"Kao dramatizacija i radio-adaptacija proze Miljenka Jergovića, odlikuje se preciznom dramaturgijom, toplinom i neposrednošću junaka, nostalgičnim potencijalom i specifičnim duhom koji je blizak autorima kao što su Branko Ćopić i Emir Kusturica, a takođe i veštom upotrebom zvučnih efekata koji tvore zaokruženu dramsku celinu, na pravi način koristivši potencijal radija kao medija", ocenio je žiri, koji je rediteljki, tada studentkinji režije AU Novi Sad, dodelio prvu nagradu za kreativni doprinos radiofoniji.

Dva srca, zid do zida, a samci. Kada vreme protiče a čovek ne zna da se skrasi, sudbina uzima stvari u svoje ruke i spaja dok je vreme. Kada ako ne sada, zar ne? Ljubav u zrelom srcu iskre budi i zidove ruši, a   od nje može čovek da pobrka lončiće i kante sa benzinom. Zato treba o zapaljivim materijama povesti računa.

Deca, napuštena i sebi prepuštena, organizuju se u bandu i pljačkaju banke a novac razdeljuju drugoj deci u nevolji. Voze skejtove, hrabri su, samostalni i humani. Inspektor im prati trag do tajnog skrovišta i otkriva... a ubrzo potom stvarna novinska vest: „Crnogorski Robin Hud- dečak iz Budve, ukrao 2.000 evra pa na ulici siromašnima podelio novac. Barski policajci rešili su misteriju, koja je nekoliko dana mučila opljačkane vlasnike kuća u Sutomoru. Osmogodišnji Budvanin ukrao je oko 2.000 evra i podelio nepoznatim ljudima na ulici za koje je mislio da nemaju para.

Prva na listi kratkih priča iz zbirke Duška Domanovića „Puna linija“, naslovom i karakterom najmuzikalnija, priča „Adađo u G-molu“ bila je kao stvorena za radio igru. Ovu toplu, slano-bolnu poslasticu od reči proživeo je i nama dočaro glumac Ljubiša Milišić. Reditelj Siniša Bosančić pero pisca i drhtaj glumca diriguje bluzom a mlada nada majstora tona Radio Novog Sada, Milan Guzijan, iskusno ovekovečava sve njihove projekcije.

Sudar dve sile, eterije i materije, primalnog i duhovnog, u enterijeru sećanja gde je planinsko bilje ozvučeno tajanstvenim zvucima koje zemaljska čula teško mogu da artikulišu, radio priča Vesne Vukojević uz narativnu čaroliju Miodraga Petrovića pruža vam šansu da uzletite u magiju. Za mirnu vožnju i sigurno sletanje zaslužna je Andrea Vajda. Ton majstor leta je Aleksandar Marković.

Ptičice, bubice, lahori, klokoti, oblačići, pesme i kolačići. Rajska atmosfera lako može da preraste u kakofoniju i potera i najprimernije pravednike sa mesta blaženstva. Nikola Ivačkov, dežurni heruvim operater i Vladimir Petković, gost milosrdni su „božija čestica“ minijature Vladimira Jokića koja poučava o umerenosti bića bez obzira na vreme i mesto. Kontra teža prethodnim anđelima je đavolski dobar tim reditelja Bogdana Jankovića i ton majstora Milana Guzijana.

,,KAMEN STAROGA JOSIPA" - po pripoveci ,,Kamen staroga Josipa" Filipa Davida; Dramatizacija i režija: Tanja Gavrilović (student prve godine režije), klasa profesora Aleksandra Davića, Akademija Umetnosti Novi Sad; Mentor: Melina Pota Koljević; Urednik: Mirjana Petrušić; Ton-majstori: Aleksandar Marković i Zlatoje Čolović; Uloge: Nikola Jovanović (student grafičkog dizajna sa Fakulteta tehničkih nauka), Miloš Romić, Aleksandar Mladenović (studenti dizajna zvuka sa Akademije umetnosti), Sonja Petrović (student režije), i dečak Aleksa Vučinić (glumac - amater).

Priča Filipa Davida u jednoj vanvremenskoj dimenziji dočarava susret starog Josipa sa smrću i njegove pokušaje da je nadvlada. Suočen sa iznenadnom vešću o smrti sina, starac iz teskobe zatvorenog prostora, stana u kome se nalazi, beži u prirodu u kojoj ponovo nailazi na život. Susreće se sa Dečakom koji mu na emotivnom nivou počinje da zamenjuje sina. Kada se jednog dana i Dečaku izgubi trag, stari Josif se u očajničkom pokušaju držanja za život vezuje za obični kamen u polju, kamen koji predstavlja mesto susreta sa Dečakom. Taj kamen odnosi kući i odbija da se razdvoji od njega i on predstavlja metaforički njegovu stvrdnutu i umrtvljenu nit veze sa životom koji ubrzano, najzad, napušta i njega samog. 

,,JAD FUKARE" - po delu ,,Jad Fukare" Čarlsa Bukovskog; Prevod: Flavio Rigonat; Režija i dramatizacija dela: Sonja Rakić (student prve godine režije); Klasa profesora Aleksandra Davića, Akademija Umetnosti Novi Sad; Mentor: Melina Pota Koljević; Urednik: Mirjana Petrušić; Ton-majstori: Aleksandar Marković i Zlatoje Čolović; Uloge: Uglješa Spasojević, Nikola Šurbanović (studenti glume), Jovana Manojlović (student produkcije) i Sonja Rakić (student režije).

Priča Čarlsa Bukovskog jeste, s jedne strane, preispitivanje odnosa pravog umetnika prema životu, a s druge strane prema pseudo umetnosti koja tim životom manipuliše i koja je od tog života udaljena. Kako pisac sugeriše, pravi umetnik, ali i pravi čovek uvek se kreće prema apostrofiranju i apologiji stvarnog života ali, u isto vreme, i prema ispoljavanju prezira prema lažnoj afektiranoj umetnosti. Pravog umetnika, Henrija Kinaskog, koji je alter ego samog Bukovskog, pisac tako konfrontira sa pseudo umetnikom, totalno udaljenim od života, Viktorom Valovim. 

,,BOŽIĆNI POKLON" - po delu ,,Božićni poklon" O Henrija (Vilijam Sidni Porter); Dramatizacija i režija: Nikola Spasić (student prve godine režije), klasa profesora Aleksandra Davića, Akademija Umetnosti Novi Sad; Mentor: Melina Pota Koljević; Urednik: Mirjana Petrušić; Ton-majstori: Aleksandar Marković i Zlatoje Čolović; Uloge: Vladimir Maksimović, Nikolina Spasić, Aleksandra Pejić, Nikola Šurbanović (studenti glume), Sonja Petrović (student režije), Nikola Spasić (student režije).

O'Henri nam priča o mladom čoveku i mladoj ženi koji se toliko vole da u želji da obraduju onog drugog nekim Božićnim poklonom sebe lišavaju najlepših i najfinijih stvari koje poseduju - ona odseče svoju prelepu dugu kosu da bi mogla njemu da kupi zlatni lanac za skupoceni džepni sat, a on prodaje taj isti sat da bi njoj obezbedio par skupocenih češljeva za tu istu divnu kosu. Odričući se onoga što im je najvrednije, oni zapravo poklanjaju jedno drugom pravi Božićni dar a to je ljubav. Na taj način, kako to pisac želi da istakne, njihov dar poseduje pravi duh Božića, a njih dvoje svojim poklonima mogu da postide i zasene čuvene čarobnjake sa Istoka koji su deo biblijske Božićne priče o darivanju mladog Isusa. 

"SAMOUBISTVA" - po pripoveci ,,Samoubistva" Gi de Mopasana; Režija i dramatizacija: Alisa Debelić (student prve godine režije), klasa profesora Aleksandra Davića, Akademija Umetnosti Novi Sad; Mentor: Melina Pota Koljević; Urednik: Mirjana Petrušić; Ton-majstori: Aleksandar Marković i Zlatoje Čolović; Uloge: Uroš Mladenović, Una Andjelovski, Nikola Šurbanović, Uglješa Spasojević, Aleksandra Pejić, Vladimir Maksimović (studenti glume) i dečak Aleksa Vučinić (amater).

„Samoubistva" su esencijalna, a suptilna analiza čovekove odluke da se dobrovoljno suoči sa graničnom egzistencijalnom situacijom - sa smrću. Iza takvih dramatičnih odluka često ne stoje dramatični uzroci već čovekova osvešćenost o besmislu života u godinama u kojima su detinjstvo, mladost i ljubavi još samo sećanja. Kroz pismo jednog samoubice koje on ostavlja za sobom priča nas vodi prema spoznaji prolaznosti života, a preko te prolaznosti i ka spoznaji o njegovom besmislu kome se jedino mladost i ljubav mogu suprotstaviti.