Мој избор

הפרק 2

ויכלו השמים והארץ וכל צבאם׃

2 ויכל אלהים ביום השביעי מלאכתו אשר עשה וישבת ביום השביעי מכל מלאכתו אשר עשה׃

3 ויברך אלהים את יום השביעי ויקדש אתו כי בו שבת מכל מלאכתו אשר ברא אלהים לעשות׃

4 אלה תולדות השמים והארץ בהבראם ביום עשות יהוה אלהים ארץ ושמים׃

5 וכל שיח השדה טרם יהיה בארץ וכל עשב השדה טרם יצמח כי לא המטיר יהוה אלהים על הארץ ואדם אין לעבד את האדמה׃

6 ואד יעלה מן הארץ והשקה את כל פני האדמה׃

7 וייצר יהוה אלהים את האדם עפר מן האדמה ויפח באפיו נשמת חיים ויהי האדם לנפש חיה׃

8 ויטע יהוה אלהים גן בעדן מקדם וישם שם את האדם אשר יצר׃

9 ויצמח יהוה אלהים מן האדמה כל עץ נחמד למראה וטוב למאכל ועץ החיים בתוך הגן ועץ הדעת טוב ורע׃

10 ונהר יצא מעדן להשקות את הגן ומשם יפרד והיה לארבעה ראשים׃

11 שם האחד פישון הוא הסבב את כל ארץ החוילה אשר שם הזהב׃

12 וזהב הארץ ההוא טוב שם הבדלח ואבן השהם׃

13 ושם הנהר השני גיחון הוא הסובב את כל ארץ כוש׃

14 ושם הנהר השלישי חדקל הוא ההלך קדמת אשור והנהר הרביעי הוא פרת׃

15 ויקח יהוה אלהים את האדם וינחהו בגן עדן לעבדה ולשמרה׃

16 ויצו יהוה אלהים על האדם לאמר מכל עץ הגן אכל תאכל׃

17 ומעץ הדעת טוב ורע לא תאכל ממנו כי ביום אכלך ממנו מות תמות׃

18 ויאמר יהוה אלהים לא טוב היות האדם לבדו אעשה לו עזר כנגדו׃

19 ויצר יהוה אלהים מן האדמה כל חית השדה ואת כל עוף השמים ויבא אל האדם לראות מה יקרא לו וכל אשר יקרא לו האדם נפש חיה הוא שמו׃

20 ויקרא האדם שמות לכל הבהמה ולעוף השמים ולכל חית השדה ולאדם לא מצא עזר כנגדו׃

21 ויפל יהוה אלהים תרדמה על האדם ויישן ויקח אחת מצלעתיו ויסגר בשר תחתנה׃

22 ויבן יהוה אלהים את הצלע אשר לקח מן האדם לאשה ויבאה אל האדם׃

23 ויאמר האדם זאת הפעם עצם מעצמי ובשר מבשרי לזאת יקרא אשה כי מאיש לקחה זאת׃

24 על כן יעזב איש את אביו ואת אמו ודבק באשתו והיו לבשר אחד׃

25 ויהיו שניהם ערומים האדם ואשתו ולא יתבששו׃

בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ׃

ויברך אלהים את נח ואת בניו ויאמר להם פרו ורבו ומלאו את הארץ׃

1. Самуилова, глава 25

1. У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.

1 Мој. 14:6, 1 Мој. 50:11, 4 Мој. 13:1, 5 Мој. 34:8, 1 Сам. 28:3, Псал. 120:5, Иса. 57:1, Дела 8:2

2. А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.

1 Мој. 38:13, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 23:24, 2 Сам. 13:23

3. И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.

Рута 4:11, Приче 14:1, Приче 24:1, Приче 24:3, Иса. 32:5, Иса. 32:7

4. И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.

1 Мој. 38:13, 2 Сам. 13:23

5. И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.

6. И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!

2 Сам. 18:28, 1 Дн. 12:18, Псал. 122:7, Мат. 10:12, Лука 10:5

7. Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.

8. Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.

Нем. 8:10, Јест. 9:18

9. И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.

10. А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.

Суд. 9:28, Псал. 73:7

11. Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?

Суд. 8:5, Суд. 8:6

12. Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.

13. А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.

1 Сам. 27:2, 1 Сам. 30:24

14. Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.

15. А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.

16. Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.

2 Мој. 14:22, Јов 1:10, Зах. 2:5

17. Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.

18. Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.

1 Мој. 32:13, 2 Сам. 17:28, Приче 18:16

19. И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.

1 Мој. 32:16

20. И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима

1. Самуилова, глава 24

1. А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.

2 Дн. 20:2

2. И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.

1 Сам. 23:28

3. Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.

Јов 39:4, Псал. 11:1, Псал. 38:12

4. И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.

Суд. 3:24, Псал. 57:1

5. И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.

1 Сам. 26:8

6. А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.

2 Сам. 24:10

7. И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.

1 Сам. 26:9, 1 Сам. 26:11, 2 Сам. 1:14, Јов 31:29

8. И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.

9. Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.

10. И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?

1 Сам. 20:1, 1 Сам. 26:18, Псал. 141:6, Приче 16:28, Приче 17:9, Јер. 37:18

11. Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.

Псал. 125:3

12. Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.

1 Сам. 26:20, Псал. 7:3, Псал. 35:7

13. Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.

1 Мој. 16:5, Суд. 11:27, 1 Сам. 24:16

14. Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.

15. За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.

1 Сам. 17:43, 1 Сам. 26:20, 2 Сам. 9:8, Приче 5:23

16. Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.

2 Дн. 24:22, Псал. 35:1, Псал. 43:1, Мих. 7:9

17. А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.

1 Сам. 26:17

18. И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.

Мат. 5:44

19. И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.

20. И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.

21. И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.

1 Сам. 23:17, 2 Сам. 3:17, Мат. 2:3, Мат. 2:13, Мат. 2:16

22. Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.

23. И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.

1 Сам. 26:25

1. Самуилова, глава 23

1. Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.

Ис.Н. 15:44

2. И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.

4 Мој. 27:21, 1 Сам. 28:6, 1 Сам. 30:8, 2 Сам. 5:19, 2 Сам. 5:23, 1 Дн. 10:14, Псал. 37:5, Приче 3:5

3. А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?

4. Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.

5. Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.

6. А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.

1 Сам. 22:20

7. Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.

2 Мој. 15:9, 1 Сам. 24:5, 1 Сам. 26:8, Псал. 71:11

8. И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.

9. Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.

4 Мој. 27:21, 1 Сам. 14:18, 1 Сам. 30:7

10. И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.

1 Сам. 22:19, 2 Сам. 20:20, Јест. 3:6, Псал. 44:22

11. Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.

12. Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.

1 Сам. 23:20

13. Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.

1 Сам. 22:2, 1 Сам. 25:13

14. А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.

5 Мој. 33:3, Ис.Н. 15:55, 1 Сам. 2:9, 1 Сам. 27:1, Псал. 11:1, Псал. 32:7, Псал. 33:18, Псал. 54:3, Псал. 121:3, Псал. 121:8, Приче 1:16, Приче 2:8, Приче 21:30, Рим. 8:31, 2 Тим. 3:11, Јевр. 11:37

15. И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.

2 Сам. 4:8

16. А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;

17. И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.

1 Сам. 24:21

18. И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.

1 Сам. 18:3, 2 Сам. 21:7

19. Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?

1 Сам. 26:1, Псал. 54:1

20. Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.

21. А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.

1 Сам. 22:8

22. Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.

1. Самуилова, глава 22

1. Тада Давид отиде оданде и утече у пећину одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше онамо к њему.

Ис.Н. 12:15, 2 Сам. 23:13, Псал. 57:1, Псал. 142:1, Мих. 1:15, Јевр. 11:38

2. И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи.

Суд. 11:3, 1 Сам. 23:13

3. И оданде отиде Давид у Миспу моавску, и рече цару моавском: Допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.

1 Мој. 47:11, 2 Мој. 20:12, 5 Мој. 5:16, Приче 10:1, Приче 23:24, Мат. 19:19, Ефес. 6:2, 1 Тим. 5:4

4. И изведе их пред цара моавског, и осташе код њега за све време докле Давид беше у оном граду.

5. Али пророк Гад рече Давиду: Немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.

2 Сам. 24:11, 1 Дн. 21:9, 2 Дн. 29:25

6. А Саул чу да се појавио Давид и људи што беху с њим. Тада Саул сеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.

7. И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: Чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свима син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли све вас учинити хиљадницима и стотиницима?

1 Сам. 8:14

8. Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевим, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мог на ме да ми заседа, као што се данас види.

1 Сам. 18:3, 1 Сам. 20:30, 1 Сам. 23:21

9. Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловим, и рече: Видео сам сина Јесејевог где дође у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом.

1 Сам. 14:3, 1 Сам. 21:1, 1 Сам. 21:7, 1 Сам. 22:10, Псал. 52:1

10. Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.

4 Мој. 27:21, 1 Сам. 21:6, 1 Сам. 21:9

11. Тада цар посла да доведу Ахимелеха, сина Ахитововог свештеника и сав дом оца његовог, свештенике, који беху у Нову. И дођоше сви к цару.

12. Тада рече Саул: Чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: Ево ме, господару.

13. А Саул му рече: Зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хлеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми заседа, као што се види данас?

14. А Ахимелех одговори цару и рече: А ко је између свих слуга твојих као Давид, веран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?

1 Сам. 19:4, 1 Сам. 20:32, 1 Сам. 24:12, Приче 24:11, Приче 31:9

15. Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! Нека цар не беди таквим чим слугу свог нити кога у дому оца мог; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.

2 Сам. 15:11, 2 Сам. 19:19

16. Али цар рече: Погинућеш, Ахимелеше! И ти и сав дом оца твог.

17. Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: Окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.

2 Мој. 1:17, Дела 4:19

18. Тада рече цар Доику: Окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.

2 Мој. 28:40, 1 Сам. 2:31, Псал. 12:5, Приче 28:15

19. И у Нову, граду свештеничком, исече оштрим мачем и људе и жене и децу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштрим мачем.

Нем. 11:32, Псал. 10:1, Псал. 10:11, Псал. 10:17, Иса. 10:32, Иса. 26:13

20. Али утече један син Ахимелеха, сина Ахитововог, по имену Авијатар, и побеже к Давиду.

Суд. 9:5, 1 Сам. 2:33, 1 Сам. 23:6, 1 Цар. 2:26

21. И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.

1. Самуилова, глава 21

1. Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом?

1 Сам. 14:3, 1 Сам. 22:19, Нем. 11:32, Иса. 10:32

2. А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место.

1 Мој. 27:20, 1 Сам. 19:11, Псал. 119:29, Приче 29:25, Гал. 2:12, Кол. 3:9

3. Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш.

4. А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена?

2 Мој. 19:15, 2 Мој. 25:30, 3 Мој. 24:5, Зах. 7:3, Мат. 12:4

5. А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.

1 Сол. 4:4

6. Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше.

3 Мој. 24:8, Мат. 12:3, Мар. 2:25, Мар. 2:26, Лука 6:3

7. А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим.

1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:22, Псал. 52:1, Мат. 12:3

8. И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна.

9. А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га.

1 Сам. 31:10, 2 Дн. 23:9

10. Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском.

1 Сам. 27:3

11. А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада?

1 Сам. 18:7, Псал. 56:1

12. И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског.

13. И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју.

Псал. 34:1

14. И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели?

15. Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју?

1. Самуилова, глава 20

1. А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?

2. А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.

1 Мој. 44:7, Ис.Н. 22:29

3. А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.

4. А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.

5. И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.

4 Мој. 10:10, 1 Сам. 19:2, 2 Цар. 4:23, 1 Дн. 23:31, 2 Дн. 2:4, Језд. 3:5, Нем. 10:33, Псал. 55:12, Псал. 81:3, Иса. 1:13, Јован 8:59, Дела 17:14

6. Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.

1 Сам. 16:4, 1 Сам. 20:28

7. Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.

5 Мој. 1:23, 2 Сам. 17:4

8. Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?

Ис.Н. 2:14, Рута 1:8, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 23:18, 2 Сам. 14:32

9. А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?

10. А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?

11. А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.

12. И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,

Ис.Н. 22:22

13. Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.

Ис.Н. 1:5, Рута 1:17, 1 Сам. 17:37, 1 Дн. 22:11, 1 Дн. 22:16

14. А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;

1 Мој. 40:14

15. И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.

1 Мој. 21:23, 1 Сам. 24:22, 2 Сам. 9:1, 2 Сам. 9:3, 2 Сам. 9:7, 2 Сам. 21:7

16. Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.

Ис.Н. 22:23, 1 Сам. 25:22, 1 Сам. 31:2, 2 Сам. 4:7, 2 Сам. 21:8

17. И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу

1 Сам. 20:42

18. Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.

19. А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.

1 Сам. 19:2

20. А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.

1. Самуилова, глава 19

1. И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.

Приче 27:4

2. И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се.

2 Сам. 4:8, Дела 23:16

3. А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти.

4. И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио.

1 Мој. 32:22, 1 Сам. 2:25, 1 Сам. 20:32, 2 Дн. 6:22, Псал. 35:12, Псал. 109:5, Приче 17:13, Приче 31:8, Јер. 18:20, 1 Кор. 8:12, 1 Јов. 3:15

5. Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта?

Суд. 9:17, Суд. 12:3, 1 Сам. 11:13, 1 Сам. 17:49, 1 Сам. 20:32, 1 Сам. 28:21, 1 Дн. 11:14, Јов 13:14, Псал. 119:109, Мат. 27:4

6. И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути.

7. Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре.

8. И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега.

9. Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.

1 Сам. 16:14, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:11

10. И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ.

Јов 5:2, Псал. 5:6, Приче 1:16, Приче 29:10

11. А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути.

Псал. 59:1

12. Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се.

Ис.Н. 2:15, Дела 9:24

13. А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином.

14. И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је.

15. А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.

16. А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му.

17. И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити.

2 Сам. 2:22

18. Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.

Приче 17:17, Мал. 2:7

19. А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами.