Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

U naredna dva izdanja emisije Vox Humana u gostima nam je novinar, publicista, književnik - g. Željko Marković. Sa više hiljada tekstova, eseja, feljtona, intervjua, putopisa, i primarno – umetničkih reportaža, koje su mu subspecionalnost, u toku višedecenijskog bavljenja žurnalistikom u dnevnoj štampi i domaćoj periodici (Dnevnik,Glas omladine,Stav,Vjesnik), i mnogim drugim listovima, kao i elektronskim medijima nekadašnje Jugoslavije), svoj literarni opus nadograđuje sa 23 knjige i 8 romana, delima u kojima se do punog izraza manifestuje novinarska radoznalost i nesvakidašnja sposobnost - reklo bi se – profesionalna predispozicija, šesto čulo, njuh - za kvalitetni izbor teme. Sve narečeno svedoči o stvaraocu koji definitivno poseduje „pregršt ubojitih reči i neće se libiti da ih upotrebi“, dok unutar antropocentrične poetike (jer je u fokusu njegovog interesovanja uvek čovek, mali i običan, u svojoj veličini i neobičnosti), ispreda i iznedruje gotovo mitske i krajnje neočekivane dramske zaplete od tih „običnih“ sudbina i ljudskih iskoraka iz svakidašnje fizičke i vremenske realnosti. Pritom, dozu ozbiljnog dokumentarizma dosledno nadgrađuje višom sferom - literarnim izrazom, što prozni opus našeg sagovornika čini neobično intrigantnim, zanimljivim, i nadasve - drugačijim.

Svoje poreklo, koje u oku i sećanju nosi iz Vrdnika, malog mesta u srcu Fruške gore, malopoznatom nekadašnjem centru industrijske i građanske srednjoevropske enklave ili oaze - sa sopstvenim kulturnim kodom, praidejom i metaistorijom, konstruktivno obrađuje, argumentovano protkiva proverenom faktografijom, filigranski cizelira, uz duboko lični osećaj moralne obaveze da „zavičajno“ progovori o skoro dva veka opstaloj „civilizaciji“, kako je naziva; tako Vrdnik, poput kakvog duhovnog krika i svedočanstva, tek jednog u nizu mnogolikih izobraženja i nijansi jedne i jedinstvene istine, od lokalnog postaje univerzalni fenomen, simbol, metafora i paradigma autorovih stvaralačkih pregnuća.

Za svoj dosadašnji rad g. Marković je višestruko nagrađivan i pohvaljivan, od čega se izdvajaju nagrade „Dejan Medaković“ za roman, „Žika M. Jovanović“ za publicistiku, „Stevan Sremac“ za novinsku priču, „Jaša Tomić“ i „Laza Kostić“ za reportažu, i mnoge druge. Njegove umetničke reportaže, novinske priče i druga dela poslužile su kao literarni predlošci za više dokumentarnih filmova, radijskih i televizijskih emisija.

Svetski putnik, a uvek aktivni učesnik, protagonista, radije nego pasivni posmatrač i posrednik u prenošenju zbivanja i detalja i u najosetljivijim temama, Željko Marković utkiva celog sebe u stranice koje ispisuje srcem, kako u sferi svog novinarskog, tako i književnog opusa, što ga čini više nego inspirativnim sagovornikom.

Urednik i voditelj: Boško Buta

U naredna dva izdanja emisije Vox Humana u gostima nam je novinar, publicista, književnik - g. Željko Marković. Sa više hiljada tekstova, eseja, feljtona, intervjua, putopisa, i primarno – umetničkih reportaža, koje su mu subspecionalnost, u toku višedecenijskog bavljenja žurnalistikom u dnevnoj štampi i domaćoj periodici (Dnevnik,Glas omladine,Stav,Vjesnik), i mnogim drugim listovima, kao i elektronskim medijima nekadašnje Jugoslavije), svoj literarni opus nadograđuje sa 23 knjige i 8 romana, delima u kojima se do punog izraza manifestuje novinarska radoznalost i nesvakidašnja sposobnost - reklo bi se – profesionalna predispozicija, šesto čulo, njuh - za kvalitetni izbor teme. Sve narečeno svedoči o stvaraocu koji definitivno poseduje „pregršt ubojitih reči i neće se libiti da ih upotrebi“, dok unutar antropocentrične poetike (jer je u fokusu njegovog interesovanja uvek čovek, mali i običan, u svojoj veličini i neobičnosti), ispreda i iznedruje gotovo mitske i krajnje neočekivane dramske zaplete od tih „običnih“ sudbina i ljudskih iskoraka iz svakidašnje fizičke i vremenske realnosti. Pritom, dozu ozbiljnog dokumentarizma dosledno nadgrađuje višom sferom - literarnim izrazom, što prozni opus našeg sagovornika čini neobično intrigantnim, zanimljivim, i nadasve - drugačijim.

Svoje poreklo, koje u oku i sećanju nosi iz Vrdnika, malog mesta u srcu Fruške gore, malopoznatom nekadašnjem centru industrijske i građanske srednjoevropske enklave ili oaze - sa sopstvenim kulturnim kodom, praidejom i metaistorijom, konstruktivno obrađuje, argumentovano protkiva proverenom faktografijom, filigranski cizelira, uz duboko lični osećaj moralne obaveze da „zavičajno“ progovori o skoro dva veka opstaloj „civilizaciji“, kako je naziva; tako Vrdnik, poput kakvog duhovnog krika i svedočanstva, tek jednog u nizu mnogolikih izobraženja i nijansi jedne i jedinstvene istine, od lokalnog postaje univerzalni fenomen, simbol, metafora i paradigma autorovih stvaralačkih pregnuća.

Za svoj dosadašnji rad g. Marković je višestruko nagrađivan i pohvaljivan, od čega se izdvajaju nagrade „Dejan Medaković“ za roman, „Žika M. Jovanović“ za publicistiku, „Stevan Sremac“ za novinsku priču, „Jaša Tomić“ i „Laza Kostić“ za reportažu, i mnoge druge. Njegove umetničke reportaže, novinske priče i druga dela poslužile su kao literarni predlošci za više dokumentarnih filmova, radijskih i televizijskih emisija.

Svetski putnik, a uvek aktivni učesnik, protagonista, radije nego pasivni posmatrač i posrednik u prenošenju zbivanja i detalja i u najosetljivijim temama, Željko Marković utkiva celog sebe u stranice koje ispisuje srcem, kako u sferi svog novinarskog, tako i književnog opusa, što ga čini više nego inspirativnim sagovornikom.

Urednik i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima.

Autor i voditelj: Boško Buta

Gđa Bora Babić, osnivač i vlasnik prestižne izdavačke kuće „Akademska knjiga“, gošća je novog izdanja emisije Vox Humana.

Ova neumorna, i nadasve hrabra žena, bazično ekonomista, odlučila se na rizičan, ali hvale vredan potez da 2006. godine, kada su se polako, jedna za drugom, gasile i velike državne izdavačke kuće poput Nolita, Rada, Prosvete, osnuje sopstvenu izdavačku kuću, specijalizovanu za objavljivanje kapitalnih dela iz oblasti humanističkih i društvenih nauka, prevashodno filozofije, sociologije, antropologije, ali i prirodnih, a kasnije i beletristike i poezije, što je u samom startu već okarakterisano kao nekomercijalno i samim tim neprofitno. Danas, gotovo nakon dve decenije postojanja, dosledna u svojoj misiji objavljivanja opusa isključivo proverenih estetskih i naučnih vrednosti, nikada ne podilazeći globalnom ukusu čitalačke publike, „Akademska knjiga“, po rečima referentne kritike, spada u najprestižnije izdavače zemlje i regiona.

Kako sama gđa Babić kazuje, ljubav prema knjigama koje ispisuju istoriju, premošćuju meridijane i menjaju svet, čuvaju pamćenje za metaistoriju, uz duboko uverenje da naša kultura i jezik moraju koegzistirati u sazvežđu svetske književne baštine, jedini su pokretači koji su joj omogućili da svoju smelu viziju i praktično oživotvori. Njen radni dan traje po 24 sata, a tim sa kojim sarađuje sastavljen je od osvedočenih autoriteta u svojim oblastima, od urednika, redaktora, lektora, korektora, ilustratora, menadžera. Svakom potencijalnom izdanju pristupa se selektivno do perfekcije, jer „knjige nemaju taj luksuz da sebi dozvole greške, one se citiraju i ostaju za večnost“.

Nakon bogatog radnog iskustva u izdavačkom odelenju Matice srpske i mesta direktora u Izdavačkoj knjižnici Zorana Stojanovića, krenula je u naizgled jalov, ali beskrajno plemenit poduhvat duboko verujući da čitalačka publika postoji, i da će je uvek biti. Svoja pregnuća nadgradila je osnivanjem Fondacije Aleksandra Tišme, po njoj, jednom od najmarkantnijih figura naše književnosti, uz Andrića i Selimovića. Sledi kapitalno izdavanje celokupnog Tišminog stvaralaštva u 27 tomova, i ustanovljavanje nagrade koja nosi njegovo ime, koju dodeljuje adaptibilni žiri, čiji laskavi kredibilitet donose imena kao što su: Peter Handke, Đerđ Konrad, Ilma Rakuza, Laslo Marton, Matijas Enar, Vladislava Gordić, i mnogi drugi.

Za svoj rad gđa Babić višestruko je nagrađivana, a korifej dosadašnjih priznanja predstavlja imenovanje u red viteza za područje umetnosti i izdavaštva, unapređeno u red oficira, koje dodeljuje francusko Ministarstvo kulture. „Akademska knjiga“ iz Novog Sada zaista ima čime da se podiči; nakon dela Žižeka, Brodela, Hajdegera, Eijadea, usledila je celokupna edicija „Fizis“ sa prirodnjacima od Kopernika i Galileja, Laplasa, preko Njutna, Darvina, Ajnštajna, do Lomonosova i Lindea, pa nobelovaca poput Modijanija, gonkurovca Enara, domaćih autora – Vegela, Varadija, Petrinovića, Radmile Gikić, te autora koji pišu o društvenoj teoriji – Stiglica, Čomskog i drugih, a prisutna je i poezija Bloka, Brodskog, Pasternaka, Majakovskog, Elijane Ebert... U toku godine, uz ostala planirana kapitalna izdanja, očekujemo dugogodišnje pripremanog Ptolomeja, naravno, u izdanju „Akademske knjige“ iz Novog Sada, na čelu sa svojim neumornim pregaocem i osnivačem – gđom Borom Babić.

Urednik i voditelj: Boško Buta

U ovom izdanju emisije Vox Humana nastavljamo da pričamo o mozaiku, sa likovnom umetnicom Ljiljanom Rivić iz Beograda, čije radove referentna kritika smatra jednim od najuspešnijih iskoraka u savremenoj mozaičkoj umetnosti zemlje i regiona.

Naša sagovornica se još u toku studija na Akademiji SPC za umetnost i konzervaciju, na Odseku za zidno slikarstvo, opredelila za ovu, po mnogima, najkompleksniju i najtežu tehniku umetničkog izraza, ali možda i najekspresivniju, budući da je poznata kao „carska“. Upoznajemo se sa metodologijom i tehnikama komponovanja mozaika, materijalima, stilovima, pravcima, strpljenju i duševnom miru koji ovaj dugotrajni proces donosi. Kroz istoriju umetnosti pratimo tragove nastanka ovog vida likovnog izraza još iz krajnje relativno uzetog vremenskog ambitusa: 8. veka p.n.e. u Mesopotamiji, potom njegovog širenja na zapad preko Male Azije, Sirije, helenističke Grčke, i konačno do rimske umetnosti. Svoj punokrvni procvat mozaik upravo doživljava u ranohrišćanskoj i vizantijskoj umetnosti, tako da se stvaralački opus naše gošće i grana u dva smera - u okviru sakralne umetnosti gde je svoje dosadašnje uspehe okrunila ostvarenjima u pravoslavnim hramovima, da pomenemo samo neke od njih - od Ivanjice, manastira Zočište na Kosovu, beogradske crkve Sv. Petke na Čukaričkoj padini, preko Kamenice pored Kragujevca, crkve u selu Kućanci i Hrvatskoj, rodnom mestu patrijarha Pavla, do verovatno najzahtevnijeg i najprestižnijeg svog angažmana – dekoracije kripte hrama Sv. Save na Vračaru, sa impozantnih više stotina kvadratnih metara ornamentike i figuralnih kompozicija koje je realizovala sa svojim timom u toku višegodišnjeg rada. Poređenja radi, za jedan kvadratni metar ponekad je potrebno i više od 1500 modula – prethodno pripremljenih kamenčića, koji se, nakon mašinskog grubog sečenja ručno usitnjavaju i obrađuju. Ljiljana Rivić, uz poznavanje kanona ikonopisa, zapravo slika kamenom, čak i kada su u pitanju ahromatski radovi poput friza sedam anđela na crkvi pokraj Kragujevca, koji, iako sveden po pitanju kolorita, zrači snagom ličnog izraza i duhovne prefinjenosti autorske idiomatične poetike. Drugi pravac u kome artikuliše svoje umetničke aporije je svetovna umetnost, u kojoj, neretko kroz manje formate, ili čak i minijature koje filigranski cizelira, evocira i revitalizuje davno proživljene slike detinjstva, fikcije i fantastike, kojima dominiraju primorski pejzaži i nepregledni zvezdani svod, kao i drugi elementi koji se prepoznatljivo ponavljaju kao svojevrsne metafore i simboli kojima Ljiljana komunicira, poput lestvica ka oblacima, Jakovljevih ili njenih ličnih, svojevrsnih L'échelle d'Orphée - o čemu rečito svedoče desetine samostalnih i preko 60 zajedničkih izložbi.

Već skoro deceniju naša gošća organizuje i vodi umetničke radionice širom zemlje, u kojima joj sinergija sa decom i mladim umetnicima sa kojima ostvaruje kolektivni autorski čin, doduše uvek sa akcentom na razvoju samosvojnosti izraza svakog od polaznika, daje novi podstrek i inspiraciju.

Za svoj rad naša gošća je višestruko nagrađivana i pohvaljivana, a jednu od najvećih motivacija nosi u srcu još iz studentskih dana – blagoslov blaženopočivšeg patrijarha Pavla, upravo za rad na mozaiku.

Urednik i voditelj: Boško Buta