Мој избор

1. Самуилова, глава 8

1. А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.

5 Мој. 16:18, Суд. 5:10, Суд. 10:4, Суд. 12:14

2. А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.

3. Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.

2 Мој. 18:21, 5 Мој. 16:19, Псал. 15:5, Проп. 2:19, Јер. 22:15, 1 Тим. 3:3

4. Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.

5. И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.

5 Мој. 17:14, 1 Сам. 9:20, 1 Сам. 12:13, Дела 13:21

6. Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.

1 Сам. 15:11, Приче 3:5

7. А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.

2 Мој. 16:8, 1 Сам. 10:19, 1 Сам. 12:17, Лука 10:16

8. Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.

9. Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.

Јер. 11:6

10. И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;

11. И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;

5 Мој. 17:16, 1 Сам. 14:52, 1 Сам. 18:2, 2 Дн. 2:2, 2 Дн. 26:10

12. И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.

13. Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.

14. И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.

1 Сам. 22:7, 1 Цар. 21:7

15. Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.

16. И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.

17. Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.

1 Сам. 17:8

18. Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.

Јов 27:9, Псал. 18:41, Приче 1:25, Иса. 1:15, Мих. 3:4, Лука 13:25

19. Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,

Иса. 66:4, Јер. 44:16

20. Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.

4 Мој. 27:17

21. А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.

22. А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.

Ос. 13:11

1. Самуилова, глава 7

1. Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи.

1 Сам. 6:21, 2 Сам. 6:4, 1 Дн. 13:3, Псал. 132:6

2. А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.

3. А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских.

1 Мој. 35:2, 5 Мој. 6:13, 5 Мој. 30:2, 5 Мој. 30:6, Ис.Н. 6:1, Ис.Н. 24:14, Суд. 2:13, 1 Цар. 8:48, Јов 11:13, Приче 16:1, Иса. 55:7, Јоило 2:12, Мат. 4:10, Мат. 15:8, Лука 4:8

4. И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином.

Суд. 2:11

5. Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.

1 Мој. 31:49, Суд. 10:17, 1 Сам. 10:17, 2 Цар. 25:23

6. И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи.

3 Мој. 26:40, 2 Сам. 14:14, Нем. 9:1, Јов 33:27, Псал. 106:6

7. А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.

8. И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских.

9. Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.

1 Сам. 2:35, Псал. 99:6

10. И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.

Ис.Н. 10:10

11. А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.

12. Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе.

Ис.Н. 22:27

13. Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог.

Суд. 13:1, 1 Сам. 13:15

14. И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.

15. А Самуило суђаше Израиљу свега века свог.

1 Сам. 12:11

16. И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима.

17. Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу.

Суд. 21:4

1. Самуилова, глава 6

1. И беше ковчег Господњи у земљи филистејској седам месеци.

2. Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: Шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? Научите нас како ћемо га послати натраг на његово место.

1 Мој. 41:8, 2 Мој. 7:11, Дан. 2:2, Мат. 2:4

3. А они рекоше: Ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљевог, не шаљите га празног, него уза њ подајте принос за грех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука Његова није одмакла од вас.

2 Мој. 23:15, 3 Мој. 5:15, 3 Мој. 6:6, 5 Мој. 16:16

4. А они рекоше: Какав ћемо му дати принос за грех? А они рекоше: Према броју кнежевина филистејских пет златних шуљева и пет златних мишева; јер је зло једнако на свима вама и на кнезовима вашим.

Ис.Н. 13:3, Суд. 3:3

5. Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.

2 Мој. 9:3, Ис.Н. 7:19, 1 Сам. 5:6, 1 Сам. 5:11, 1 Дн. 16:28, Псал. 39:10, Иса. 42:12, Јер. 13:16, Мал. 2:2, Јован 9:24, Дела 13:11, Откр. 14:7

6. И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?

2 Мој. 3:19, 2 Мој. 6:1, 2 Мој. 7:13, 2 Мој. 8:1, 2 Мој. 8:15, 2 Мој. 11:1, Псал. 105:38

7. Зато начините једна кола нова, и узмите две краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући.

4 Мој. 19:2, 2 Сам. 6:3

8. Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за грех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде.

9. И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, Он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука Његова, него нам се догодило случајно.

Ис.Н. 15:10, Проп. 9:11

10. И учинише тако они људи; и узевши две краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће.

11. И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева.

12. И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истим путем мучући и не сврћући ни на десно ни на лево; а кнезови филистејски иђаху за њима до међе вет-семешке.

13. А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га.

14. И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше онде. А беше онде велик камен; и исцепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу.

2 Сам. 24:22

15. А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што беше покрај њега, у коме беху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан.

16. А то видевши пет кнезова филистејских вратише се у Акарон исти дан.

Ис.Н. 13:3, Суд. 3:3, 1 Сам. 29:2, Соф. 2:5

17. А ово беху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један.

18. И миши златни беху према броју свих градова филистејских, у пет кнежевина, свих зиданих градова и села неограђених до великог камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина.

19. Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу.

2 Мој. 19:21, 3 Мој. 10:1, 4 Мој. 4:20, 5 Мој. 29:29, 2 Сам. 6:7, Кол. 2:18

1. Самуилова, глава 5

1. А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.

2. И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона.

3. А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место.

2 Мој. 12:12, 2 Мој. 18:11, Суд. 16:23, 1 Дн. 16:24, Псал. 95:3, Псал. 96:4, Иса. 19:1, Иса. 46:7, Наум 1:14

4. А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао.

Иса. 40:18, Јер. 50:2, Језек. 6:4, Језек. 6:6, Мих. 1:7

5. Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.

Соф. 1:9

6. Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.

2 Мој. 9:3, 5 Мој. 28:27, 1 Сам. 6:5, Псал. 7:11, Псал. 9:17, Псал. 32:4, Псал. 75:8, Псал. 78:66, Псал. 139:19, Иса. 31:3, Дан. 4:35, Дела 13:11

7. А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.

8. И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог.

9. А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.

5 Мој. 2:15, 1 Сам. 7:13, Псал. 78:66

10. Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ.

11. Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде.

12. Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.

2 Мој. 11:6, Приче 21:13, Иса. 15:3, Јер. 14:2, Јер. 25:34, Амос 5:17

1. Самуилова, глава 4

1. И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.

1 Сам. 7:12

2. А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.

3. И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.

4. И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.

2 Мој. 25:18, 4 Мој. 7:89, 1 Сам. 6:2, 1 Дн. 13:6, Псал. 80:1

5. А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.

6. А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.

7. И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.

8. Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.

9. Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.

Суд. 13:1, 1 Сам. 12:9, 2 Сам. 10:12, 1 Дн. 19:13, 1 Кор. 16:13, Ефес. 6:10

10. И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.

3 Мој. 26:17, 5 Мој. 28:25, Псал. 78:9, Псал. 78:62, Јер. 7:12, Јер. 26:6

11. И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.

1 Сам. 2:32, Псал. 78:60, Псал. 78:61, Псал. 78:64, Јер. 7:12

12. А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.

Ис.Н. 7:6, 2 Сам. 13:19, Нем. 9:1, Јов 2:12, Језек. 24:26

13. И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.

1 Сам. 1:9, 2 Сам. 18:24, Јер. 48:19

14. А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.

15. А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.

16. И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?

2 Сам. 1:4

17. А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.

Псал. 78:64

18. А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.

19. А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.

Јов 39:6

20. И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.

1 Мој. 35:17

21. Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.

Псал. 26:8, Псал. 78:61, Ос. 9:12

22. Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.

1. Самуилова, глава 3

1. А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.

Псал. 74:9, Амос 8:11

2. Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.

3. И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.

2 Мој. 27:21, 3 Мој. 24:3

4. И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.

5. И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.

6. А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.

7. А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.

Јер. 9:24, Дела 19:2

8. Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.

9. И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.

10. А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.

Псал. 85:8

11. И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.

2 Цар. 21:12, Јер. 19:3

12. У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.

1 Сам. 2:30

13. Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.

1 Сам. 2:12, Дан. 11:21

14. Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.

4 Мој. 15:30, Иса. 22:14, Јевр. 10:26

15. И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.

16. А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.

17. А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.

4 Мој. 23:17, Рута 1:17, 1 Сам. 20:13, Јер. 42:4

18. И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.

1 Мој. 18:25, 1 Сам. 16:10, Јов 1:21, Иса. 39:8

19. А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.

1 Мој. 39:2, 1 Сам. 9:6, 1 Сам. 18:14, 2 Тим. 4:22

20. И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.

Суд. 20:1, 2 Сам. 17:11

21. И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.

1 Мој. 12:7, 4 Мој. 12:6

1. Самуилова, глава 2

1. И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.

Псал. 9:14, Псал. 13:5, Лука 1:46, Филиб. 4:6

2. Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.

2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:35, Псал. 73:25, Иса. 6:3

3. Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере.

Мал. 3:13

4. Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.

Псал. 18:38

5. Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.

Псал. 68:6, Псал. 113:9, Псал. 119:9, Иса. 54:1, Јер. 15:9, Лука 1:53, Гал. 4:27

6. Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.

5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:7, Јов 5:18, Ос. 6:1, Јован 5:25, Откр. 1:18

7. Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.

2 Цар. 9:6, Јов 1:21, Псал. 75:7, Псал. 102:10

8. Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.

1 Мој. 41:14, 1 Сам. 15:17, Јов 36:7, Псал. 75:3, Дан. 4:17, Јевр. 1:3, Јаков 2:5, Откр. 1:6, Откр. 3:21

9. Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.

1 Сам. 14:6, Псал. 91:11

10. Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.

Псал. 96:13, Језек. 29:21

11. Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.

1 Сам. 3:1

12. А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.

5 Мој. 13:13, 1 Сам. 3:13, Рим. 1:28

13. Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,

14. И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.

15. Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.

16. Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.

17. И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.

1 Мој. 6:11, Мал. 1:7, Мал. 2:8, Рим. 2:24

18. А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.

2 Мој. 28:4

19. А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.

20. А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.

Рута 4:12

Прва књига Самуилова

која се зове и Прва књига о царевима

Глава 1

1. Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.

Рута 1:2, 1 Сам. 7:17, 1 Сам. 9:5, 1 Дн. 6:27

2. И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.

3. И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.

5 Мој. 12:5, Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31

4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

5. Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.

1 Мој. 30:2

6. И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Лука 1:25

7. Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.

2 Мој. 23:14, 5 Мој. 16:16

8. А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?

Рута 4:15

9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.

1 Сам. 3:3, 1 Сам. 4:13

10. И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Јов 7:11

11. И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

1 Мој. 8:1, 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 29:32, 2 Мој. 4:31, 4 Мој. 6:5, 4 Мој. 21:2, 1 Сам. 1:22, 1 Сам. 1:27, 2 Сам. 16:12, Псал. 132:1

12. И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.

13. Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.

14. Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.

15. Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.

Псал. 62:8

16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.

2 Кор. 6:15

17. Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.

Суд. 18:6, 1 Сам. 25:35, Псал. 20:4

18. А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.

1 Мој. 33:15, Проп. 9:7, Јован 16:24

19. И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.

1 Мој. 30:22, 1 Сам. 7:17

20. И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.

21. Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.

Рута, глава 4

1. А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе.

Рута 3:12

2. Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше.

2 Мој. 18:21, 5 Мој. 16:18, 5 Мој. 17:9, 1 Цар. 21:8, Псал. 82:2, Приче 31:23

3. Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске.

4. Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.

1 Мој. 23:18, 3 Мој. 25:25, Јер. 32:7, Рим. 12:17, 2 Кор. 8:21, Филиб. 4:8

5. А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5, Рута 3:13, Мат. 22:24

6. Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.

3 Мој. 25:25, Рута 3:12

7. А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу.

5 Мој. 25:7, 5 Мој. 25:9

8. Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.

9. А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново;

10. И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас.

5 Мој. 25:6

11. И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!

1 Мој. 1:28, 1 Мој. 9:1, 1 Мој. 28:3, 1 Мој. 35:16, 5 Мој. 25:9, Приче 14:1, Мих. 5:2

12. И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди.

1 Мој. 38:29, 1 Сам. 2:20, Мат. 1:3

13. И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина.

14. И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу!

Лука 1:58, Рим. 12:15

15. Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.

1 Сам. 1:8

16. И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља.

17. И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог.

Лука 1:58

18. А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;

2 Сам. 19:42, 1 Дн. 2:4

19. А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;

20. А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;

4 Мој. 1:7

21. А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;

22. А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.

Рута, глава 3

1. Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било?

5 Мој. 4:40, Рута 1:9, Псал. 128:2, Јер. 22:15, 1 Кор. 7:36, 1 Тим. 5:8

2. Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну.

Рута 2:1, Рута 2:8

3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се.

2 Сам. 14:2, Језек. 23:40

4. Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити.

5. А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу.

Ефес. 6:1, Кол. 3:20

6. И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва.

7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже.

Суд. 19:6, 2 Сам. 13:28, Јест. 1:10

8. А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових.

9. И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

Рута 2:20, Језек. 16:8

10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог.

Рута 1:8, Рута 2:20

11. Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена.

Приче 12:4

12. Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене.

Рута 4:1, 2 Сам. 19:42, 1 Сол. 4:6

13. Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

5 Мој. 25:5, Суд. 8:19, Рута 4:5, Јер. 4:2, Мат. 22:24, Јевр. 6:16

14. И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.

Рим. 12:17, 1 Кор. 10:32, 2 Кор. 8:21, 1 Сол. 5:22, 1 Пет. 2:12

15. И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

16. И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек.

17. И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.

18. А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас.