Мој избор

Рута, глава 2

1. А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз.

Рута 2:20, Рута 3:2, Рута 3:12

2. И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.

3 Мој. 19:9, 5 Мој. 24:19

3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.

4. И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!

Суд. 6:12, Псал. 118:26, Псал. 129:7, Лука 1:28, Кол. 4:6, 2 Сол. 3:16, 2 Тим. 4:22

5. Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица?

6. А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске.

Рута 1:22

7. И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.

8. Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака.

9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају.

10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка?

1 Мој. 18:2, 1 Сам. 25:23

11. А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре.

Рута 1:14, Приче 31:31, Лука 5:11, Лука 5:27, Лука 14:33, Јевр. 11:8, Јевр. 11:24

12. Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш.

1 Сам. 24:20, Псал. 17:8, Псал. 19:11, Псал. 36:7, Псал. 58:11, Псал. 63:7, Приче 11:18, Мат. 5:12, Мат. 6:1, Лука 6:35, 2 Тим. 1:18, Јевр. 6:12

13. А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња.

1 Сам. 1:18, 1 Сам. 25:41, Филиб. 2:3

14. А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

16. Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма.

18. И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.

19. И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз.

Псал. 41:1

20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших.

Рута 3:10, 2 Сам. 2:5, Јов 29:14, Приче 17:17, 2 Тим. 1:16

21. А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.

Књига о Рути

Глава 1

1. А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.

1 Мој. 12:10, 5 Мој. 28:38, Суд. 2:16, Суд. 17:8, 1 Цар. 18:2, Мих. 5:2

2. А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.

1 Мој. 35:19, Суд. 3:30

3. Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

4. Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.

5. Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.

6. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.

1 Мој. 28:20, 1 Мој. 48:15, 2 Мој. 4:31, 2 Мој. 16:4, 2 Мој. 16:6, Псал. 80:14, Псал. 104:14, Псал. 111:5, Псал. 132:15, Псал. 145:15, Приче 30:8, Иса. 55:10, Јер. 29:10, Соф. 2:7, Зах. 10:3, Мат. 6:11, Лука 1:68

7. И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

8. Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

Ис.Н. 24:15, 2 Тим. 1:16

9. Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

Рута 3:1

10. И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

11. А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

1 Мој. 38:11, 5 Мој. 25:5

12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.

Суд. 2:15, Јов 19:21, Псал. 32:4, Псал. 38:2, Псал. 39:9, Рим. 7:3

14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

5 Мој. 4:4, 5 Мој. 10:20, Приче 17:17, Јован 6:66, Јевр. 10:39

15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

Ис.Н. 24:15, Ис.Н. 24:19, Ис.Н. 24:21, Суд. 11:24

16. Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

17. Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

1 Сам. 3:17, 1 Сам. 20:13, 1 Цар. 2:23, 2 Цар. 6:31

18. А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

Дела 21:14

19. Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?

Иса. 23:7, Плач 2:15, Мат. 21:10

20. А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.

Приче 14:10

21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.

1 Сам. 2:7, Јов 19:21

22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

2 Мој. 9:31, Рута 2:6, 2 Сам. 21:9

Судије, глава 21

1. А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом.

Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5

2. Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,

Ис.Н. 18:1, Суд. 20:18, Суд. 20:26

3. И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља?

4. И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне.

1 Мој. 8:20, 2 Мој. 20:24, Суд. 6:26, 1 Сам. 14:13, 2 Сам. 24:25, 1 Цар. 8:64, Јевр. 13:10

5. Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби.

3 Мој. 27:28, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7, Јер. 48:10

6. Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља.

7. Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене?

8. Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог.

1 Сам. 11:1, 2 Сам. 2:5

9. Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом.

10. Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу.

5 Мој. 13:15, Ис.Н. 7:24, Суд. 5:23, 1 Сам. 11:7

11. Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте.

4 Мој. 31:17

12. И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској.

Ис.Н. 18:1, Ис.Н. 22:9, 1 Сам. 1:3, Псал. 78:59, Јер. 7:12, Јер. 7:14

13. Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир.

Суд. 20:47

14. Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих.

15. А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева.

1 Сам. 9:21

16. Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом.

17. Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља.

18. А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим.

Суд. 11:35

19. Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони.

20. И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима.

21. И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову.

2 Мој. 15:20, 2 Мој. 32:6, 2 Мој. 32:19, Суд. 11:34, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 21:11, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:13

22. А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви.

23. Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима.

Суд. 20:48

Судије, глава 20

1. Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.

5 Мој. 13:12, Ис.Н. 22:12, Суд. 10:17, Суд. 11:11, Суд. 21:1, Суд. 21:5, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 10:17, 1 Сам. 11:7, 2 Сам. 19:14, 2 Цар. 25:23

2. И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.

Суд. 8:10, 2 Сам. 24:9, 2 Цар. 3:26

3. А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.

4. А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.

Суд. 19:15

5. А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.

Суд. 19:22, Суд. 19:25

6. Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.

1 Мој. 34:7, Ис.Н. 7:15, Суд. 19:29

7. Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.

2 Мој. 19:5, Ис.Н. 9:14, Суд. 19:30, Приче 13:10

8. А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.

9. Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.

10. Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.

11. И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.

12. Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама?

5 Мој. 13:14, Ис.Н. 22:13, Мат. 18:16, Рим. 12:18

13. Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.

5 Мој. 13:5, 5 Мој. 13:13, 5 Мој. 17:12, Суд. 19:22, 1 Сам. 30:22, 2 Сам. 20:1, 1 Цар. 21:13, 2 Дн. 13:7, 2 Дн. 25:16, Рим. 1:32, 1 Кор. 5:13, 2 Кор. 6:15

14. Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим.

15. И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.

16. У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.

Суд. 3:15, 1 Дн. 12:2

17. А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.

18. И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.

2 Мој. 28:30, 4 Мој. 27:21, Ис.Н. 9:14, Суд. 1:1, Суд. 21:2, 1 Сам. 22:10, 1 Сам. 22:13, 1 Сам. 22:15, Језд. 8:21

19. Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.

20. И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.

Судије, глава 19

1. И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.

Суд. 17:6, Ос. 10:3

2. А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.

3. А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.

4. И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.

5. А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.

6. И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.

Рута 3:7, 2 Сам. 13:28

7. Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.

8. Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.

9. Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.

10. Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.

Ис.Н. 18:28, 2 Сам. 5:6

11. А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.

1 Мој. 10:15, 2 Мој. 33:2, 4 Мој. 13:30, Ис.Н. 15:8, Ис.Н. 15:63, Суд. 1:21, 2 Сам. 5:6, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 1:13

12. А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.

Ис.Н. 18:28, 1 Сам. 10:26, Иса. 10:29, Ос. 5:8

13. Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.

14. И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.

15. И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.

16. И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.

Псал. 104:23

17. И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?

18. А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.

Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31, 1 Сам. 1:3, 1 Сам. 1:7

19. А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.

20. А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.

1 Мој. 19:2, 1 Мој. 43:23, Суд. 6:23

Судије, глава 18

1. У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим.

Ис.Н. 19:47, Суд. 17:6, Суд. 21:25

2. Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде.

4 Мој. 13:18, Суд. 13:25, Суд. 17:1

3. И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту?

4. А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.

Суд. 17:10, Јован 10:12, Дела 20:33, 1 Тим. 3:3, Титу 1:1, 2 Пет. 2:3

5. А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.

Суд. 17:5, 1 Цар. 22:5, Ос. 4:12

6. А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.

1 Цар. 22:6

7. И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.

Ис.Н. 19:47, Јер. 49:31

8. Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је?

9. А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу.

4 Мој. 13:31, 4 Мој. 14:7, Ис.Н. 2:24, Ис.Н. 18:3, 1 Сам. 14:48, 1 Цар. 22:3

10. Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи.

5 Мој. 8:9

11. Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних.

12. И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима.

Ис.Н. 15:16

13. А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.

14. Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити.

Суд. 8:27, Суд. 17:5, 1 Сам. 14:28, 1 Сам. 23:6

15. А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.

16. А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима.

17. А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних.

1 Мој. 31:19, 1 Мој. 31:30, Суд. 6:31, 2 Цар. 19:18, Иса. 41:29, Мих. 5:13

18. И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите?

19. А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?

1 Мој. 45:8, Суд. 17:10, 2 Цар. 6:21, Јов 21:5, Јов 29:9, Јов 29:16, Приче 30:32, Иса. 22:21, Мих. 7:16, Мат. 23:9

20. И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.

Судије, глава 17

1. А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.

2. Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

1 Мој. 14:19, Рута 2:20, 2 Сам. 2:5

3. А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

2 Мој. 20:4, 2 Мој. 20:23, 3 Мој. 19:4, 5 Мој. 12:30, Псал. 115:4

4. Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.

Иса. 46:6

5. И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.

1 Мој. 31:19, 2 Мој. 28:4, 2 Мој. 28:14, Суд. 8:27, 1 Сам. 23:6, Ос. 3:4

6. У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.

5 Мој. 12:8, 5 Мој. 33:5, Суд. 18:1, Суд. 19:1, Ос. 10:3

7. А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.

Ис.Н. 19:15, Суд. 19:1, Рута 1:1, Мих. 5:2, Мат. 2:1, Мат. 2:5

8. Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

9. А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.

10. А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

1 Мој. 45:8, Суд. 18:4, Суд. 18:19, Јов 29:16, Иса. 22:21

11. И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

12. И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.

13. Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.

2 Цар. 17:27

Судије, глава 16

1. Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој.

2. И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.

1 Сам. 19:11, 1 Сам. 23:26, Псал. 118:10, Дела 9:24, 2 Кор. 11:32

3. Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.

4. После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида.

5. И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.

Суд. 14:15, Приче 2:16, Приче 5:3, Приче 7:21

6. И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати.

7. А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.

8. И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима.

Приче 6:26

9. А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову.

Јован 5:14

10. Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.

11. А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек.

12. И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.

Приче 7:22

13. Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.

14. И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.

15. Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага.

Суд. 14:16, Приче 2:16

16. И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.

17. Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек

4 Мој. 6:5, Суд. 13:5, 1 Дн. 28:9, 2 Дн. 15:2, Приче 18:2, Мих. 7:5, Дела 18:18

18. А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.

19. А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.

Приче 5:3, Приче 7:21, Проп. 7:25

Судије, глава 15

1. А после неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њен не даде да уђе.

1 Мој. 38:17, 1 Сам. 16:20, Лука 15:29

2. Јер рече отац њен: Ја мишљах зацело да ти није по вољи, па је дадох другу твом; него млађа сестра њена није ли лепша од ње? Узми њу место оне.

Суд. 14:20

3. А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.

4. И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по две у репове, и метну по један луч међу два репа.

5. Па запали лучеве, и пусти у летину филистејску, и попали летину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.

6. Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његовом. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њеног.

Суд. 14:15

7. А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.

8. И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стене Итама

1 Дн. 4:3, 2 Дн. 11:6

9. Тада изиђоше Филистеји и стадоше у логор према Јуди, и раширише се до Лехије.

10. А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.

11. Тада изиђе три хиљаде људи из Јуде к пећини у стени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? А он им рече: Како су они мени учинили тако ја учиних њима.

3 Мој. 26:25, 5 Мој. 28:43, Суд. 2:13, Суд. 14:4

12. Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме.

13. Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стене.

14. И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а Дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовим посташе као конци изгорели од ватре, и спадоше свезе с руку његових.

15. И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пруживши руку своју узе је, и поби њом хиљаду људи.

3 Мој. 26:8, 5 Мој. 32:30, Ис.Н. 23:10, Суд. 3:31, 1 Сам. 23:8

16. Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи.

17. А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно место Рамат-Лехија.

18. И беше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге свог ово избављење велико; а сад хоћу ли умрети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?

Псал. 3:7

19. Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана.

1 Мој. 45:27, 1 Сам. 30:12, Иса. 40:29

20. И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година.

Суд. 13:1, Суд. 16:31

Судије, глава 14

1. И сиђе Самсон у Тамнат, и виде онде једну девојку између кћери филистејских.

1 Мој. 34:2, 1 Мој. 38:13, Ис.Н. 15:10, Псал. 119:37

2. И вративши се каза оцу свом и матери својој говорећи: Видех девојку у Тамнату између кћери филистејских; ожените ме њом.

1 Мој. 21:21, 1 Мој. 24:4

3. А отац и мати рекоше му: Зар нема девојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезаних? А Самсон одговори оцу свом: Њом ме ожени, јер ми је она омилела.

1 Мој. 24:3, 2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:3

4. А отац и мати његова не знаху да је то од Господа, и да тражи задевицу с Филистејима; јер у оно време Филистеји владаху синовима Израиљевим.

Ис.Н. 11:20, 2 Дн. 10:15

5. И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га.

6. И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио.

Суд. 3:10, Суд. 13:25, 1 Сам. 11:6

7. И тако дошавши говори с девојком, и она омиле Самсону.

8. А после неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвог лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед.

9. И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвог лава извадио мед.

10. И тако дође отац његов к оној девојци, и Самсон учини онде весеље, јер тако чињаху момци.

11. И кад га видеше Филистеји, изабраше тридесет другова да буду с њим.

12. И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесет свечаних хаљина.

1 Мој. 29:27, 1 Мој. 45:22, 1 Цар. 10:1, Језек. 17:2, Лука 14:7

13. Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју, да чујемо.

14. Тада им рече; од оног који једе изиђе јело, и од љутог изиђе слатко. И не могаше одгонетнути загонетке три дана.

15. И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа свог да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твог. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?

1 Мој. 3:6, Суд. 15:6, Суд. 16:5, Приче 16:26, Мих. 7:6

16. И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мог, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу свом ни матери својој нисам је казао, а теби да је кажем?

Суд. 16:15

17. И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер беше навалила на њ: а она каза загонетку синовима народа свог.

18. Тада му рекоше људи града оног седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нисте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке.

19. И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби онде тридесет људи, и узе одело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца свог.

4 Мој. 11:17, Суд. 3:10, Суд. 13:25, 1 Сам. 10:6, 1 Сам. 11:6, 1 Кор. 12:4, 1 Кор. 12:11

20. А жена Самсонова удаде се за друга његовог, с којим се беше удружио.

Суд. 15:2, 1 Сам. 18:19, Јован 3:29