1. Мојсијева, глава 13

1. Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такође и Лот с њим.

2. А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.

1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:35, Псал. 112:3, Приче 10:22

3. И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја,

4. До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње.

1 Мој. 12:7

5. А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.

6. И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно,

1 Мој. 36:7, Лука 12:17

7. И беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.

1 Мој. 26:20

8. Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.

Филиб. 2:14

9. Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево.

1 Мој. 20:15, 1 Мој. 34:10, Рим. 12:18, Јевр. 12:14, Јаков 3:13

10. Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор.

1 Мој. 14:2, 1 Мој. 19:22, 1 Мој. 19:24, 4 Мој. 32:1, 5 Мој. 34:3, Псал. 107:34

11. И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог:

12. Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома.

1 Мој. 19:29

13. А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома.

1 Мој. 6:11, 1 Мој. 18:20, Језек. 16:49, 2 Пет. 2:7

14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад.

1 Мој. 28:14, Иса. 49:18

15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века.

2 Дн. 20:7

16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје.

1 Мој. 26:4, 2 Мој. 32:13, 4 Мој. 23:10, 5 Мој. 1:10, 1 Цар. 3:8, 1 Дн. 27:23, 2 Дн. 1:9, Јер. 33:22, Рим. 4:16, Јевр. 11:12

17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.

18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

1. Мојсијева, глава 12

1. И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.

1 Мој. 15:7, 1 Мој. 24:4, 1 Мој. 24:7, Дела 7:3

2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.

1 Мој. 17:6, 1 Мој. 18:18, 1 Мој. 28:4, 1 Мој. 46:3, 4 Мој. 23:10, 5 Мој. 26:5, 1 Цар. 3:8, Псал. 72:17, Језек. 34:26, Зах. 8:13

3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.

1 Мој. 12:17, 1 Мој. 22:18, 1 Мој. 24:35, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 27:29, 1 Мој. 28:14, 2 Мој. 23:22, 4 Мој. 24:9, Псал. 72:17, Дела 3:25, Гал. 3:8

4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.

5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.

1 Мој. 11:31, Јевр. 11:8

6. И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.

5 Мој. 11:30, Суд. 7:1

7. И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

1 Мој. 13:4, 1 Мој. 17:1, 5 Мој. 34:4, Псал. 105:9

8. После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.

1 Мој. 4:26

9. Оданде отиде Аврам даље идући на југ.

1 Мој. 13:3

10. Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.

1 Мој. 26:1, Псал. 43:1, Псал. 105:13

11. А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.

1 Мој. 26:7

12. Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.

1 Мој. 20:11

13. Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.

1 Мој. 20:5, 1 Мој. 20:13, Псал. 25:21, Ефес. 4:25

14. И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.

15. И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.

Јест. 2:16

16. И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.

17. Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.

1 Мој. 20:18, 1 Дн. 16:21, Псал. 105:14, Јевр. 13:4

18. Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?

1 Мој. 20:9, 1 Мој. 26:10, Приче 21:1

19. Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.

20. И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.

1. Мојсијева, глава 11

1. А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

Дела 2:6

2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.

Дан. 1:2

3. Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.

4. После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

5 Мој. 1:28, Лука 1:51, Јован 5:44

5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

1 Мој. 18:21, Псал. 33:13, Псал. 53:2

6. И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

Псал. 2:1, Псал. 2:4

7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

1 Мој. 1:26, 1 Мој. 42:23, 5 Мој. 28:49, Псал. 53:2, Јер. 5:15, Дела 2:4, 1 Кор. 14:2

8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

1 Мој. 10:25, Псал. 92:9, Приче 19:29, Лука 1:51

9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

1 Кор. 14:23

10. Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

1 Дн. 1:17

11. А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

12. А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;

Лука 3:35

13. А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

14. А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;

4 Мој. 24:24

15. А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

16. А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

1 Дн. 1:19

17. А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

18. А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;

19. А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.

20. А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;

21. А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.

22. А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;

23. А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.

24. А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;

25. А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

Језек. 16:3

26. А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

1 Мој. 12:1, Ис.Н. 24:2, 1 Дн. 1:26

27. А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

1 Мој. 12:4, 1 Мој. 13:10, 1 Мој. 19:1, 1 Мој. 19:29, 2 Пет. 2:7

28. И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.

Јов 1:17

29. И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

1 Мој. 17:15, 1 Мој. 22:20

30. А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

1 Мој. 16:1

31. И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

Нем. 9:7, Дела 7:2, Дела 7:4, Јевр. 10:19, Јевр. 11:8, Јевр. 11:15

32. И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.

1. Мојсијева, глава 10

1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

2. Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас.

1 Дн. 1:5, Псал. 120:5, Језек. 27:13, Језек. 32:26

3. А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.

4. А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

5. Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим.

6. А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.

7. А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.

Иса. 21:13, Језек. 27:15

8. Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;

9. Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод.

1 Мој. 6:11

10. А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару.

Амос 6:2, Мих. 5:6

11. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

12. И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

13. А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

14. И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.

1 Дн. 1:12, Језек. 29:14

15. А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета,

16. И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

17. И Евеја и Арукеја и Асенеја,

18. И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска.

19. И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса.

1 Мој. 13:12, 1 Мој. 13:14, 1 Мој. 15:18, 4 Мој. 34:2, 4 Мој. 34:12, Ис.Н. 12:7

20. То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

21. И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових.

22. Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.

4 Мој. 23:7, 1 Дн. 1:17, Дан. 8:2

23. А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.

24. А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.

1 Мој. 11:12

25. А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан.

