1. Мојсијева, глава 27

1. Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.

1 Мој. 48:10, 1 Сам. 3:2, Проп. 12:3

2. Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

Приче 27:1, Јаков 4:14

3. Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;

1 Мој. 25:18, 1 Мој. 25:27

4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.

1 Мој. 27:27, 1 Мој. 27:31, 1 Мој. 48:9, 1 Мој. 48:15, 1 Мој. 49:28, 5 Мој. 33:1, Јевр. 11:20

5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.

6. А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:

7. Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.

8. Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.

1 Мој. 27:13

9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.

1 Мој. 27:4

10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.

1 Мој. 48:15

11. А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

1 Мој. 25:25

12. Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.

1 Мој. 9:25, 1 Мој. 27:22, 5 Мој. 27:18

13. А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

1 Мој. 43:9, 1 Сам. 25:24, 2 Сам. 14:9, Мат. 27:25

14. Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

1 Мој. 4:9

15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.

1 Мој. 27:27

16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.

1 Мој. 27:23

17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.

18. А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?

19. И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.

1 Мој. 27:4, 1 Цар. 13:18, 1 Цар. 14:2, Иса. 28:15, Зах. 13:4

20. А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

2 Мој. 20:7

21. Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

1 Мој. 27:12

22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;

1 Мој. 27:16

24. И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.

Рим. 3:7, Ефес. 4:25

25. Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.

1 Мој. 27:4

26. Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.

1. Мојсијева, глава 26

1. Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.

1 Мој. 12:10, 1 Мој. 20:2

2. И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.

1 Мој. 12:1, Псал. 37:3

3. Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.

1 Мој. 12:2, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 20:1, 1 Мој. 28:15, Псал. 39:12, Псал. 105:9, Јевр. 11:9

4. И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,

1 Мој. 15:5, 1 Мој. 22:18, Псал. 72:17

5. Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.

1 Мој. 22:12, 1 Мој. 22:16

6. И оста Исак у Герару.

7. А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.

1 Мој. 12:13, Приче 24:16, Приче 29:25

8. И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.

9. И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.

10. А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.

1 Мој. 12:18, 1 Мој. 20:9

11. И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.

Псал. 105:15

12. И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

1 Мој. 24:1, Јов 42:12, Псал. 112:3, Приче 3:16, Приче 10:22, Проп. 11:6, Мат. 6:33, Мат. 13:8, Мар. 4:8, Мар. 10:30

13. И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.

Приче 10:22

14. И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

1. Мојсијева, глава 25

1. А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

2. И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.

1 Дн. 1:32

3. А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

Језек. 27:20, Језек. 27:23

4. А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.

5. А Аврам даде све што имаше Исаку;

1 Мој. 24:36

6. А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.

1 Мој. 21:14, Суд. 6:3

7. И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.

8. И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.

1 Мој. 15:15, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 47:8, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 49:33, Дела 13:36

9. И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

1 Мој. 23:17, 1 Мој. 49:29, 1 Мој. 50:13

10. На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.

1 Мој. 23:16

11. И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.

1 Мој. 16:14, 1 Мој. 24:62

12. А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

1 Дн. 1:29

13. И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

14. И Масма и Дума и Маса,

15. И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.

Јов 6:19

16. То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.

1 Мој. 17:20

17. А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.

1 Мој. 25:8, 1 Мој. 49:33, Мар. 15:37

18. И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

1 Сам. 15:7, 1 Сам. 16:12

19. А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;

Мат. 1:2

20. А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

1 Мој. 22:23, 1 Мој. 24:29, 1 Мој. 24:67

21. И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.

1 Сам. 1:11, 1 Дн. 5:20, 2 Дн. 33:13, Језд. 8:23, Рим. 9:10

22. Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

1 Сам. 9:9, 1 Сам. 10:22

23. А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.

1 Мој. 24:60

24. И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

25. И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.

1 Мој. 27:11

26. А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

1 Мој. 27:36, Ос. 12:4

27. И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.

1 Мој. 27:3, 1 Мој. 27:5, 1 Мој. 27:6, 1 Мој. 35:29, 1 Мој. 49:33, Јов 1:1, Јов 1:8, Јов 2:3, Дела 13:36

28. И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.

1 Мој. 27:6, 1 Мој. 27:19

29. Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.

1. А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9

2. И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6

3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14

4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

1 Мој. 28:2

5. А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

2 Пет. 2:20

7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9

8. Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

Ис.Н. 2:17

9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

1 Мој. 27:43

11. И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11

12. И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6

13. Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

1. Мојсијева, глава 23

1. А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;

2. И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.

Јован 11:31, Јован 11:35

3. А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:

4. Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.

1 Мој. 17:8, 1 Мој. 49:30, 1 Дн. 29:15, Псал. 39:12, Псал. 105:12, Псал. 119:19, 2 Кор. 5:6, Јевр. 11:9, Јевр. 11:13, 1 Пет. 1:17, 1 Пет. 2:11

5. А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:

6. Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 24:35

7. Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;

Рим. 13:7

8. И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,

9. Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.

10. А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:

1 Мој. 24:20, 1 Мој. 24:24, Рута 4:4

11. Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.

2 Сам. 24:20

12. А Аврам се поклони народу земље оне,

13. И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.

Филиб. 4:5

14. А Ефрон одговори Авраму говорећи му:

15. Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.

2 Мој. 30:13, Језек. 45:12

16. А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.

1 Мој. 49:29, Јер. 32:9

17. И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,

1 Мој. 25:9, 1 Мој. 49:30, 1 Мој. 50:13, Рута 4:4, Дела 7:16

18. Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.

Рута 4:4

19. Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.

1 Мој. 35:29

20. И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.

Рута 4:7, Јер. 32:10

1. Мојсијева, глава 22

1. После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.

Јевр. 11:17, Јаков 1:12

2. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

2 Дн. 3:1, Јован 3:16

3. И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.

Јевр. 11:17

4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.

5. И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

Јован 19:17, 1 Пет. 2:24

7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

1 Пет. 1:19

9. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;

1 Цар. 18:33, Јован 10:17

10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.

Иса. 53:6

11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

12. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.

1 Сам. 15:22, 1 Сам. 26:5, Рим. 8:32, Јаков 2:22

13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

1 Кор. 5:7

14. И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,

1 Мој. 26:5, Псал. 105:9, Лука 1:73, Јевр. 6:13

17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;

1 Мој. 15:5, 1 Мој. 24:60, 1 Мој. 28:4, 5 Мој. 28:4, 2 Дн. 1:9, Јер. 13:16, Јер. 33:22, Мих. 1:9

18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

1 Мој. 3:10, 1 Мој. 12:3, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 26:5, Псал. 72:17, Рим. 4:17, Гал. 3:8, Гал. 3:16, Гал. 3:18

19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.

20. После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:

1 Мој. 11:29

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,

Јов 1:1, Јов 32:2

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.

1 Мој. 24:15

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

1. Мојсијева, глава 21

1. И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.

1 Сам. 2:21, 1 Сам. 17:19, 1 Сам. 18:10, 1 Сам. 18:14, Гал. 4:23

2. Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

Дела 7:8, Јевр. 11:11

3. И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.

1 Мој. 17:19

4. И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.

1 Мој. 17:10

5. А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.

6. А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.

Псал. 126:2, Иса. 54:1, Јер. 20:15, Лука 1:14, Лука 1:58

7. И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.

1 Мој. 18:11

8. А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

9. И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;

1 Мој. 16:1, 1 Мој. 16:4, 1 Мој. 16:15, Гал. 4:29

10. Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

1 Мој. 25:6, 1 Мој. 36:6, 1 Мој. 36:7, Јован 8:35, Гал. 4:29, Гал. 4:30

11. А то Авраму би врло криво ради сина његовог.

1 Мој. 17:18

12. Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

Рим. 9:7, Јевр. 11:18

13. Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.

