Марко, глава 16

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

Мат. 28:1, Мар. 14:8, Лука 23:56

2. И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.

Јован 20:1

3. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних?

4. И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики.

5. И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се.

Лука 24:2, Лука 24:3

6. А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше.

Мат. 28:5, Јован 2:19

7. Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече.

Мат. 26:32, Мар. 14:28

8. И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

Дан. 10:11, Мат. 28:8

9. А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола.

Лука 8:2, Јован 20:14

10. А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

Лука 24:9, Лука 24:22, Јован 16:20, Јован 20:18

11. И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше.

Лука 24:11, Јован 20:25

12. А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село.

13. И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше.

14. А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;

Лука 24:36, 1 Кор. 15:5

15. И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

Јован 15:16, Кол. 1:23

16. Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

Јован 3:18, Јован 3:36, Јован 12:48, Дела 2:38, Дела 16:30, Рим. 10:9, 1 Пет. 3:21

17. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима;

Мат. 8:16, Лука 4:2, Дела 2:4, Дела 5:16, Дела 6:8, Дела 10:46, Дела 14:3, Дела 19:6, 1 Кор. 12:10

18. Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

Дела 9:17, Дела 28:4, Дела 28:5, Јаков 5:14

19. А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране.

Псал. 110:1, Лука 9:51, Дела 1:2, Јевр. 1:3

20. А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.

Лука 1:2

Марко, глава 15

1. И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

Псал. 2:2, Дан. 6:7, Јован 18:28, Дела 3:13, Дела 4:26

2. И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

Мат. 2:2, Јован 18:29, Јован 18:33, 1 Тим. 6:13

3. И тужаху Га главари свештенички врло.

1 Пет. 2:23

4. А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

Мат. 26:62, Јован 19:10

5. Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

Иса. 53:7, Јован 19:9

6. А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

Мат. 27:15, Лука 23:17, Јован 18:39

7. А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

8. И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

10. Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

Дела 7:9, Дела 7:51

11. Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

Мат. 27:20, Дела 3:14

12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

Псал. 2:6, Иса. 9:6, Јер. 23:5, Мих. 5:2, Зах. 9:9

13. А они опет повикаше: Распни га.

14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

15. А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

Приче 29:25, Лука 23:24, Јован 19:1, Јован 19:16

16. А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

Мат. 27:27

17. И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

18. И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

19. И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

20. И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

21. И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

Мат. 27:32, Лука 23:26, Рим. 16:13

22. И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

Лука 23:33, Јован 19:17, Дела 7:58, Јевр. 13:12

23. И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

Псал. 69:21

24. И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

Псал. 22:18, Јован 19:23

Марко, глава 14

1. Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

2 Мој. 12:6, Мат. 26:2, Јован 11:47

2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

3. И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

Пес. 1:12, Мат. 26:6, Лука 7:37, Јован 12:1, Јован 12:3

4. А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

5. Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

Мат. 18:28

6. А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

5 Мој. 15:11, Јован 12:8

8. Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

9. Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

10. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

Мат. 10:4, Лука 22:3, Јован 18:2, Дела 1:16

11. А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

Зах. 11:12, 1 Тим. 6:10, Јуда 1:11

12. И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

Мат. 26:16, Мат. 26:17, Лука 22:7

13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14. И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

2 Мој. 12:6, 3 Мој. 23:5

15. И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

16. И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

17. И кад би увече, дође са дванаесторицом.

Мат. 26:20, Лука 22:14, Јован 13:21

18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

Лука 22:21, Јован 13:21

19. А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

20. А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

21. Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

1 Мој. 23:15, Иса. 53:1, Иса. 53:12, Дан. 9:26, Зах. 13:7, Мат. 26:24

22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

Мат. 26:26, Лука 22:19, 1 Кор. 10:4, 1 Кор. 10:16, 1 Кор. 11:23

23. И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

Марко, глава 13

1. И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!

Мат. 24:1, Лука 21:5

2. И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.

Лука 19:44

3. И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:

4. Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

Лука 21:7

5. А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.

Јер. 29:8, Ефес. 5:6

6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.

7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.

Јер. 4:27, Јер. 5:10

8. Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.

Мат. 10:17, Откр. 2:10

10. И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.

Мат. 24:14, Рим. 10:18

11. А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.

