Исус Навин, глава 7

1. Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве.

Ис.Н. 6:18, Ис.Н. 22:20, Проп. 9:18, Јона 1:12

2. А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај.

3. И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало.

4. И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана.

3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25, Иса. 30:17, Иса. 59:2

5. И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода.

3 Мој. 26:36, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 2:11, Псал. 22:14

6. А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.

1 Мој. 37:29, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 1:2, 2 Сам. 13:21, Нем. 9:1, Јест. 4:1, Јов 2:12, Дела 14:14

7. И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана!

2 Мој. 5:22

8. Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим?

9. Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог?

2 Мој. 32:12, 4 Мој. 14:16, Псал. 48:10, Псал. 83:4

10. А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје?

11. Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари.

Ис.Н. 6:17, Дела 5:1

12. Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу.

4 Мој. 14:45, 5 Мој. 7:26, Ис.Н. 6:18

13. Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе.

2 Мој. 19:10, Ис.Н. 3:5

14. Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један.

1 Сам. 10:19, 1 Сам. 10:20, 1 Сам. 14:38, Приче 16:33, Јона 1:7, Дела 1:24

15. Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу.

1 Мој. 34:7, Суд. 20:6, 1 Сам. 14:38

16. И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино.

17. Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија.

18. И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног.

1 Мој. 4:7, 4 Мој. 32:23, Приче 13:21, Јер. 2:26, Дела 5:1

19. И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.

4 Мој. 5:6, 1 Сам. 6:5, 2 Дн. 30:22, Псал. 51:3, Дан. 9:4, Јован 9:24

20. А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако:

Исус Навин, глава 6

1. А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико није излазио, нити је ко улазио.

2. А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његовог и јунаке његове.

Ис.Н. 2:9, 2 Сам. 5:19, Нем. 9:24, Дан. 5:18

3. Зато обиђите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учините шест дана.

4. А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмог дана обиђите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.

4 Мој. 10:8, Ис.Н. 6:13, Суд. 7:16

5. Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ гласно; и зидови ће градски попадати на свом месту, а народ нека улази, сваки напрема се.

Јов 39:28

6. Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег заветни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим.

7. А народу рече: Идите и обиђите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим.

8. А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завета Господњег пође за њима.

Ис.Н. 4:13

9. А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; и идући трубљаху у трубе.

4 Мој. 10:25, Иса. 42:12

10. А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати.

11. Тако обиђе ковчег Господњи око града једном; па се вратише у логор, и ноћише у логору.

12. А сутра уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.

5 Мој. 31:25

13. И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе.

1 Дн. 15:26, Гал. 6:9

14. И једном обиђоше око града другог дана, па се вратише у логор; тако учинише шест дана.

15. А седмог дана усташе зором, и обиђоше око града исто онако седам пута; само тога дана обиђоше око града седам пута.

16. А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град.

Суд. 7:20, 2 Дн. 13:14

17. А град да буде проклет Господу и шта је год у њему; само Рава курва нека остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које смо послали.

1 Мој. 12:3, 3 Мој. 27:28, Ис.Н. 2:4, 1 Сам. 15:6, Мат. 10:41, Јевр. 6:10

18. Али се чувајте од проклетих ствари да и сами не будете проклети узевши шта проклето, и да не навучете проклетство на логор Израиљев и сметете га.

5 Мој. 7:26, 5 Мој. 13:17, Ис.Н. 7:1, Ис.Н. 7:11, Ис.Н. 7:25, 1 Дн. 2:7, Иса. 52:11, Јона 1:12, Рим. 12:9, 2 Кор. 6:17, Ефес. 5:11, 1 Сол. 5:22

19. Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.

Мих. 4:13

20. Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика гласно, попадаше зидови на месту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град.

Ис.Н. 6:16, Јевр. 11:30

Исус Навин, глава 5

1. А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих.

2 Мој. 15:14, 4 Мој. 13:30, 1 Цар. 10:5, Псал. 48:6

2. У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве.

3. И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.

4. А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира;

4 Мој. 14:29, 4 Мој. 26:64

5. Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира.

6. Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед;

5 Мој. 1:3, Ис.Н. 24:7, Псал. 95:10, Јевр. 3:11

7. И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу.

4 Мој. 14:31

8. А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише.

1 Мој. 34:25

9. Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана.

3 Мој. 18:3, Ис.Н. 24:14, 1 Сам. 14:6, Језек. 20:7

10. И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском.

2 Мој. 12:6, 4 Мој. 9:5

11. И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан.

4 Мој. 15:19

12. И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године.

2 Мој. 16:35

13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?

1 Мој. 18:2, Зах. 1:8, Дела 1:10

14. А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?

1 Мој. 17:3, 3 Мој. 9:24, 4 Мој. 16:22, 4 Мој. 16:45

15. А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.

1 Мој. 28:17, 2 Мој. 3:5, 3 Мој. 19:2, 1 Сам. 2:2, 1 Дн. 16:25, 1 Дн. 16:29, Псал. 22:3, Псал. 29:2, Псал. 33:8, Псал. 76:7, Псал. 76:11, Псал. 89:7, Псал. 96:4, Псал. 96:9, Иса. 6:3, Дела 7:33, Откр. 4:8

Исус Навин, глава 4

1. А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:

5 Мој. 27:2, Ис.Н. 3:17

2. Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена,

4 Мој. 13:3, 4 Мој. 34:18, 5 Мој. 1:23, Ис.Н. 1:4, Ис.Н. 3:12, 1 Цар. 18:31

3. И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити.

Ис.Н. 4:20

4. Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена.

5. И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих,

6. Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење?

2 Мој. 12:26, 5 Мој. 6:20, Псал. 44:1, Псал. 48:13, Псал. 78:3, Иса. 38:16

7. Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека.

2 Мој. 12:14, 4 Мој. 16:40, Ис.Н. 3:13, 1 Кор. 11:24

8. И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде.

9. А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас.

1 Мој. 28:18, Ис.Н. 24:27, 1 Сам. 7:12

10. Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе.

11. А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.

12. Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије.

4 Мој. 32:20, 4 Мој. 32:27, 5 Мој. 33:21

13. Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско.

Ис.Н. 6:8

14. Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог.

Ис.Н. 3:7, 1 Сам. 2:25, 1 Сам. 2:30, 2 Дн. 1:1

15. И рече Господ Исусу говорећи:

16. Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана.

2 Мој. 25:16, Откр. 11:19

17. И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана.

Исус Навин, глава 3

1. И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише онде а не пређоше.

4 Мој. 25:1, Ис.Н. 2:1

2. А после три дана прођоше управитељи кроз логор,

Ис.Н. 1:10, Ис.Н. 1:11

3. И заповедише народу говорећи: Кад видите ковчег завета Господа Бога свог и свештенике Левите где га носе, пођите и ви с места свог и идите за њим.

4 Мој. 10:33, 5 Мој. 31:9, Ис.Н. 3:8

4. Али нека буде даљине између вас и њега до две хиљаде лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нисте ишли тим путем.

2 Мој. 19:12, 5 Мој. 28:58, 1 Дн. 16:30, Псал. 2:11, Јевр. 12:28

5. И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама.

3 Мој. 20:7, 4 Мој. 11:18, Ис.Н. 7:13, 1 Сам. 16:5

6. Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег заветни и идите пред народом. И узеше ковчег заветни и пођоше пред народом.

4 Мој. 4:15, 2 Дн. 5:4

7. А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем.

Ис.Н. 4:14, 1 Дн. 29:25, 2 Дн. 1:1

8. Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.

9. И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо, и чујте речи Господа Бога свог.

10. По том рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће заиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје:

2 Мој. 33:2, 5 Мој. 5:26, 5 Мој. 7:1, 1 Сам. 17:26, 2 Цар. 19:4, Псал. 44:2, Ос. 1:10, Мат. 16:16

11. Ево, ковчег завета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.

Ис.Н. 3:3, Јов 41:2, Псал. 24:1, Мих. 4:13, Зах. 4:14

12. Зато сада изаберите дванаест људи из племена Израиљевих, по једног човека из сваког племена.

Ис.Н. 4:1, Ис.Н. 4:2

13. И чим свештеници, носећи ковчег завета Господа Господа свој земљи, стану ногама својим у води јорданској, вода ће се у Јордану растворити, те ће вода која тече одозго стати у гомилу.

2 Мој. 15:8, Псал. 78:13, Авак. 3:15

14. И кад се подиже народ из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег заветни пред народом,

2 Мој. 25:10, 4 Мој. 10:3, 2 Дн. 6:41, Псал. 132:8, Дела 7:45, Јевр. 9:4

15. И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве),

Ис.Н. 4:18, Ис.Н. 5:10, Ис.Н. 5:12, 1 Дн. 12:15, Јер. 12:5

16. Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону.

