Мој избор

Судије, глава 3

1. А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске,

1 Мој. 22:1, 5 Мој. 8:2, 5 Мој. 8:16, 1 Цар. 9:21, Јован 2:24, 1 Кор. 11:19

2. Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали:

3. Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

Ис.Н. 13:3, 1 Сам. 6:16

4. Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија.

5. И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

Псал. 106:35

6. И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим.

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:3, Језд. 9:11

7. И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 16:21, Суд. 2:11, Суд. 6:25, Ос. 2:13

8. Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

Ос. 2:13, Авак. 3:7

9. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог,

Суд. 1:13, Суд. 2:16, Суд. 6:7, Суд. 10:10, 1 Дн. 27:15, Нем. 9:27, Псал. 22:5, Псал. 106:44

10. И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

4 Мој. 11:29, 1 Сам. 10:6, 1 Сам. 11:6, 2 Дн. 15:1, Јевр. 6:4

11. И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.

12. А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

Суд. 2:19, 1 Сам. 12:9, Јер. 16:12, Ос. 6:4, Мат. 23:32

13. Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

5 Мој. 34:3, Суд. 1:16, Суд. 5:14, Суд. 10:11

14. И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година.

3 Мој. 26:23, 5 Мој. 28:48

15. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском.

Псал. 50:15, Псал. 78:34, Јер. 29:12, Дан. 9:3

16. А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

17. И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео.

18. И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

19. Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

Ис.Н. 4:20

20. А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола.

Судије, глава 2

1. И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.

1 Мој. 16:7, 1 Мој. 17:7, 1 Мој. 32:11, 2 Мој. 3:1, 2 Мој. 6:4, Псал. 105:8, Мих. 7:20, Лука 1:54, Лука 1:75, Јован 1:1

2. А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?

Псал. 106:34

3. Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

2 Мој. 23:33, 5 Мој. 7:16, Ис.Н. 23:13, Суд. 3:16, Псал. 106:36

4. А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.

1 Сам. 11:4

5. Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.

6. А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.

7. И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.

Ис.Н. 24:31

8. Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.

9. И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.

10. И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.

2 Мој. 5:2, 1 Сам. 2:12, 1 Дн. 28:9, Јер. 9:3, Гал. 4:8, 2 Сол. 1:8, Титу 1:16

11. И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.

12. И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.

2 Мој. 20:5, 5 Мој. 6:14, 5 Мој. 13:5, Суд. 10:6, 1 Дн. 28:9

13. И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.

2 Дн. 7:22

14. И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.

3 Мој. 26:37, Ис.Н. 7:12, Суд. 3:8, 2 Цар. 17:20, 2 Дн. 7:19, Псал. 44:12, Псал. 89:30, Иса. 1:28, Иса. 50:1

15. Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.

3 Мој. 26:14, 3 Мој. 26:34, 5 Мој. 28:15, 5 Мој. 28:66

16. Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.

Суд. 3:9, 1 Сам. 12:11, Дела 13:20

17. Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.

2 Мој. 34:15, 3 Мој. 17:7

18. И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.

1 Мој. 6:6, 4 Мој. 10:9, 5 Мој. 32:36, Ис.Н. 1:5, Псал. 106:44, Јер. 18:7

19. А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.

20. Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,

Ис.Н. 23:16

21. Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,

Књига о судијама

Глава 1

1. А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?

2 Мој. 28:30, Суд. 20:18, 1 Сам. 23:9

2. И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.

1 Мој. 49:8

3. А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.

Проп. 4:9, Мар. 6:7, 1 Кор. 12:26, Гал. 6:2

4. И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.

5 Мој. 9:1, Псал. 44:25

5. Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.

6. И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.

7. Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.

3 Мој. 24:19, Псал. 109:16, Приче 1:31, Мар. 4:24

8. Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.

Ис.Н. 15:63

9. Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.

Ис.Н. 10:12, Ис.Н. 10:36

10. И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.

Ис.Н. 14:15

11. А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.

Ис.Н. 15:15

12. И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.

13. И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.

Суд. 3:9

14. И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?

Ис.Н. 15:18

15. А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.

1 Мој. 33:11, 1 Сам. 25:27, Јевр. 6:7

16. А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.

