Direktno

Roma ima u republičkom i pokrajinskom parlamentu i nekim lokalnim skupštinama, ali je pitanje je koliko se oni pitaju da o nečemu odluče. Probleme Roma slabo može da razume i rešava onaj ko to nije. Jednaka zastupljenost svih građana u procesima donošenja odluka je u interesu svih.

Ako Srbija želi da uđe u Evrosku uniju, moraće više da radi na problemima Roma, naveo je kao odogovor Duško Jovanović iz Demokratske unije Roma, na pitanje kakva je korist celokupnog društva od pobojšanja položaja Roma u procesima donošenja odluka.

„Plašim se da će u jednom trnutku pitanje položaja Roma biti kamen spoticanja i ozbiljna prepreka za ulazak Srbije u EU. S obzirom da su poslednje zemlje koje su ušle u EU, Rumunija, Hrvatska i Bugarska, one su prošle ispod radara sa pitanjem položajem Roma. A sada su ti problemi uneti u EU. EU to neće ponoviti sa Srbijom,“ naveo je Jovanović za podkast „Direktno.

Mihajlo Jovanović je mladi aktivista koji osim u Udruženju Roma braničevskog okruga radi na projektima ekonomskog osnaživanja kako Romske tako i većinske populacije kroz poslovne inkubatore. Jovanović na učešće Roma u političke procese gleda nešto optimističnije.

„Vidimo progres od početka Dekade Roma do danas. Ljudi iz zajednice su počeli da budu više osvećeni. To je bila poenta svake radionice, svakog projekta – da ljudi razumeju koliko je bitno da budu uključeni u sistem,“ navodi Jovanović.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

„Invaliditet nije stvar izbora, ali stav društva svakako jeste.“

Svaki deseti građanin Srbije ima neki vid invaliditeta. S druge strane, svaka deseta osoba koja se bavi politikom, nema invaliditet. U skupštinskim salama nema dovoljno ljudi koji će zastupati interese ovog dela građana, zaključuju sagovornice podkasta „Direktno“. 

Nekadašnja odbornica u zrenjaniskoj skupštini Kristina Živankić navodi da je osobama sa invaliditetom potrebna podrška ali i u upornost.

„Ja sam bila uporna i bila sam u takvom okruženju gde su hteli da budem to što sam bila. Zdrava osoba mi je tada rekla da ću jednog dana biti ta koja će donositi odluke,“ prepričava ona.

Osobe koje nemaju invaliditet teško da mogu da adresiraju probleme osoba sa invaliditetom, osim ako u svom bliskom okruženju nemaju jednu takvu ličnost. Zbog toga, na pozicijama donosioca odluka trebale bi da se nađu osobe koje ove probleme osećaju na svojoj koži. Osobe sa invaliditetom moraju da budu mnogo vidljiviji u društvu, navodi Milena Stojanović iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom. 

 „Smatram da svaki vid učešća u tim političkim aktivnostima jeste važan jer se na taj način podiže svest šire javnosti, a i sami naši problemi postaju vidljiviji, i onda se automatski više radi na njihovom otklanjanju,“ objašnjava ona.

Rešenje je jednostavno – treba „samo“ poštovati zakone koje već imamo, navodi Stojanović. U odnosu na region, oni su bolji na papiru, samo ih treba primeniti u praksi.

„A ta primena je pre svega da zakoni zažive tamo gde žive ljudi, da i mi postanemo mnogo aktivniji da se izborimo za svoje mesto u svim onim telima koji donose odluke o našem životu,“ navodi naša sagovornica. 

Epizodu je vodila Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

“Organi vlasti duguju informacije građanima, a najbolji način za to je transparentnost. Čak i kada pitaju građani gde je informacija, umesto da traže Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, potrebno bi bilo da ih ovlašćeno lice uputi na link gde se ta informacija nalazi”, izjavio je Zlatko Petković iz kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu ličnosti podataka za podkast Direktno.

Po rečima Zlatka Petkovića, Zakon o pristupu informacija od javnog značaja je pre još 18 godina propisao mere za unapređivanje javnosit rada organa vlasti, kroz koje svaki organ vlasti ima obavezu da postupa na transparentan način.

“U prevodu: što više informacija objavite manje ćete biti meta zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a omogućićete nevladinim organizacijama, novinarima i građanima da dođu do relevantnih informacija”, obasnio je on.

Institut za evropske poslove je 2018. godine radio istraživanje o digitalnoj dostupnosti institucija. Po rečima Aleksandre Stanković iz Institiuta, od 2018. godine stanje je mnogo bolje kada je u pitanju digitalna transparentnost institucija. Ipak, postoji mesta za poboljšanjem.

“Po pitanju lokalnih samouprava, oskudni su delovi informacija koji se odnosi na čelnike institucija, da bismo znali ko su ljudi koji nas vode. Kada je, na primer, u pitaju predsednik opštine - to nije zakonska obaveza, ali je ipak znak transparentnosti”, izjavila je Stanković.

Ono što je problematično kada je u pitanju digitalna transparentnost, po rečima Stanković, postoji mali broj informacija o rezultatima konkursa.

“Uvek je moguće lako pristupiti tekstu tendera javne nabavke, ali su rezultati problematični, kao i izveštaji o radu zapravo entiteta koji su dobili novac iz budžeta da bi nešto sproveli. Da biste došli do povratne informacije na šta je novac otišao, a tek ukoliko želite da vidite izveštaj o sprovedenom projekti novcem svih nas”, navela je ona.

Prošle godine donet je novi Zakon, koji navodi da svi organi vlasti, kojih ima oko 15000, imaju obavezu da informatore o radu više ne objavljuju na svojoj internet stranici, već u okviru jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu koji se nalazi na sajtu Poverenika.

Po rečima Zlatka Petkovića, na taj način, svaki organ vlasti bi trebao da ima svoj nalog u okviru tog informacionog sistema, gde objavljuje informator o radu, a svaki građanin bi na jednostavan način mogao da pristupi potrebnim informacijama. Međutim, mali broj organa vlasti se odazvao na ovu obavezu.

“Obaveza je propisana u samom Zakonu i organi vlasti imaju rok za objavu informatora na tom sistemu, što je 16. novembar. Za sada imamo imamo tek oko 1300 organa vlasti koji su registrovani, a tek oko 90 je objavilo informator o radu”, navodi Zlatko Petković za podkast Direktno.

Autorka podkasta: Sanja Kosović 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Da je najveći ekološki problem u Temerinu voda, bez mnogo premišljanja odgovara aktivista Nemanja Obradović ispred neformalne grupe „Ekološka inicijativa Temerin“. Ne samo da je vrlo opasna po zdravlje ukoliko se pije, nego nigde nije ni postavljeno obaveštenje, čak ni na školama, navodi sagovornik emisije „Direktno“.

„Ono što apelujemo na opštinu, da građanima saopšte da voda nije za piće i da pod hitno stave obaveštenje gde su deca, mladi, da voda nije za piće,“ kaže Obradović.

Ovo nije jedini šum u komunikaciji Temerina i Temerinaca. Opština ne ulaže nikakve napore da uključi građane u porcese donošenja odluka, smatra naš sagovornik.

„Oni to rade bukvalno deklarativno. I samo zbog zakonskih propisa, građanima daju prostor da kažu neku sugestiju,“ navodi Obradović.

Videli smo kako ova komunikacija funkcioniše na nivou male vojvođanske opštine. S druge strana, četvrti po veličini grad u Srbiji, zapravo komunicira sa svojim građanima, samo tromo. Ispred udruženja Ekomar razgovarala sam sa predsednicom upravnog odbora, Marijom Simić Savić koja ipak zamera što se poslovi u Kragujevcu obavljaju uglavnom neplanski.

„Grad nešto radi, ali ne postoji konkretan plan i ne rešavaju se problemi nekim dobrim redom, nego sve zavisi od toga zašta se opredele sredstva,“ navodi Simić Savić.

Epizodu je vodila Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Ulica ne treba da bude prvi izbor. Na ulicu se izlazi tek kada se istroše sva institucionalna rešenja. Kada ignorisanje prelije čašu,“ naveo je aktivista Brajan Brković za emisiju „Direktno“.

On dodaje da je borba na ulici ipak jeste rešenje jer služi kao svojerstan kanal za širenje informacija o nekim problemima. Novinar Nikola Krstić se nadovezuje objašnjavajući da vest o određenim problemima stigne do građana, tek kada se objavi vest da se protestuje protiv tih problema.

