Zar ne bi bilo divno dobiti glavnu premiju na loto-u? Ili nasledstvo od bogatog nepoznatog rođaka? Ili bar kada biste upecali zlatnu ribicu? Životne okolnosti bi se tada izmenile i vi biste morali drugačije da se ponašate. Mnogi bi odustali od pravila koje „ugovor sa sudbinom“ nameće. Ali kada potpišete ultimatum, povratka nema! Naš junak je nije imao ništa ali je imao sve. Živeo je u stanu koji nije bio njegov ali ga nije ni plaćao, nije imao partnera te je samo prema sebi morao da čini ustupke, a prema sebi je uvek bio uviđavan. Nije imao dece, bio je milijarder svog slobodnog vremena, i nije imao poroke ni interesovanja, spavao je mirne duše. Bio je jedan srećan arhivar. Ali je imao sestru. Ona ga je volela i za njega je želela sve ono što je on mislio da mu je nepotrebno. Jednoga dana pristao je da učini sestri i obećao je da će poboljšati svoj životni status. Uzeće kućnog ljubimca! Zlatna ribica je bila željeni optimum. Nije morao čak ni da je upeca. Dolazila je u paketu sa akvarijumom, pumpom, peskom i ... magijom. Ribica je govorila i ispunjavala je samo jednu želju. Svakoga dana isporučivala je svome vlasniku izvesnu količinu novca. Nekada nekoliko novčića a nekada nekoliko miliona. Zauzvrat srećni vlasnik mora samo da dobijeni iznos da potroši do u dinar (cent). Zvučalo je lako i naš nesretnik se prihvatio igre. Trošio je nemilice samo da bi sledećeg dana imao prava na ponovni dobitak. Dobio je mnogo, voleli su ga i mrzeli jer je nekada poklanjao a drugih puta bi bio neobjašnjivo škrt. Njemu sve to i dalje nije bilo potrebno ali bio je „upecan“. Rodbina ga je držala na kratkom povodcu nadajući se nasledstvu. Voleli su ga i u kafani gde je sve častio, i u crkvi gde su ga blagosiljali i na ulici gde su mu se svi javljali. Žene su dolazile i odlazile, ali on je i dalje bio sam. Poslednjeg dana, Zlata, njegova ljubimica, nije mu isplatila premiju. Umirao je. Sam i bez ičega. Jedino što je imao bila je ona. Promašio je život. Tak’a tura!

Druga u nizu od istog autora, ali ravna prvoj po kvalitetu, ova radio minijaturna igra nagoni čoveka na mnoga dela. Nagoni ga da se zapita, nagoni ga da se zabrine, da se ne brine, da se pobuni, da se umilosti, da se sačuva, razveseli, rastuži, da se bori, da živi i uživa.

Ratko Radivojević, glumac i reditelj, uredio je adaptaciju i režirao radio kabare, ovu retku i tešku disciplinu. Glumački ansambl „Pozorišta mladih“ peva, glumi i ruši barijeru pa uho vidi za oko, za dušu. Oseti se i gorak ukus nepromenjivosti socio-političke slike ovog kraja. Čisti radio-ORL! Nesrećno vreme onda i sad, vlast se lako menja a narod uvek naivan. Ali ko peva zlo ne misli. Pevajte sa nama.

Kada ste poslednji put okrečili stan, kuću, lice? Priroda se renovira svakog proleća a ljudi? Za volju je potrebna sreća a za sreću je potrebno dvoje ili samo jedna ribica. Ne zlatna, nego obična, ona japanska - iz Kine. Kažu ljudi, da briga o ribicama uzvraća srećom a mi verujemo da slušanje ove tematike utiče i šire!

Maske, laži, iluzije. Dobar pisac lako izmaštava fikciju ali stvarni život je uvek drugačiji od onog na papiru. Uspeh knjige mu je pomutio razum i porodica je duboko zapostavljena. Autor, otac i muž se prepustio i digao ruke od svega. Sve dok zlo ne „upadne“ na žur. Tada preostaje samo da svi snažno veruju da nije kasno, da otac pisac odraste. Autor i reditelj radio drame je student režije u klasi prof. Aleksandra Davića.

"Kao dramatizacija i radio-adaptacija proze Miljenka Jergovića, odlikuje se preciznom dramaturgijom, toplinom i neposrednošću junaka, nostalgičnim potencijalom i specifičnim duhom koji je blizak autorima kao što su Branko Ćopić i Emir Kusturica, a takođe i veštom upotrebom zvučnih efekata koji tvore zaokruženu dramsku celinu, na pravi način koristivši potencijal radija kao medija", ocenio je žiri, koji je rediteljki, tada studentkinji režije AU Novi Sad, dodelio prvu nagradu za kreativni doprinos radiofoniji.

Dva srca, zid do zida, a samci. Kada vreme protiče a čovek ne zna da se skrasi, sudbina uzima stvari u svoje ruke i spaja dok je vreme. Kada ako ne sada, zar ne? Ljubav u zrelom srcu iskre budi i zidove ruši, a   od nje može čovek da pobrka lončiće i kante sa benzinom. Zato treba o zapaljivim materijama povesti računa.

Deca, napuštena i sebi prepuštena, organizuju se u bandu i pljačkaju banke a novac razdeljuju drugoj deci u nevolji. Voze skejtove, hrabri su, samostalni i humani. Inspektor im prati trag do tajnog skrovišta i otkriva... a ubrzo potom stvarna novinska vest: „Crnogorski Robin Hud- dečak iz Budve, ukrao 2.000 evra pa na ulici siromašnima podelio novac. Barski policajci rešili su misteriju, koja je nekoliko dana mučila opljačkane vlasnike kuća u Sutomoru. Osmogodišnji Budvanin ukrao je oko 2.000 evra i podelio nepoznatim ljudima na ulici za koje je mislio da nemaju para.

Prva na listi kratkih priča iz zbirke Duška Domanovića „Puna linija“, naslovom i karakterom najmuzikalnija, priča „Adađo u G-molu“ bila je kao stvorena za radio igru. Ovu toplu, slano-bolnu poslasticu od reči proživeo je i nama dočaro glumac Ljubiša Milišić. Reditelj Siniša Bosančić pero pisca i drhtaj glumca diriguje bluzom a mlada nada majstora tona Radio Novog Sada, Milan Guzijan, iskusno ovekovečava sve njihove projekcije.

Sudar dve sile, eterije i materije, primalnog i duhovnog, u enterijeru sećanja gde je planinsko bilje ozvučeno tajanstvenim zvucima koje zemaljska čula teško mogu da artikulišu, radio priča Vesne Vukojević uz narativnu čaroliju Miodraga Petrovića pruža vam šansu da uzletite u magiju. Za mirnu vožnju i sigurno sletanje zaslužna je Andrea Vajda. Ton majstor leta je Aleksandar Marković.