4 Мој. 10:29, 4 Мој. 10:32, 4 Мој. 21:1, 5 Мој. 34:3, Суд. 4:11, 1 Сам. 15:6, 1 Дн. 2:55, 2 Дн. 28:15, Јер. 35:2

17. Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.

Ис.Н. 11:22, Суд. 16:1, 1 Сам. 6:17

18. И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.

Ис.Н. 11:22, Суд. 16:1, 1 Сам. 6:17

19. Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.

1 Мој. 39:2, 1 Мој. 39:21, Ис.Н. 17:16, 2 Сам. 5:10, 2 Цар. 18:7, Рим. 8:31

20. И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.

4 Мој. 14:24, 5 Мој. 1:36, Ис.Н. 14:9, Ис.Н. 14:13

Исус Навин, глава 24

1. Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и сташе пред Богом.

1 Мој. 12:6, 1 Мој. 35:4, 2 Мој. 18:25, Ис.Н. 23:2, Суд. 9:1, 1 Сам. 10:19, Дела 10:33

2. И рече Исус свом народу: Овако вели Господ Бог Израиљев: С оне стране реке живеше некада оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и служише другим боговима.

1 Мој. 11:26, 1 Мој. 31:53, 5 Мој. 26:5, Иса. 51:2

3. Али узех оца вашег Аврама испреко реке и проведох га кроз сву земљу хананску и умножих семе његово давши му Исака.

Псал. 127:3, Дела 7:2

4. А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сиђоше у Мисир.

1 Мој. 36:8, 5 Мој. 2:5, Дела 17:26

5. И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох.

2 Мој. 3:10, 2 Мој. 7:1, 2 Мој. 8:1, 2 Мој. 9:1

6. А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гонише оце ваше с колима и с коњицима до Црвеног мора.

2 Мој. 12:37, 2 Мој. 12:51, 2 Мој. 14:9, Псал. 77:15, Псал. 78:13, Иса. 63:12, Мих. 6:4, Дела 7:36, Јевр. 11:29

7. Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена.

8. Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас.

4 Мој. 21:21, 4 Мој. 21:33, 5 Мој. 2:32

9. А Валак син Сефоров, цар моавски, подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веоровог да вас прокуне.

4 Мој. 22:5, Суд. 11:25

10. Али не хтех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове.

4 Мој. 23:11, 5 Мој. 23:5

11. Потом пређосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке.

12. И послах пред вама стршљенове, који их изагнаше испред вас, два цара аморејска; не мачем твојим ни луком твојим.

2 Мој. 23:28, 5 Мој. 7:20, Псал. 44:3, Псал. 44:6

13. И дадох вам земљу, коју не радисте, и градове, које не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нисте садили, једете.

5 Мој. 6:10, Ис.Н. 11:13, Приче 13:22

14. Зато сада бојте се Господа и служите Му верно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Мисиру, па служите Господу.

1 Мој. 17:1, 3 Мој. 17:7, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 18:13, 1 Сам. 12:24, Јов 1:1, Псал. 119:1, Језек. 27:1, Дела 9:31, 2 Кор. 1:12, Ефес. 6:24

15. Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу.

1 Мој. 18:19, 2 Мој. 23:24, 1 Дн. 16:43

16. А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима.

17. Јер Господ Бог наш, Он је извео нас и оце наше из земље мисирске, из дома ропског, и Он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас целим путем којим идосмо, и по свим народима кроз које прођосмо.

18. И Господ је истерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш.

19. А Исус рече народу: Не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невере и ваше грехе.

2 Мој. 23:21, 2 Мој. 34:7, 3 Мој. 19:2, Рута 1:15, 1 Сам. 6:20, Псал. 99:5, Псал. 99:9, Иса. 5:16, Иса. 27:11, Мат. 6:24, Лука 14:25, Лука 14:31

Исус Навин, глава 23

1. А после много времена, пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових унаоколо, и Исус би стар и временит,

Ис.Н. 13:1, Ис.Н. 21:44

2. Дозва Исус све синове Израиљеве, старешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: Ја сам стар и временит;

5 Мој. 31:28, Ис.Н. 24:1

3. А ви сте видели све што је учинио Господ Бог ваш свим овим народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас.