„Kad se dese protesti tek onda neke stvari dolaze do ljudi i onda se ljudi pitaju šta se dešava, jer ne znaju da šta je prethodilo da gnevni, besni, očajni izađu na ulicu i kažu dosta,“ navodi Krstić.

Iako živimo u vremenu koje je informaciono najbogatije, deo građana ipak ostaje neiformisano, kao u periodu devedesetih. Krstić pravi razliku navodeći nezavisne lokalne medije kao svetionike u medijskom mraku.

„Danas takve medije možemo da nabrojimo na prste jedne ruke,“ objašnjava.

Brković veruje da ako želimo da rešavamo globalne probleme, prvo moramo da delujemo lokalno.

„Nemoguće je da se dogodi sam od sebe neki novi 5. otkobar. Moramo na svojim lokalima, sa svojim komšijama da izgaramo u borbama, da bi ljudi videli da zaista postoji smisao boriti se,“ navodi ovaj aktivista.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

“Građani su odgurivani od osnovnog principa demokratije - a to je participacija u donošenju odluka”, rekla je Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija za emisiju Direktno.

Participacija građana je na najnižem mogućem nivou u Srbiji, ocenila je ona.

“Građani se u lokalnim samoupravama uopšte ne javljaju na javnim raspravama, kada pitamo zašto, broj jedan odgovor je:”kao da će mene neko da sluša, šta će to da promeni” ili se plaše od lokalnih moćnika, ne žele da prave probleme”, navodi Đorđević.

Vlastima odgovara da građanima transparentnost ne bude važna i da se građani ne uključuju u procese, rekao je Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju “Postoje propisi i zakoni koji jasno definišu kako se građani uključuju u procese. Međutim vlastima odgovara da građanima to ne bude bitno i da se ne uključuju”, naveo je on.

Transparentnost Srbija od 2015. godine sprovodi Istraživanje lokalnog indeksa transparentnosti. Po rečima Zlate Đorđevič, samo istraživanje je doprinelo poboljšanju transparentnosti u Srbiji.

“Lokalne samouprave su počele da se takmiče. Da nas zovu i da nas pitaju šta da uradimo kako bismo bili bolji. Imali smo takve primere da su dolazili da im držimo obuku kako da budu transparentniji - neverovatan je uspeh koji smo postigli u nekim opštinama”, kaže ona.

Ipak, postoje oblasti koje su u najvećem broju opština i dalje “zatajavane”. Kao najgori primer, Đorđević navodi skupštine i veća.

“Svega 35 odsto svih opština i gradova u Srbiji redovno objavljuje dnevni red, spisak odbornika, kontakt sa odbornicima, zapisnike, odluke koje će se donositi”, rekla je ona.

Iako su pojedine lokalne samouprave počele da se takmiče, najveći izazov predstavlja održivost nivoa transparentnosti.

“Ako vi jednom dostignete nivo transparentonsti - to nije garancija dobre prakse. Imali smo Bečej koji je bio prvi - a od prošle godine ni jedna odluka skupštine nije doneta. Oni su pali za desetak mesta ove godine, samo zato što nije postojala praksa da se sve odluke objavljuju”, upozorava ona.

Trenutno je situacija takva da u gradovima i opštinama transparentnost zavisi od individualnog napora pojedinačnih zainteresovanih službenika, navodi Đorđević.

“Ako taj naročito zainteresovani službenik ode sa pozicije ili na godišnji odmor - onda sve pada u vodu. To je apsolutno loše, jer pokazuje kakav nam je sistem, to jest da nemamo sistemske odluke da budemo transparentni - bez obzira koji je službenik na odmoru ili za radnim stolom”, rekla je ona.

Sa druge strane, Danijel Dašić kaže da je sadašnja vlast tokom ovih deset godina dobre edukacije od Evropske unije postala đak koji tačno zna šta da napiše - kako bi dobio dva minus.

“Oni su generalno sve procedure i propise usvojili, ali se onda strahovito trude da ih ne koriste ili minimalno koriste da bi proces bio ispoštovan, a u stvarnosti nema ništa od toga”, rekao je Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju za podkast Direktno.