1 Дн. 1:19

26. А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,

27. И Одора и Евила и Деклу,

28. И Евала и Авимаила и Саву,

29. И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови.

30. И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних.

31. То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

32. То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

1 Мој. 9:19, 1 Дн. 1:4

1. Мојсијева, глава 9

1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

1 Мој. 1:28, 1 Мој. 35:11, Иса. 45:18, Јер. 29:6

2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

Псал. 8:7, Ос. 2:18, Јаков 3:7

3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

5 Мој. 12:15, 5 Мој. 14:3

4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

3 Мој. 17:10, 3 Мој. 19:26, 5 Мој. 12:23, 1 Сам. 14:34, Дела 15:20, Дела 15:29

5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.

2 Мој. 21:28, 4 Мој. 35:31, 2 Дн. 24:22, Дела 17:26

6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

1 Мој. 1:27, 2 Мој. 21:12, 2 Мој. 21:14, 3 Мој. 24:17, 4 Мој. 35:33, Мат. 26:52, 1 Кор. 11:7, Откр. 13:10

7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

8. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

1 Мој. 8:1

11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

Псал. 104:9, 2 Пет. 3:5

12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:

Мат. 26:26

13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

1 Мој. 8:21, 2 Мој. 28:12, 3 Мој. 26:42, 3 Мој. 26:45, Иса. 54:9, Језек. 16:60

16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

1 Мој. 17:13, 1 Мој. 17:19, 2 Сам. 23:5

17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

18. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

1 Мој. 10:6

19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

1 Мој. 10:32, 1 Дн. 1:4

20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

1 Мој. 3:19, 1 Мој. 4:2, Проп. 5:9

21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.

1 Мој. 19:32, 1 Мој. 19:36, Приче 20:1, Ефес. 5:18

22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.

2 Мој. 20:12, Гал. 6:1

24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

5 Мој. 27:16, Ис.Н. 9:23, 1 Цар. 9:20, Мат. 25:41

26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

Псал. 144:15, Јевр. 11:16

27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!

Ефес. 2:13, Ефес. 3:6

28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.

1 Мој. 3:19, Јов 30:23, Јов 34:15, Псал. 89:48

1. Мојсијева, глава 8

1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

1 Мој. 19:29, 2 Мој. 2:24, 2 Мој. 14:21, 2 Мој. 15:10, 1 Сам. 1:19, Псал. 104:7, Псал. 105:42, Псал. 136:23

2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

1 Мој. 7:11, 1 Цар. 8:35, Јов 38:37

3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

1 Мој. 7:24

4. Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

1 Мој. 6:16

7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

1 Цар. 17:4

8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

5 Мој. 28:65

10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

Лука 2:14

12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

15. Тада рече Бог Ноју говорећи:

16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

1 Мој. 7:13, Псал. 121:8

17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

1 Мој. 1:22

18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

3 Мој. 11:1, 3 Мој. 11:45

21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

1 Мој. 3:17, 1 Мој. 6:17, 1 Мој. 9:15, 1 Сам. 26:19, Јов 14:4, Јов 15:14, Псал. 51:5, Иса. 6:5, Иса. 54:9, Јер. 17:9, Рим. 1:21, Рим. 3:23, Ефес. 2:1

22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Проп. 3:2, Јер. 33:20, Јер. 33:25

1. Мојсијева, глава 7

1. И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

1 Мој. 9:6, 1 Мој. 19:12, Псал. 33:18, Псал. 91:1, Јевр. 11:7, 1 Пет. 3:20, 2 Пет. 2:5, 2 Пет. 2:9

2. Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

3 Мој. 11:1, 3 Мој. 11:45

3. Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

Јов 22:16, 2 Пет. 2:5

5. И Ноје учини све што му заповеди Господ.

1 Мој. 6:22, Псал. 119:6

6. А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

Јевр. 6:18

8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

10. А у седми дан дође потоп на земљу.

11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

1 Мој. 8:2, Јов 38:25, Псал. 8:3, Псал. 78:23, Приче 3:20, Приче 8:28, Иса. 24:18, Језек. 26:19, Мал. 3:10

12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

Псал. 17:8, Псал. 91:1, Псал. 145:20, 1 Пет. 1:5

17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

Псал. 104:26

19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

Псал. 104:6

20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

1 Мој. 6:13, 1 Мој. 6:17, Јов 22:16, Јов 34:15, Мат. 24:39, Лука 17:27, 2 Пет. 3:6

22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

1 Мој. 2:7, Рим. 5:14

23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

Језек. 14:14, Мал. 3:17, Јевр. 11:7, 1 Пет. 3:20, 2 Пет. 2:5

24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

1 Мој. 8:3

1. Мојсијева, глава 6

1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.

5 Мој. 7:3, Јов 1:6, 2 Кор. 6:18

3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

Псал. 78:39, Лука 19:42, Гал. 5:16, 1 Пет. 3:20

4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

1 Мој. 2:21, 5 Мој. 29:19, Јов 22:15, Мат. 15:19, Рим. 1:28, Рим. 6:20

6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

4 Мој. 23:19, 1 Сам. 15:11, 1 Сам. 15:29, Иса. 63:10, Ефес. 4:30

7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

1 Мој. 19:19, 2 Мој. 33:12, Лука 1:30, Дела 7:46

9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

Псал. 14:2, Псал. 33:13

13. И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Језек. 7:2, Амос 8:2, 1 Пет. 4:7

14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

16. Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

17. Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Рим. 5:12, Рим. 5:14, 2 Пет. 2:5

18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

19. И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

1 Мој. 1:29, Псал. 104:26

22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

1 Мој. 7:5, Јевр. 11:7