4. Видите, разделио сам вам жребом ове народе, који осташе, у наследство по племенима вашим од Јордана, све народе које истребих до великог мора на запад.

5. И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истребиће их испред вас, и наследићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш.

2 Мој. 23:30, 2 Мој. 33:2, 4 Мој. 33:53, 5 Мој. 11:23

6. Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни надесно ни налево,

5 Мој. 5:32

7. Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате.

2 Мој. 23:13, 2 Мој. 23:33, 5 Мој. 7:2, Псал. 16:4, Приче 4:14, Јер. 5:7, Соф. 1:5, Ефес. 5:11

8. Него се држите Господа Бога свог, као што сте чинили до данас.

9. Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас.

Ис.Н. 1:5

10. Један човек између вас гониће хиљаду, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао.

Суд. 3:31, 2 Сам. 23:8

11. Пазите дакле добро да љубите Господа Бога свог.

12. Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помешате се с њима и они с вама,

Јевр. 10:38, 2 Пет. 2:20

13. Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити те народе испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш.

Суд. 1:30, Суд. 2:3, 1 Цар. 11:4, Језек. 28:24

14. И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа.

Проп. 12:3, Лука 21:33, Јевр. 9:27

15. А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истреби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш,

3 Мој. 26:16, 5 Мој. 28:15, 5 Мој. 28:63, Суд. 3:8, Суд. 3:12, Лука 21:22, Рим. 11:22

16. Ако преступите завет Господа Бога свог који вам је заповедио, и одете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гнев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао.

Исус Навин, глава 22

1. Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног,

2. И рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао.

4 Мој. 32:20, Ис.Н. 1:16

3. Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.

4. А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана.

4 Мој. 32:22, 5 Мој. 3:20, 5 Мој. 29:8, Ис.Н. 1:15, Ис.Н. 13:8

5. Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом.

5 Мој. 6:6, 5 Мој. 6:17, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 19:1, Ис.Н. 23:11, 2 Цар. 10:31, Псал. 119:4, Мат. 22:36, Лука 11:42, Јован 15:9, Рим. 13:10, 1 Тим. 1:5, 1 Јов. 5:3, Јуда 1:21

6. И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.

1 Мој. 47:7, Ис.Н. 14:13, Ис.Н. 22:7, 2 Сам. 6:18, Лука 24:50

7. А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,

5 Мој. 1:1, Ис.Н. 17:5

8. И рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом.

4 Мој. 31:27, 1 Сам. 30:24

9. И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија.

4 Мој. 32:1, 4 Мој. 32:22, 4 Мој. 32:26, 4 Мој. 32:29

10. А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.

Ис.Н. 22:16

11. И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих.

3 Мој. 17:8, 5 Мој. 13:12

12. А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима.

Суд. 20:1

13. И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника,

2 Мој. 6:25, 5 Мој. 13:14

14. И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.

4 Мој. 1:4

15. А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи:

16. Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?

3 Мој. 17:8, 1 Сам. 15:23

17. Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи,

5 Мој. 4:3, 2 Дн. 28:13

18. Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев?

1 Мој. 18:23, 1 Мој. 18:25, Ис.Н. 7:1, Ис.Н. 7:11, 2 Сам. 1:17, 1 Дн. 21:1, 1 Дн. 21:14

Исус Навин, глава 21

1. Тада дођоше главари отачких породица левитских к Елеазару свештенику и к Исусу сину Навином и главарима породица отачких и племенима синова Израиљевих.

Ис.Н. 14:1, Ис.Н. 17:4

2. И рекоше им у Силому у земљи хананској говорећи: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и подграђа њихова за стоку нашу.

3 Мој. 25:32, 4 Мој. 35:2, Ис.Н. 18:1, Мат. 10:10, Гал. 6:6, 1 Тим. 5:17

3. И дадоше синови Израиљеви Левитима од наследства свог по заповести Господњој ове градове и подграђа њихова:

4. Изађе жреб за породице Катове; и допаде синовима Арона свештеника између Левита жребом тринаест градова од племена Јудиног и од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог.

Ис.Н. 24:33

5. А осталим синовима Катовим допаде жребом десет градова од породица племена Јефремовог и од племена Дановог и од половине племена Манасијиног.

1 Дн. 6:61

6. А синовима Гирсоновим допаде жребом од породица племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од половине племена Манасијиног у Васану тринаест градова;

7. Синовима Мераријевим по породицама њиховим од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова.

8. Даше дакле синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова жребом, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.

1 Мој. 49:7, 4 Мој. 35:2, Ис.Н. 18:6, Приче 16:33

9. И даше од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових ове градове који се казују по именима:

2 Дн. 31:15

10. И допаде синовима Ароновим од породица Катових између синова Левијевих, за које паде први жреб,

11. Њима допаде: Киријат-Арва, а Арва је отац Енаков, а тај је град Хеврон у гори Јудиној, с подграђем својим унаоколо.

Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 15:13, 1 Сам. 2:1, 1 Сам. 5:1, 1 Дн. 6:55, Лука 1:39

12. А поље око тог града и села његова даше Халеву сину Јефонијином у наследство.

Ис.Н. 14:3, Ис.Н. 14:4

13. Даше дакле синовима Арона свештеника град за уточиште крвнику Хеврон с подграђем и Ливну с подграђем.

Ис.Н. 10:29, Ис.Н. 15:42, Ис.Н. 15:54, Ис.Н. 20:7, 1 Дн. 6:57, Иса. 37:8

14. И Јатир с подграђем и Естемоју с подграђем,

Ис.Н. 15:48, Ис.Н. 15:50

15. И Олон с подграђем и Давир с подграђем,

Ис.Н. 15:49, 1 Дн. 6:58

16. И Ајин с подграђем, и Јуту с подграђем, и Вет-Семес с подграђем: девет градова од та два племена.

Ис.Н. 15:10, Ис.Н. 15:55, 1 Дн. 6:59

17. А од племена Венијаминовог Гаваон с подграђем, и Гавају с подграђем,

Ис.Н. 18:24, Ис.Н. 18:25

18. Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града.

1 Дн. 6:60

19. Свега градова синова Арона свештеника тринаест градова с подграђима.

2 Дн. 31:15

20. А породицама синова Катових, Левитима, што их још беше од синова Катових, допадоше на њихов жреб градови од племена Јефремовог;

1 Дн. 6:66

Исус Навин, глава 20

1. Потом рече Господ Исусу говорећи:

2. Кажи синовима Израиљевим и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија,

2 Мој. 28:13, 5 Мој. 4:41, Рим. 8:1, Рим. 8:33, Јевр. 6:18

3. Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника.

4. Па кад ко утече у који од тих градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старешинама оног града ствар своју, па нека га приме к себи, и дају му место да седи код њих.

Рута 4:1, Јов 5:4, Јер. 48:7

5. И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега.

4 Мој. 35:12

6. Него нека седи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничког који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из ког је утекао.

4 Мој. 35:12, 4 Мој. 35:24, 4 Мој. 35:25

7. И оделише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној.

1 Мој. 33:18, Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 21:11, Ис.Н. 21:13, Ис.Н. 21:21, Ис.Н. 21:32, 1 Дн. 6:76, 2 Дн. 10:1, Лука 1:39

8. А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимовог, и Рамот у Галаду од племена Гадовог, и Голан у Васану од племена Манасијиног.

5 Мој. 4:43, Ис.Н. 21:27, Ис.Н. 21:36, Ис.Н. 21:38, 1 Цар. 22:3, 1 Дн. 6:78

9. То су градови одређени свим синовима Израиљевим и дошљаку који живи међу њима, да побегне код њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове док не стане пред збор.

4 Мој. 35:15

Исус Навин, глава 19

1. Потом изађе други жреб за Симеуна, племе синова Симеунових по породицама њиховим, и би наследство њихово усред наследства синова Јудиних.

1 Мој. 49:7, Језек. 48:24

2. И допаде им у наследство Вирсавеја и Савеја и Молада,

1 Мој. 21:14, 1 Мој. 26:33, 1 Мој. 31:1, Ис.Н. 15:28, 1 Дн. 12:28, Нем. 11:26

3. И Асар-Суал и Вала и Асем,

4. И Елтолад и Ветуил и Орма,

1 Дн. 4:29

5. И Сиклаг и Вет-Мархавот и Асар-Суса,

6. И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим;

7. Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим;

8. И сва села што беху око тих градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је наследство племена синова Симеунових по породицама њиховим.

1 Сам. 30:27

9. Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству.

10. Потом изађе трећи жреб за синове Завулонове по породицама њиховим; и међа наследству њиховом би до Сариде.

11. А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму,

1 Мој. 49:13, 2 Мој. 12:22, 2 Мој. 23:31, 1 Цар. 4:12, 1 Дн. 6:68

12. Па се окреће од Сариде на исток до међе кислот-таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе;

13. Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја;

14. Отуда се савија међа к северу на Анатон, и излази у долину Јефтаил,

15. С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим.

Ис.Н. 11:1, Ис.Н. 12:20, Ис.Н. 21:34

16. То је наследство синова Завулонових по породицама њиховим, то су градови и села њихова.

Дела 17:26

17. За Исахара изађе жреб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховим;

Језек. 48:26

18. А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним,

Ис.Н. 1:4, Ис.Н. 15:16, Суд. 6:33, 1 Сам. 28:4, 1 Цар. 4:8, 1 Цар. 21:1, 1 Цар. 21:23, 2 Цар. 8:29

19. И Аферајим и Сеон и Анахарат,

20. И Равит и Кисион и Авес,

21. И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Бет-Фасис,

Ис.Н. 21:29

22. А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим.

Суд. 4:6, 1 Сам. 10:3, 1 Дн. 6:77, Псал. 89:12

Исус Навин, глава 18

1. И сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом и онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу.

Ис.Н. 19:51, Ис.Н. 21:2, Ис.Н. 22:9, Ис.Н. 22:19, Суд. 18:31, Суд. 21:19, 1 Сам. 1:3, 1 Сам. 1:24, 1 Сам. 4:3, 1 Сам. 14:3, Псал. 78:58, Јер. 7:12

2. Али још беше синова Израиљевих седам племена, којима не би дато наследство.

3. И Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших?

Приче 2:2, Приче 10:4, Соф. 3:16, Мат. 20:6, Филиб. 3:13

4. Изаберите између себе по три човека из сваког племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на наследства своја, па онда нека дођу к мени.

Мих. 2:5

5. И нека је разделе на седам делова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са севера.

Ис.Н. 15:1, Ис.Н. 16:1, Ис.Н. 16:4, Мих. 2:5

6. А ви препишите земљу на седам делова, и донесите амо к мени, да бацим жреб за племена ваша овде пред Господом Богом нашим.

Ис.Н. 14:2

7. Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи.

5 Мој. 10:9, Ис.Н. 13:8, Ис.Н. 13:33, Језек. 44:28

8. Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповеди људима који одоше да препишу земљу говорећи: Идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити жреб за вас овде пред Господом у Силому.

9. И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом.

10. И Исус баци жреб за њих у Силому пред Господом, и онде подели Исус земљу међу синове Израиљеве по деловима њиховим.

Приче 16:33

11. И изађе жреб за племе синова Венијаминових по породицама њиховим, и дође међа дела њиховог међу синове Јудине и синове Јосифове.

12. И би им међа са севера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са севера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен;

Ис.Н. 16:1

13. А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и силази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњем.

1 Мој. 28:19, Ис.Н. 16:3, Ис.Н. 16:5

14. Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То је западна страна.

Ис.Н. 9:17, 1 Кор. 13:6

15. А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје,

Ис.Н. 15:9

16. И силази та међа накрај горе која је према долини сина Еномовог, а у долини рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и силази на извор Рогил;

Ис.Н. 15:8, 2 Цар. 23:10, 2 Дн. 28:3, 2 Дн. 33:6, Иса. 30:33, Јер. 19:2

17. Потом се обрће од севера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори адумимској, и силази на камен Воана сина Рувимовог;

Ис.Н. 15:6

18. Отуда иде страном која је према Арави к северу и силази у Араву;

19. Потом иде покрај Вет-Огле к северу и удара у залив сланог мора са северне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа.