
Sign up to save your podcasts
Or


1. Самуилова, глава 18
1. И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.
1 Мој. 44:30, 5 Мој. 13:6, 1 Сам. 19:2, 1 Сам. 20:17, 1 Сам. 20:30, 2 Сам. 1:26, 2 Сам. 18:33, Приче 18:24, Јован 15:17, Кол. 2:2, 1 Јов. 3:12
2. И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.
1 Сам. 8:11, 1 Сам. 14:52
3. И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
1 Сам. 20:8, 1 Сам. 22:8, 1 Сам. 23:18
4. И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.
5. И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
6. А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.
2 Мој. 15:20, Суд. 5:1, Суд. 11:34, Псал. 68:25, Псал. 150:4, Јер. 31:4
7. И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.
2 Мој. 15:21, Суд. 5:3, 1 Сам. 21:10, 1 Сам. 29:5, 2 Дн. 5:13, Псал. 24:1, Иса. 5:1
8. И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.
9. И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
1 Мој. 4:5, Мат. 20:15, Лука 15:28
10. А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.
1 Сам. 16:14, 1 Сам. 19:9, 1 Сам. 19:24, Дела 16:16
11. И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.
1 Сам. 19:10, 1 Сам. 20:33, Приче 27:4
12. И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.
1 Сам. 16:13, 1 Сам. 20:13, 1 Сам. 28:15
13. Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.
4 Мој. 27:17, 2 Сам. 5:2
14. И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.
1 Мој. 39:2, Ис.Н. 6:27, 1 Сам. 10:7, 1 Сам. 16:18, Дела 7:9
15. А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.
16. А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.
17. И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.
4 Мој. 32:20, 1 Сам. 17:25, 1 Сам. 18:25, 1 Сам. 25:28, 2 Сам. 12:9
18. А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?
Рута 2:10, 1 Сам. 9:21, 2 Сам. 7:18, Приче 15:33
19. А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.
Суд. 7:22, 2 Сам. 21:8
20. Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.
1. Самуилова, глава 17
1. Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.
Ис.Н. 15:35, 2 Дн. 28:18
2. А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.
1 Сам. 17:19
3. И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.
4. И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.
Ис.Н. 11:22, 1 Сам. 17:15, 2 Сам. 21:19, 1 Дн. 8:13, 1 Дн. 20:5, 1 Дн. 20:8, Амос 6:2
5. И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.
Јер. 46:4
6. И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.
7. А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.
2 Сам. 21:19, 1 Дн. 11:23
8. Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.
1 Сам. 8:17, 1 Дн. 21:3
9. Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.
1 Сам. 11:1
10. Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.
4 Мој. 23:7, 2 Сам. 21:21
11. А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.
12. А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.
1 Мој. 35:19, Рута 4:22, 1 Сам. 16:1, 1 Сам. 16:10, 1 Сам. 16:18, 1 Сам. 17:58, 1 Дн. 2:13
13. И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.
1 Сам. 16:6, 1 Дн. 2:13
14. А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.
15. А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.
16. А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.
17. А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.
1 Сам. 17:29
18. А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.
1 Мој. 37:14
19. А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.
1. Самуилова, глава 16
1. А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.
2 Сам. 5:2, 2 Цар. 9:1, Псал. 78:70, Зах. 4:14, Дела 7:46, Дела 13:22
2. А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.
1 Сам. 20:29
3. И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.
2 Мој. 4:15, 1 Сам. 9:16
4. И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?
1 Сам. 21:1, 2 Сам. 6:9, 1 Цар. 2:13, 1 Цар. 2:14, Ос. 6:5, Ос. 11:10, Лука 5:8, Дела 24:25
5. А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
2 Мој. 19:10
6. И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.
1 Цар. 12:26, 1 Дн. 27:18
7. Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.
1 Дн. 28:4, 1 Дн. 28:9, 2 Дн. 16:9, Псал. 7:9, Псал. 147:10, Иса. 55:8, Јер. 11:20, Дела 1:24, 2 Кор. 10:7, Откр. 2:23
8. И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
9. Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.
2 Сам. 13:3
10. Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.
1 Сам. 17:12
11. Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.
1 Сам. 17:12, 2 Сам. 7:8, 1 Дн. 17:7, Псал. 78:70, Амос 7:15
12. И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.
1 Мој. 39:6, 1 Сам. 9:17, 1 Сам. 17:42, 1 Дн. 28:4, Псал. 78:70, Пес. 5:10, Зах. 4:14
13. Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
4 Мој. 27:18, Суд. 11:29, Псал. 89:20, Псал. 89:21, Зах. 4:14, Дела 13:22
14. А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
Суд. 9:23, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:12, 1 Сам. 19:9, 1 Цар. 22:22, Псал. 51:11
15. И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16. Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.
17. И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
18. А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.
1 Сам. 17:32, 2 Сам. 17:8
19. И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.
20. А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.
21. И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
1 Мој. 41:46, 1 Сам. 19:5, 1 Цар. 10:8, Приче 22:29
22. Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
Дан. 1:5
1. Самуилова, глава 15
1. А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње.
1 Сам. 9:15, 1 Сам. 9:16
2. Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.
2 Мој. 17:8, 5 Мој. 25:17
3. Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.
1 Мој. 3:17, 2 Мој. 20:5, 3 Мој. 27:28, Ис.Н. 6:17, Ис.Н. 7:24, 2 Сам. 1:8, 2 Цар. 3:19, 2 Дн. 6:34, Иса. 14:21
4. Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде.
Ис.Н. 15:24
5. И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку.
6. И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.
1 Мој. 18:25, 1 Мој. 19:12, 2 Мој. 18:10, 4 Мој. 10:29, 4 Мој. 24:21, Суд. 1:16, Дела 2:40, Откр. 18:4
7. И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.
1 Мој. 2:11, 1 Мој. 16:7, 1 Мој. 25:18, 1 Сам. 14:48, 1 Сам. 27:8
8. И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем.
1 Сам. 30:1, 1 Цар. 20:34, Јест. 3:1
9. И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.
1 Цар. 20:42, Приче 15:27, 1 Тим. 6:10
10. Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи:
11. Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.
1 Мој. 6:6, Ис.Н. 22:16, 1 Сам. 8:6, 1 Сам. 13:13, 1 Сам. 16:1, 2 Сам. 24:16, 1 Цар. 9:6, Псал. 36:3, Соф. 1:6, Мат. 24:13, Лука 19:41, Рим. 9:1
12. И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.
Ис.Н. 15:55
13. Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.
1 Мој. 14:19, Рута 3:10, 1 Сам. 13:10, Лука 18:11, Јаков 2:10
14. А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем?
Јаков 2:10
15. А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето.
1 Мој. 3:12, Приче 28:13
16. А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.
17. Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем?
18. И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите.
19. Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом?
1 Сам. 14:32
1. Самуилова, глава 14
1. Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа.
2. А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи.
1 Сам. 13:15, Иса. 10:28
3. И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан.
2 Мој. 28:30, 1 Сам. 2:28, 1 Сам. 4:21, 1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:11, 1 Сам. 22:18
4. А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене.
1 Сам. 13:23
5. И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји.
6. И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином.
1 Мој. 17:7, 1 Мој. 17:11, 5 Мој. 32:30, Ис.Н. 14:12, Суд. 7:4, Суд. 14:3, 1 Сам. 17:36, 2 Сам. 1:20, 2 Сам. 1:22, 1 Дн. 10:4, 2 Дн. 14:11, Псал. 115:1, Псал. 115:3, Зах. 4:6, Мат. 19:26, Рим. 8:21, Ефес. 2:11, Филиб. 3:3
7. А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш.
8. А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се.
9. Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима.
Суд. 7:11
10. Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.
1 Мој. 24:14, Суд. 7:11, 1 Сам. 10:7, 2 Сам. 5:24, Иса. 7:11, Иса. 7:14
11. И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.
12. И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу.
13. Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје.
14. И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље.
15. И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога.
Ис.Н. 2:9, Суд. 7:21, 1 Сам. 13:17, 2 Цар. 7:7, Јов 18:11, Псал. 14:5
16. А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало.
Иса. 19:2
17. Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје.
18. И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих.
19. А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави.
4 Мој. 27:21, Ис.Н. 9:14, Псал. 106:3
1. Самуилова, глава 13
1. Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем),
2. Изабра себи Саул три хиљаде између синова Израиљевих; и беху код Саула две хиљаде у Михмасу и у гори ветиљској, а једна хиљада с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.
1 Сам. 26:2
3. И Јонатан поби стражу филистејску која беше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповеди, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: Нека чују Јевреји.
1 Сам. 10:5
4. И тако чу сав Израиљ где рекоше: Поби Саул стражу филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.
5. А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет хиљада кола и шест хиљада коњика, и мноштво народа као песак на брегу морском; и изашавши стадоше у логор у Михмасу, с истока од Вен-Авена.
Ис.Н. 18:12
6. И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме.
Суд. 6:2, 1 Сам. 14:11, 1 Сам. 14:22, Јов 30:6
7. А други Јевреји пређоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још беше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим беше у страху.
8. И почека седам дана до рока Самуиловог. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.
1 Сам. 10:8
9. Тада рече Саул: Додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.
5 Мој. 12:5, 1 Сам. 15:22, 1 Цар. 3:4, Приче 15:8, Приче 21:3, Приче 21:27, Јевр. 5:4
10. И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изађе му на сусрет да га поздрави.
11. А Самуило му рече: Шта си учинио? А Саул одговори: Кад видех где се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,
12. Рекох: Сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.
13. Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека.
3 Мој. 17:1, 4 Мој. 18:7, 1 Сам. 15:11, 2 Сам. 12:7, 1 Цар. 18:18, 2 Дн. 16:9, Јов 34:18, Приче 19:3
14. А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођ народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ.
1 Сам. 2:30, 1 Сам. 15:28, 1 Сам. 24:21, 1 Сам. 25:30, Језд. 9:13
15. Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброја народ који оста код њега, и беше га до шест стотина људи.
1 Сам. 14:2
16. И Саул и син му Јонатан и народ што беше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у логору у Михмасу.
17. И изиђоше три чете из логора филистејског да плене: Једна чета удари путем к Офри у земљу совалску;
Ис.Н. 18:23
18. А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини севојимској у пустињу.
Ис.Н. 18:13, 1 Дн. 6:68, 2 Дн. 8:5
19. А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља.
2 Цар. 24:14, Јер. 24:1
20. Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп.
21. И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити.
22. Зато кад дође време боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који беше са Саулом и Јонатаном; само беше у Саула и у Јонатана сина његовог.
Суд. 3:31, 1 Сам. 17:47, 1 Сам. 17:50, Зах. 4:6, 1 Кор. 1:27, 1 Кор. 1:29
23. И стража филистејска изађе у кланац код Михмаса.
1 Сам. 14:4, 1 Сам. 14:5
1. Самуилова, глава 12
1. Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.
1 Сам. 8:5, 1 Сам. 10:24
2. И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.
4 Мој. 27:17, 1 Сам. 8:20
3. Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити.
4 Мој. 16:15, 5 Мој. 16:19, Дела 20:33, 1 Сол. 2:5
4. А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке.
5. Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је.
2 Мој. 22:4, Псал. 17:3, Јован 18:38, Дела 23:9, 2 Кор. 1:12
6. Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске.
2 Мој. 6:26, Ис.Н. 12:13, Мих. 6:4
7. Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.
Иса. 1:18, Иса. 5:3, Мих. 6:2
8. Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту.
9. Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих.
10. Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.
11. И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха.
12. Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш.
1 Мој. 17:7, Суд. 8:23, 1 Сам. 8:7
13. Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама.
Ос. 13:11
14. Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.
5 Мој. 6:13, 5 Мој. 10:12, 5 Мој. 13:4, 5 Мој. 17:19, Ис.Н. 24:14, Псал. 81:13, Проп. 8:12, Иса. 3:10
15. Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.
3 Мој. 26:14, 5 Мој. 28:15, Ис.Н. 24:20
16. Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.
17. Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.
Ис.Н. 10:12, Ис.Н. 10:13, 1 Сам. 7:9, 1 Сам. 8:6, 1 Сам. 8:7, Приче 26:1, Јаков 5:16
18. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.
2 Мој. 13:1, Језд. 10:9, Јов 37:13
19. И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара.
1 Мој. 20:7, 2 Мој. 9:28, Дела 8:24, Јаков 5:15, 1 Јов. 5:16
20. Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим.
2 Мој. 32:30
1. Самуилова, глава 11
1. Тада дође Нас Амонац, и стаде у логор према Јавису Галадовом. И сви људи из Јависа рекоше Насу: Учини веру с нама, па ћемо ти служити.
1 Мој. 21:28, 2 Мој. 23:32, Суд. 21:8, 1 Сам. 17:9, 1 Цар. 20:34, Јов 31:4, Језек. 17:13
2. А Нас Амонац, одговори им: Овако ћу учинити веру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу.
1 Мој. 34:14, 1 Сам. 17:26
3. А старешине јависке рекоше му: Остави нам седам дана, да пошаљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби.
4. И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.
Суд. 2:4, Суд. 21:2, 1 Сам. 10:26, 1 Сам. 14:2, 2 Сам. 21:6, Рим. 12:15
5. А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: Шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани.
6. Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло.
Суд. 3:10, Суд. 6:34, Суд. 11:29, 1 Сам. 10:10, 1 Сам. 16:13
7. Па узе два вола, и исече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истим посланицима поручивши: Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовим. И страх Господњи попаде народ, те изиђоше једнодушно.
1 Мој. 35:5, Суд. 19:29, Суд. 21:5, Суд. 21:10, 2 Дн. 14:14, 2 Дн. 17:10, Приче 14:26
8. И изброја их у Везеку, и беше синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада.
Суд. 1:5, 2 Сам. 24:9
9. Потом рекоше посланицима који беху дошли: Овако реците људима у Јавису Галадовом: Сутра ћете се избавити, кад огреје сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше.
1 Сам. 31:11
10. И рекоше Јавишани Амонцима: Сутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас шта вам буде драго.
11. И сутрадан раздели Саул народ у три чете, и уђоше усред логора о јутарњој стражи, и бише Амонце докле сунце не огреја, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно.
Суд. 7:16, 1 Сам. 31:11, Јаков 2:13
12. Тада рече народ Самуилу: Који је оно што рече: Еда ли ће Саул царовати над нама? Дајте их да их погубимо.
1 Сам. 10:27, Псал. 21:8, Лука 19:27
13. Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.
2 Мој. 14:13, 2 Мој. 14:30, 1 Сам. 14:45, 1 Сам. 19:5, 2 Сам. 19:22
14. Тад Самуило рече народу: Хајдете да идемо у Галгал, да онде поновимо царство.
1 Сам. 10:8
15. И сав народ отиде у Галгал, и поставише онде Саула царем пред Господом у Галгалу, и онде принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се онде Саул и сав Израиљ веома.
1. Самуилова, глава 10
1. Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га пољуби, и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над наследством својим да му будеш вођ?
2 Мој. 19:5, 5 Мој. 32:9, 1 Сам. 16:13, 2 Сам. 1:21, 2 Цар. 9:3, Јер. 10:16
2. Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човека код гроба Рахиљиног у крају Венијаминовом у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина свог?
1 Мој. 35:19, Ис.Н. 18:28
3. И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу таворску, срешће те онде три човека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хлеба, а трећи носећи мешину вина.
1 Мој. 28:22, 1 Мој. 35:1, Ис.Н. 19:22, Суд. 4:6, Суд. 4:12, Псал. 89:12
4. Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хлеба, које прими из руку њихових.
5. Потом ћеш доћи на хум Божји, где је стража филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.
2 Мој. 15:20, 1 Сам. 9:12, 1 Сам. 13:3, 1 Сам. 19:20, 2 Цар. 3:15, 1 Кор. 14:1
6. И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човек.
4 Мој. 11:25, 4 Мој. 27:20, Суд. 14:6, 1 Сам. 16:13, 1 Сам. 19:23, Мат. 7:22
7. И кад ти дођу ти знаци, чини шта ти дође на руку, јер је Бог с тобом.
1 Мој. 21:20, 2 Мој. 4:8, 5 Мој. 20:1, Суд. 6:12, Мат. 1:23
8. Потом ћеш отићи пре мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.
1 Сам. 11:14, 1 Сам. 13:8
9. И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.
10. И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.
1 Сам. 19:20, Мат. 7:21
11. И кад га видеше, сви који га познаваху од пре где пророкује с пророцима, рекоше један другом: Шта то би од сина Кисовог? Еда ли је и Саул међу пророцима?
1 Сам. 19:24, Мат. 13:54, Јован 7:15, Дела 4:13
12. А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима?
Иса. 54:14
13. И преставши пророковати дође на гору.
14. А стриц Саулов рече њему и момку његовом: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видесмо да их нигде нема, отидосмо к Самуилу.
1 Сам. 14:50
15. А Стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило?
16. А Саул рече стрицу свом: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.
17. А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.
Суд. 11:11, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 11:15
18. И рече синовима Израиљевим: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку мисирских и из руку свих царстава која вас мучаху.
2 Мој. 3:7, 2 Мој. 14:11, 5 Мој. 4:34, Суд. 6:8, Нем. 9:9, Нем. 9:27
19. А ви данас одбацисте Бога свог, који вас сам избавља од свих зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по хиљадама својим.
5 Мој. 17:14, 1 Сам. 8:7, 1 Сам. 12:12, Лука 18:16
20. И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.
Ис.Н. 7:14, Јона 1:7, Дела 1:24
1. Самуилова, глава 9
1. А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак.
1 Сам. 14:51, 1 Дн. 8:33, Дела 13:21
2. Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа.
1 Сам. 10:23
3. А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице.
4. И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.
2 Цар. 4:42, Јован 3:23
5. А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.
1 Сам. 1:1
6. А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.
5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Сам. 3:19, 1 Цар. 13:1, 2 Цар. 6:6, Иса. 44:26, Мат. 24:35, 1 Тим. 6:11
7. А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо?
Суд. 6:18, 1 Цар. 14:3, 2 Цар. 4:42
8. А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути.
9. А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац.
1 Мој. 25:22, 2 Мој. 28:30, 4 Мој. 27:21, Суд. 1:1, 2 Сам. 24:11, 2 Цар. 17:13, 1 Дн. 21:9, 1 Дн. 29:29, Иса. 30:10, Амос 7:12
10. И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји.
11. И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац?
1 Мој. 24:11, 2 Мој. 2:16
12. А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.
1 Мој. 31:54, 1 Сам. 16:2, 1 Цар. 3:2
13. Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.
14. И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.
15. А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши:
1 Сам. 15:1, Псал. 25:14, Мар. 11:2, Дела 13:21
16. Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.
2 Мој. 2:25, 2 Мој. 3:7, 2 Мој. 3:9, 1 Сам. 10:1, 1 Сам. 15:1, 1 Сам. 16:1
17. И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом.
Ис.Н. 13:11, 1 Сам. 16:12
18. И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева?
19. А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти.
20. А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог?
1 Сам. 10:16
From the publisher's feed