O čemu razmišljate dok prelazite preko mostova? Sve što znate i volite je relativno. Traje koliko i reka pod mostom. Dovoljna je jedna vest, jedan telefonski poziv, i da sve sigurno u vašem životu postane nebitno.

Pažljivo odšrafite glavu i zagledajte se u karirani stolnjak ispred sebe. U svakom kvadratiću različita bića. Od svih tih mrva i rupa, zalepite svoje srce i budite dobri. Zagledajte se u sebe današnjeg i sačekajte da neko dovikne turu.

Diplomiranim bibliotekarima nije lako! Posao se više ne dobija preko biroa, već preko baba, tetaka, roditelja i političkih stranaka. Živimo sa roditeljima dok ne poludimo, a posle toga nam je već sve jedno. A kada se posao i nađe, plate nema a posla je sve više. Možda je jeftinije sedeti kući, na toplom, gde mama iznenadi sa palačinkama? Raditi poslove ispod časti ili se predati ispod svesti, pitanje je sad!

Književnik konstruiše letelicu kojom odleće na planetu Veneru. Tamo nailazi na toplu dobrodošlicu.  Oduševljen naprednim životom ljudi sa venere, on uči jezik i upoznaje se sa njihovom istorijom i običajima. Sreće se sa ćerkom svoga domaćina i ludo se zaljubljuje u nju. Ona mu uzvraća ljubav ali običaji ne dozvoljavaju da se ona odrekne verenika. Nesretna devojka bira smrt jer ne želi da se usprotivi moralnim normama. Očajan, književnik se vraća na svoju rodnu planetu, zemlju.

Posrba iz 1872, nepoznatog autora pod inicijalima S.V.S. na osnovu romana Ahila Ejroa "Put na Veneru", iz 1856. Roman ušao u anale astronautike, iako je pisan u isto vreme kada i "Put na mesec" Žila Verna, jer pionirski razvija po prvi put teoriju potisnog raketnog goriva.

Aca Gvozdeni je dečak bez duše. On muči svoju sestru, ne sluša oca, ne brine se za školu. Jedina strast mu je sakupljanje leptira, ali to ne radi zbog nauke. Jedne večeri njegovom siledžijstvu doći će kraj. Desantne jedinice leptira Plavaca odvode ga na sud. Leptiri ga osuđuju na kaznu probadanja ogromnom čiodom. Aca moli za drugu šansu jer je shvatio kakav dečak treba da postane. Budi se iz strašnog sna zahvalan što je pomilovan.

Zar ne bi bilo divno dobiti glavnu premiju na loto-u? Ili nasledstvo od bogatog nepoznatog rođaka? Ili bar kada biste upecali zlatnu ribicu? Životne okolnosti bi se tada izmenile i vi biste morali drugačije da se ponašate. Mnogi bi odustali od pravila koje „ugovor sa sudbinom“ nameće. Ali kada potpišete ultimatum, povratka nema! Naš junak je nije imao ništa ali je imao sve. Živeo je u stanu koji nije bio njegov ali ga nije ni plaćao, nije imao partnera te je samo prema sebi morao da čini ustupke, a prema sebi je uvek bio uviđavan. Nije imao dece, bio je milijarder svog slobodnog vremena, i nije imao poroke ni interesovanja, spavao je mirne duše. Bio je jedan srećan arhivar. Ali je imao sestru. Ona ga je volela i za njega je želela sve ono što je on mislio da mu je nepotrebno. Jednoga dana pristao je da učini sestri i obećao je da će poboljšati svoj životni status. Uzeće kućnog ljubimca! Zlatna ribica je bila željeni optimum. Nije morao čak ni da je upeca. Dolazila je u paketu sa akvarijumom, pumpom, peskom i ... magijom. Ribica je govorila i ispunjavala je samo jednu želju. Svakoga dana isporučivala je svome vlasniku izvesnu količinu novca. Nekada nekoliko novčića a nekada nekoliko miliona. Zauzvrat srećni vlasnik mora samo da dobijeni iznos da potroši do u dinar (cent). Zvučalo je lako i naš nesretnik se prihvatio igre. Trošio je nemilice samo da bi sledećeg dana imao prava na ponovni dobitak. Dobio je mnogo, voleli su ga i mrzeli jer je nekada poklanjao a drugih puta bi bio neobjašnjivo škrt. Njemu sve to i dalje nije bilo potrebno ali bio je „upecan“. Rodbina ga je držala na kratkom povodcu nadajući se nasledstvu. Voleli su ga i u kafani gde je sve častio, i u crkvi gde su ga blagosiljali i na ulici gde su mu se svi javljali. Žene su dolazile i odlazile, ali on je i dalje bio sam. Poslednjeg dana, Zlata, njegova ljubimica, nije mu isplatila premiju. Umirao je. Sam i bez ičega. Jedino što je imao bila je ona. Promašio je život. Tak’a tura!

Druga u nizu od istog autora, ali ravna prvoj po kvalitetu, ova radio minijaturna igra nagoni čoveka na mnoga dela. Nagoni ga da se zapita, nagoni ga da se zabrine, da se ne brine, da se pobuni, da se umilosti, da se sačuva, razveseli, rastuži, da se bori, da živi i uživa.

Ratko Radivojević, glumac i reditelj, uredio je adaptaciju i režirao radio kabare, ovu retku i tešku disciplinu. Glumački ansambl „Pozorišta mladih“ peva, glumi i ruši barijeru pa uho vidi za oko, za dušu. Oseti se i gorak ukus nepromenjivosti socio-političke slike ovog kraja. Čisti radio-ORL! Nesrećno vreme onda i sad, vlast se lako menja a narod uvek naivan. Ali ko peva zlo ne misli. Pevajte sa nama.

Kada ste poslednji put okrečili stan, kuću, lice? Priroda se renovira svakog proleća a ljudi? Za volju je potrebna sreća a za sreću je potrebno dvoje ili samo jedna ribica. Ne zlatna, nego obična, ona japanska - iz Kine. Kažu ljudi, da briga o ribicama uzvraća srećom a mi verujemo da slušanje ove tematike utiče i šire!

Maske, laži, iluzije. Dobar pisac lako izmaštava fikciju ali stvarni život je uvek drugačiji od onog na papiru. Uspeh knjige mu je pomutio razum i porodica je duboko zapostavljena. Autor, otac i muž se prepustio i digao ruke od svega. Sve dok zlo ne „upadne“ na žur. Tada preostaje samo da svi snažno veruju da nije kasno, da otac pisac odraste. Autor i reditelj radio drame je student režije u klasi prof. Aleksandra Davića.