Umetnička muzika sa malo para

Javnost je uskomešala serija obraćanja profesionalnih umetničkih ansambala, koja je usledila posle upečatljivog apela muzičara Beogradske filharmonije. Nakon što su digli glas, Ana Brnabić je na razgovor pozvala predstavnike Beogradske Filharmonije i našeg najstarijeg teatra Srpskog narodnog pozorišta i iskazala spremnost da podrži inicijative koje će doprineti boljem položaju umetnika. Perkusionista Aleksandar Radulović naglasio je da je apel javnosti kako bi se poboljšali uslovi rada muzičara i rešili njihovi egzistencijalni problemi, nisu nikakav politički potez niti marketing, već da je reč o problemima u kojima je kultura u Srbiji decenijama. Ali, umesto usmerenja pažnje na pohvale ka umetnicima koji čak i sami organizuju svoje koncerte, ali i one komplimente koje Beogradska Filharmonija i SNP dobijaju zbog kvalitetnih sezona, zanimljivih poteza u cilju stvaranja nove generacije prosvećenih slušalaca i dalje ostaje pitanje kako naštimovati srpsku muzičku kulturu, na koji način je neophodno potruditi se da ona bude primereno vrednovana? Može li i publika da bude saveznik umetnicima?

Da li to znači da umetnik danas mora biti mnogo hrabriji i izdržljiviji nego ikada do sada u savremenoj istoriji?

Ako muzika nije samo u notama, možemo li, onda, razumeti zašto je važan muzički kapital Srbije?

Iako živimo u krkljancu od sadržaja i stalno smo bombardovani informacijama i događajima koje brzo zaboravljamo, važno je primetiti da naše savremeno muzičko stvaralaštvo, uprkos nepovoljnim okolnostima, pokazuje izuzetnu vitalnost i snagu i iznad svega jedinstvenu umetničku vrednost. Ali, muzička kultura nije fabrika, kao na primer „Železara“, koju ćemo pokrenuti kada bude bilo novca, odnosno investitora, njoj je kontinuitet neophodan – jer umetnost, pogotovo muzička, počinje od različitosti, neponovljivosti i neočekivanosti, tj. od ličnog talenta koji je neophodno predano negovati. Kako naći meru u svemu tome, a da to ne bude malodušan stav da je sve propalo?

Sagovornici:

Aleksandar Radulović - perkusionista Beogradske Filharmonije,
Vasa Stajkić - solista i prvak Opere SNP-a,
Sofija Stantić - član hora SNP-a,
Rudolf Bruči,
Mirjana Rastović - autor i muzički urednik

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Sve ide iznova

Kakva je budućnost mirovnih pokreta kada se često upražnjava navijanje iz fotelje za strane u ratnom sukobu, kako sve to psihološki podneti, pogotovo što nakaradni svet Hitlerovih ideja još uvek nije zaboravljen, te ostaje pitanje zašto sve ide iznova? Srednja generacija se sigurno seća crtanog junaka Duška Dugouška, gde on stalno upada u novu nezgodu zato što nije skrenuo levo kod Albukerkija. A gde smo kao ljudi promašili to skretanje na pravi put? Kako ostati čovek u ovom vremenu?

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Ko se još seća deda Avrama?

Dragoslav Avramović, ekonomista blistave karijere u međunarodnim finansijskim institucijama, u svojim sedamdesetim godinama života kao guverner Narodne banke Jugoslavije zaustavio je hiperinflaciju koja je bila druga najveća u svetu i prva koja je najduže trajala. U narodu je poznat i kao „deda Avram“. Kada sada pogledamo to vreme hiperinflacije i nastanak super dinara, pitanje je i da li je njegova popularnost bila neoprostiva, ali i to što se u javnosti uvek iznova nameće i to da postoji prokletstvo reformatora?

