1. Мојсијева, глава 17

1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 35:11, 2 Мој. 6:3, Јов 1:1

2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.

Гал. 3:17

3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

2 Мој. 3:6

4. Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;

6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;

1 Мој. 26:24, 1 Мој. 28:13, 5 Мој. 29:13, Јер. 31:1, Рим. 9:7, Јевр. 11:16

8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.

1 Мој. 6:7, 2 Мој. 29:45, 3 Мој. 26:12, 5 Мој. 4:37, 5 Мој. 14:2, 5 Мој. 26:18, 5 Мој. 29:13, Псал. 48:14, Откр. 21:7

9. И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

Псал. 25:10

10. А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.

11. А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.

Дела 7:8, Рим. 4:11, Гал. 6:15

12. Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.

13. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.

14. А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.

2 Мој. 4:24, Ис.Н. 5:2

15. И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.

1 Мој. 18:10, 1 Мој. 21:1

17. Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?

1 Мој. 18:12, 1 Мој. 21:6, Лука 1:18, Рим. 4:19

18. И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!

19. И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.

1 Мој. 18:10, 1 Мој. 21:2, Гал. 4:28

20. А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.

1 Мој. 17:10, 1 Мој. 21:18, 1 Мој. 25:12

21. А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

1 Мој. 21:2

22. И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

1 Мој. 18:33, 1 Мој. 35:9

23. И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.

1 Мој. 17:9

24. А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.

25. А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.

26. У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

Псал. 119:60

27. И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.

1 Мој. 14:14, 1 Мој. 18:19

1. Мојсијева, глава 16

1. Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.

Суд. 13:2, Лука 1:7

2. Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.

1 Мој. 30:2

3. И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.

4. И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.

Приче 30:23

5. А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

2 Мој. 5:21

6. А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.

7. Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

1 Мој. 25:18

8. И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.

9. А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.

Ефес. 6:5

10. Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.

1 Мој. 17:20, 1 Мој. 22:15, 1 Мој. 25:12, Мал. 3:1

11. Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.

2 Мој. 2:23

12. А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

1 Мој. 25:18

13. Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?

Суд. 6:22, Псал. 113:6, Псал. 139:1

14. Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

15. И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.

16. А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

1. Мојсијева, глава 15

1. После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

1 Мој. 46:2, Псал. 58:11, Псал. 84:9, Псал. 84:11, Иса. 41:10, Јевр. 11:6

2. А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

3. Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

Проп. 2:7

4. А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.

1 Мој. 17:16, 2 Сам. 7:12

5. Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.

1 Цар. 3:8, Јов 35:5, Псал. 147:4

6. И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.

Псал. 106:31, Рим. 4:3, Рим. 4:20, Гал. 3:6

7. И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.

Дела 7:2

8. А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

Суд. 6:36, 1 Сам. 14:9, 2 Цар. 20:8, Лука 1:18

9. И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

10. И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.

3 Мој. 1:17, Јер. 34:18

11. А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.

12. А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

1 Мој. 2:21, Иса. 50:10

13. И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

2 Мој. 1:1, 2 Мој. 1:11, 2 Мој. 12:40, Дела 7:6

14. Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.

2 Мој. 2:24, 2 Мој. 3:22, 2 Мој. 6:6, 2 Мој. 7:14

15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

1 Мој. 25:8, Јов 5:26

16. А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.

5 Мој. 9:5, Мат. 23:31, Мат. 23:32, 1 Сол. 2:16, 2 Пет. 3:8

17. А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.

3 Мој. 9:24

18. Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,

1 Мој. 17:8, 2 Мој. 3:8, 2 Мој. 6:4, 4 Мој. 34:3, 4 Мој. 34:5, 5 Мој. 1:7, 5 Мој. 1:8, Ис.Н. 15:4, 1 Цар. 4:24, 2 Дн. 7:8, 2 Дн. 9:26, Нем. 9:8, Псал. 105:11

19. Кенејску, кенезејску и кедмонејску,

20. И хетејску и ферезејску и рафајску,

21. И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.

1. Мојсијева, глава 5

1. Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

1 Мој. 1:26, 1 Дн. 1:1, Мат. 1:1, Лука 3:38, Ефес. 4:24, Кол. 3:10

2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени.

3. И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит.

1 Кор. 15:49

4. А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5. Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре.

1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Псал. 89:48, Рим. 5:12, Рим. 5:14, 1 Кор. 15:21, Јевр. 9:27

6. А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса;

7. А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери;

8. Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре.

9. А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана;

10. А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери;

11. Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре.

12. А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила;

13. А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери;

14. Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре.

15. А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда;

16. А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери;

17. Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре.

18. А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха;

Суд. 14:15, 1 Дн. 1:3

19. А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери;

20. Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре.

21. А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала;

22. А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери;

1 Мој. 6:9, 1 Мој. 17:1, Псал. 16:8, Мих. 6:8, Мал. 2:6, 1 Сол. 2:12

23. Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година;

24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.

2 Цар. 2:11, Јер. 31:15, Јевр. 11:5

25. А Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди Ламеха;

26. А родив Ламеха поживе Матусал седам стотина осамдесет две године, рађајући синове и кћери;

27. Тако поживе Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умре.

28. А Ламех поживе сто осамдесет и две године, и роди сина,

29. И надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ.

1 Мој. 3:17, 1 Мој. 4:11

30. А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери;

31. Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре.

32. А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

1. Мојсијева, глава 4

1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

2. И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;

4. А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

2 Мој. 13:12, 2 Мој. 34:19, 3 Мој. 27:26, 4 Мој. 18:17, Суд. 6:21, Приче 3:9

5. А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.

Приче 29:10, Јевр. 11:4

6. Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?

7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

8. После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.

Мат. 23:35, Рим. 5:14, 1 Јов. 3:12, Јуда 1:11

9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?

10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.

Јов 31:38, Псал. 9:12, Јевр. 12:14, Откр. 6:10

11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.

5 Мој. 28:15, Јов 16:18, Гал. 3:10

12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.

14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

Приче 27:8

15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

1 Мој. 4:24, Језек. 9:4, Језек. 9:6

16. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

2 Цар. 13:23, 2 Цар. 24:20, Јер. 23:39, Јер. 52:3

17. И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.

Псал. 49:11

18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.

20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.

23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.

24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.

26. И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

1. Мојсијева, глава 3

1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?

Мат. 10:16, Откр. 12:9, Откр. 20:2

2. А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

3. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

1 Мој. 2:16

4. А змија рече жени: Нећете ви умрети;

2 Кор. 11:3, 1 Тим. 2:14

5. Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.

Језек. 28:2

6. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.

Рим. 5:12

7. Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.

8. И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

Јов 31:33, Јов 38:1, Псал. 139:1

9. А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?

1 Мој. 4:9

10. А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

Јов 23:15, 1 Јов. 3:20

11. А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

12. А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

Приче 28:13, Јаков 1:13

13. А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.

14. Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.

Иса. 65:25, Мих. 7:17

15. И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

4 Мој. 21:6, Јован 5:46, Рим. 16:20, Јевр. 2:14, 1 Јов. 3:8

16. А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.

Јован 16:21, 1 Тим. 2:15

17. Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

1 Мој. 8:21, Јов 5:7, Проп. 2:23

18. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

19. Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

Рим. 8:20, 1 Кор. 15:21, 1 Кор. 15:47

20. И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.

21. И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

22. И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

1 Мој. 2:9, 1 Мој. 3:5

23. И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;

24. И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

1 Мој. 3:8, Псал. 104:4, Јован 14:6, Јевр. 1:7

1. Мојсијева, глава 2

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

2 Мој. 31:17, Јевр. 4:4, Јевр. 4:10

3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

2 Мој. 16:22

4. То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

Псал. 65:9, Псал. 65:11, Псал. 104:14

6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

Јован 20:22

8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

1 Мој. 13:10, Језек. 31:8

9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

1 Мој. 3:22, Језек. 31:8

10. А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

Псал. 46:4, Откр. 22:1

11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

1 Мој. 25:18

12. И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

Дан. 10:4

15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

16. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

17. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

1 Мој. 3:3

18. И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

1 Кор. 11:9

19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

Псал. 8:6

20. И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

1 Мој. 15:12, 1 Сам. 26:12

22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

Приче 18:22, 1 Кор. 11:8, Јевр. 13:4

23. А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

1 Мој. 29:14, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, Ефес. 5:30

24. Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

Псал. 45:10, Мат. 19:5, Мар. 10:7, 1 Кор. 6:16, Ефес. 5:28

25. А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

2 Мој. 32:25, Иса. 47:3

 Мојсијева

која се зове Постање

Глава 1

4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. Јов 37:18, Псал. 33:6, Јер. 10:12

7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. Псал. 148:4

8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

Јов 26:10, Јов 38:8, Јов 38:10, Псал. 95:5

10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. Мат. 7:17, Лука 6:4, Јевр. 6:7

12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

13. И би вече и би јутро, дан трећи.

14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 5 Мој. 4:19, Јов 25:3, Јов 25:5, Псал. 74:16, Псал. 136:7

15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. Псал. 8:1

18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

19. И би вече и би јутро, дан четврти.

20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. Псал. 104:24

21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. 1 Мој. 8:17, Јер. 29:6

23. И би вече и би јутро, дан пети.

24. Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. Псал. 33:9

25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. Јов 20:4, Псал. 8:6, Псал. 100:3, Ефес. 4:24, Јаков 3:9

27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их. Проп. 7:29, Мал. 2:15, Мат. 19:4, Мар. 10:6, 1 Кор. 11:7, Кол. 3:10

28. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи. 1 Мој. 6:1, 1 Мој. 9:1, 1 Мој. 9:7, 1 Мој. 35:11, 3 Мој. 26:9, Псал. 127:3, Псал. 128:3, Иса. 45:18, 1 Тим. 4:3

29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

Nemam pojma sta je ovo ali zvuci

1. Мојсијева, глава 14

1. А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски,

1 Мој. 10:10, Иса. 11:11

2. Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор.

1 Мој. 19:22, 5 Мој. 29:23, Јаков 4:1

3. Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море.

4 Мој. 34:12, 5 Мој. 3:17, Ис.Н. 3:16, Псал. 107:34

4. Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.

5. А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,

2 Сам. 5:18

6. И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.

7. Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару.

2 Дн. 20:2, Језек. 48:28

8. Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску,

Ос. 11:8

9. На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет.

10. А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.

1 Мој. 11:3, 1 Мој. 19:17, 1 Мој. 19:30

11. И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.

12. Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.

1 Мој. 11:31, 1 Мој. 13:12, Јер. 2:17, Јер. 2:19

13. А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом.

1 Мој. 14:24

14. А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

1 Мој. 13:8, 1 Мој. 15:3, 1 Мој. 17:27, Јов 19:15, Проп. 2:7

15. Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,

1 Сам. 30:8, 1 Сам. 30:18

16. И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.

1 Сам. 30:18, Авд. 1:11

17. А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

2 Сам. 18:18

18. А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.

Псал. 76:2, Псал. 110:4, Мих. 6:6, Дела 16:7, Јевр. 7:1, Јевр. 7:10

19. И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!

20. И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

Јевр. 7:4

21. А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи.

22. А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се:

Псал. 24:1, Дан. 12:7, Мат. 11:25, Откр. 10:5

23. Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;

Јест. 9:10, Јест. 9:15, 2 Кор. 11:9

24. Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.