Мој избор

2. Дневника, глава 14

1. А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидовом, зацари се на његово место Аса, син његов. За његовог времена почину земља десет година.

1 Цар. 15:8

2. И чињаше Аса шта је добро и право пред Господом Богом његовим.

3. Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове.

2 Мој. 34:13, 1 Цар. 11:7, 2 Дн. 15:17

4. И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову.

5. Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његовог времена.

6. И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру, нити беше рата с њим оних година, јер му Господ даде мир.

7. И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

2 Дн. 8:5

8. И имаше Аса војске триста хиљада од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двеста и осамдесет хиљада са штитовима и луковима. Сви беху храбри војници.

9. И изиђе из њих Зара Етиопљанин с хиљаду хиљада војске и с триста кола, и дође до Марисе.

Ис.Н. 15:44, 2 Дн. 16:8, Амос 9:7, Мих. 1:15

10. И Аса изиђе преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе.

11. И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек.

2 Мој. 14:10, Суд. 7:7, 1 Сам. 14:6, 1 Сам. 17:45, 1 Дн. 5:20, 2 Дн. 13:14, 2 Дн. 16:8, Псал. 9:19, Псал. 22:5, Приче 18:10, Наум 1:7, Дела 2:21, 2 Кор. 12:9

12. И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани.

2 Дн. 13:15

13. И тера их Аса и народ који беше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском Његовом; и они однесоше плен велик веома.

1 Мој. 10:19

14. И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и опленише све оне градове, јер беше у њима много плена.

1 Мој. 35:5, 2 Мој. 15:16, 5 Мој. 11:25, 2 Дн. 17:10

15. Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.

2. Дневника, глава 13

1. Године осамнаесте царовања Јеровоамовог зацари се Авија над Јудом.

1 Цар. 15:1

2. Три године царова у Јерусалиму. Матери му беше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А беше рат између Авије и Јеровоама.

1 Цар. 14:19, 1 Цар. 15:2, 1 Цар. 15:7, 2 Дн. 11:20

3. И Авија изиђе на бој с храбром војском, четири стотине хиљада изабраних војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина хиљада изабраних храбрих војника.

1 Цар. 15:7, 2 Дн. 14:8

4. И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!

Ис.Н. 18:22

5. Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довека, њему и синовима његовим заветом осољеним?

Суд. 11:21, 1 Сам. 16:12, 2 Сам. 7:12, 2 Сам. 7:16, Псал. 89:20, Лука 1:31

6. Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидовог, и одврже се од господара свог.

1 Цар. 11:26, 2 Дн. 10:19

7. И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одупреше се Ровоаму, сину Соломуновом, који беше дете и страшљивог срца, те им се не одупре.

Суд. 9:4, Псал. 26:4, Приче 12:11, Дела 17:5

8. Па ви сад велите да се опирете царству Господњем, које је у рукама синова Давидових, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.

Ос. 8:6

9. Нисте ли отерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нису богови.

2 Мој. 29:35, 2 Дн. 11:14

10. Али с нама је Господ Бог, нити смо Га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;

11. И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хлебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свећњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви Га остависте,

2 Мој. 27:20, 3 Мој. 24:2, 3 Мој. 24:6, 2 Дн. 2:4, Нем. 12:44

12. Зато ево с нама је напред Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.

4 Мој. 10:8, 5 Мој. 20:4, Ис.Н. 5:14, Јов 15:25, Псал. 20:7, Дела 5:39

13. Али Јеровоам заведе заседу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима беху спред једни а с леђа заседа.

14. И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спред и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе.

15. И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.

4 Мој. 32:4, 2 Дн. 13:12

16. И побегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.

17. И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијених пет стотина хиљада одабраних људи.

18. Тако бише покорени синови Израиљеви у то време, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.

1 Дн. 5:20, 2 Дн. 16:8, 2 Дн. 20:20, Псал. 22:5

19. И Авија потера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њена, и Ефрон и села његова.