Ključna ideja programa Dragoslava Avramovića i saradnika je bila da se stari dinar zameni novim koji bi imao paritet prema nemačkoj marki jedan prema jedan. Takođe, ideja je bila da novi dinar predstavlja raskid sa prošlošću i imao je psihološki efekat. Ali, treba reći i da je seme nepoverenja u banke posejano u vremenu hiperinflacije i danas živo. Ne treba zaboraviti nestašice osnovnih životnih namirinica, šverc nafte i benzina, zamrzavanje devizne štednje, međunarodne sankcije, ali ni Dafinu i Jezdu, odnosno Dafiment i Jugoskandik banke. Koliko je uspehu piramidalne štednje doprinela dvostruka psihologija alavosti i straha od siromaštva? Koliko smo razumeli da inflacija nije samo ekonomski već i politički, odnosno psihološko sociološki fenomen?

Iako je imao blistavu međunarodnu karijeru, Dragoslav Avramović građanima Srbije ostao je u sećanju i po britkim nastupima pred poslanicima. Ostao je upamćen i po skromnoj pojavi i sa cegerom u ruci, govorio je jednostavnim razumljivim jezikom, imao je autoritet i empatiju za građane, važno mu je bilo opšte dobro. U ovom vremenu je utisak da je bio iskorišćen, pa ostaje zapitanost sme li se piti kafa, odnosno da li je mogao da veruje političaru formata kakav je bio Slobodan Milošević? Da li je zaslužio, posle svega, da dobije svoju ulicu?

Hoće li senka devedesetih ikad nestati? Ili možemo da kažemo da smo snalažljiviji, jer smo već prošli zastrašujuću hiperinflaciju 90-ih?

Sagovornici:

Duško Radosavljević - politikolog,
Goran Kaluđerović - Vojvođanska politikološka asocijacija,
Milivoj Bešlin - istoričar
Borislav Despotović - glavni i odgovorni urednik magazina "Biz Lajf".

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Severina

Hrvatskoj pevačici Severini Vučković, Vrhovni sud Hrvatske ponovo je oduzeo starateljstvo. Ono se u potpunosti vraća ocu deteta, Milanu Popoviću, nad maloletnim sinom Aleksandrom u okolnostima koje podsećaju na napeti psihološki triler. Iako Severina, nažalost, nije jedina koja prolazi kroz mučnu bitku za starateljstvo nad detetom, sudska praksa pokazuje da se starateljstvo majkama retko oduzima, pa ostaje zapitanost, šta je to Severina toliko strašno uradila, da bi joj sud oduzeo dete?

Severinu je na društvenim mrežama podržao priličan broj regionalno ujedinjena kulturno umetnička javnost. Na sve to treba dodati i šegačenje na društvenim mrežama koje se svodi na omalovažavanje. Iako je bilo brojnih komentara da je u pitanju podmukla roditeljska igra prestola, ipak, ostaje pitanje ako se ovako nešto dešava Severini, šta mogu da očekuju obične žene koje nemaju ni dovoljno novca za advokata, a ni podršku bližnjih?

Posle odluke suda o oduzimanju starateljstva, Severina je nastupila u jednom hotelu na Jahorini. Najpotresniji trenutak te večeri podelila je na svojim društvenim mrežama, koji je za samo 24 časa od objave prikupio više od 2.500.000 pregleda i više od 152.000 lajkova. Koga je Seve probudila kako u srpskoj, tako i u hrvatskoj javnosti? Šta nam je uprkos razlikama, ipak, zajedničko?

Uprkos teškim porodičnim odnosima i činjenici da joj mediji neumorno i detaljno kopaju po životu i onom mučnim osvetničkim porno snimkom koji je neretko smatran i delom šou-biznisa, namerne reklame zbog navodne posustale karijere, uloge Karoline Riječke, kritike koje je svojevremeno uputila Jadranki Kosor i Milanu Bandiću, neuspeh na Euro songu sa „Afrikom – paprikom“, glamurozna udaja za mlađeg, zatim i razvod, rečenica da čuvaju Crnu Goru na koncertu u Kotoru, sve to ukazuje na to da ona nije „samo“ pevačica. U emisiji „Sceniranje“ na Kurir televiziji Milan Popović je izjavio: „Ja sam se zaljubio u tu medijsku Severinu, takvu sam je voleo, pravu Severinu nisam“, a onda izneo tvrdnju da se Severina drogira. Šta je suštinski tragično i zastrašujuće u ovoj ne samo medijskoj temi?

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Priče i ne samo o haljinama

Teme emisije "Dokument" kroje razne okolnosti. Nastojimo da proveravamo šta se dogodilo sa svetom, da nešto ne prespavamo i da primetimo i najmanje promene u društvu, ali i da to ne budu priče i ne samo o haljinama.
Odeća Jovanke Broz bila je predmet brige velikog broja jugoslovenskih preduzeća i modnih dizajnera.
Elegancija, jednostavnost ,dostojanstvenost, uz strogo poštovanje protokola bile su odlike njenog stila.
Nasuprot nje – simbolu socijalizma, imali smo Žaklinu Kenedi kao simbol kapitalizma - koja je nosila odeću sa potpisima američkih kreatora. U ovom vremenu, osim nekoliko izuzetaka kao što su princeza Dajana, Kejt Midlton, odnosno princeza od Velsa, jordanska kraljica Ranija, ili nekadašnja prva dama Amerike Melanija Tramp,pitanje je zašto je danas malo prvih dama koje i kroz modu iznose poruku, ali i politički stav? Posebnu pažnju je privukla i naslovna strana Voga sa suprugom Volodimira Zelenskog - Olenom. Slikala ju je En Lebovic i Olena Zelenska je tražila je da bude obučena isključivo u modele ukrajinskih kreatora. Pljuštale su kritike da je u pitanju banalna propaganda, da je to romantizacija i estetizacija rata i da su se obukli kao da je rat na Netfliksu. Jesmo li potcenili moć modnih magazina?

Svakodnevicom kruži mišljenje da su žene koje zadrže svoje i na to dodaju muževljevo prezime - umišljene osobe. To potvrđuje i navodna pošalica na FB-u koja povremeno kruži i koja tvrdi da niko nije pametniji od žene koja ima dva prezimena, odnosno da je i od Gugla veća sveznalica. Od 2012. statistika beleži da je sve veći broj žena koje imaju dva prezimena. Da li je olako zaboraviti sve to i na FB-u samo dodati ono "eks" između dva prezimena? I ne samo zbog toga, feminizam se godinama pogrešno tumači i gde se na njegov spomen redovno prevrće očima. Da li nam još uvek treba feminizam?

Tokom hladnoratovskih tenzija između SAD i Sovjetskog Saveza, velikih društvenih pokreta za rasnu i rodnu jednakost, antiratnih mirovnih pokreta i ubrzanog rasta modne i kozmetičke industrije, nastala je Barbara Milisent Roberts, poznatija kao Barbi. Jesmo li se mi igrale sa Barbikom ili se ona poigravala sa nama? Ostaje i pitanje zašto su svojevremeno devojčice tako zdušno odbacile igračke bebe i stare dobre plišane medvediće u korist Barbika? Da li je neophodno da Barbi bude novo nadahnuće ili je ona prevaziđeni uzor?

Sam naziv menopauza smislio je muškarac - francuski lekar Šarl Pjer Lui De Garadan i to još 1821. koji je o ovome pisao u članku pod nazivom "Menopauza: Kritično doba žena". Da li je menopauza ružna reč, čak i političko pitanje o kome se ćuti? Iako mi je pun "kufer" menopauze, možemo li reći da je, ipak, došlo vreme da se tome glasno govori?

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Palo inje, pao sneg

U Pozorištu mladih mjuzikl „Palo inje, pao sneg“ reditelja Darijana Mihajlovića je stalno rasprodato. Reč je o ljubavnoj priči kojoj je ton dala muzika Jovana Adamova koju uživo izvodi tamburaška banda „Velos“. Da podsetim; mjuzikl je dobrim delom žanr 20. veka, čija popularnost raste u „mračnim vremenima“. Da li zbog toga publika danas voli ovaj žanr? Koliki je izazov postaviti prvi tamburaški mjuzikl u Srbiji?

Kada je reč omjuziklu „Palo inje, pao sneg“, da li je tajna pune sale i u tome što je ova predstava uvažila publiku?

Sve je više ljudi koji na svom Fejsbuk profilu polje koje označava ljubavnu vezu, označavaju sa Zakerbergovim „It's complicated“. Znamo sve o Higsovom bozonu, antimateriji, ali malo znamo o ljubavi. Da li smo skloni da nesvesno previdimo da popularnost mjuzikla, pa i tamburaškog mjuzikla „Palo inje, pao sneg“ je i u tome što publiku zanimaju – međuljudski odnosi, ljubav... Da li je to zbog toga što, valjda, tome toliko težimo, a u tome se i najteže snalazimo? Znamo li išta o tome, ili samo muvamo i glumimo da znamo?

U suštini mjuzikla „Palo inje, pao sneg“ krije se potreba čoveka da voli i bude voljen. Dodaje se da je reč o „tek naizgled poznatoj ljubavnoj priči” o dvoje koji se vole, a treći je tu da im „pobrka konce”. Stanuje li ljubav u Vojvodini, ili stalno menja adresu, pa joj se teško ulazi u trag?

Sagovornici:

Jovan Adamov - kompozitor,
Darijan Mihajlović - pozorišni reditelj,
Kristina Savkov - glumica Pozorišta mladih i
Aleksa Ilić - glumac Pozorišta mladih

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Pečurke iz holivudske kuhinje

Film Kristofera Nolana o Openhajmeru i film Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“ - nisu ni prvi, a verovatno ni poslednji filmski hitovi koji su u vezi sa razvojem nuklearnih tehnologija. Ali, ako se vratimo deceniju unazad, setićemo se i filmskih priča kao što su, na primer, američki “Dan posle“ reditelja Nikolasa Mejera, zatim britanski „Niti“ reditelja Majka Džeksona - koji tematizuju posledice nuklearnog rata. Ti filmovi su ukazali celoj jednoj generaciji kakve bi mogle da budu posledice atomske bombe. Jesmo li danas istovremeno u stalnom stanju straha i poricanja, da bi moglo doći do nuklerane katastrofe? Ili je u pitanju potreba da se ljudi bezbedno plaše?

Jesu li filmovi o nukleranoj katastrofi ili bilo koja druga horor tematika koja u izvesnom vremenu preovladava u bioskopskim dvoranama nesvesna slika duha vremena i društva?

Znači li to da treba da gledamo Holivud, da bismo znali šta smišlja Pentagon ili već ko?

I ma koliko to bilo naivno, da li je moguće da nauka, umetnost i savest budu još glasnije? Koliko je porazno to što je svet blizu propasti, uprkos svim navodnim strategijama koje su donete, s namerom da se tako nešto nikada ne dogodi?

Sagovornici:

Goran Vukčević - filmski i televizijski reditelj,
Zoran Panović - novinar,
Vanja Hovan - reditelj i direktor Novi Sad film festivala,
Branka Bešević Gajić - filmska rediteljka i scenaristkinja i
Petar Protić - selektor Sinema Siti festivala.

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Ismevanje kao"sportska" disciplina

Ne tako davno bila je potresna vest da je dvadesetdvogodišnji Mladen Dulić iz Laktaša izvršio samoubistvo nakon što je na društvenim mrežama postavljen snimak na kom se vidi kako ga dvojica radnika benzinske pumpe ismevaju prilikom razgovora za posao. Slično uznemirenje javnosti se ponovo dogodilo i kada je na društvenim mrežama objavljen snimak gde se vidi žena koja je izašla iz automobila i obavila nuždu ispred Narodnog pozorišta u Banjaluci. Neko od prolaznika je to sve snimio i snimak se velikom brzinom proširio društvenim mrežema, gde su je korisnici verbalno linčovali. Nažalost, ta žena koja je, na vrlo neprijatan način, dospela u javnost, počinila je samoubistvo. Jesu li nesuvisle rasprave da je imala psihičkih tegoba, zatim da je to bio nedoličan događaj, zbog kojeg je bila i kažnjena, pogotovo kad muškarci nuždu svakodnevno obavljaju uz drvo ili kapiju a žene zbog toga treba linčovati i vređati? Da li je ismevanje postalo, nažalost, sportska disciplina i koliko je ono opasnost koja teško može da se kontorliše?

Osvetnička pornografija je uvek usmerena protiv žena i po pravilu, u pitanju je ogorčeni bivši koji ovim činom pokušava da je osramoti i ponizi. O ovoj vrsti digitalnog nasilja u prošlosti su govorile javne ličnosti poput Suzane Mančić, Severine i Jelene Karleuše, ali i njih je većinski publika smatrala odgovorim za te snimke. Neretko je njihova trauma smatrana i delom šou-biznisa, namerne reklame zbog posustale karijere, ali se i podsticao narativ „krivljenja žrtve“. Koliko je tu prisutno seksualno licemerje? Da li je i to još jedna paradigma odnosa društva u Srbiji prema ženama koje se prečesto tretiraju kao objekti i koje su predmet podsmeha i predrasuda pojedinaca, čija je zrelost na nivou sirovog primitivizma?

Ono što žrtvu svakako najviše pogađa jeste što kada se takva fotografija ili snimak jednom objave, zauvek ostaju u digitalnom svetu. Gugl pruža pomoć žrtvama u smislu da postoji jednostavna procedura uklanjanja linka sa sajta sa spornim slikama i snimcima iz rezultata pretrage. To, nažalost, znači da materijal uprkos svemu ostaje na sajtu gde je originalno postavljen, ali se do njega ne može doći pretragom na Guglu. Kako se izboriti sa tim? Može li se ostati imun na zlurade komentare? Da li je savet da se ne čitaju komentari isuviše lakonski?

Možemo li očekivati još sajber nasilja i iznošenje frustracija na društvenim mrežama? Da li su te osobe svesne toga da u vređanju i zastrašivanju drugih nema ničeg veličanstvenog i pametnog i da u pisanju prostota i laži nema ničeg moćnog? I bez obzira na opšte zgražavanje, da li je problem i u tome što žrtve sajber nasilja često nemaju osećaj da ih bilo ko brani i misle da su prepuštene same sebi?

Sagovornici:

Ilijana Berber - novinarkaTV Vojvodine,
Ivana Đorđević - pi-ar, književnica i voditeljka,
Robert Čoban - osnivač i direktor "Kolor Pres grupe",
Igor Mihaljević - "ZTZ Media" i
Vladimir Jeftić - stručnjak u medicinskom marketingu.

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Nije valjda da nećemo da budemo ljudi?

Rat Ukrajine i Rusije,Izraela i Palestine sa sobom su doneli niz strašnih posledica i teško je predvideti kraj i neizvesno je kako će se sve to završiti. Ono što jeste izvesno je da je u ratnom području narušenost kako fizičkog - tako i mentalnog zdravlja, bezpreterivanja,nesagledivihrazmera. Ali, dok svakodnevno kroz medijeposmatramoratneprizore, važno je primetiti kako sve to utiče i na naše mentalno zdravlje.Zdravstveno istraživanje kompanije Štada koje je obuhvatilo i Srbiju, kaže da 44 odsto naših građana plaše ratovi i geopolitički sukobi. Iako,srećom, nismo ovog puta u ratnoj zoni, koliko strah od rata može izazvati anksioznost i narušiti naše mentalno zdravlje?

U vojnoj teoriji nuklearno oružje se posmatra i pravda kao način odvraćanja od ratova, jer se zna da bi bilo malo preživelih. Ali, ako je krajnje surovo baciti atomsku bombu, da li je nemoralno time i pretiti? Kakva je zabrinutost primerena kad znamo da imamo posla sa mogućimsmrtonosnimopravdanjem?

Iako se to ne događa samo ovde, koliko nas gotovo svakodnevna poskupljenja čine uplašenima, jer priličan broj nas dobro poznaje ovo iskustvo zbog hiperinflacije iz devedesetih? Na šta može da nas natera finansijska tegoba?Šta je pristojno a šta nepristojno u životu u krizi?

Srednja generacija se sigurno seća crtanog junaka Duška Dugouška, gde on stalno upada u novu nezgodu zato što nije skrenuo levo kod Albukerkija. A gde smo kao ljudi promašili to skretanje na pravi put? Kako ostati čovek u ovom vremenu?

Sagovornici:

Aleksandar Šibul- psiholog i psihoterapeut centra za duhovni razvoj"Antropos",
Goran Kaluđerović - Vojvođanska politikološka asocijacija,
Vladimir Mihić - psiholog i vanredni profesor novosadskog Filozofskog fakulteta na odseku za psihologiju,
Saša Gajić - naučni savetnik Instituta za evropske studije

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin

Veliko ne ratnim navijačima

Rat u Siriji smo poluzainteresovano pratili i ubrzo zaboravili, Ukrajinu još pratimo, ali sa smanjenom pažnjom, a kao najnoviji rat jeste užas u Izraelu i Palestini koji u javnosti izaziva još oštrije podeljene reakcije nego rat Rusije i Ukrajine. Koreni antijudaizma- odnosno neprijateljstva prema Jevrejima, postoje od starog Egipta i Rima, a u novijoj istoriji antisemitizam, odnosno antijudaizam je imao najvišu tačku mržnje u evropskoj fabrici smrti – u Holokaustu. Tema antijudaizmaje osetljiva, ali da li uopšte može i kako je osloboditi provokacije, učitavanja, podmetanja, paralele? Da li je antijudaizam kao crna skijaška staza? Hoće li najnovija zbijanja u ovom poslednjem ratu gde se iz dana u dan govori o nesrazmerno velikim žrtvama, pogotovo dece, stvoriti novi talas antijudaizma?

Pre Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije živelo je oko 71000 Jevreja, a preživelo ih je 14000. Samo u Beogradu bilo ih je oko 11000, a danas ih u celoj Srbiji ima jedva 1400, odnosno čine svega 0.02 posto stanovništva. Ali, iako je zaista zanemarljivo mali broj onih koji se izjašnavaju kao Jevreji, antijudaizam, pored interneta, prisutan je i u knjižarama. Najpoznatiji je primer knjiga „Protokoli Sionskih mudraca“ gde je većina istoričara saglasna oko toga da je „Protokole“ napisao 1890-e Matvej Golovinski, operativac ruske tajne carske policije Ohrane, poznat kao antisemita. Ta knjiga pothranjuje ideju svetske jevrejske zavere uz dozu mističnosti. Kako je istovremeno kod nas opstala tvrdnja da su s jedne strane Jevreji u temelju boljševizma i komunizma, ali i masonerije, dok s druge strane upravljaju kapitalističkim svetom?

Antisemitizam koji se pojavio posle američkih intervencija iz prve dekade ovog veka, ali i bombardovanja Srbije, ide ruku pod ruku i često je neodvojiv od različitih oblika antiamerikanizma i antievropejstva. Ovaj novi antisemitizam se često uopšte ne odnosi samo na odluke koje se tiču spoljne ili unutrašnje politike države Izrael niti na kulturu, običaje i religiju jevrejskog naroda. Da li je problem u tome što su se u javnosti pomešala osećanja, jer kada pogledate komentare internet boraca za pravdu, primetićete da priličan broj podržava Palestinu i opravdava ovo što radi Hamas, da su to isti oni manje – više koji mrze muslimane u svim ostalim situacijama, osim kada oni napadaju Ameriku ili Izrael jer ima podršku Amerike. Koliko god citati bili potrošeni, da li je očigledno da nije uzalud jednom rekao veteran i veliki američki strateg, bivši državni sekretar Henri Kisindžer: „Biti neprijatelj Amerike može biti opasno, ali biti prijatelj je fatalno“?Ostaje pitanje kako izbeći olako navijanje u ratnom sukobu iz udobnosti fotelje bilo za jednu ili drugu stranu?

Sagovornici:

Predrag Marković - istoričar,
Mirko Štark - predsednik jevrejske Opštine Novi Sad,
Aron Fuks - predsednik jevrejske Opštine Beograd i
Ivana Miloradović- dopisnik RTS-a iz Londona.

Autorka emisije: Eržika Pap Reljin