Podno snežnih planina lepa Gertruda Klopfštok plete vence od cveća ali sudba huda je tera da izabere za koga će se udati. Sa jedne strane, tu je Ditrih Hofman, na belom konju, hauzmajstor, trener divljih svinja, uzgajivač majčine dušice i simultani prevodilac “Ilijade i Odiseje”, a sa druge bacač kladiva s ramena, mladi Johan zvani Bucko. Da li će presuditi razum ili srce?

Ser Ričard Harvi Lendsborou grickao je keks i zalivao ga čajem iz Indije. On je bogataš, neženja, vegeterijanac i bilmez. Živeo je povučeno i savršeno srećno. Jedne vesele novembarske večeri, ser Ričard je postao mrtav. Viši inspektor Skotland Jarda, Donald Halifaks, odmah je shvatio da je u pitanju zločin!

Još jedna duga njujorška noć, lenjo se vukla duž mutnog praskozorja. Negde zalaja pas. Ed Kalagan, lako oslonjen na šank malog bara u severozapadnom Bronksu, pio je svoj drugi burbon sa ledom a u uglu usana dimio mu se “Laki Strajk”. Odjeknu zvonce na ulaznim vratima, barmen diže pogled i sledi se! Bio je to Vito Sentanđeli. Sat razbi tišinu, barmen razbi čašu… Smrt je visila u vazduhu.

Brak Brigit i Bjerna Bergson je bio u dubokoj krizi od samog početka. Njega je nerviralo njeno pušenje, nju, njegovo hrkanje. Ona je bila strasna pušačica a on bi zaspao čim bi se probudio. Posle kratkog odmora na Jitlandu, kola krenuše nizbrdo. Kako probudi muža i privoleti ga bračnim dužnostima? Ona izvadi sedefasti etui i otvori ga. Iz njega izlete španska mušica i poče da zuji.

Trajko Popjordanov beše ubav. Zaludeo je pola Dobrudže. Trajče Ubavče bio je lep, pametan i vredan piljar.  Bratko od čičko na Trajče Ubavče, Kiro Karaumov, što ga vikaše Kirčo Tuta, smatrao se bostandžijom. Al nije bio ič. Za svoje zakonito ženče, Lenče Tutinicu, Tuta je donosio đinđuve, marame, kondure I alve sa svakog vašarišta, ali ona nije marila za njega, ni čarape mu nije krpila. Kirčo I Trajče se nisu voleli.

O čemu razmišljate dok prelazite preko mostova? Sve što znate i volite je relativno. Traje koliko i reka pod mostom. Dovoljna je jedna vest, jedan telefonski poziv, i da sve sigurno u vašem životu postane nebitno.

Pažljivo odšrafite glavu i zagledajte se u karirani stolnjak ispred sebe. U svakom kvadratiću različita bića. Od svih tih mrva i rupa, zalepite svoje srce i budite dobri. Zagledajte se u sebe današnjeg i sačekajte da neko dovikne turu.

Diplomiranim bibliotekarima nije lako! Posao se više ne dobija preko biroa, već preko baba, tetaka, roditelja i političkih stranaka. Živimo sa roditeljima dok ne poludimo, a posle toga nam je već sve jedno. A kada se posao i nađe, plate nema a posla je sve više. Možda je jeftinije sedeti kući, na toplom, gde mama iznenadi sa palačinkama? Raditi poslove ispod časti ili se predati ispod svesti, pitanje je sad!

Književnik konstruiše letelicu kojom odleće na planetu Veneru. Tamo nailazi na toplu dobrodošlicu.  Oduševljen naprednim životom ljudi sa venere, on uči jezik i upoznaje se sa njihovom istorijom i običajima. Sreće se sa ćerkom svoga domaćina i ludo se zaljubljuje u nju. Ona mu uzvraća ljubav ali običaji ne dozvoljavaju da se ona odrekne verenika. Nesretna devojka bira smrt jer ne želi da se usprotivi moralnim normama. Očajan, književnik se vraća na svoju rodnu planetu, zemlju.

Posrba iz 1872, nepoznatog autora pod inicijalima S.V.S. na osnovu romana Ahila Ejroa "Put na Veneru", iz 1856. Roman ušao u anale astronautike, iako je pisan u isto vreme kada i "Put na mesec" Žila Verna, jer pionirski razvija po prvi put teoriju potisnog raketnog goriva.

Aca Gvozdeni je dečak bez duše. On muči svoju sestru, ne sluša oca, ne brine se za školu. Jedina strast mu je sakupljanje leptira, ali to ne radi zbog nauke. Jedne večeri njegovom siledžijstvu doći će kraj. Desantne jedinice leptira Plavaca odvode ga na sud. Leptiri ga osuđuju na kaznu probadanja ogromnom čiodom. Aca moli za drugu šansu jer je shvatio kakav dečak treba da postane. Budi se iz strašnog sna zahvalan što je pomilovan.