Ис.Н. 15:9, Јован 11:54

20. И Јеровоам се више не опорави за живота Авијиног; и удари га Господ те умре.

1 Сам. 25:38, 1 Цар. 14:20, Језек. 24:16, Дела 12:23

21. А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери.

22. А остала дела Авијина и путеви његови и беседе његове записане су у књизи пророка Ида.

1 Цар. 15:7, 2 Дн. 9:29

2. Дневника, глава 12

1. А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.

5 Мој. 8:14, 2 Дн. 11:17

2. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу,

1 Цар. 14:24

3. С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.

2 Дн. 16:8

4. И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

5. Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.

5 Мој. 28:25, 2 Дн. 11:2, 2 Дн. 15:2

6. Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ.

2 Мој. 9:27, 2 Мој. 10:3, 3 Мој. 26:40, 2 Дн. 33:12, 2 Дн. 33:19, 2 Дн. 34:27, Псал. 78:24, Јаков 4:10

7. А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.

1 Цар. 21:28

8. Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.

5 Мој. 28:47, Иса. 26:13, Иса. 26:14

9. И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун;

1 Цар. 14:25, 1 Цар. 14:26, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 10:16

10. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог.

1 Сам. 8:18, 1 Дн. 11:25

11. И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску.

12. Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра.

1 Цар. 14:13

13. И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка.

1 Цар. 14:21, 2 Дн. 6:6, 2 Дн. 13:7, Псал. 48:1

14. Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа.

15. Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?

1 Цар. 14:29, 1 Цар. 14:30, 2 Дн. 9:29, 2 Дн. 13:22

16. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов.

1 Цар. 14:29

2. Дневника, глава 11

1. А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму.

1 Цар. 12:21

2. Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи:

5 Мој. 33:1, 1 Сам. 2:27, 1 Цар. 12:22, 2 Дн. 8:14, 1 Тим. 6:11

3. Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци:

4. Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.

5. И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;

2 Дн. 17:2, 2 Дн. 27:3

6. Сазида Витлејем и Итам и Текују,

1 Мој. 35:19, Суд. 15:8, 1 Сам. 17:12, 2 Сам. 14:2, 1 Дн. 4:31, 2 Дн. 20:20, Нем. 3:5, Јер. 6:1, Амос 1:1, Мат. 2:1

7. И Вет-Сур и Сохот и Одолам,

8. И Гат и Марису и Зиф,

9. И Адораим и Ахис и Азику,

10. И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.

11. А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино,

2 Дн. 17:2

12. И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин.

13. И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих.

14. Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.

4 Мој. 35:2, Ис.Н. 21:20, Ис.Н. 21:38, 1 Цар. 12:28, 2 Дн. 13:9

15. И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.

3 Мој. 17:7, 5 Мој. 32:15, 1 Цар. 12:28, 1 Цар. 12:31, Ос. 13:2, 1 Кор. 10:20, Откр. 16:14

16. А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.

2 Дн. 15:9, Псал. 69:32, Језек. 37:16

17. И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим.

2 Дн. 12:1, Ос. 6:4, Мат. 13:18

18. А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог,

19. Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.

20. А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.

1 Цар. 15:2, 2 Дн. 13:2

21. А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.

22. И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем.

5 Мој. 21:15

2. Дневника, глава 10

1. Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.

1 Цар. 12:1

2. А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.

1 Цар. 11:40

3. Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:

4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.

1 Сам. 8:11, 1 Цар. 4:7, Мат. 23:4, 1 Јов. 5:3

5. А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.

6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?

Јов 8:8, Јов 32:7

7. А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.

Приче 15:1

8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;

2 Сам. 17:14, 2 Дн. 25:16, Приче 1:25, Приче 13:20, Проп. 10:2

9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.

10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог.

11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.

Откр. 9:3

12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.

13. И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки,

Приче 12:13, Приче 14:16

14. И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима.

15. И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.

Суд. 14:4, 1 Цар. 11:29, 2 Дн. 11:4

16. А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.

2 Сам. 20:1

17. Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам.

18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.

19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.

1 Цар. 12:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 13:5, Проп. 2:19, Језек. 37:16

2. Дневника, глава 9

1. А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу.

1 Цар. 10:1, 2 Дн. 9:9, Псал. 39:4, Псал. 78:2, Приче 1:5, Језек. 21:5, Мат. 12:42, Мат. 13:11, Мат. 13:35, Лука 11:31

2. И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

3. А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,

4. И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,

5. Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

6. Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.

7. Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

8. Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу.

Псал. 72:18

9. Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну.

10. И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења.

1 Цар. 5:2, 1 Цар. 9:27, 1 Цар. 10:11, 2 Дн. 8:18, Псал. 72:10

11. И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.

12. А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

13. А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,

14. Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.

Псал. 68:29, Псал. 72:10, Иса. 45:14, Иса. 60:6, Јер. 25:24

15. И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит.

16. И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске.

17. И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.

18. А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица.

19. И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству.

20. И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.

21. Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.

1 Цар. 10:22, Псал. 48:7, Псал. 72:10, Иса. 2:16, Иса. 23:6, Иса. 23:14, Јона 1:3

2. Дневника, глава 7

1. А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,

1 Мој. 15:17, 3 Мој. 9:23, 3 Мој. 9:24, Суд. 6:21, 1 Цар. 8:38, 1 Цар. 8:54, 1 Дн. 21:26, 2 Дн. 5:13, Псал. 24:9, Иса. 65:24, Језек. 10:3, Дан. 9:20, Дела 4:31, Откр. 21:23

2. Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.

2 Дн. 5:14

3. А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

2 Дн. 5:13, 2 Дн. 20:21, Псал. 103:17, Псал. 136:1

4. И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.

1 Цар. 8:62

5. И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.

Језд. 6:16

6. А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.

1 Дн. 15:16, 2 Дн. 5:12

7. И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.

4 Мој. 16:37, 2 Дн. 36:14, Јевр. 13:10

8. У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског.

1 Мој. 15:18, 1 Цар. 8:65, 2 Дн. 30:26

9. И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.

4 Мој. 7:84

10. А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом.

1 Цар. 8:66

11. И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.

1 Цар. 9:1

12. Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве.

1 Мој. 12:7, 5 Мој. 12:5, Псал. 78:68

13. Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,

2 Дн. 6:26

14. И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову.

4 Мој. 6:27, 5 Мој. 28:10, 2 Дн. 6:27, 2 Дн. 6:33, Јаков 4:10

15. И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места.

2 Дн. 6:40

16. Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.

2 Дн. 6:6

17. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,

1 Цар. 9:4

18. Утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу.

19. Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,

3 Мој. 26:14, 5 Мој. 28:15

20. Тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима.

Псал. 5:5

21. И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома?

5 Мој. 29:24, Јер. 7:14, Плач 2:15

2. Дневника, глава 6

1. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

2 Мој. 20:21, 3 Мој. 16:2, 1 Цар. 8:12, Псал. 18:8, Јевр. 12:18

2. А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.

Мат. 23:21

3. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

4. И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:

5. Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,

6. Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

1 Сам. 16:1, 1 Дн. 28:4, 2 Дн. 7:16, 2 Дн. 12:13, Псал. 48:1, Псал. 89:19

7. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.

2 Сам. 7:2, 1 Цар. 5:3, 1 Дн. 17:1

8. Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.

1 Цар. 8:18, 2 Кор. 8:12

9. Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.

10. И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.

11. И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.

2 Мој. 40:20, 2 Дн. 5:10

12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.

1 Цар. 8:22, Језд. 9:5, Мат. 21:12, 1 Тим. 2:8

13. А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.

14. И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;

1 Мој. 5:24, 2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:39, 2 Сам. 7:22, Псал. 86:8, Дан. 9:4

15. Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

1 Дн. 22:9

16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.

Псал. 132:12

17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.

18. Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.

2 Дн. 2:6, Псал. 113:5, Иса. 66:1, Дела 7:49

19. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.

20. Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.

Псал. 33:18, Псал. 34:15, Дан. 6:10

21. Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.

Иса. 43:25, Иса. 44:22

22. Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,

2. Дневника, глава 8

1. А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,

1 Цар. 9:10

2. Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.

3. Потом отиде Соломун на Емат совски, и освоји га.

4 Мој. 13:32, 2 Сам. 8:3

4. И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.

1 Цар. 9:17

5. Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама,

2 Дн. 14:7

6. И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима беху коњаници, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.

Ис.Н. 15:11

7. И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља,

1 Мој. 10:15, 5 Мој. 7:1, 1 Цар. 9:20

8. Од синова њихових који беху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњег дана.

9. А од синова Израиљевих, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него беху војници и поглавари над војводама његовим, и заповедници над колима и коњаницима његовим,

2 Мој. 19:5, 3 Мој. 25:39, 5 Мој. 23:19, Гал. 4:28, Гал. 4:31

10. Од њих беше главних настојника, које имаше цар Соломун, двеста и педесет, који управљаху народом.

1 Цар. 5:16, 2 Дн. 2:18

11. И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидовог у дом који јој сазида, јер рече: Неће седети жена моја у дому Давида цара Израиљевог, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.

1 Цар. 3:1

12. Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тремом,

13. Шта требаше од дана на дан приносити по заповести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пресних хлебова и на празник седмица и на празник сеница.

2 Мој. 23:14, 2 Мој. 29:38, 4 Мој. 28:3, 4 Мој. 28:9, 4 Мој. 28:11, 4 Мој. 28:26, 5 Мој. 16:16

14. И постави по наредби Давида оца свог редове свештеничке према служби њиховој, и левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховим како треба над сваким вратима; јер таква беше заповест Давида, човека Божијег.

1 Дн. 9:17, 1 Дн. 24:1, 1 Дн. 25:1, 2 Дн. 5:11, Лука 1:5, Лука 1:8

15. И не одступише од заповести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.

16. Тако се сврши све дело Соломуново од оног дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.

17. Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на брегу морском у земљи едомској.

5 Мој. 2:8, 1 Цар. 9:26, 2 Цар. 14:22

18. А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге веште мору, и отидоше са слугама Соломуновим у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.

1 Мој. 10:29, 1 Цар. 9:27, 2 Дн. 9:10, 2 Дн. 9:13, Јов 22:24, Иса. 13:12

Свето Јеванђеље по Луки

Глава 1

1. Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

Јован 20:31, Дела 1:1, 1 Тим. 3:16

2. Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

Јован 15:27, Јевр. 2:3, 1 Пет. 5:1, 2 Пет. 1:16, 1 Јов. 1:1

3. Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

Дела 1:1, Дела 11:4, 1 Кор. 7:40

4. Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

Јован 20:31

5. У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

1 Дн. 24:10, 1 Дн. 24:19, Нем. 12:4, Мат. 2:1

6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

1 Цар. 9:4, 2 Цар. 20:3, Псал. 119:6, Дела 24:16

7. И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

8. И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

2 Дн. 8:14

9. Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

2 Мој. 30:7, 1 Сам. 2:28

10. И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

3 Мој. 16:17, Језек. 46:3

11. А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

12. И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

Дан. 10:8, Дела 10:4, Откр. 1:17

13. А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

1 Мој. 25:24, 1 Сам. 1:19

14. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

15. Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

1 Мој. 12:2, 4 Мој. 6:3, Ис.Н. 4:14, Суд. 13:4, Јер. 1:5, Лука 7:33, Гал. 1:15

16. И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

Иса. 40:3

17. И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1 Сам. 7:3, 1 Дн. 29:18, Псал. 10:17, Иса. 40:3, Мал. 4:6, Мат. 11:14, Мат. 17:11, Рим. 9:5

18. И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

1 Мој. 17:17

19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

Дан. 8:16

20. И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

Језек. 3:26, Језек. 24:27, Дан. 10:15, Лука 1:21, Лука 1:62

21. И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

4 Мој. 6:23

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.