Autorka epizode: Sanja Kosović

“Najveći problem kod održivosti građanskih inicijativa jeste nedostatak umrežavanja i solidarnosti aktivista i građana”, rekla je Katarina Đukić iz organizacije Građanske inicijative za podkast Direktno.

Ove godine, sredinom jula, po 94. put su održani tradicionalni, višegodišnji protesti protiv neprijatnih mirisa i zagađenja vode i vazduha u Bačkoj Topoli.

Međutim, taj 94. protest bio je i poslednji - do daljnjeg. Iako su zagađenja i neprijatni mirisi i dalje prisutni u Bačkog Topoli i okolnim mestima, građana više nema na ulicama da se bune protiv tog zagađenja. Razlog prekidanja protesta je nezainteresovanost građana “Građani su se samoinicijalno opredelili još 2014. godine da se okupljaju svakog 17. u mesecu, u 17 časova, kako bi podsetili upravu da su u funkciji naroda, a ne da čuvaju privatne interese. Vremenom je to stalo i videli smo ne samo nezaintresovanost, već i strah”, navodi aktivista Ekološkog pokreta iz Bačke Topole, Peter Červenak Po rečima Červenaka, čitava situacija podseća na “sizifov posao”.

“Nije aktivizam civilnog društva samo organizovati protest, nego i pratiti stanje na terenu, podnositi prijave, jer vidimo da sistem ne funkcioniše. Ni jedan inspektor sebe ne smatra nadležnim”, objašnjava Červenak. 

Ovaj problem nije jedinstven za Bačku Topolu: po rečima Đukić, sličan problem postoji u svim mestima u Srbiji gde su ljudi odlučili da podignu proteste. Ipak, iako je okupljanje važno - institucionalna borba je važnija.

“To ljudi često zaboravljaju zato što više nemaju vere u institucije. Ipak, ja svaki put napominjem, da ukoliko nema momenta institucionalne borbe, vi posle nemate način da učinite veći pritisak. Ukoliko dobijete odluku inspekcije, zabeležite da nisu došli - imate argumentaciju za dalje akcije”, rekla je Đukić.

Červenak kaže da u svom mestu trenutno vidi nedostatak kritičke misli i strah iskazivanja: koji je možda i privid da nema kritičke misli.

“Sa ovog aspekta, Član 74 Ustava Republike Srbije koji garantuje zdravu životnu sredinu, ima težinu samo toalet papira”, rekao je Peter Červenak za podkast Direktno. 

Autoka epizode: Sanja Kosović

Grad Novi Sad iz svog budžeta za mesne zajednica izdvaja 0,1%. Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku smatra da taj broj govori sve.

„Aktuelnoj vlasti u Srbiji apsolutno nije bitno kako mesne zajednice funkcionišu. Bitno je da ih na izborima većim delom zauzmu, praktično zatvore za građane i da i da, pogotovo pitanje finasiranja, nikada ne stave na sto,“ navodi Ćurčić za emisiju „Direktno“.

U Šapcu je 2017. godine postojala inicijativa da sve što se od prihoda od poreza na imovinu ostvari na nivou mesne zajednice, bude potrošeno na nivou mesne zajednice, odnosno da građani sami raspolažu sa tim sredstvima, objašnjava bivši predsednik mesne zajednice Šapcu, Goran Stojićević iz stranke Zajedno.

„Ne čak ni članovi saveta mesne zajednica, već da građani na svojevrsnim referendumima predlažu i odlučuju kako će se trošiti taj novac, a radi se o značajnim sredstvima,“ navodi Stojićević, dodajući da je na ovaj način mesna zajednica od nula došla do sume od tri miliona dinara o kojima treba da odlučuju građani. 

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, mesne zajednice finasiraju se iz budžeta opštine, samodoprinosa, donacija i prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivnošću. Jedno od rešenja je i projektno finasiranje, što je i misija udruženja građana „Sretenje“ iz Požege, objašnjava Ćurčić. 

„Po poslednjim informacijama koje sam uspela da pronađem, taj dugogodišnji rad na projektnom finasiranju mesnih zajednica je doveo do toga da gotovo 30% opštinskog budžeta biva izdvojeno za finasiranje potreba i projektnih ideja građana,“ navodi Ćurčič. 

Autorka epizode je Sanja Đorđević. 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Čak 72% građana je prošle godine smatralo da njihovi izabrani predstavnici – narodni poslanici u parlamentu više zastupaju interese svojih političkih partija nego što zastupaju interese građana, rezultat je istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Viša istraživačica u ovom centru i deo tima Otvorenog parlamenta objašnjava da je ovaj rezultat delimično posledica homogenosti predhodnog saziva.

„Svi znamo da u njemu nije učestvovala opozijca, da je 97% narodnih poslanika pripadalo vladajućoj većini i da se to na neki način odrazilo na kvalitet rada tog saziva. Sada imamo nešto drugačiji saziv, u kojima imamo poslanike opozicije, tako da ćemo videti da li će se nešto promeniti,“ navodi Bojović za emisiju „Direktno“. 

Pad poverenja građana prethodnih godina u narodnu skupštinu, uzrokovan je i zloupotrebom skupštinske sale koja se umesto za razgovaranje o novim zakonima, koristi za napadanje neistomišljenika, civilno društvo i medije.  

„Građani prosto ne vide više da je parlament mesto gde se zastupaju njihovi interesi. Oni svoje narodne poslanike i ne vide kao svoje izabrane predstavnike. Jednom kada se završe izbori, prestaje komunikacija građana sa njihovm predstavnicima, a to ne bi trebalo da bude tako,“ objašnjava Bojović. 

Novinar Denis Kolundžija skreće pažnju na problem informisanosti građana o radu skupštine na pokrajinskom nivou. Smatra da kada bi se uradilo istraživanje o ovom problemu, rezultati bi bili poražavajući.

„Ne mislim da je tako ove godine ili poslednjih pet. Mislim da taj trend zatvaranja same institucije traje odavno,“ navodi Kolundžija i dodaje da za ovaj problem nisu odgovorni samo mediji već i oni koji su birani i njihov odnos prema poslu. 

Autorka epizode: Sanja Đorđević. 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Mladi su zainoteresovani da učestvuju u politici, ali je potrebno da im se šire

otvore vrata. Ona jesu otvorena, ali su samo odškrinuta,“ ocenila je Gordana

Adamov iz Bečejskog udruženja mladih i članica Upravnog odbora Krovne

organizacije mladih Srbije (KOMS) za emisiju „Direktno“.

Mladi se nedovoljno pitaju u politici. Donosioci odluka i nosioci vlasti nemaju ni

volje ni želje da uključe mlade u procese donošenje odluka. novinarka

Omladinskog radija i projektna koordinatorka u asocijaciji Kulturanova, Jelena

Božić. 

„Sa druge strane, imamo da su dosta slabi mehanizmi načini na koji mladi mogu

da se uključe. Sa treće strane, mladima nije jasno šta politika zapravo jeste,“

navodi Božić.

Adamov se nadovezuje da mladima čak i omladinska politika zvuči strašno jer se

pojam direktno vezuje za stranku, iako se politika odnosi na svakodnevni život

kako mladih, tako i odraslih. Većim uključivanjem mladih u procese donošenja

odluka društvo dobija uotpunjenost kod rešavanja problema.

„Mladi su deo društva i oni imaju možda specifične probleme i potrebe koji se ne

razmatraju jer niko od njih nije tu da izrazi te probleme,“ objašnjava Adamov.

Mladi jesu zainteresovani da učestvuju u politici. Inicijativa za to dolazi od njih, a

ne od nosioca vlasti. Jelena Božić objašnjavo ovo kroz stereotipe i predrasude koje

postoje o mladim ljudima.

„To vidimo kroz gomilu izveštaja, medije, praksu da se smatra da nekako nemaju

dovoljno iskustva, nemaju šta da kažu i nekako treba da porastu da bi nešto rekli,“

navodi Božić.

Rešenje za ovo, navodi Adamov je popravljanje slike o mladima u medijima.

„Postojanjem internata danas možemo da vidimo mlade osobe koje se u lokalnim

zajednicama bore za promene koje mogu da budu motivacija drugim mladim

ljudima da se bore za promene u svojoj zajednici,“ navodi Adamov.

Epizodu vodila Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje

Republike Češke.