Kako da izgradite dobar život

Svako od nas se nalazio i sigurno se još uvek nalazi u odnosima koji nisu dobri. I pitanje je možemo li da odemo iz njih i, ako možemo, kolika je cena za to.

U specijalnoj 28. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković razgovaramo o tome zašto ljudi ostaju u lošim vezama i odnosima. Prvo svi pomisle na partnerske odnose, ali ponekad smo zaglavljeni i u drugim disfunkcionalnim odnosima koji nas čine nesrećnim – prijateljskim, lošim odnosima sa kolegama na poslu i u porodici.

Zašto se uopšte upuštamo u takve, loše, odnose i šta treba da se pitamo da bismo znali da li smo u lošoj vezi sa nekim? Koje odbrambene mehanizme koristimo jer ne želimo da priznamo da smo u disfunkcionalnom odnosu i koji su sve razlozi za ostanak u takvom odnosu? Čega se ljudi plaše ako prekinu loš odnos?

Da li je svaka loša veza i toksična veza i da li su u lošim odnosima češće zaglavljene žene ili muškarci?

Jedan od najčešćih primera nerazumevanja jeste kad čujemo da je neka žena zlostavljana pa postoji osuda okoline i rečenice Što ga nisi napustila? ili Što nisi otišla?

Šta kad nam dugogodišnji prijatelj više ne odgovara, kako se "raskida" prijateljstvo? Kako prekinuti loše odnose na poslu kada nije jednostavno dati otkaz ili promeniti posao?

A tek je stvar komplikovana sa članovima porodice, majkom, ocem, bratom, sestrom... jer porodicu ne možemo da menjamo. Ipak, jedna od najvećih zabluda je da ne možemo da prekinemo loše odnose sa članovima porodice.

Podkast daje odgovor na pitanje kako loši odnosi utiču na naše mentalno zdravlje i kako reaguje naše telo.

Šta su najveći problemi i izazovi kada je reč o izlasku iz lošeg odnosa i kako se na kraju izlazi iz svega?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

#dobarzivot #podcast #psihologija #ljubav #velikeprice

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ovo je priča o prihvatanju različitosti. O tome zašto nam je teško da prihvatimo da neko koga volimo – da li je to roditelj, partner, dete, prijatelj – pravi izbore koji nisu potpuno saglasni sa našim izborima. I kako onda gradimo most između naših razlika. O tome zašto su važne razlike i kako da ih prihvatimo, u 27. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Iva Branković.

Mi jesmo jedno duboko podeljeno društvo, ali dok nam to nije uvek toliko važno kada je u pitanju neka osoba koja nam nije bitna, problem nastaje kada neko nama blizak ispolji nešto sa čim se i ne slažemo, od muzike koju sluša, preko političke pa do seksualne orijentacije.

Ljudima je teško da priznaju da vole nekoga iako im se ne sviđaju njegovi izbori. Možda su za to dobar primer deca i roditelji, kao najbliži koji se vole, i kako ispoljavanje razlika između njih – npr. kada dete saopšti da ide na koncert izvođača koga roditelj apsolutno ne podnosi – može da izazove odbojnost. Ima tu generacijskog jaza, ali sve je to pitanje prihvatanja razlika.

Podkast "Kako da izgradite dobar život"možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Razgovarali smo o tome šta kada dete ne ispadne kako smo očekivali: vaspitavali smo ga da čita i čitali knjige pred spavanje, a dete ne želi da čita, ili mu puštali klasičnu muziku a ono sluša narodnjake. I zašto je i to sasvim u redu, ali i kada stvari sa razlikama nisu u redu.

Kod partnerskih odnosa postoji ono "suprotnosti se privlače" ali i "nepomirljive razlike" kao razlog što se ljudi rastaju. Pa šta je bliže istini kada je u pitanju opstanak nekog odnosa i koji je minimalni konsenzus da bi partnerski odnos opstao? Koje razlike su "male" a koje toliko "velike" da ne mogu da se prihvate?

Zašto je ljudima teško da prihvate razlike? Koliko na to utiče društvo kao što je naše u kojem se sve što je različito prihvata teško i gde postoje podele na nas i njih?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Tu rečenicu "Ja uvek biram pogrešne" smo svi čuli mnogo puta. Mia Popić i ja smo bile zajedno u društvu kada je jedna mlada devojka, pošto se povela tema iz psihologije, o vezama i odnosima, postavila pitanje: "Zašto se meni dešavaju toksične veze?" U 26. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o tome zašto neko uvek bira pogrešne partnere i zašto neko ostaje u toksičnoj vezi čak i ako zna da je to loš izbor.

Da li je preterivanje kada neko kaže da uvek bira pogrešne osobe? Ili su neki zaista skloniji partnerima koji su štetni po njih i završavaju u toksičnim vezama? Istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da završe sa istom vrstom partnera iznova i iznova.

Jedna studija iz 2009. otkrila je da, na primer, "ćerke alkoholičara koje nisu alkoholičarke imaju više nego dvostruko veće šanse da se udaju za alkoholičara u odnosu na ćerke nealkoholičara". Kako se prave ti pogrešni izbori, koja je to matrica, šta je psihološka pozadina loših izbora?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Ljudi se danas žale da je teško naći pravi osobu za vezu, a onda kada nađu, ispostavi se da je izbor bio loš i kao "dan mrmota" ponavlja se isto, i kao da izlaze sa svojim bivšim partnerima. Kakva je veza između lošeg izbora i toksičnih veza?

Neke privlače ličnosti koje imaju mnogo teških osobina i postoji tzv. mračna trijada, što je kombinacija makijavelizma, narcisizma i psihopatije. I koliko god loše zvuči, oni umeju da budu privlačni. Zašto?

Teško je sa strane nekome da razume zašto neko ostaje u vezi koja je loša za njega. Ali kako izgleda to iznutra, zašto je teško prekinuti?

Popularna kultura čak romantizuje celu ovu priču, pa imamo one rečenice da su "sve prave ljubavi nesrećne" i da je "ljubav patnja", i slične mitove, pa nije lako odupreti se i prestati sa ponavljanjem loših izbora. Kako da ne završite (opet) u toksičnoj vezi sa pogrešnom osobom saznaćete u epizodi koja je pred vama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Osećaj da ste varalica, da niste kompetentni, da čak i kada uspete da dođete do cilja niste to zaslužili, psiholozi nazivaju imposter sindromom. Bukvalno to znači sindrom varalice – kao da varate ljude i da ćete svakog časa biti otkriveni zbog sumnje u sebe i osećaja da nećete uspeti i da ne zaslužujete uspeh.

O tome zašto imposter sindrom nije uvek tako loš, šta su pozitivne a šta negativne strane sumnje u sebe, u 25. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić.

Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Imposter sindrom nije poremećaj ili oboljenje već jedno iskustvo sa kojim se neki suočavaju. Zašto se neko oseća kao da ne zaslužuje uspeh i koja su osećanja zajednička kod onih koji imaju imposter sindrom?

Da li je ovo tipično za žene ili može i muškarac da ima osećaj da je prevarant kada nešto postigne svojim radom, znanjem, i zalaganjem?

Da li se imposter sindrom javlja samo kod uspešnih ljudi ili može da pogodi bilo koga i na bilo kojoj poziciji?

Zašto je sumnja u sebe češća među ženama i kakve to ima veze sa patrijarhatom?

Kako izgleda psihoterapija kada postoji imposter sindrom i kako se izboriti sa osećajem da ste varalica?

Kako uspeti uprkos sumnji u sebe i zašto je to u stvari druga strana medalje bez čega nema rasta i razvoja?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Usamljenost je problem i tema za koju postoji veliko interesovanje ljudi ali i stručnjaka i naučnika. Zbog usamljenosti ljudi zovu kol-centre banaka i mobilnih operatera samo da bi imali sa kim da pričaju, a u nekim zemljama postoje telefonske linije za usamljene jer, prema nekim istraživanjima, mi živimo u „veku usamljenosti“.

Kaže se da imamo epidemiju usamljenosti jer je mnogo osoba koje se tako osećaju.

O tome zašto je naglo porastao broj usamljenih ljudi razgovarali smo u 24. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković.

Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Moguće je da je jedna od najvećih prednosti društvenih mreža upoznavanje, pa tako ako vas neko odbije to nije toliko "strašno" kao kada vas odbije lično i kaže vam "ne" dok vas gleda u oči. Čini se da je nikad lakše "prići" nekome na mreži, zahteva manje hrabrosti i samopouzdanja. Ali kako to utiče na izgradnju ličnosti i uspeh? Tu dolazimo do teme kako lakše podneti odbijanje i zašto je važno da budemo odbijeni, o čemu smo razgovarali u 23. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.

Zašto smo toliko osetljivi na odbijanje, zar to ne bi trebalo da prihvatimo kao sastavni deo života? Zašto je dobro da budete odbijeni, kada se udvarate ili pozivate na dejt, kad konkurišete za posao, kada neko odbije vašu ideju ili predlog ili u nekoj drugoj situaciji u kojoj jednostavno niste prošli?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u drugu sezonu podkasta "Kako da izgradite dobar život" u produkciji Velikih priča. U prvoj epizodi nove sezone sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, razgovaramo o tome kako tehnologija čini naše odnose sa drugim ljudima površnijim i kako može da ih upropasti.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

 Pored mnogih prednosti koje nam je omogućila, često se govori o negativnim uticajima tehnologije, pre svega mobilnih telefona i društvenih mreža, na odnose sa drugim ljudima. Pametni uređaji daju novu dimenziju komunikaciji – da li možete da zamislite život bez mobilnog telefona i društvenih mreža – međutim, umesto da nas tehnologija približi, jer je komunikacija naizgled mnogo lakša, naši odnosi postaju površniji.

Koji je najveći uticaj tehnologije na odnose među ljudima? Šta je tehnologija najviše promenila? Zašto radije skrolujemo umesto interakcije i zašto je lakše da napišemo SMS umesto da razgovaramo sa drugim ljudima?

U podkastu smo pričali o tome kako se površnost odražava na veze sa ljudima, na prijateljstva i na partnerske odnose. Kako "fabing" može da vam upropasti vezu: to je ono kada ste sa partnerom a on je neprekidno na telefonu ili ste oboje na telefonu. Kako površnost u odnosima utiče na gubljenje bliskosti što je ključno za veze i odnose.

Odgovorili smo na pitanje šta je pametno korišćenje tehnologije za dobre odnose sa ljudima. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U prvoj epizodi podkasta razgovarali smo o tome šta je ključ dobrog života kada je objavljena najduža i najvažnija studija o sreći i ljudskom životu, koja je dovela do jednostavnog ali važnog zaključka: Dobri odnosi vode do zdravlja i sreće. Harvardska studija o razvoju odraslih je pokazala da postoji snažna korelacija između dubokih veza s drugima i nečije dobrobiti. Deo tih odnosa su i partnerski odnosi. Romantična povezanost je, po definiciji, jedna od najboljih predispozicija srećnog života. Zato u 21. i poslednjoj epizodi prve sezone podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić razgovaramo o tome u čemu je tajna uspešnih veza i srećnih parova.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U jednoj od prošlih epizoda pričali smo o odmoru i kako da se stvarno odmorite, i zato smo odlučili da razmotrimo još jednu komponentu odmora – a to je važnost trenutaka kada ne radimo ništa. I mašine prave pauzu, postoji ono dugme "stop", a mi ljudi, neki od nas, ne staju nikada. O tome zašto je važno da nekada ostanemo u svojoj zoni komfora i dokoličarimo, u dvadesetoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić.

Zašto je nekim ljudima teško da ne rade ništa, da zastanu i naprave pauzu? Zašto neki od nas nisu naučili da se ponekad ušuškaju u zonu komfora, da nekada sve treba ostaviti i samo ne raditi ništa?

Kako da "kvalitetno" ne radiš ništa i šta to u stvari znači?

Zbog čega se neki ljudi "smore" posle dva dana odmora? I zašto ne mogu da "isključe" posao?

Zašto nam je potrebno da napravimo pauzu, da ne radimo ništa, da imamo dokolicu... i zašto to neki ne razumeju?

Pričali smo o važnosti dokolice i kreativnosti. Dekart je navodno izmislio svoj revolucionarni koordinatni sistem u krevetu, posmatrajući muvu na plafonu. Ajnštajn je svoju opštu teoriju relativiteta formulisao dok je sanjao.

Ponudili smo i nekoliko saveta kako da ne radite ništa.

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kada je jedna od nas postavila pitanje "Šta kad se javi bivši?", uglas smo odgovorile "Ništa!". Međutim, onda smo razmišljale o tome i zaključile da odgovor nije uopšte tako jednostavan, da o ovoj temi ima mnogo pitanja, pa smo zato odlučile da o tome pričamo u devetnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".

O ovoj temi koja je mnogima zanimljiva govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Epizoda je posvećena svim bivšima. 

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Pričali smo o tome koji su sve razlozi zbog kojih se javljaju bivši partneri. I zašto neki umeju dugo da se javljaju posle raskida? Kako na to da li će se javiti utiče okolnost da li je veza bila duga ili kratka i ima li razlike i u tome ko je raskinuo?

Koliko god da znamo da je ponekad pogrešno viđati se sa nekima od njih, pa čak i samo razmenjivati poruke ili razgovarati, vrlo često pokleknemo. Zašto?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.