Iako ne postoji zakon koji bi tačno odredio šta su Nacionalni saveti nacionalnih zajednica oni funkcionišu kao njihovi parlamenti i kao takvi moraju da predstavljaju glas i volju pripadnika te zajednice, u oblastima koje su im u ingerenciji, zakuljučak je epidoze podkasta Direktno.

O tome koliko su građani uključeni u rad nacionalnih zajednica i da li je to ikako moguće sagledavali smo na slučaju Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne zajednice (NSR).

Ova zajednica je specifična jer je u pitanju mala zajednica, i zbog toga rad Nacionalnog saveta može biti specifičan. Uz to, sagovornici Tanja Arva Plančak, sekretarka NSR i Ivan Kahnjuh, predsednik radnog tela za omladinu istog saveta odgovorili su i na pitanje da li na izborima za članove Nacionalnog saveta građani glasaju za predloženu listu, njihov plan i program ili za poznanike.

Zaključak sagovornika – za poznanike. Međutim, naglašavu da to ne mora biti nužno loša stvar, jer se često glasa za osobe koje su već aktivne u raznim aspektima zajednice i tada te osobe i mogu da doprinesu radu samog Nacionalnog saveta.

Uz to, sagovornici podkasta Direktno navode i specifične slučajeve u kojima pokazuju kako građani mogu da utiču na rad samog Nacionalnog saveta, posle, kada se glasanje završi.

Naime, svi sastanci Radnog tela za omladinu NSR je u ovom sazivu bili su otvoreni i svi zainteresovani su mogli da prisustvuju. Mogli su i da razgovaraju i komentarišu, daju sugestije.

Takođe ovo Radno telo ima komunikaciju sa grupom koju predstavlja – omladinom i preko socijalnih mreža.

Arva Plančak, sekretarka NSR objašnjava da svi građani mogu da pošalju zahtev, upit o problemu koji ih interesuje, te da ukoliko jeste u njihvoj ingerenciji oni će se potruditi da ga na određeni način i uvaže.

Međutim, Arva Plančak upozorava na dve važne stvari. Prva jeste da se budžet saveta planira godinu dana unapred i često sugestije koje nisu planirane moraju da sačekaju novu budžetsku godinu. Druga stvar jeste da Nacionani saveti mogu da postupaju samo u oblastima koje su u njihovoj ingerenciji a to je pravo na informisanje, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma i kultru.

Autorka epizode: Aleksandra Bučko

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Da bi jedna zajednica bila aktivna, u njoj i žene moraju biti aktivne“

Kako objašnjava poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković, postoje različiti mehanizmi kojima se osigurava rodna ravnopravnost u lokalnim zajednicama.

„Možete da obrazujete komisiju za rodnu ravnopravnost u skupštini jedinice lokalne samouprave, koju čine odbornici. Druga mogućnost je savet za rodnu ravnopravnost, koji se obrazuje u organima uprave jedinice lokalne samouprave, a čine ga imenovana lica – predstavnici ustanova, organa i organizacija koje su od značaja za rodnu ravnopravnost. Oni zapravo treba da prate stanje rodne ravnopravnosti, kao i da iniciraju i predlažu mere za njeno unapređenje na lokalnom nivou“, objašnjava Janković.

Ona dodaje da se u Srbiji, od 145 jedinica lokalne samouprave, žene nalaze na čelu 21. Smatra i da, zahvaljujući gorepomenutim merama, postoji progres kada je reč o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, te da više od 70% lokalnih samouprava sada ima formiran neki od mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti.

„Postoji zakonska obaveza, ali se razume i preka potreba postojanja ovih mehanizama. Sa druge strane, u pojedinim lokalnim samoupravama povećao se i broj muškaraca koji učestvuju u radu ovih tela. Mislim da je to jako važno“, kaže Janković, napominjući da postoji i deo lokalnih mehanizama koji nije funkcionalan i gde treba raditi na daljem unapređenju.

Milica Batričević iz BeFem-a kaže da ova organizacija ima programe posvećene upravo ženama u lokalnim zajednicama, jer prepoznaju nedostatak resursa za okupljanje sa kojima se one suočavaju.

„Mi od 2014. godine organizujemo letnje feminističke susrete seoskih žena u Vojvodini, gde dolaze žene koje su suštinski uključene u procese donošenja odluka na lokalu. One nekada nisu tu prisutne na nivou političke participacije u onom formalnom smislu, kroz učešće u nekim telima, ali jesu kroz formalne ili neformalne grupe“, kaže Batričević.

Ona ističe i da je neophodno da, da bi jedna zajednica bila aktivna, i žene u njoj moraju biti aktivne.

„Mi se zbog toga bavimo mentorskom podrškom ženama na lokalu, jer smatramo da su one u samim lokalnim zajednicama često marginalizovane i da je potrebno da se one udružuju i uče jedna od druge“, zaključuje Batričević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Građane je neophodno uključiti u kreiranje kulturnih sadržaja i ohrabriti njihovu participaciju u lokalnim zajednicama, saglasni su sagovornici podkasta „Direktno“.

Novo kulturno naselje, kao nevladina organizacija, registrovana je 2014. godine u Novom Sadu. Kako kaže Ognjen Tomašević iz ove organizacije, želja im je bila da Novo naselje dobije svoj kulturni centar.

„To je deo grada koji ima više od 40 hiljada stanovnika, što je više nego neki gradovi u celosti. U tom periodu, tamo se ništa nije dešavalo u pogledu kulturnog života, umetničkih programa, radionica za mlade i slično. Za sve si bio prinuđen da ideš do centra grada. Mi smo tada rešili da uzmemo stvari u svoje ruke, da osnujemo svoje udruženje i napravimo prvi festival“, priča Tomašević.

Sa druge strane, organizacija MillenniuM u Kragujevcu postoji dosta duže, od 1999. godine. Njihov motiv osnivanja bilo je takođe ostvarivanje pozitivne društvene promene u zajednici.

„Ideja je bila demokratizacija kulture pre svega. Nakon vojne akcije Oluja, veliki broj dece je došao sa ratom zahvaćenih područja i ideja je bila da se oni uklope u nove sredine kroz učešće u kulturnim i edukativnim sadržajima“, kaže Paunović.

Kada je reč o načinu funkcionisanja organizacije, obojica sagovornika kažu da su za uspeh presudni volonterski rad i aktivizam.

„U razvijenim zemljama postoji mnogo više prilika za finansiranje ovakvih inicijativa. Ipak, drago mi je da vidim da nastaju nove inicijative mladih ljudi u Srbiji, ali i u regionu. I sve bi to bilo još bolje kada bi vlast ustupala javne prostore za ovakve sadržaje“, smatra Vladimir Paunović.

Kada je reč o spremnosti vlasti da saslušaju zahteve građana i uključe ih u kreiranje kulturnih politika, Ognjen Tomašević iz Novog kulturnog naselja kaže da su oni na svoje prve zahteve dobili dobre reakcije, ali su one za sada ostale samo usmenoj podršci od strane institucija koje su donosioci odluka.

„Inicijativa je prepoznata i urađen je arhitektonski projekat od strane Fakulteta tehničkih nauka. Međutim, mi smo vremenom shvatili da kultura može i vaninstitucionalno da deluje, a da ima institucionalni značaj. Mi tako često animirano otvorene prostore u kvartu, koje obogaćujemo i oživljavamo svojim programima. Na taj način kultura na Novom naselju živi“, kaže Tomašević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Pravo na čistu pijaću vodu je osnovno ljudsko pravo“

Tokom leta 2021. godine u Zrenjaninu je održano sedam protesta usled nezadovoljstva građana zbog pijaće vode u ovom gradu. Ovi protesti ujedno su bili primer aktivizma građana u lokalnoj zajednici, koji su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo postojećom situacijom.

„Na ovakav korak smo se odlučili jer su nam ugrožena osnovna ljudska prava. Dakle, pravo na čistu pijaću vodu i higijenske uslove je jedno od osnovnih ljudskih prava, a mi u Zrenjaninu nemamo ispravnu vodu već više od 18 godina. To je trajni problem ovog grada i morali smo probuditi svest ljudi o tome“, kaže Gojkan Stojinović iz Zrenjaninske akcije.

Novinar Darko Šper, koji temu problema zrenjaninske vode prati od samog početka, kaže da mediji imaju veliku ulogu i odgovornost kada je reč o informisanju javnosti o problemima na lokalu.

„Meni je jako žao, jer se mediji bave ovim problemom samo kada treba pohvaliti neke političare kako se oni navodno brinu o svom gradu. I žao mi je što mediji podležu takvoj vrsti političkih pritisaka. Kada je bila havarija u fabrici vode, i tada je bilo ograničeno izveštavanje o tome šta se zapravo dogodilo“, kaže Šper.

On dodaje da su mediji bili zainteresovaniji da izveštavaju o problemu zrenjaninske vode u onom periodu u kom su se organizovali protesti.

„Međutim, jednom prilikom sam analizirao izveštavanje medija o prošlogodišnjim i nekim ranijim protestima, koje su pravile neke druge grupe, pre ZRAK-a. Tada sam primetio da javni medijski servis Vojvodine nije izveštavao ni sa jednog jedinog protesta“, objašnjava Šper.

Gojkan Stojinović dodaje i da, uprkos reakciji javnosti, zvanične reakcije vlasti u Zrenjaninu na protest nije bilo.

„Ipak, nezvanično, mi imamo saznanja da smo kreirali prilične turbulencije u toj lokalnoj samoupravi“, kaže Stojinović.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Iz daljine se može dobro vladati, ali se samo iz blizine može dobro upravljati“

Srbija ide prema apsolutnoj centralizaciji, koja se sada oseća praktično i u samom Beogradu, saglasni su sagovornici podkasta Direktno.

„Veliki delovi Beograda su potpuno otuđeni i ono što je sada centar sveukupne moći jeste jedan mali prostor od nekoliko kvadratnih kilometara oko Skupštine, Predsedništva, predsednika i tako dalje“, smatra Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Kako kaže politikolog Duško Radosavljević, teško je naći pravog protivnika decentralizacije, iako nju ne nalazimo u praksi. Razlog tome je finansijske prirode, odnosno namera da se kapital koncentriše u jednom centru moći.

„Kada neke stvari koje su jako bliske ljudima popnete na nivo države, odnosno centralnog Beograda, naravno da ljudi ne mogu imati osećaj za mala mesta. A mi smo zapravo zemlja onog prosečnog građana koji ne može da ostvari bilo koje svoje pravo“, kaže Radosavljević.

Pored finansijske autonomije, kako objašnjava Danijel Dašić, postoje i teritorijalna i politička autonomija koje definišu stepen decentralizacije. U poslednjih 12 godina, kaže on, sve tri kategorije su značajno opale.

„Bilo je nekih pomaka, međutim, kako se pokazalo koliko oni sklanjaju moć iz ruku čelnika vlasti, onda je ta famozna politička volja nestajala. Ukratko, ako nekoga izaberemo kao gradonačelnika, on mora prevashodno da bude odgovoran građanima koji su ga birali, a ne njegovoj političkoj partiji“, kaže direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić.

Duško Radosavljević dodaje da je državno uređenje do 1990-ih bilo takvo da je bilo okrenuto lokalnoj sredini, gde se veliki broj nadležnosti davao lokalnim samoupravama. On upravo u tome vidi model koji bi mogao funkcionisati i danas.

„Treba dozvoliti samoorganizovanje i samoupravu u određenim delatnostima. Zašto ne bi mogla da postoji samoupravna nadležnost u oblasti kulture? Ljudi moraju imati priliku da sami iskažu svoje inicijative“, zaključuje Radosavljević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Od početka oktobra, u Srbiji se sprovodi redovni popis stanovništva. Kako se navodi na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, „popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i međunarodno uporedive statističke podatke, koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja“.

Međutim, ovaj rutinski proces, postao je tema lažnih vesti i teorija zavere koje su se u proteklih mesec dana širile društvenim mrežama. Kako kaže Darija Stjepić, novinarka portala FakeNews Tragač, ove dezinformacije delile su se po već ustaljenim obrascima koje smo mogli videti i tokom pandemije koronavirusa.

„Te teorije zavere najčešće se odnose na to da nam neko nešto radi da bi kontrolisao naše podatke ili da bi nam oduzeo neku imovinu. Recimo, ono što je Republički zavoda za statistiku demantovao za Istinomer jeste to da su laptopovi i softver koje koriste popisivači napravljeni u Evropskoj uniji i da će njihovi podaci time automatski otići u neku međunarodnu organizaciju, rekavši da su naši IT stručnjaci napravili taj softver“, kaže Stjepić.

Iako još ne znamo zvanične podatke o broju ljudi koji je odbio da se popiše, kao ni koliki je taj broj u odnosu na ranije godine, Stjepić smatra da je svojevrsna panika svakako stvorena, i to nepotrebno.

Ona dodaje i da, u širenju lažnih vesti, deo odgovornosti nose i lokalni onlajn mediji, koji najčešće nisu kreatori, već prenosioci dezinformacija.

„Kada pronađemo neku lažnu vest i radimo njenu dekonstrukciju, onda izguglamo i koji su to sve mediji koji su je preneli, i neretko uvidimo da tu postoji veliki broj lokalnih medija“, zaključuje Stjepić.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

“Budžet je slika lokalne politike i lokalnih dešavanja. Sve što će se dešavati u jednoj zajdnici na godišnjem nivou vidi se u opštinskom ili gradskom budžetu. Zato je važno da građane zanima budžet, posebno mlade, jer na mladima ostaje svet”, rekao je Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih za podkast Direktno.

Po rečima Aleksandra Đekića, problem leži u tome što mladi nemaju priliku da saznaju kako se budžet kreira niti kako funkcioniše, iako je to važno za zajednicu, ali i svakodnevni život mladih osoba.

Upravo zbog toga, Bečejsko udruženje mladih u svojoj opštini organizuje radionice gde edukuju srednjoškolce o budžetu.

“Imamo 18 radionica u naše tri srednje škole, gde kroz radionice obrađujemo teme vezane za lokalni budžet, ali i antikorupcijske teme, da bi se mladima približila suština budžeta, da bi na taj način mlade uključili u rešavanje svojih problema, ali i realizaciju ideja“, rekao je Đekić.

Institut za razvoj i inovacije radio je istraživanje pod nazivom “Budžetska izdvajanja za mlade i omladinsko organizovanje” u kom su analizirani podaci za 2019. godinu o tome koliko se novca iz budžeta, na nivou lokalnih samouprava, izdvaja za mlade.

“Kada smo dobili podatke o budžetskim izdvajanjima za mlade iz svih opština, došli smo do zaključka da se u proseku na jedinici lokalne samouprave tek 0.14 posto izdvaja za omladinu”, rekao je Nenad Jevtović.

Po rečima Jevtovića, sam dolazak do podataka nije bio jednostavan, samim tim što od svih opština u Srbiji, samo dve petine imale su dostupne podatke o budžetu.

“Na kraju smo imali pomoć kabineta predsednice Vlade, što je u jednu ruku pohvala, ali i kritika usmerena lokalnim samoupravama, jer to govori da bez političkog Beograda ne možete doći do informacija šta se dešava na lokalu”, naveo je Jevtović za podkast Direktno.

Druga prepreka u istraživanju, po rečima Jevtovića, bila je činjenica da se izdvajanja za mlade u budžetu vode pod zajedničkom budžetskom linijom - za sport i omladinu.

“Da biste razdvojili, šta je za sport, a šta za omladinu, morate da krenete u rudarski posao. Da svaki taj budžet analizirate u okviru te budžetske linije: šta je otišlo za lokalni sportski klub, a šta samo na mlade”, rekao je on.

Ipak, kada su dobili podatke, došli su do zaključka da se najveći deo budžeta namenjenog za sport i omladinu izdvaja za sport.

“Kada bih pokušao da se našalim, ali i da iznesem muku sa kojom se suočavamo, u jednoj rečenici bih rekao: izdvajamo za sport i omladinu, ali u stvari izdvajamo za lokalni fudbalski klub”, rekao je Nenad Jevtović za podkast Direktno.

Autorka: Sanja Kosović

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Živeti u demokratičnom društvu gde su ljudi bezbedni, garantovana su im neka osnovna ljudska prava. To je društvo u kome je bolje živeti za sve,“ navodi programska koordinatorka u Grupi IZAĐI Laura Pejak, kao kao odgovor na pitanje šta celokupno društvo, pa i njeni konzervativniji građani, dobijaju od toga da pripadnici LGBT+ populacije imaju jednaka prava kao i svi ostali.

Ona skreće pažnju da ljudi koji se bore protiv sloboda ove zajednice, bore se i protiv sopstvene slobode. Oni smatraju da bi bilo bolje kada bi bilo manje demokratije, ne shvatajući da time stvaraju presedan za dalje nasilje i urušavanje institucija.

„Svako od nas može da se nađe u situaciji da je diskriminisan na osnovu nekog svog svojstva. Ako prihvatamo da se to dešava jednoj grupi, drugoj grupi, vremenom će se destiti i grupi kojoj vi pripadate,“ navodi sagovornica emisije „Dirketno“.

Čini se da je malo licemeran stav ljudi koji zastupaju „porodične vrednosti“, a koji bi se odrekli sopstvenog deteta ukoliko bi bilo LGBT+ osoba, naročito kada znamo da se o seksalnoj orijentaciji ne odlučuje, već se s tim rađa. Dakle, sami ti roditelji stvorili su svoje dete takvo kakvo jeste. Izvor problema sa kojima se ova grupa građana susreće je strah. Pejak objašnjava da je to strah od gubitka nadmoći nad drugima.

„Ljudi imaju želju da se dominiraju unutar svoje pordice, da budu dominantni u društvu. Ako im se delić te dominacije oduzima, oni se osećaju ugroženi. Mi dobijanjem prava njima ne oduzimamo ništa, samo sebi dajemo pravo da ne budemo zlostavljeni u porodici, izbacivani iz kuće, da mi možemo naše porodice da formiramo podjednako kao i svi ostali,“ navodi Pejak i dodaje da njihov strah da će istopolni brak da uništi njihovu porodicu i državu nije realan, ali oni što može da uništi ova dva entiteta je njihova vizija porodice u kojoj uni smatraju da imaju prava da vrše nasilje.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Subotica je otovorenija za komunikaciju sa nepristrasnim novinarima od Inđije, složili su se sagovornici emisije „Direktno“. Ipak, centralizacija informacija može da predstavlja problem.

Novinarka subotičkog portala „Magločistač“ Natalija Jakovljević primećuje da se poslednjih godina sa gradskom upravom lakše razgovara. No, pres centar ne ostavlja prostor za potpitanja.

„Nema više tih mogućnosti kao što je bilo pre desetak godina gde su novinari mogli da pozovu nekog iz službe za poljoprivredu ili ekonomska pitanja. Sad mi tražimo razgovor sa tim ljudima preko pres centra i naravno da moramo da navedemo pitanja. Najčešće je forma odgovora pisana,“ navodi Jakovljević.

S druge strane, novinar inđijskog portala „IN Medija“ Miodrag Blečić rekao je da nemaju nikakvu komunikaciju sa predsatavnicima lokalne samouprave.

„Koji se doduše javljaju na telefon, samo da bi zapisali naš broj i da se nakon toga više nikad ne bi javili. Ali to ne znači da mi ne dolazimo do informacija,“ navodi Blečić.

Zadatak novinara kao „psa čuvara“ je da štiti demokratske vrednosti. Jakovljević kaže da uglavnom svedočimo drugim osobinama ove životinje, kao što je poslušnost.

„ Mi više imamo tih novinara koji su, ajmo reći – poslušni, zato što dobijaju sredstva na gradskim konkursima i uvezani su na razne načine sa vlašću. Oni nikada neće postavljati nezgodna pitanja,“ navodi naša sagovornica.

Blečić objašnjava da odgovori na „nezgodna“ pitanja su jednostavno – javni interes i zato je važno da na njih bude odgovoreno. Da lokalna vlast radi svoj posao kako treba i da poštuje zakon, potreba za „škatljivim“ pitanjima ne bi ni postojala.

„To je igranje istrage. Kao da radim za FBI, a ne za lokalni mediji čiji je eto, posao da informiše građane kad lokalna vlast to ne čini,“ navodi Blečić.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Subotička gradska uprava ima sluha za potrebe svojih građana, samo na nju treba izvršiti pritisak, zaključak je epizode emisije „Direktno“.

Sajt Subotica.com ima odeljak koji nosi naziv „Pištaljka“. Preko njega, građani poseredno mogu da se obrate gradskoj upravi i nadležnim javnim preduzećima kako bi im ukazali na neki, pre svega komunalni problem. Urednik Goran Todorov navodi da odgovora ima, ali da građani ne razumeju da problemi ne mogu da se reše preko noći.

„Na žalost, u 21. veku postoje ulice koje nisu toliko dislocirane od grada a nemaju neku osnovnu infrastrukturu kao što je kanalizacija. Građani bi hteli da se u toj ulici uradi asfalt. Postoje određeni pripremni radovi,“ navodi Todorov.

Jedan od organizatora festivala „Ekoslavija“, aktivista Boris Telečki navodi da kada se stvori neka vrsta pritiska, rekacije ipak ima.

„Ranijh godina je to izostajalo, a sada, kada postoji rekacije javnosti, postoji rekacija i gradske uprave,“ navodi Telečki.

Dnevno u ovu redakciju Subotica.com stignu tri do četiri primedbi za „Pištaljku“. Stoga Todorov smatra da su Subotičani aktivni.

„Subotičani su glasni, proaktivni, neko bi rekao i gunđala. Mi volimo sami sebi da dodelimo epitete da nam ništa ne valjda, da uvek svemu tražimo kritiku. Ali s druge strane, pokazuje zainteresovanost građana da aktivno rešavaju probleme,“ navodi Todorov.

Boris Telečki se ne slaže sa ovom tvrdnjom. On kaže da ima građana koji su svesni problema koje ih okružuju, i kada bi bili pitani, sigurno da bi znali da ih navedu, ali da taj aktivizam počinje i ostaje na društvenim mrežama.

„Ne jednom sam organizovao razna dešavanja i protestna okupljanja u Subotici, pa je odziv bio veoma simboličan,“ navodi Telečki i dodaje da ljudi sa egzistencijalnim problemima nemaju kapaciteta da se bore.

Epizodu je vodila Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.