1 Мој. 14:3, 4 Мој. 34:3, 5 Мој. 3:17, 1 Цар. 4:12, 1 Цар. 7:46

17. А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана.

2 Мој. 14:29, 4 Мој. 33:51, Јевр. 11:29

Исус Навин, глава 2

1. А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.

4 Мој. 25:1, Суд. 1:23, Мат. 1:5, Јевр. 11:31, Јаков 2:25

2. Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.

Псал. 127:1, Приче 21:30

3. И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.

4. Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;

Ис.Н. 6:17, 2 Сам. 17:19

5. И кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.

6. А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.

2 Мој. 1:17, Ис.Н. 6:25, 2 Сам. 17:19

7. И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима.

Суд. 3:28

8. Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,

9. И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.

1 Мој. 35:5, 2 Мој. 15:15, 5 Мој. 2:25, Ис.Н. 2:24, Иса. 23:5

10. Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.

4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:34, Ис.Н. 4:23

11. И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.

2 Мој. 15:14, 5 Мој. 4:39, Ис.Н. 5:1, Ис.Н. 7:5, 1 Цар. 8:60, Псал. 83:18, Иса. 13:7, Дан. 4:34, Зах. 8:20, Зах. 8:23

12. Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,

1 Мој. 40:14, Ис.Н. 2:18, Суд. 1:24, 1 Сам. 20:14, 1 Сам. 20:17, Ефес. 6:1, 1 Тим. 5:8

13. Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.

14. А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.

Ис.Н. 6:22, Мат. 5:7

15. Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.

Дела 9:25, Јевр. 11:31

16. И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.

17. А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

2 Мој. 20:7

18. Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.

1 Мој. 7:1, 1 Мој. 19:12, 1 Мој. 19:17, Ис.Н. 2:12, Ис.Н. 6:23, Јест. 8:6, Пес. 4:3, Дела 11:14, 2 Тим. 1:16

19. И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.

4 Мој. 35:26, Мат. 27:25

20. Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.

Књига Исуса Навина

Глава 1

1. А по смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу сину Навином, слузи Мојсијевом, говорећи:

5 Мој. 1:38

2. Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим.

5 Мој. 34:5

3. Свако место на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.

5 Мој. 11:24

4. Од пустиње и од овог Ливана до реке велике, реке Ефрата, сва земља хетејска до великог мора на западу биће међа ваша.

1 Мој. 15:18, 2 Мој. 23:31, 1 Цар. 10:29, 1 Дн. 5:9

5. Нико се неће одржати пред тобом свега века твог; са тобом ћу бити као што сам био са Мојсијем, нећу одступити од тебе нити ћу те оставити.

2 Мој. 3:12, 5 Мој. 7:24, 5 Мој. 31:6, Рим. 8:31

6. Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати.

7. Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш.

4 Мој. 27:23, Ис.Н. 11:15

8. Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати.

5 Мој. 17:19, Псал. 1:2, Приче 3:1

9. Нисам ли ти заповедио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.

Псал. 27:1, Јер. 1:8

10. Тада заповеди Исус управитељима народним говорећи:

Ис.Н. 3:2

11. Прођите кроз логор и заповедите народу говорећи: Спремите себи погаче, јер ћете за три дана прећи преко Јордана па уђите и узмите земљу коју вам Господ Бог ваш даје у наследство.

5 Мој. 9:1, Ис.Н. 3:2

12. А племену Рувимовом и Гадову и половини племена Манасијиног рече Исус говорећи:

13. Сетите се шта вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, рекавши: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу.

4 Мој. 32:20, Ис.Н. 22:2

14. Жене ваше, деца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ове стране Јордана; ви пак прођите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им,

4 Мој. 32:20

15. Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наследе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на наследство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана, ка истоку, и држите га.

Ис.Н. 22:4

16. А они одговорише Исусу говорећи: Шта си нам год заповедио чинићемо, и куда нас год пошаљеш ићи ћемо.

17. Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 26:28, 1 Сам. 16:18, 1 Цар. 1:37, Псал. 20:1, Псал. 20:3, Рим. 8:31

18. Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.

5. Мојсијева, глава 34

1. Тада изиђе Мојсије из поља моавског на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;

5 Мој. 32:52, Суд. 18:28

2. И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног,

2 Мој. 23:31, 4 Мој. 34:6, 5 Мој. 11:24

3. И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора.

Суд. 1:16, Суд. 3:13, 2 Дн. 28:15

4. И рече му Господ: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Показах ти да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући.

5. И умре онде Мојсије, слуга Господњи у земљи моавској по речи Господњој.

5 Мој. 32:50, Ис.Н. 1:1, Мал. 4:4

6. А погребе га Господ у долини у земљи моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњег дана.

Јуда 1:9

7. И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала.

1 Мој. 27:1, 5 Мој. 31:2, Ис.Н. 14:11

8. И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.

1 Мој. 50:3, 4 Мој. 20:29, 1 Сам. 25:1, Иса. 57:1

9. А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија.

2 Мој. 31:3, 4 Мој. 11:17, 4 Мој. 27:18, 4 Мој. 27:20, 1 Цар. 9:12, Иса. 11:2

10. Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, ког Господ позна лицем к лицу,

2 Мој. 33:11, 4 Мој. 12:6, 5 Мој. 5:4, 5 Мој. 18:15

11. У свим знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи мисирској на Фараону и на свим слугама његовим и на свој земљи његовој,

12. И у свим делима крепке руке и у свим страхотама великим, које учини Мојсије пред свим Израиљем.

5. Мојсијева, глава 33

1. А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.

1 Мој. 49:1, 1 Мој. 49:28, Лука 24:50

2. И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.

2 Мој. 19:18, Суд. 5:4, Дан. 4:13, Дан. 7:10, Авак. 3:3, Дела 7:53, Гал. 3:19, Јевр. 2:2

3. Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.

1 Сам. 2:9, Псал. 50:5, Ос. 11:1, Мал. 1:2, Лука 10:39, Дела 22:3

4. Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.

4 Мој. 30:1, Јован 7:19

5. Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.

4 Мој. 30:1, Јов 29:25

6. Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!

7. А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.

1 Мој. 49:8

8. И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;

2 Мој. 28:30, 3 Мој. 8:8, 4 Мој. 27:21, Јевр. 3:8

9. Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.

2 Мој. 32:26, 2 Мој. 32:27, 3 Мој. 10:6, 5 Мој. 13:6, Мал. 2:5, Мат. 10:37, Мар. 10:29, Лука 14:26, Лука 18:29

10. Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.

Псал. 51:19

11. Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.

Псал. 20:3

12. За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.

13. И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,

1 Мој. 27:28, 1 Мој. 49:25

14. И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.

15. И благом старих брда и благом вечних хумова.

Авак. 3:6

16. И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.

2 Мој. 3:2, 2 Мој. 3:4, Дела 7:30

17. Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.

4 Мој. 23:22, 1 Цар. 22:11, Јов 39:12, Језек. 34:21

18. А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.

1 Мој. 49:13

19. Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.

Псал. 4:5, Иса. 2:3

20. А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.

1 Дн. 12:8

5. Мојсијева, глава 32

1. Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.

Иса. 1:2, Иса. 50:4

2. Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.

2 Сам. 23:4, Јов 29:23, Псал. 65:10, Псал. 72:6, Псал. 74:17, Иса. 55:10, Ос. 6:4, 1 Кор. 3:6

3. Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.

4. Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.

2 Сам. 22:31, Јов 34:10, Иса. 26:7, Јер. 10:10, Дан. 4:37, Рим. 9:14

5. Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.

6. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.

2 Сам. 7:23, Псал. 74:2, Псал. 116:12, Иса. 63:16

7. Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

Псал. 77:5, Иса. 46:9

8. Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.

1 Мој. 11:8, Мих. 2:5, Авак. 3:6, Зах. 9:2, Дела 17:26

9. Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.

1 Сам. 10:1, Зах. 2:12

10. Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.

5 Мој. 4:36, Нем. 9:20, Псал. 17:8, Приче 7:2, Језек. 16:6, Рим. 2:18

11. Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,

Откр. 12:14

12. Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;

13. Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,

Јов 29:6, Иса. 58:14, Језек. 36:2

14. Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.

1 Мој. 49:11, Псал. 147:14, Мат. 26:28

15. Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.

Псал. 89:26, Иса. 1:4, Иса. 44:2

16. На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.

17. Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.

18. Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.

19. Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,

3 Мој. 26:11, Псал. 78:59

20. И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.

Мат. 17:17

21. Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.

1 Сам. 12:21, Рим. 10:19

22. Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.

Плач 4:11, Јона 2:7