Исус Навин, глава 17

1. И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

1 Мој. 41:51, 1 Мој. 46:20, 1 Мој. 48:18, 1 Мој. 50:23, 5 Мој. 3:15, 1 Дн. 7:14

2. Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.

4 Мој. 26:29, 4 Мој. 26:32, 1 Дн. 7:18

3. А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

4. И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.

4 Мој. 27:6, Ис.Н. 14:1

5. И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.

Ис.Н. 22:7

6. Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.

4 Мој. 26:29

7. А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.

Ис.Н. 16:6

8. А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.

Ис.Н. 12:17, Ис.Н. 15:34, Ис.Н. 16:8

9. Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.

Ис.Н. 16:8

10. С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.

11. Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

Ис.Н. 16:9, 1 Сам. 31:10, 1 Цар. 4:12, 1 Дн. 7:29, Јер. 49:2

12. Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.

2 Мој. 23:29

13. Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.

Ис.Н. 16:10

14. А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

1 Мој. 48:19, 1 Мој. 48:22, Ис.Н. 16:4

15. А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.

16. А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.

Ис.Н. 19:18, Суд. 1:19, Суд. 6:33, 1 Цар. 4:12, 1 Цар. 18:46, Ос. 1:5

17. А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.

18. Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

Ис.Н. 11:4, Ис.Н. 13:6, Рим. 8:31, Јевр. 13:6

Исус Навин, глава 16

1. И допаде део синовима Јосифовим од Јордана код Јерихона, од воде јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору ветиљску,

Ис.Н. 18:5

2. А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота,

1 Мој. 28:19, Ис.Н. 18:13, Суд. 1:26, 2 Сам. 15:32

3. Потом иде на запад до међе јафлетске па до међе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излази на море.

Ис.Н. 18:13, 1 Дн. 7:28, 2 Дн. 8:5

4. Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем.

Ис.Н. 17:14

5. А беше међа синовима Јефремовим по породицама њиховим, беше међа наследства њиховог к истоку Атарот-Адар до горњег Вет-Орона,

Ис.Н. 18:13, 2 Дн. 8:5

6. И излази међа на море код Михмете са северне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе,

Ис.Н. 17:7

7. Потом силази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан.

1 Дн. 7:28

8. Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је наследство племена синова Јефремових по породицама њиховим.

Ис.Н. 17:9, Ис.Н. 19:28

9. А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим.

Ис.Н. 17:9

10. А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовим до данас плаћајући данак.

1 Мој. 9:25, Ис.Н. 15:63, Ис.Н. 17:12, Ис.Н. 17:13, 1 Цар. 9:16, 1 Цар. 9:20

Исус Навин, глава 15

1. А ово беше део синова Јудиних по породицама њиховим: уз међу едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране;

4 Мој. 33:36, 4 Мој. 34:3, Ис.Н. 18:5

2. И беше им јужна међа од краја сланог мора, од залива који иде к југу.

3. А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку;

4. Отуда, идући до Аселмона, излази на поток мисирски и крај тој међи удара у море. То вам је јужна међа.

1 Мој. 15:18, 4 Мој. 34:5, 1 Цар. 8:65

5. А међа к истоку: слано море до краја Јордана; а међа са северне стране: од залива морског, до краја Јордана;

6. Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог;

Ис.Н. 18:17

7. Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на север иде на Галгал, према брду адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил;

Ис.Н. 7:24, Ис.Н. 7:26, Иса. 65:10, Ос. 2:15

8. Одатле иде та међа преко долине синова Еномових покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еном к западу и која је накрај долине рафајске к северу;

Ис.Н. 18:16, Ис.Н. 18:28, Суд. 1:21, Суд. 19:10, 2 Сам. 5:18, 2 Цар. 23:10, Јер. 19:2, Јер. 19:6

9. Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим;

5 Мој. 34:7, Суд. 18:12

10. Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са севера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне;

1 Мој. 38:13, 1 Сам. 14:6, Псал. 18:32, Псал. 44:3, Псал. 60:12, Псал. 118:10, Рим. 8:31, 1 Кор. 14:11, Филиб. 4:13

11. И иде међа покрај Акарона к северу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море.

Ис.Н. 19:43

12. А међа је западна покрај великог мора и његових међа. То су међе синова Јудиних унаоколо по породицама њиховим.

5 Мој. 11:24, Језек. 47:20

13. А Халеву сину Јефонијином даде Исус део међу синовима Јудиним, као што му заповеди Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон;

Ис.Н. 14:13, 1 Дн. 6:56

14. И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове.

4 Мој. 13:23, Суд. 1:10

15. И одатле оде на Давиране; а Давир се пре зваше Киријат-Сефер.

Ис.Н. 10:38, Суд. 1:11

16. И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју.

Суд. 1:12, 1 Сам. 17:25

17. И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену.

Ис.Н. 14:6, Суд. 3:9

18. И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њеног; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?

1 Мој. 24:64, Суд. 1:14, 1 Сам. 25:23

19. А она рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој изворе горње и изворе доње.

1 Мој. 33:11

Исус Навин, глава 14

1. А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,

4 Мој. 34:17

2. Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.

4 Мој. 26:55, Псал. 16:5, Приче 16:33, Приче 18:18

3. Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима.

4 Мој. 32:29, Ис.Н. 13:8

4. Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово.

1 Мој. 48:5, 1 Дн. 5:1

5. Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.

4 Мој. 35:2, Ис.Н. 21:2, Језек. 45:1

6. А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији.

4 Мој. 13:27, 4 Мој. 32:12, 5 Мој. 1:19, 5 Мој. 1:36, Ис.Н. 15:17

7. Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.

8. А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог.

5 Мој. 1:36, Откр. 14:4

9. И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог.

4 Мој. 13:23, Ис.Н. 1:3, Суд. 1:20

10. А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.

4 Мој. 14:30, Ис.Н. 13:1, Псал. 90:10

11. И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.

5 Мој. 31:2, 5 Мој. 34:7

12. Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.

Ис.Н. 15:14, Суд. 1:20, 1 Сам. 14:6, 2 Дн. 14:11, Псал. 18:32, Псал. 44:3, Псал. 60:12, Псал. 111:8, Псал. 118:10, Рим. 8:31, Филиб. 4:13

13. И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство.

1 Мој. 47:7, Ис.Н. 10:37, Ис.Н. 21:11, 1 Дн. 6:55

14. Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог.

Ис.Н. 21:12

15. А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата.

1 Мој. 23:2, Ис.Н. 11:23, Ис.Н. 15:13

Исус Навин, глава 13

1. А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.

1 Мој. 18:11, Ис.Н. 14:10, Ис.Н. 23:1, 1 Цар. 1:1, Лука 1:7

2. Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска,

1 Мој. 10:14, 1 Мој. 26:1, 2 Мој. 23:29, 5 Мој. 11:23, 1 Сам. 27:8, 2 Сам. 3:3, 2 Сам. 13:37

3. Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји;

5 Мој. 2:23, 1 Сам. 6:4, 1 Сам. 6:16, Јер. 2:18, Соф. 2:5

4. С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске.

Ис.Н. 19:30, Суд. 1:34

5. И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског;

Ис.Н. 12:7, 1 Цар. 5:18, Псал. 83:7

6. Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио.

Ис.Н. 11:8, Ис.Н. 14:1, Ис.Н. 23:13

7. Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног.

8. Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,

4 Мој. 32:19, 4 Мој. 32:33, Ис.Н. 18:7, Ис.Н. 22:4

9. Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона,

4 Мој. 21:30, Иса. 15:2

10. И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових,

11. И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе;

Ис.Н. 12:5

12. Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби.

