Kako da izgradite dobar život

Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara.

Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima.

Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina?

Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo.

Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći?

Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne uspevaju da kažu to „ne“.

Gde se uči i kako se praktikuje asertivnost?

Zašto je ljudima teško da prevale to „ne“ i kako pristanu na nešto što im ne odgovara?

Kada ljudi nauče da osećaju i da ostanu neko vreme sa svojim osećanjima umesto da pobegnu od njih, asertivnost dolazi spontano. Ne trebaju nam veštine da ih nabubamo.

Kako postati i ostati asertivan, saznajte u podkastu „Kako da izgradite dobar život“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Svako od nas se bar jednom u životu susreo sa prokrastinacijom i ona jeste normalan oblik ponašanja, međutim problem nastaje kada ona postane hronična i kada nas ometa da ostvarimo svoje potencijale. Kako da ne odlažete obaveze i stvari ostavljate za sutra i zašto to nije dobro, u podkastu "Kako da izgradite dobar život" govori psihoterapeutkinja Mia Popić.

Šta sve ljudi odlažu, da li se odlaže samo ono što je neprijatno ili teško? I da li znači da si lenj ako odlažeš obaveze?

Šta su pravi razlozi i uzroci odlaganja obaveza?

Kada je prokrastinacija dobra i korisna?

Šta se dešava ljudima koji stalno odlažu obaveze, koje su posledice po mentalno zdravlje? I zašto sve još prokrastinacija nije dobra?

Šta su barijere u izvršavanju obaveza, odnosno na čemu bi trebalo raditi kako nam prokrastinacija ne bi postala navika?

Kako se izboriti sa porivom da ostavljamo stvari za sutra ili nekada kasnije? I kako da prestanemo da odlažemo obaveze.

Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu.

Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora?

Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome?

Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno?

Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama?

Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže kako se tačno stvari rade i zašto nam u partnerskim odnosima ne trebaju brojevi?

Kako proveriti, ne sa Guglom nego sa sobom, koliko čega nam zapravo treba u vezi?

Na kraju pustimo brojeve, ali kako i šta umesto toga?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Zbog stigme oko odlaska na terapiju i prvog koraka da se potraži pomoć u slučaju problema sa mentalnim zdravljem mnogi ljudi odustaju u startu ili jednostavno ne znaju kome da se obrate za pomoć i kako da pronađu stručnjaka koji njima odgovara.

Zato u 45. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako odabrati psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. I šta raditi ako nema pomaka u terapiji ili niste zadovoljni psihoterapeutom.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik.

Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje.

Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo.

Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dan zaljubljenih je za nama pa je sve u znaku ljubavi i zaljubljenosti. A da bi to funkcionisalo dobro, trebalo bi odabrati „pravu“ osobu.

E tu dolazimo do teme 43. epizode podkasta – a to je kako da znamo da je neko dobar za nas, da je emocionalno dostupan, i koja su to ključna pitanja koja treba da postavimo sebi i toj osobi. Pa možda čak i na prvom dejtu.

O tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 42. epizodi podkasta pričamo o jednom zanimljivom fenomenu, a to su ljudi koji imaju potrebu da pomažu i spasavaju druge, a nikada ništa ne traže za sebe. I nikada ne traže pomoć. Šta se krije iza potrebe za spasavanjem drugih i zašto je nekima teško da traže pomoć, objašnjava Iva Branković, psihoterapeutkinja.

Sindrom belog viteza koristi se u psihoterapiji da opiše ljude koji u svom okruženju nose ulogu brižnog spasioca, nekog na kog se uvek može osloniti. U podkastu objašnjavamo ovaj fenomen.

Zašto neki ljudi imaju potrebu da stalno spasavaju druge? Kako vaspitanje formira bele vitezove? Zašto zanemaruju sebe i udovoljavaju drugima?

Zašto je važno tražiti pomoć i kako se traži pomoć?

Kako prevazići prepreke, priznati da ti je teško, da ti treba tuđa pomoć, i pokazati ranjivost?

Ako imate belog viteza u okruženju, primetite da je iscrpljen od brige i napetosti i recite mu hvala. Pitajte ga kako je i šta mu treba. Verovatno će se postideti i poželeti da pobegne, kaže Iva Branković.

I na kraju objašnjava kako pomoći belom vitezu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Veština vođenja neprijatnih razgovora jedna je od onih koje će nam biti neophodne za odnose u budućnosti, naročito za partnerske.

Danas ljudi manje razgovaraju jer je sve posredovano tehnologijom što umanjuje veštine komunikacije, a još više ako morate da vodite teži razgovor. Kao rezultat toga, postoji vrsta izbegavanja sukoba. U 41. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako se vode neprijatni razgovor.

Šta su sve neprijatni razgovori? I koliko razgovora zbog toga što su neprijatni bude propušteno a stvari nikada izrečene?

Da li je traženje povišice neprijatan razgovor i kako se traži veća plata i razgovara o nezadovoljstvu na poslu?

Šta su tu neprijatne teme o kojima je ljudima teško da pričaju sa svojim partnerima?

Zašto je za odnose u budućnosti važna veština vođenja neprijatnih razgovora?

Da li je neprijatan razgovor teži ako nam je do nekoga stalo i ako smo bliski, ili je obrnuto?

Kako se pripremiti za neprijatan razgovor i koje su ključne veštine za vođenje neprijatnih razgovora saznajte u podkastu Velikih priča.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Svi imaju brige. Nekada se čini da smo ophrvani brigama. Kako da ne brinemo toliko, da ne brinemo unapred i uzalud jer brige su sastavni deo života ali ne treba ceo život da se svede na brige. Prema istraživanju iz 2020. objavljenom u magazinu "Behavior Therapy", 91 odsto stvari o kojima su se ispitanici brinuli nije se ostvarilo. A preterana briga je ogroman gubitak vremena, iscrpljuje i loše utiče na zdravlje.

Početkom 2023. godine, prema Ipsosu, pet najčešćih briga ljudi širom sveta bile su inflacija, siromaštvo i društvena nejednakost, kriminal i nasilje, nezaposlenost i korupcija. Ali pored navedenih, svako ima svoje lične brige. Kako pametno da upravljamo brigama razgovaramo u 40. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama.

O čemu ljudi najviše brinu? Zašto je briga važna i zašto bi trebalo da brinemo (ali ne uvek i stalno)? Kada je previše brige, kako da znamo da li preterujemo? I kada briga prelazi u anksioznost?

Zašto brinemo unapred i kada je to dobro a kada loše? Kakve zdravstvene tegobe izaziva preterana briga? Kako i da li je moguće prepoznati te "crvene linije" kada pređemo granicu brige koja može da nas mnogo košta?

Zašto neki brigu izjednačavaju sa ljubavlju? Šta znači kada se čitave porodice organizuju oko brige? Šta je hronična zabrinutost i zašto se javlja?

Zašto brige imaju ponekad elemente sujeverja ili su kao "srećne čarape", a neki misle da ako stalnu brinu i razmišljaju o nekoj pretnji, opasnosti ili problemu, uspeće da ga izbegnu? Kako se brige doživljavaju u našoj kulturi?

Kako brige utiču na odnose među ljudima, kako se "prelivaju" i kvare odnose?

Zašto toliko brinete i kako da prestanete da brinete? Zašto ne pomažu prijateljski saveti "nemoj toliko da brineš" i koje tehnike savetuju psihoterapeuti u borbi sa preteranom brigom, saznajte u epizodi posvećenoj brigama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Društvene mreže zatrpane su samoprozvanim lajfkoučevima, influenserima, ljudima spornog obrazovnog profila koji nude self-help koncepte, psihološke savete i recepte za samopomoć, a sve zarad, navodno, boljeg mentalnog zdravlja. Danas nas popularna psihologija i razni instant životni gurui svakodnevno podsećaju da je u životu važno biti srećan, zahvalan, svestan sadašnjeg trenutka, da je važno ostvariti se i kreirati idealnu i željenu verziju sebe.

Šta se ponekad krije iza toga i kako da upropastite svoje mentalno zdravlje upotrebom self-help prečica u 39. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je Mia Popić, psihoterapeutkinja.

Društvene mreže su zatrpane pojmovima autentičnost, unutrašnje dete, manifestacije... U podkastu dajemo kritički pregled self-help koncepata koji su u biti dobri, a postaju loši kada preteramo sa njihovom primenom.

Šta se sve ljudima "prodaje" i nudi zarad njihovog mentalnog zdravlja a iza čega se krije nešto što zapravo može da im našteti?

Svi uglas viču "važno je da si zahvalan, i to svaki dan", "jedino što imaš je ovaj sadašnji trenutak, iskoristi ga!", "od toga kako misliš zavisi kakav ćeš život imati, ti si kreator svoje sudbine!". A da li je pozitivno razmišljanje ikome stvarno pomoglo?

Kako da utišamo svu tu buku self-help pokreta koji viče na nas: budi srećan, budi pozitivan, budi zahvalan?

Šta bi trebalo stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem da rade kako bi sprečili da se ljudima koji nemaju dovoljno znanja iz psihologije nanosi šteta po mentalno zdravlje?

I kako da znamo kome da verujemo među svim tim instant životnim guruima?

Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.