Мој избор

Судије, глава 13

1. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.

1 Сам. 12:9

2. А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.

Ис.Н. 15:33

3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.

1 Мој. 16:11, 2 Мој. 3:2, Суд. 6:12, Мал. 3:1, Лука 1:28, Дела 7:30

4. Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто.

4 Мој. 6:2, Суд. 13:14, Лука 1:15

5. Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских.

4 Мој. 6:5, 1 Сам. 1:11, 1 Сам. 7:13, 2 Сам. 8:1, 1 Дн. 18:1

6. И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.

5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Цар. 17:24, Мат. 28:3, Лука 9:29, Дела 6:15

7. Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.

8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.

9. И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње.

10. Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио.

11. А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.

12. А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?

13. А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.

14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.

15. Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,

1 Мој. 18:5, Суд. 6:18

16. А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.

17. Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.

18. А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.

1 Мој. 32:29

19. Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом;

Суд. 6:20

20. Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу;

3 Мој. 9:24, 1 Дн. 21:16, Језек. 1:28, Дан. 10:9, Мат. 17:6

21. А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.

Суд. 6:22

22. И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.

1 Мој. 32:30, 2 Мој. 33:20, 5 Мој. 4:3, Суд. 6:22, Иса. 6:5

Судије, глава 12

1. А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.

Суд. 8:1

2. А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових.

3. Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?

1 Сам. 19:5, 1 Сам. 28:21, Јов 13:14, Псал. 119:109, Рим. 16:4

4. Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.

1 Сам. 25:10, Псал. 78:9

5. И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам,

Ис.Н. 22:11, Суд. 3:28

6. Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде.

Мар. 14:70

7. И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском.

8. А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.

9. И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.

10. И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему.

11. А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.

12. Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.

13. После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.

14. Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.

Суд. 5:10, Суд. 10:4

15. Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој.

1 Мој. 14:7, 2 Мој. 17:8, Суд. 3:13

Судије, глава 11

1. А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.

Суд. 6:12

2. Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.

3. Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.

Суд. 9:4, 1 Сам. 22:2, Јов 30:1

4. А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља;

5. И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това.

6. И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим.

7. А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?

1 Мој. 26:27

8. А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду.

Суд. 10:18, Лука 17:4

9. А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?

10. А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао.

1 Мој. 31:50, Јер. 29:23, Мих. 1:2, Рим. 1:9, 1 Сол. 2:5

11. Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.

Суд. 10:17, Суд. 20:1, 1 Сам. 8:21, 1 Сам. 10:17, Приче 16:3

12. Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи?

13. А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.

1 Мој. 32:22, 4 Мој. 21:24

14. Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових..

15. И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.

4 Мој. 22:13, 5 Мој. 2:9, 5 Мој. 2:19, 2 Дн. 20:10

16. Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса.

4 Мој. 13:27, 4 Мој. 14:25, 5 Мој. 1:40, 5 Мој. 1:46, Ис.Н. 5:6

17. И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису.

4 Мој. 20:1, 4 Мој. 20:14, 4 Мој. 20:20

18. Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска.

4 Мој. 21:4, 4 Мој. 21:11

19. Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.

4 Мој. 21:21, 4 Мој. 21:35, 5 Мој. 2:26, Ис.Н. 13:8

20. Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.

21. А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.

4 Мој. 21:24, 5 Мој. 2:33

22. Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

Судије, глава 10

1. А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој.

Суд. 2:16, Суд. 3:9

2. И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру.

3. После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године;

4. И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој.

5 Мој. 3:14, Суд. 5:10, Суд. 12:14

5. И умре Јаир, и би погребен у Камону.

6. А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му.

Суд. 2:11, Суд. 2:12, Суд. 2:13, Суд. 3:7, Суд. 4:1, Суд. 6:1, 1 Цар. 11:33, 1 Цар. 16:31, 2 Цар. 23:13, 2 Дн. 28:23, Псал. 106:36, Језек. 27:15

7. Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим.

1 Сам. 12:9

8. А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду.

9. И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи.

10. Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима.

Јер. 2:27

11. А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,

2 Мој. 14:30, 4 Мој. 21:21, Суд. 3:12, Суд. 3:31, 1 Сам. 12:8

12. И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?

Суд. 5:19, Суд. 6:3, Псал. 106:42

13. Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.

5 Мој. 32:15, Суд. 2:12, 1 Дн. 28:9

14. Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој.

5 Мој. 32:38, 2 Цар. 3:13

15. А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.

1 Сам. 3:18

16. И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих.

2 Дн. 7:14, Псал. 106:44

17. А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи.

