Dramski program - Radio drama

Radio drama “Dragi moj lažljivče“ autora  Džeroma Kiltija, u prevodu i režiji Tibora Vajde  radijska je  adaptacija  prepiske  nobelovca  Džordža Bernarda Šoa i glumice Patrik Kembel,  prve zvezde engleske pozorišne scene.

Slavni  pisac  Bernard Šo i glumica  čuvenog „Pigmaliona“  Stela  Patrik  Kembel  su više od 40 godina slali pisma jedno drugom, i ta njihova metafizička i sudbinska  povezanost  pratila ih je do kraja njenog života. Uloge  tumače  dvoje dramskih umetnika-prvaka Drame SNP-a  Gordana Đurđević Dimić i Miodrag Petrović.

U radio drami,  ulogu naratorke  tumači Snežana Živković, a delo je tonski  uobličio Doru Barbulov.  Režija Tibor Vajda.

Rat je trajao samo 78 dana! Sjedinjene Američke Države i deo Kanade više ne postoje! Oni koji su imali keša, njih 5%, uskočili su na orbitarne brodove i sekunde pred napad su se lansirali na „safe place“. U preostalom delu sveta, nacije, granice i pasoši su ukinuti! Svako može da se kreće u željenim pravcima, ako ima snage. Na vlasti je hipi-fašizam.

Smog i kisele kiše plove po Zemljinoj atmosferi. Postoje dva godišnja doba, leto i zima. Između je radijacija! Kada je toplo ide do +50 a kada je hladno pada na -50, nevezano od udaljenosti ekvatora. Većina stanovnika živi pod zemljom. Vode za piće ima još na Islandu, koji je pod protektoratom „Ujedinjenih Firmi“ i pod opsadom svih ostalih.

Kina se zatvorila pod kupolu i „usvojila“ sve male nacije sa kojima je imala dobre socijalističko- ekonomske odnose. Srbija im je posebno draga. Konstruisana je letelica dovoljno snažna da ih u par tura preseli u vasionu, ali da bi se vinuli u nebesa, moraju da proizvedu ozbiljnije gorivo od solarne ćelije. Najbliži izvor helijuma 3 se nalazi na mesecu. U izvidnicu kreće kosmički brod sa dva člana posade.

Život je omeđen vidljivim i nevidljivim barijerama. Čovek pokušava da prekorači granice koje mu nameće društvo i intelekt. Rizik "novog sveta" ne donosi u svakom slučaju sreću potrebnu za nastavak gradnje.

"Čumirame, čumirame… uzmite darove i pomozite dete ovo!" Marisa je kći jedinica. Svake godine, kuća se ispuni glasovima i veseljem u vreme kada njenom ocu dođe ispomoć za poljske radove. Jedne godine, Marisa se upoznala i zavolela sa Azakom. Ljubav je zaslepela nevinu devojku i ona nije primetila preteću opasnost. U borbi sa nečastivim, samo su stara znanja od pomoći.

Povod za velike životne promene leži u malim svakodnevnim stvarima. Uspon je uvek težak ali na vrhu brda sunce sigurno bolje sija. Ali može da padne i kiša, pa vi brže-bolje, z’brda-z’dola, niz brdo, odakle ste i krenuli. Što je sigurno-sigurno je.

Podno snežnih planina lepa Gertruda Klopfštok plete vence od cveća ali sudba huda je tera da izabere za koga će se udati. Sa jedne strane, tu je Ditrih Hofman, na belom konju, hauzmajstor, trener divljih svinja, uzgajivač majčine dušice i simultani prevodilac “Ilijade i Odiseje”, a sa druge bacač kladiva s ramena, mladi Johan zvani Bucko. Da li će presuditi razum ili srce?

Ser Ričard Harvi Lendsborou grickao je keks i zalivao ga čajem iz Indije. On je bogataš, neženja, vegeterijanac i bilmez. Živeo je povučeno i savršeno srećno. Jedne vesele novembarske večeri, ser Ričard je postao mrtav. Viši inspektor Skotland Jarda, Donald Halifaks, odmah je shvatio da je u pitanju zločin!

Još jedna duga njujorška noć, lenjo se vukla duž mutnog praskozorja. Negde zalaja pas. Ed Kalagan, lako oslonjen na šank malog bara u severozapadnom Bronksu, pio je svoj drugi burbon sa ledom a u uglu usana dimio mu se “Laki Strajk”. Odjeknu zvonce na ulaznim vratima, barmen diže pogled i sledi se! Bio je to Vito Sentanđeli. Sat razbi tišinu, barmen razbi čašu… Smrt je visila u vazduhu.

Brak Brigit i Bjerna Bergson je bio u dubokoj krizi od samog početka. Njega je nerviralo njeno pušenje, nju, njegovo hrkanje. Ona je bila strasna pušačica a on bi zaspao čim bi se probudio. Posle kratkog odmora na Jitlandu, kola krenuše nizbrdo. Kako probudi muža i privoleti ga bračnim dužnostima? Ona izvadi sedefasti etui i otvori ga. Iz njega izlete španska mušica i poče da zuji.

Trajko Popjordanov beše ubav. Zaludeo je pola Dobrudže. Trajče Ubavče bio je lep, pametan i vredan piljar.  Bratko od čičko na Trajče Ubavče, Kiro Karaumov, što ga vikaše Kirčo Tuta, smatrao se bostandžijom. Al nije bio ič. Za svoje zakonito ženče, Lenče Tutinicu, Tuta je donosio đinđuve, marame, kondure I alve sa svakog vašarišta, ali ona nije marila za njega, ni čarape mu nije krpila. Kirčo I Trajče se nisu voleli.