4 Мој. 21:24, 5 Мој. 3:11

13. Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.

14. Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао.

4 Мој. 18:20, 5 Мој. 10:9, 5 Мој. 18:2

15. А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим,

16. И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве,

4 Мој. 21:28, 4 Мој. 21:30, 5 Мој. 3:12, Ис.Н. 12:2

17. Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,

Јер. 48:23

18. И Јаса и Кадимот и Мифат,

4 Мој. 21:23

19. И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,

4 Мој. 32:37

20. И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,

Исус Навин, глава 12

1. А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с оне стране Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку:

4 Мој. 21:24, 5 Мој. 2:24, 5 Мој. 3:8, 5 Мој. 7:24, Ис.Н. 13:8, Иса. 16:2

2. Сион цар аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на брегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, где је међа синова амонских;

Ис.Н. 13:16

3. И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу;

5 Мој. 3:17, Ис.Н. 13:20

4. И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину,

4 Мој. 21:35, 5 Мој. 3:11

5. И владаше гором Ермоном и Салхом и свим Васаном до међе гесурске и махатске, и половином Галада до међе Сиона цара есевонског.

5 Мој. 3:14, Ис.Н. 13:11, 1 Сам. 27:8, 2 Сам. 3:3, 2 Сам. 13:37, 2 Цар. 25:23

6. Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије, слуга Господњи, у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.

7. А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевим с оне стране Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевим у наследство према деловима њиховим,

1 Мој. 14:6, 1 Мој. 32:3, Ис.Н. 11:17, Псал. 135:11

8. По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу хетејску, аморејску и хананејску, ферезејску, јевејску и јевусејску:

2 Мој. 3:8, Ис.Н. 10:40

9. Цар јерихонски један; цар гајски до Ветиља један;

Ис.Н. 6:2, Ис.Н. 8:29

10. Цар јерусалимски један; цар хевронски један;

Ис.Н. 10:23

11. Цар јармутски један, цар лахиски један;

12. Цар јеглонски један; цар гезерски један;

13. Цар давирски један; цар гадерски један;

14. Цар орамски један; цар арадски један;

15. Цар од Ливне један; цар одоламски један;

16. Цар макидски један; цар ветиљски један;

17. Цар тифувски један; цар еферски један;

Ис.Н. 19:13, 1 Цар. 4:10

18. Цар афечки један; цар саронски један;

19. Цар мадонски један; цар асорски један;

20. Цар симрон-меронски један; цар ахсавски један;

Ис.Н. 11:1, Ис.Н. 19:15

21. Цар танашки један; цар мегидски један;

22. Цар кедески један; цар јокнеамски код Кармела један;

Ис.Н. 19:37

23. Цар дорски у Нафат-Дору један; цар гојимски у Галгалу један;

1 Мој. 14:1

24. Цар тераски један. Свега тридесет и један цар.

Исус Навин, глава 11

1. А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском,

Ис.Н. 10:3, Ис.Н. 11:10, Ис.Н. 19:15, Псал. 2:1, Псал. 83:1, Псал. 83:8, Псал. 83:11

2. И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,

4 Мој. 34:11, Ис.Н. 12:3, Ис.Н. 17:11, 1 Цар. 4:11

3. Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

1 Мој. 31:49, Ис.Н. 13:11, Суд. 3:3, Суд. 20:1, 1 Сам. 7:5, 1 Цар. 15:22

4. И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома.

1 Мој. 22:17, 1 Мој. 32:12, 1 Сам. 13:5

5. Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља.

6. А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем.

2 Сам. 8:4, Језек. 39:9

7. И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.

8. И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог.

9. И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем.

10. И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима.

11. И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.

12. И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи.

4 Мој. 33:52, 5 Мој. 7:2

13. Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус.

14. А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо.

15. Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију.

2 Мој. 34:11, 5 Мој. 7:2, Ис.Н. 1:7

16. И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.

Ис.Н. 10:41, Ис.Н. 12:8

17. Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.

5 Мој. 7:24, Ис.Н. 12:7

18. Дуго времена војева Исус на те цареве.

19. Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.

Ис.Н. 9:3, Ис.Н. 9:7

20. Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.

2 Мој. 4:21, 5 Мој. 20:16, Суд. 14:4, 1 Сам. 2:25, 1 Цар. 12:15, Рим. 9:18, Јаков 1:13

21. У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.

4 Мој. 13:23, 5 Мој. 1:28, Ис.Н. 15:13, Суд. 1:10

22. Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.

Ис.Н. 15:46, 1 Сам. 17:4

23. Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата.

4 Мој. 26:53, 4 Мој. 34:2, Ис.Н. 14:15, Ис.Н. 21:44, Ис.Н. 23:1, Језек. 45:8

Исус Навин, глава 10

1. А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих,

Ис.Н. 6:21, Ис.Н. 8:22, Ис.Н. 9:15

2. Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри.

2 Мој. 15:14, 5 Мој. 11:25, Псал. 48:4, Приче 1:26, Јевр. 10:31, Откр. 6:15

3. Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи:

1 Мој. 23:2

4. Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим.

Ис.Н. 9:15

5. И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити.

Ис.Н. 9:2, Ис.Н. 10:16

6. Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама.

Ис.Н. 5:10

7. И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци.

Ис.Н. 8:1

8. И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом.

5 Мој. 3:29, 5 Мој. 7:24, Ис.Н. 11:6, Ис.Н. 23:9, Псал. 2:8, Псал. 91:13, Псал. 107:40, Псал. 110:5, Иса. 26:5, Мал. 4:3, Откр. 2:26

9. И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала,

10. И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде.

Ис.Н. 15:35, Ис.Н. 16:3, Ис.Н. 16:5, Суд. 4:15, 1 Сам. 7:10, 2 Дн. 14:12, Псал. 18:14, Иса. 28:21

11. А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем.

Псал. 18:13, Псал. 77:17, Иса. 28:2, Иса. 30:30, Језек. 38:22, Откр. 16:21

12. Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском.

5 Мој. 4:19, Суд. 12:12, Псал. 19:4, Иса. 28:21, Иса. 38:8, Иса. 60:20, Авак. 3:11

13. И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан.

2 Сам. 1:18

14. И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља.

2 Мој. 14:14, 5 Мој. 1:30, 5 Мој. 3:22, Ис.Н. 23:3, Ис.Н. 23:10, 2 Дн. 20:29, Нем. 4:20, Псал. 33:8, Псал. 33:12, Псал. 33:19, Иса. 31:4, Иса. 38:8, Иса. 42:13, Иса. 52:10, Иса. 52:12, Зах. 14:3

15. И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.

16. А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде.

17. И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде.

18. А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају.

19. А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш.

20. А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове,

Исус Навин, глава 9

1. А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

1 Мој. 15:18, 1 Мој. 15:21, 2 Мој. 3:17, 4 Мој. 34:6, 5 Мој. 1:1, 5 Мој. 7:1

2. Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.

1 Дн. 20:1, Псал. 2:1, Псал. 83:3, Псал. 83:5, Приче 11:21, Иса. 8:1, Иса. 8:9, Иса. 8:12, Дела 4:26

3. А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,

Ис.Н. 6:27, Ис.Н. 10:2, 2 Сам. 21:1

4. Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,

Мат. 9:17, Лука 5:37

5. И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.

6. И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.

Ис.Н. 5:10

7. А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?

2 Мој. 23:32, 5 Мој. 7:2, Ис.Н. 11:19

8. Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?

5 Мој. 20:11

9. А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,

2 Мој. 15:14, 5 Мој. 20:15, Ис.Н. 2:9, Ис.Н. 9:24

10. И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.

4 Мој. 21:24, 4 Мој. 21:33

11. И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.

12. Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.

13. А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.

14. И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.

4 Мој. 27:21, Суд. 1:1, 1 Сам. 14:19, 1 Сам. 22:10, 1 Сам. 30:8, 2 Сам. 2:1, Иса. 30:1

15. И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.

2 Сам. 21:2

16. Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.

17. Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.

Ис.Н. 18:25, Језд. 2:25

18. И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.

Псал. 15:4

19. Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.

20. Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.

2 Сам. 21:1, Зах. 5:3, Мал. 3:5

21. Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.

5 Мој. 29:11

22. Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?

Исус Навин, глава 8

1. Иза тога рече Господ Исусу: Не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара гајског и народ његов и град његов и земљу његову.

5 Мој. 1:21, 5 Мој. 7:18, Ис.Н. 1:9, Ис.Н. 2:11, Ис.Н. 6:2, Псал. 44:3

2. И учини с Гајем и царем његовим како си учинио с Јерихоном и његовим царем; али плен из њега и стоку његову разграбите за се. Намести заседу иза града.

5 Мој. 20:14, Ис.Н. 6:21

3. И уста Исус и сав народ што беше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет хиљада јунака, и посла их ноћу;

4. И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.

Суд. 20:29

5. А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изађу пред нас, ми ћемо као и пре побећи испред њих.

Суд. 20:32

6. Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: Беже испред нас као и пре. И ми ћемо бежати испред њих.

7. Тада ви изађите из заседе и истерајте из града шта буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке.

8. А кад узмете град, запалите га огњем; по речи Господњој учините. Ето, заповедио сам вам.

Ис.Н. 1:16, Суд. 20:38, 2 Сам. 13:28

9. Тако их посла Исус, и они одоше у заседу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.

10. А ујутру уста Исус рано и преброја народ, па пође са старешинама Израиљевим пред народом на Гај.

1 Мој. 22:3, 4 Мој. 1:43, Ис.Н. 3:1, Ис.Н. 6:12, Ис.Н. 7:16, Псал. 101:8, Псал. 119:60, Проп. 9:10, Јер. 21:12

11. И сва војска што беше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у логор са севера Гају; а беше долина између њих и Гаја.

12. И узе око пет хиљада људи, и намести их у заседу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају.

1 Мој. 12:8, 1 Мој. 28:19, Суд. 1:22

13. И кад се намести сав народ, сва војска, што беше са севера граду и што беше у заседи са запада граду, изађе Исус ону ноћ усред долине.

14. И кад то виде цар гајски, људи у граду похиташе и уранише; и изађоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знаше да има заседа за њим, иза града.

Суд. 20:34, Проп. 9:12, Мат. 24:39, Мат. 24:50, 1 Сол. 5:1, 2 Пет. 2:3

15. Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бежати к пустињи.

Ис.Н. 15:61, Ис.Н. 16:1, Ис.Н. 18:12, Суд. 20:32

16. А они сазваше сав народ што беше у граду да их терају. И тераше Исуса, и одвојише се од свог града.

2 Мој. 14:3, Суд. 20:31, Псал. 9:16

17. И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тераху Израиља.

18. Тада рече Господ Исусу: Дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му беше у руци према граду.

5 Мој. 7:23, 5 Мој. 9:3, 5 Мој. 31:5, Ис.Н. 1:5, Јер. 49:3

19. А они што беху у заседи одмах усташе са свог места, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем.

20. А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бежати ни тамо ни амо; а народ који бежаше у пустињу поврати се на оне који га тераху.

Суд. 20:40

21. И Исус и сав Израиљ видевши да је заседа њихова узела град и где се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане.

22. А они из града изађоше пред њих, те беху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.

3 Мој. 27:29, 5 Мој. 7:2, Јов 20:5, Лука 17:26, 1 Сол. 5:3

23. А цара гајског ухватише живог и доведоше к Исусу.