1 Мој. 16:10, 1 Мој. 17:20, 1 Мој. 25:12

14. И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.

Јован 8:35

15. А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,

4 Мој. 20:5, Псал. 63:1

16. Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.

1 Мој. 44:34

17. А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.

2 Мој. 3:7, 2 Цар. 13:4, 2 Цар. 13:23

18. Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

1 Мој. 21:13, 1 Мој. 25:12, Суд. 8:24

19. И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.

1. Мојсијева, глава 20

1. А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару.

1 Мој. 18:1, 1 Мој. 18:6

2. И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

1 Мој. 12:11, 1 Мој. 12:12, 1 Мој. 12:13, 1 Мој. 12:15, 1 Мој. 26:7

3. Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.

1 Дн. 16:21, Јов 4:12, Јов 33:15, Псал. 105:14

4. А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

1 Мој. 18:23

5. Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих.

6. Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.

1 Мој. 35:5, 1 Мој. 39:9, 2 Мој. 34:4, 1 Сам. 25:26, 1 Сам. 25:34

7. А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји.

1 Сам. 7:5, 2 Цар. 5:11, 1 Дн. 16:22, Јов 42:8, Јер. 27:18, Јаков 5:14, 1 Јов. 5:16

8. И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

9. Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити.

1 Мој. 12:18, 1 Мој. 39:9, 2 Мој. 32:21, Ис.Н. 7:25

10. И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио?

11. А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.

1 Мој. 42:18, Нем. 5:15, Приче 16:6

12. А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме.

1 Мој. 11:29

13. А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:9, 1 Мој. 12:11, 1 Мој. 12:13

14. Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

1 Мој. 12:16

15. И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

1 Мој. 13:9, 1 Мој. 47:6, Јер. 40:4

16. А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

1 Мој. 20:5

17. И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

Јов 42:8, Јаков 5:16

18. Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

1 Мој. 12:17

1. Мојсијева, глава 19

1. А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,

1 Мој. 18:2, 1 Мој. 18:22

2. И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.

1 Сам. 25:35, Лука 24:28, Јевр. 13:2

3. Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.

1 Мој. 18:8

4. И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,

5. И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.

Суд. 19:22, 1 Цар. 14:24, Иса. 3:9, Иса. 4:1, Рим. 1:24, Јуда 1:7

6. А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,

Суд. 19:24

7. И рече им: Немојте, браћо, чинити зла.

8. Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.

1 Мој. 18:5, Суд. 19:24

9. А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.

2 Мој. 2:14, Дела 7:26, Дела 7:28, 2 Пет. 2:7

10. А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.

11. А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.

2 Цар. 6:18, Дела 13:11

12. Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;

4 Мој. 16:26, Ис.Н. 6:22, Ис.Н. 7:1, 2 Пет. 2:9

13. Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.

1 Дн. 21:15

14. И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.

2 Мој. 9:21, 4 Мој. 16:21, 4 Мој. 16:45, Јер. 51:6, Јер. 51:45, Лука 17:28, Лука 24:11, Откр. 18:4

15. А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.

Иса. 1:28

16. А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.

1 Мој. 34:7, 1 Сам. 2:9, 1 Дн. 16:34, Псал. 25:10, Псал. 31:23, Псал. 32:10, Псал. 33:18, Псал. 34:22, Псал. 97:10, Псал. 145:20, Приче 2:8, Ефес. 2:4

17. И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.

1 Мој. 14:10, 1 Мој. 19:26, Јевр. 2:3

18. А Лот им рече: Немој, Господе!

1. Мојсијева, глава 18

1. После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

1 Мој. 13:18, 1 Мој. 14:13, Дела 7:2

2. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;

1 Мој. 18:22, 1 Мој. 19:1, Јевр. 13:2, 1 Пет. 4:9

3. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.

Суд. 6:18

4. Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.

1 Мој. 24:32, 1 Мој. 43:24

5. И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.

6. И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.

2 Сам. 13:6

7. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

8. Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

9. И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.