1 Мој. 31:49

18. А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду.

Суд. 11:8

Судије, глава 9

1. И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:

Суд. 8:31

2. Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.

1 Мој. 29:13, 2 Сам. 19:13, 1 Дн. 11:1, Псал. 83:11, Јевр. 2:14

3. Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.

1 Мој. 29:15, 2 Сам. 15:13

4. И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.

Суд. 8:33, Суд. 11:3, 1 Сам. 22:2, 2 Дн. 13:7, Приче 12:11, Дела 17:5

5. И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.

Суд. 6:24, 2 Цар. 10:17, Мат. 2:16, Мат. 2:20

6. Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.

7. А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!

5 Мој. 11:29, Ис.Н. 8:33, Јован 4:20

8. Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.

Суд. 8:22, 2 Цар. 14:9

9. А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Псал. 104:15

10. Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.

11. А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

12. Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

13. А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

14. Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.

15. А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.

2 Цар. 14:9, Псал. 104:16, Иса. 2:13, Иса. 30:2, Језек. 19:14, Дан. 4:12, Ос. 14:7

16. Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?

Суд. 8:34, Суд. 8:35

17. Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.

18. А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.

19. Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.

Иса. 8:6, Филиб. 3:3, Јаков 4:16

20. Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.

Судије, глава 8

1. А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.

Суд. 12:1, 2 Сам. 19:41, Приче 15:1

2. А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?

3. Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.

Суд. 7:24, Псал. 44:3, Приче 15:1, Рим. 12:3, Рим. 12:6

4. А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.

5. Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.

1 Мој. 33:17, Псал. 60:6

6. А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?

1 Сам. 25:11, 1 Цар. 20:11

7. А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.

8. И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.

1 Мој. 32:30

9. Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.

1 Цар. 22:27, Лука 12:45, 1 Сол. 5:2

10. А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.

Суд. 7:12

11. И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.

4 Мој. 32:35, Суд. 18:27, Приче 17:18, 1 Сол. 5:3

12. А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.

Псал. 83:11

13. И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.

14. И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.

15. Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?

16. И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.

17. И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.

1 Цар. 12:25

18. Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.

Суд. 4:6, Псал. 89:12

19. А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.

Рута 3:13

20. Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.

Судије, глава 7

1. И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што беше с њим, и стадоше у логор код извора Арода; а војска мадијанска беше му са севера крај горе Мореха у долини.

1 Мој. 12:6, 1 Мој. 22:3, Ис.Н. 3:1, Суд. 6:32, 1 Сам. 12:11, Проп. 9:10

2. А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави.

5 Мој. 8:17, 5 Мој. 9:4, 1 Сам. 10:13, 1 Сам. 17:47, Псал. 33:16, Псал. 33:18, Псал. 44:6, Приче 25:6, Проп. 9:11, Јер. 9:23, Зах. 4:6, Рим. 3:27, 1 Кор. 1:29, 2 Кор. 4:7, 2 Кор. 10:17, Ефес. 2:9

3. Него сада огласи да чује народ и реци: Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и две хиљаде; а десет хиљада оста.

5 Мој. 20:8

4. Опет рече Господ Гедеону: Још је много народа; сведи их на воду, и онде ћу ти их пребрати; за ког ти год кажем: Тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год кажем: Тај нека не иде с тобом, нека не иде.

5. И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије.

6. И оних који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, беше три стотине људи; а сав остали народ клече на колена своја да пију воде.

7. Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место.

1 Сам. 14:6, Иса. 41:14

8. И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а оних триста људи задржа. А логор мадијански беше ниже њега у долини.

9. И ону ноћ рече му Господ: Устани, сиђи у логор, јер ти га дадох у руке.

1 Мој. 46:2, 1 Сам. 14:8, Јов 4:14, Мат. 1:20, Дела 18:9, Дела 27:23

10. Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у логор са Фуром момком својим,

1 Сам. 26:6

11. И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на логор. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која беше у логору.

1 Мој. 24:14, 1 Сам. 14:9

12. А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском,

Ис.Н. 11:4, Суд. 6:5, Суд. 6:33, Суд. 8:10

13. И кад дође Гедеон, а то један приповедаше другу свом сан и говораше: Гле усних, а то печен хлеб јечмен котрљаше се к логору мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори.

Суд. 6:15, Иса. 41:14, 1 Кор. 1:27

14. А друг му одговори и рече: То није друго него мач Гедеона сина Јоасовог човека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај логор.

1 Мој. 40:8

15. И кад Гедеон чу како онај приповеди сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у логор израиљски и рече: Устајте, јер вам даде Господ у руке логор мадијански.

16. Потом раздели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан.

Ис.Н. 6:4, 1 Сам. 11:11

17. И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините.

18. Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега логора, и вичите: Мач Господњи и Гедеонов.

19. И дође Гедеон и сто људи што беху с њим на крај логора, у почетак средње страже, истом беху променили стражу; а они затрубеше у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама.

2 Мој. 14:24, Лука 12:48, Откр. 16:15

20. Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у левој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: Мач Господњи и Гедеонов.

Судије, глава 6

1. А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

1 Мој. 25:22, 3 Мој. 26:14, Суд. 2:19, Авак. 3:7

2. И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

1 Сам. 13:6, Јов 30:6, Јевр. 11:38

3. И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

1 Мој. 29:1, Суд. 7:12, Суд. 10:12, 1 Цар. 4:30, Јов 1:3, Језек. 25:4

4. И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

3 Мој. 26:16, 5 Мој. 28:30, 5 Мој. 28:51, Јов 31:7, Иса. 1:7, Јер. 5:17, Мих. 6:15

5. Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је.

Суд. 7:12, Јер. 46:23

6. Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

Псал. 50:15, Псал. 78:34, Ос. 5:15

7. А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

8. Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског,

9. И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

4 Мој. 10:9

10. Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој.

Ис.Н. 24:15, 2 Цар. 17:35

11. Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.

Ис.Н. 17:2, Суд. 8:2

12. И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

1 Мој. 16:7, Суд. 13:3, Лука 1:1, Лука 1:28

13. А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

5 Мој. 31:17, 2 Дн. 15:2, Псал. 89:49, Иса. 59:1

14. А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те?

1 Сам. 12:11, Псал. 48:4, Псал. 58:11, Псал. 68:1, Псал. 83:9, Јевр. 11:32, Откр. 6:10, Откр. 18:20

15. А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.

16. Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног.

Псал. 19:5

17. А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном.

2 Мој. 4:1

18. Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш.

1 Мој. 18:3

Судије, глава 5

1. И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

2. Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

3. Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.

4. Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

5 Мој. 33:2, Псал. 68:7, Иса. 64:3, Авак. 3:3

5. Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.

5 Мој. 4:11

6. За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.

3 Мој. 26:22, Суд. 3:31, Иса. 33:8, Јер. 6:25, Плач 1:4

7. Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

Суд. 4:4, Иса. 49:23

8. Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?

5 Мој. 32:16, Суд. 2:12, Суд. 4:3, 1 Сам. 13:19, 1 Сам. 13:22

9. Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

10. Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.

Суд. 12:14

11. Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.

12. Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

13. Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

14. Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.

4 Мој. 32:39, Суд. 3:27

15. И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

16. Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

4 Мој. 32:1

17. Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?

Ис.Н. 13:25, Ис.Н. 19:29

18. Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

Суд. 4:10

19. Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.

Суд. 4:16, Псал. 44:12, Псал. 68:12

20. С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.

Ис.Н. 10:11, Суд. 4:15

21. Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

Суд. 4:7

22. Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.

Судије, глава 4

1. А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.

Суд. 2:19

2. И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.

Ис.Н. 11:1, Суд. 2:14, 1 Сам. 12:9, Псал. 83:9

3. И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

5 Мој. 28:29, 5 Мој. 28:33, 5 Мој. 28:47, 5 Мој. 28:48, Суд. 1:19, Суд. 5:8, Псал. 106:42

4. У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.

2 Цар. 22:14, 1 Кор. 1:27

5. И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.

1 Мој. 35:8

6. А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових?

Ис.Н. 19:37, Јевр. 11:32

7. Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.

2 Мој. 14:4, Суд. 5:21, Псал. 83:9, Језек. 38:10, Јоило 3:11

8. А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.

9. А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.

Суд. 2:14, Псал. 44:12, Иса. 50:1

10. И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим.

2 Мој. 11:8, Суд. 5:18

11. А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса.

2 Мој. 3:1, 2 Мој. 3:18, 4 Мој. 24:21, Суд. 1:16

12. И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.

13. И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.

14. Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим.

5 Мој. 9:3, 2 Сам. 5:24, Псал. 68:7, Иса. 52:12, Мих. 2:13

15. И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице.

Ис.Н. 10:10, Псал. 83:9

16. А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан.

17. А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина.

Јов 12:21, Јов 12:24, Псал. 18:14, Псал. 107:40, Приче 29:23, Амос 5:19

18. И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.

19. А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри.

Суд. 5:25

20. А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема.