Мој избор

1. Мојсијева, глава 34

1. А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.

1 Мој. 30:21, Титу 2:5

2. А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

1 Мој. 6:2, 1 Мој. 20:2, Суд. 14:1

3. И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.

4. И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.

Суд. 14:2

5. А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.

6. А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.

7. А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

1 Мој. 49:7, 5 Мој. 23:17, Ис.Н. 7:15, Суд. 20:6, 2 Сам. 13:12, 2 Сам. 13:21

8. Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

9. И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

2 Мој. 23:32

10. Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

1 Мој. 13:9, 1 Мој. 20:15, 1 Мој. 42:34, 1 Мој. 47:27

11. И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

12. Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.

2 Мој. 22:16, 5 Мој. 22:29, 1 Сам. 18:25

13. А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

2 Сам. 13:24

14. И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.

Ис.Н. 5:9

15. Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

16. Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

17. Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.

18. И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.

19. И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.

1 Дн. 4:9

20. И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:

Рута 4:1, 2 Сам. 15:2

21. Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

22. Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.

23. Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

24. И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.

1 Мој. 23:10

25. А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

1 Мој. 49:5

26. Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

27. Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

28. И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.

29. И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.

1. Мојсијева, глава 33

1. А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње.

1 Мој. 32:6

2. И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа.

3. А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог.

1 Мој. 18:2, 1 Мој. 27:41, 1 Мој. 42:6, 1 Мој. 43:26

4. А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше,

1 Мој. 32:28, 1 Мој. 45:14, Приче 16:1, Приче 21:1, Јер. 10:23

5. И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом.

1 Мој. 48:9, Псал. 127:3, Иса. 8:18

6. И приступише робиње с децом својом, и поклонише се.

7. Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.

8. А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим.

1 Мој. 32:5, 1 Мој. 32:16

9. А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје.

10. А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао.

1 Мој. 43:3, 2 Сам. 3:13, 2 Сам. 14:24, 2 Сам. 14:28, 2 Сам. 14:32, Мат. 18:10

11. Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.

Суд. 1:15, 1 Сам. 25:27, 2 Цар. 5:15, 2 Цар. 5:23, 2 Кор. 9:5

12. После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.

13. А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо.

14. Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир.

1 Мој. 32:3

15. А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим.

Рута 2:13, 1 Сам. 1:18

16. И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.

17. А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот.

Ис.Н. 13:27, Суд. 8:5

18. После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду.

Јован 3:23

19. И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца.

Ис.Н. 24:32, Јован 4:5

20. И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.

1 Мој. 35:7

1. Мојсијева, глава 32

1. А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;

Псал. 91:11, Јевр. 1:14

2. А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.

Ис.Н. 5:14, 2 Сам. 2:8, 2 Цар. 6:16, Псал. 103:21, Псал. 148:2, Лука 2:13

3. И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.

1 Мој. 33:14, 1 Мој. 36:6, 5 Мој. 2:5, Ис.Н. 24:4

4. И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.

Приче 15:1

5. А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.

1 Мој. 30:43, 1 Мој. 33:8

6. И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.

1 Мој. 33:1

7. А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете.

1 Мој. 35:3, Приче 2:11, Ефес. 5:15

8. И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

9. И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:3, Псал. 50:15

10. Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете.

1 Мој. 24:27, 2 Сам. 9:8, Јов 8:7

11. Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом.

Псал. 59:1, Ос. 10:14

12. А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине.

1 Мој. 28:13, 4 Мој. 10:29

13. И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом,

1 Мој. 43:11

14. Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова,

15. Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.

16. И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог.

1 Сам. 25:19

17. И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом?

18. А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама.

19. Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

1. Мојсијева, глава 31

1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8

2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45

3. И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9

4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5

6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

1 Мој. 30:29

7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23

8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16

9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36

10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

1 Мој. 48:16

12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9

13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9

14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

1 Мој. 2:24

15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

1 Мој. 29:15

16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.

1 Мој. 35:2

20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51

22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

1 Мој. 13:8

24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50

25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

DÌ 2 ZHĀNG

Tiāndì wànwù dōu zào qí le .

2 Dào dì qī rì , shén zàowù de gōng yǐjing wánbì , jiù zaì dì qī rì xiē le tā yīqiè de gōng , ānxī le .

3 Shén cì fú gĕi dì qī rì , déng wéi shèng rì , yīnwei zaì zhè rì shén xiē le tā yīqiè chuàngzào de gōng , jiù ānxī le .

4 Chuàngzào tiāndì de lái lì , zaì Yēhéhuá shén zào tiāndì de rìzi , nǎi shì zhèyàng .

5 Yĕdì hái méiyǒu cǎo mù , tiánjiān de caìshū hái méiyǒu zhǎng qǐlai , yīnwei Yēhéhuá shén hái méiyǒu jiàng yǔ zaì dì shàng , yĕ méiyǒu rén gēngdì .

6 Dàn yǒu wùqì cóng dì shàng téng , zīrùn biàn dì .

7 Yēhéhuá shén yòng dì shàng de chéntǔ zào rén , jiàng shēngqì chuī zaì tā bíkǒng lǐ , tā jiù chéng le yǒu líng de huó rén , míng jiào Yàdāng .

8 Yēhéhuá shén zaì dōngfāng de Yīdiàn lì le yī gè yuánzi , bà suǒ zào de rén ānzhì zaì nàli .

DÌ 1 ZHĀNG

Qǐchū shén chuàngzào tiāndì .

2 Dì shì kōngxū hùndùn . yuān miàn hēiàn . shén de líng yùnxíng zaì shuǐ miàn shàng .

3 Shén shuō , yào yǒu guāng , jiù yǒu le guāng .

4 Shén kàn guāng shì hǎo de , jiù bà guāng àn fēnkāi le .

5 Shén chēng guāng wéi zhòu , chèng àn wéi yè . yǒu wǎnshang , yǒu zǎochen , zhè shì tóu yī rì .

2 Yǎgè xiàng Lājié shēngqì , shuō , jiào nǐ bù shēngyù de shì shén , wǒ qǐnéng daìtì tā zuò zhǔ ne .

3 Lājié shuō , yǒu wǒde shǐnǚ Bìlā zaì zhèlǐ , nǐ kĕyǐ yǔ tā tóngfáng , shǐ tā shēng zǐ zaì wǒ xī xià , wǒ biàn yīn tā yĕ de háizi ( yuánwén zuò beì jiànlì ) .

4 Lājié jiù bǎ tāde shǐnǚ Bìlā gĕi zhàngfu wèi qiè . Yǎgè biàn yǔ tā tóngfáng ,

5 Bìlā jiù huáiyùn , gĕi Yǎgè shēng le yī gè érzi .

6 Lājié shuō , shén shēn le wǒde yuān , yĕ tīng le wǒde shēngyīn , cì wǒ yī gè érzi , yīncǐ gĕi tā qǐmíng jiào dàn ( jiù shì shēnyuān de yìsi ) .

1. Мојсијева, глава 30

1. А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.

1 Мој. 29:31, 1 Мој. 37:11, Јов 5:2

2. А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

1 Мој. 16:2, 1 Сам. 1:5, 2 Цар. 5:7

3. А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.

1 Мој. 16:2, 1 Мој. 50:23, Јов 3:12

4. И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.

1 Мој. 35:22

5. И затрудне Вала, и роди Јакову сина.

6. А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.

Псал. 35:24, Псал. 43:1, Плач 3:59

7. И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;

8. А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.

Мат. 4:13

9. А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

10. И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

11. И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.

12. Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;

13. И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.

Приче 31:28, Лука 1:48

14. А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

1 Мој. 25:30, Пес. 7:13

15. А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

4 Мој. 16:9

16. И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.

17. А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.

18. И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.

19. И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;

20. И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.

21. Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина

1. Мојсијева, глава 29

1. Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

4 Мој. 23:7, Ос. 12:13

2. И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.

3. Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.

4. И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.

5. А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.

6. Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.

1 Мој. 43:27

7. И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

8. А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

9. Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.

1 Мој. 24:45, 2 Мој. 2:16

10. А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.

2 Мој. 2:16

11. И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

1 Мој. 33:4, Рим. 16:16, 2 Кор. 13:12, 1 Пет. 5:14

12. И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.

1 Мој. 13:8, 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 24:28

13. А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.

14. А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.

1 Мој. 2:23, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, 2 Сам. 19:12

15. Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

16. А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.

17. И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.

18. И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

1 Мој. 31:41, 2 Сам. 3:14

19. А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.

20. И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

1 Мој. 30:26, Пес. 8:7, Ос. 12:13

21. И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.

Суд. 15:1

22. И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.

Суд. 14:10, Јован 2:1

23. А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

24. И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

25. А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?

26. А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.

27. Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

1 Мој. 31:41, Суд. 14:12

28. Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29. И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

1. Мојсијева, глава 28

1. Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских.

1 Мој. 27:33

2. Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог.

1 Мој. 24:4

3. А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,

1 Мој. 17:1, 1 Мој. 17:6, 1 Мој. 27:33

4. И да ти да благослов Аврамов, теби и семену твом с тобом, да наследиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.

1 Мој. 12:2, 1 Мој. 17:8, 1 Мој. 22:17, 1 Дн. 29:15, Псал. 119:19, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, 1 Пет. 1:17

5. Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.

Ос. 12:13

6. А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских,

7. И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

8. И виде Исав да кћери хананејске нису по вољи Исаку оцу његовом.

1 Мој. 24:3

9. Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамовог, сестру Навеотову.

1 Мој. 25:13, 1 Мој. 36:3

10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

Дела 7:2

11. И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

12. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

1 Мој. 41:1, Јов 33:15, Јован 1:51, Јевр. 1:14

13. И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;

1 Мој. 13:15, 1 Мој. 26:24, 1 Мој. 31:29, 1 Мој. 35:1, 1 Мој. 46:3, 1 Мој. 48:3, 2 Мој. 3:6, 5 Мој. 1:8, 1 Цар. 18:36, Псал. 105:10, Ос. 12:5

14. И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.

1 Мој. 13:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 12:20

15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.

1 Мој. 26:24, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 35:6, 1 Мој. 48:16, 4 Мој. 23:19, 5 Мој. 31:6, Псал. 121:5

16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

2 Мој. 3:5, Ис.Н. 5:15

17. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

1 Дн. 22:1

18. И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што беше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

19. И прозва оно место Ветиљ, а пре беше име оном граду Луз.

Суд. 1:23, Ос. 4:15

20. И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим,

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 31:13, Суд. 11:30, 2 Сам. 15:8, 1 Тим. 6:8

21. И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог;

5 Мој. 26:17, Суд. 11:31, 2 Сам. 15:8, 2 Сам. 19:24, 2 Цар. 5:17

22. А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати Теби.

1 Мој. 35:7, 3 Мој. 27:30