Direktno

„Državu ne zanima kultura. Smatra je jednim bezopasnim prostorom gde nisu

velike posledice ukoliko se bilo šta kaže. Na sceni postoje predstave koje su protiv

vlasti, sistema, a koje su finasirane od strane države. Ali ne vidim zašto bi to bilo

zabranjeno. Na te predstave odlaze istomišljenici,“ navela je za emisiju „Direktno“

dramaturškinja Divna Stojanov, urednica rubrike Off stejdž u magazinu “Iz Off-a” .

Ona se pita zašto bi se država osećala ugroženo kada je u pitanju pozorište i film,

pa čak i tekstovi na portalima, kada se jasno vidi kolika je čitanost na njima. To ne

može da ugrozi mašineriju izvan mehura interesovanja. Jedna od organizatorki

Autonomnog festivala žena (AFŽ), novinarka Milica Kravić Aksamit, navodi da je

pitanje kako izaći iz tog mehura naskuplje za svakog ko se bavi milo kakvim

alternativnim izražavanjem. 

„Ideja AFŽ-a je bila da izađe iz tog feminističkog babla. On, naravno, nije pogrešan,

ali ako želimo da menjamo društvo, onda ne smemo da pričamo jedni drugima.

Zato smo i izabrale Muzej savremene umetnosti Vojvodine. To je jedan od načina

da promeniš publiku,“objašnjava Kravić Aksamit.

Dramaturškinja Divna Stojanov slaže se da ima malo novca za kulturu u Srbiji,

međutim, njoj je problematičnija raspodela tih sredstava.

„Neki novac postoji očigledno. Ja vidim hiperprodukciju određenih umetničkih

proizvoda. Jasno mi je koliki su honorari određenih umetnika, koliko koštaju

scenografije, kostimi. S druge strane znam koliki su honorari kada nezavisni

umetnici dobiju sredstva na konkursu države, grada, pokrajine. Vidim jednu

disporpociju pre svega u tome“, objašnjava Stojanov.

Kravić Aksamit kaže da kada razgovaramo o tome šta treba da uzdrmamo, to je

uglavnom politički establišment. Ona smatra da je umetnost za to najopasnija.

„U Srbiji su ostale tvrđave osvojene. Mediji su na izdisaju. U institucijama kulture

ima svega. Videli smo kroz godine, kada se desi napad na neku instituciju, kao što

su se dešavali napadi medijske kuće, mi nismo uspeli da se izborimo, dok neka

pozorišta jesu,“ navodi ova novinarka i dodaje da veruje da zbog toga i dalje može

da živi snažna reč zdravog razuma i političke pismenosti. 

Autorka emisije: Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje

Republike Češke.

U četvrtak 21. jula u 9 sati ujutru, u Skupštini Vojvodine, skupština Grada Novog Sada donosila je odluku o tome kako će ovaj grad izgledati 2030. godine. Za generalni urbanistički plan je glasalo 63 odbornika, četiri su bila protiv i to iz redova Radikalne i Demokratske stranke Srbije, dok nije bilo onih koji su bili uzdržani. Nešto više ljudi bi bilo protiv, da su pitali ove što stoje ispred, a kojima privatno obezbeđenje, umesto policije, plaćeno od strane građana, kleči na vratu.

Generalni urbanistički plan (GUP) je krovni plan sa kojima moraju biti usklađeni svi planovi nižeg reda. Njegovim usvajanjem ne ostavlja se mogućnost negodovanja i kritike, navodi Marijana Mutavčieva iz Centra za razvoj demokratskog društva “Europolis”.

„Ovim planom se na sva naša buduća nezadovoljstva stavlja tačka. Sve zbog čega smo se do sada bunili, imali smo prostora zašto što je taj GUP to dozvoljavao,“ navodi ona.

Petar Holik iz Ekološkog fronta navodi da su uprkos različitim pokušajima da se i njihovo mišljenje čuje, u većini slučajeva bili ignorisani.

„To je jedna velika farsa. Mi smo znali da će oni uraditi sve što je u njihovoj moći da to dovedu do kraja. Poslednje što nam je ostalo je da se naš predstavnik obrati na tom zasedanju, i to su nam zabranili,“ navodi Holik.

Samo su iz JP „Urbanizam“ imali sluha za primedbe koje pondnose građani, navodi Mutavčieva.

„Ne bi bilo fer da kažem da ljudi iz urbanizma nisu hteli da ragovaraju sa nama. Ali ono što često čujemo od njih kada im kažemo da nešto nije u redu, kažu – pa znamo, ali znaš i sama ko donosi odluke,“ kaže Mutavčieva i dodaje da je tu rečenicu čula veliki broj puta što je za nju poražavajuće.

Ovakav odnos Grada prema građanima čije interese treba da zastupa, demotivišuć je. Međutim, maliciozno delovanje velika je motivacija za ove aktiviste.

„Naravno da smo razočarani, ali nastavićemo da se borimo pojedinačno. U Šodrošu smo,“ podseća Holik na Šodroš Survivor Kamp.

Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Četrdeset posto građana je potpuno nezainteresovanoza politiku, dok je 36% onih koji su prilično zainteresovani, nalazi su istraživanja CRTE iz marta ove godine. Zanimljivo je da građane više interesuje rad lokalne samouprave (43%) nego rad Narodne skupštine Srbije (27%).

Međutim, za rad lokalne samouprave najviše su zainteresovani građani koji naginju partijama u vlasti, visoko obrazovani i koji žive u gradskim područjima. Ovo interesovanje nije povezano sa time kome građani veruju, pro-vladinim ili profesionalnim medijima, dakle, to su različite kategorije ljudi.

U drugoj epizodi tražimo odgovor na pitanje zašto građani treba da budu uključeni u demokratske procese i kako ih zainteresovati da ne beže od politike, naročito na lokalnom nivou.

Građani ne učestvuju u politici zato što država ne želi da oni učestvuju u politici navodi Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa.

„Ne može odgovornost za nezainteresovanost građana/ki za učestvovanje u javnim politikama i donošenju odluka da leži na leđima građana/ki. Ona mora da bude na leđima sistemu,“ objašnjava Barzut.

Urednik portala Radija 021 Zoran Strika objašnjava da politička apatija dolazi iz pasurda političkog sistema u kojem živimo.

„Ukoliko pogledamo prethodni period videćem da je postojao veoma dobar razlog da građani ne budu zainteresovani za rad Narodne skupštine iz prostog razloga, zato što niste imali opoziciju. Mogli ste da sedite satima pored televizije, a da ne čujete ništa korisno, niti da čujete drugu stranu“ navodi Strika.

Strika apatiju građana objašnjava time što čak i kada pojedinac ili grupa pokrenu neku inicijativu građani nailaze na zid.

„Videli smo jedinu ’promenu’ kada smo imali proteste Kreni Promeni protiv Rio Tinta. Kao učinjeno je nešto, ali sada vidimo da se nešto drugo dešava,“ objašnjava Strika i dodaje da se građani ovakvim postupcima konstanto razočaravaju.

Politika je sve što nas okružuje od trenutka kad ustanemo, do trenutka kada se vratimo u krevet. Zato reči „politika“ treba privezati pozitivno značenje, navodi Barzut.

„Politika nije politikanstvo. Sve oko nas je politika, pa i zgrada u kojoj živimo. Građani su izbombardovani u javnom prostoru jeftinim politikanstvom i političkim intrigama. Ljudi koji žele da se bave politikom, prati će ih ta stigma da je to neka muljaža,“ navodi naša sagovornica.

Nepostojanje dvosmerne komunikacije između građana i sistema može se videti na primeru novog Generalnog urbnističkog plana Novog Sada (GUP).

„Koju god primedbu da podnesete, pogotovu kada su u pitanju važne stvari, tu se po pravilu te primedbe odbijaju. Deset hiljada građana potpisalo te primedbe, i naravno da je to odbijeno. Vlast će se pohvaliti da je bilo transparentno, da su i duže čekalo zbog javne rasprave, ali videćemo tu da konkretna javna raspava nije ni postojala,“ navodi Strika.

Autorka emisije je Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Lokalne samouprave u Srbiji niti su lokalne, niti su samoupravljačke , složili su se gosti prve epizode emisije Direktno. Autonomija u odlučivanju na lokalnom nivou i decentralizacija vlasti odlike su uređenog društva sklonog progresu.

„Ja mislim da danas, u današnjim uslovima ona služi isključivo vlasti i to izuzetno centralizovanoj kakva je na delu u Srbiji. A zapravo bi trebala da se bazira na principu decentralizacije upravljanja,“ rekla je Branka Ćurčić dodajući da bi lokalna samouprava mogla da se preimenuje u centralnu upravu.

ŠTA JE UOPŠTE LOKALNA SAMOUPRAVA?

Drugi član Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da je ona pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, kao i pravo i obaveza organa lokalne samouprave da, u skladu sa zakonom, planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Branka Ćurčić fokus stavlja na pravo, neposrednost i slobodan izbor.

„To je vrlo važan apsekt jer znači aktiviranje i neprestano učestvovanje građana u lokalnim politikama između samih izbora. Ovakva vrsta sagledavanja, pogotovo u svom nepostrednom karakteru nam govori koliko je ona važna u političkom životu jedne zemlje,“ navodi Ćurčić.

Tadija Mitić dodaje da je lokalna samouprava sistem upravljanja koji bi trebalo da bude izgrađen po meri građana koji žive na toj teritoriji. Ali elementi lokalne samouprave poput skupštine, predsednika opštine, opštinskog veća i uprave biraju birani ne neposredan način iz centra moći.

„Lokalna samouprava bi trebala da ima određenu autonomiju u odnosu na centralnu vlast. Osnova za lokalnu samoupravu i jeste ta nezavisnost u tri oblasti: politička, finasijska i teritorijalna,“ navodi Mitić dodajući da je ovakav način razmišljanja daleko od novosti kod nas.

Branka Ćurčić navodi da je Novi Sad jedan od centralizovanijih gradova podsećajući da je promenom svog statuta zbog usklađivanja sa Zakonom o lokalnoj samoupravi kako bi dobio status grada i na taj način ukinuo dve postojeće opštine, pa je samim tim grad bez opština.

„Zbog toga imamo situaciju da vlast u Novom Sadu nema druge nivoe vlasti. I zbog toga da novosadska vlast smatra da učešće građana u loklanoj samoupravi kroz instrumente koji su garantovani i statutom grada i mnogim zakonima, zapravo ne poštuje,“ objašnjava Ćurčić dodajući da je vlast toliko centralizovana da ide do nivoa mesnih zajednica koji treba da predstavljaju organizacije građana, a ne partija.

„Vidimo da su države sa jakim lokalnim samoupravama napredne u ekonomskom, obrazovnom, tehnološkom i bilo kom smislu, poput Holandije gde živi 17 miliona stanovnika, a ni jedan grad ne prelazi broj od milion ljudi koji žive u njemu,“ navodi primer Mitić.

Autorka podkasta je Sanja Đorđević.

Ova epizoda podcasta je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.