan. Postoje, sigurno, i oni treći, koji kombinuju oba, pa su potpuni dobitak. U ovom tekstu, ne znam o kakvom je filmu reč. Ono što je ovde bitno je da priča priču jedne mlade žene, zarobljene u patrijarhalnom konzervativnom društvu i da govori o kontroverznoj reči – abortusu.

Autorka teksta: Marija Todorović

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

„Priručnik za solidan život” je književni prvenac Olivere Zulović koji prati odrastanje Ljube i Ljubice, kroz čije se iskrene i dečje razgovore upoznajemo sa ova dva lika i njihovim prijateljstvom.

„Ljubici i Ljubi zajednička je osetljivost. To je tačka koja ih povezuje. Osetljivost ih, međutim, ne parališe, već ih vodi u akciju. Oni ne saosećaju sa distance, već hrabro pomažu onima kojima je pomoć potrebna i tako ispravljaju stvari. Kad odrastemo, osetljivost postaje neželjena osobina. Dobija značenje slabosti, i u suprotnosti je sa onim što svet danas želi od ljudi. Međutim, na našu sreću, ona je i dalje prisutna. Nosimo je kao beleg, kao znak međusobnog raspoznavanja. Zbog toga mislim da je ova knjiga za nas, osetljive”, kaže autorka.

I, zaista, ova knjiga će vas naterati da preispitate sebe, prisetite se svog detinjstva i da, makar na trenutak, probudite saosećanje za glavne junake i njihove doživljaje, za koje će vam se učiniti da su se, možda, i vama desili.

Autorka teksta: Snežana Pajkić

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Pajkić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Tekst je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Pre godinu dana, u ulici Alekse Nenadovića na Vračaru, na inicijativu različitih pojedinaca i organizacija, pokrenut je društveni centar ZaČin. Godinu dana kasnije, ZaČin ima preko 350 članova i svakim danom se sve više širi. Osim kuhinje, po kojoj je ZaČin prepoznatljiv, ovaj društveni centar svake nedelje organizuje i filmske projekcije, političke diskusije, večeri društvenih igara, ali, s vremena na vreme – i izložbe. Kako kažu, sve što rade je u cilju izgradnje međusobno solidarnih društvenih odnosa. Kao važnu stvar ističu Društveni lonac – saradnju sa udruženjem ratnih veterana u Rakovici, gde svakog četvrtka zajedno kuvaju besplatni ručak u zajednici i organizuju školu šaha preko leta.

O svim ovim aktivnostima, ali i predstojećem rođendanu ZaČina, koji proslavljaju 15. maja, razgovarali smo sa jednim od članova – Fedorom Todorovićem.

Autorka teksta: Marija Todorović

Čitali: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Umetnik Aleksandar Denić kreće u potragu za svojim izgubljenim psom. Na tom putu, on pokušava da pronađe i svoj identitet, dok se publika upoznaje i sa njegovom vizijom Srbije. Ovako bi se ukratko mogla opisati radnja filma Bez, reditelja Luke Papića. Međutim, ovo je priča i o traganju, emocijama, religiji i povezanosti između životinja i ljudi. Ideja za ovaj dokumentarni film sa primesama fikcije, nastala je tako što je Luka primetio da je Beograd izlepljen oglasima na kojima se traže izgubljeni psi. To je bio povod da se krene na ovo interesantno putovanje gde, pored protagoniste Denića, nailazimo na autentične ljude i njihove priče o psima.

Film Bez će domaćoj publici biti premijerno prikazan 13. maja u Domu omladine Beograda, u sklopu ovogodišnjeg Međunarodnog festivala dokumentarnog filma – Beldocs. Tim povodom, razgovarali smo sa rediteljem Lukom Papićem o samoj temi filma, odnosu između životinja i ljudi, ali i o spoju dokumentarnog žanra i fikcije.

Autorka teksta: Marija Milić

Čitali: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.

Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Ukratko, CODA je osvojila Oskara za najbolji film. Ko je to očekivao? Mali broj ljudi, a ja svakako nisam bio među njima. Da li je CODA zaista najbolji film koji se ove godine našao u konkurenciji? Ne bih rekao. Da li zaslužuje Oskara za najbolji film? Apsolutno da. Da li me raduje što je CODA osvojila nagradu baš u toj kategoriji? Više nego što sam mislio da može.

Sa jedne strane, CODA je priča o ispunjenju klinačkih snova, ali sa druge je mnogo važnija i snažnija priča o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju osobe sa oštećenjem sluha.

Autor teksta: Uroš Dimitrijević

Čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Ovaj projekat je podržan od strane European Endowment for Democracy.

Često se kolekcionarstvo prenosi sa kolena na koleno, a takav je slučaj bio i sa kolekcijom autića koju poseduje Aleksandar Manevski. Njegov otac krenuo je sa prikupljanjem, sada već, odl tajmer autića, još sedamdesetih godina. Aleksandar je kao dečak nastavio da ih sakuplja, a sada njegova kolekcija broji oko četiristo različitih modela malih i velikih automobila, ali i drugih prevoznih sredstava, aviona i motora.

Sa Aleksandrom smo razgovarali o prikupljanju i čuvanju autića, ali i o načinu na koji ih održava, a on nam je pokazao i neke od najdražih modela iz svoje kolekcije.

Autorka teksta: Marija Milić

Čitaju: Snežana Pajkić i Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Salon.