2 Мој. 24:12, Лука 12:11, Лука 21:14, Дела 2:4, Дела 4:8, Дела 4:31

12. И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

Мих. 7:6, Мат. 10:21, Мат. 24:10, Лука 21:16

13. И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.

Дан. 12:12, 2 Тим. 4:7, Јевр. 3:6, Јевр. 3:14, Откр. 2:7, Откр. 2:10, Откр. 3:10

14. А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

Дан. 9:27, Мат. 24:15, Лука 21:21

15. И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

Лука 17:31

16. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

17. Али тешко труднима и дојиљама у те дане!

Лука 23:29

18. Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.

19. Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

5 Мој. 28:15, Дан. 9:12, Дан. 9:26, Дан. 12:1, Јоило 2:2

20. И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.

21. Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.

5 Мој. 13:1, Мат. 24:5, Мат. 24:23, Лука 17:23, Лука 21:8

22. Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

Мат. 24:24, Јован 10:27, Рим. 8:28, Рим. 8:37, 2 Сол. 2:8, 1 Пет. 1:5, 1 Јов. 2:26

Марко, глава 12

1. И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

Псал. 80:8, Пес. 8:11, Иса. 5:1, Јер. 2:21, Мат. 21:33, Лука 20:9

2. И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

3. А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

4. И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

5. И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

2 Дн. 24:21, 2 Дн. 36:16, Нем. 9:26, Мат. 5:12, Мат. 23:34, Мат. 23:37, Дела 7:52, 1 Сол. 2:15, Јевр. 11:36

6. Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

Псал. 2:7, Мат. 1:23, Рим. 8:3, Гал. 4:4, 1 Јов. 4:9, 1 Јов. 5:11

7. А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

Псал. 2:8, Дела 4:27, Јевр. 1:2

8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

Дела 2:23

9. Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

Дела 28:23

10. Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

Псал. 118:22, Мат. 21:42, Лука 20:17, Рим. 9:33, Ефес. 2:20, 1 Пет. 2:7

11. То би од Господа и дивно је у нашим очима?

1 Тим. 3:16

12. И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

Мих. 2:4, Мат. 21:45, Мар. 11:18, Јован 7:25

13. И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

Мат. 22:15, Лука 20:20

14. А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

Лука 20:21

15. А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

17. И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

18. И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

Мат. 22:23, Лука 20:27, Дела 23:8, 1 Кор. 15:12

19. Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

1 Мој. 38:8, 5 Мој. 25:5

20. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

21. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

22. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

23. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

Марко, глава 11

1. И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих

Мат. 21:1, Лука 19:29, Јован 12:14, Дела 1:12

2. И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

3. И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

Дела 10:36, Јевр. 1:2, Јевр. 2:7

4. А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

5. И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

6. А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

7. И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

1 Цар. 1:33, 2 Цар. 9:13, Зах. 9:9

8. А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

Мат. 21:8

9. А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

Псал. 118:26, Иса. 62:11, Мат. 21:9, Мат. 23:39, Лука 19:37, Јован 12:13

10. Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

Псал. 148:1, Лука 13:35

11. И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

Мал. 3:1, Мат. 21:12, Мат. 21:18

12. И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

Мат. 21:18

13. И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

14. И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

15. И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

Мат. 21:9, Мат. 21:12, Лука 19:45, Јован 2:14

16. И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

Иса. 56:7, Иса. 60:7, Јер. 7:11, Зах. 2:11

18. И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

Мат. 7:28, Мат. 21:45, Мар. 1:22, Лука 4:32, Лука 19:47

19. И кад би увече изађе напоље из града.

20. И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

Мат. 21:19

21. И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

Марко, глава 10

1. И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

Мат. 19:1, Јован 10:40, Јован 11:7

2. И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

Мат. 19:3

3. А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5 Мој. 24:1, Јер. 3:1, Мат. 5:31, Мат. 19:7

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

5 Мој. 9:6, Дела 13:18

6. А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

1 Мој. 1:27, 1 Мој. 5:2, Мат. 19:4

7. Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

1 Мој. 2:24, 1 Кор. 6:16, Ефес. 5:31

8. И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

9. А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

Мат. 5:32, Мат. 19:9, Лука 16:18, Рим. 7:3

12. И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

13. И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

Мат. 19:12, Мат. 19:13, Лука 18:15

14. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

Мат. 18:4, Мат. 19:14, Лука 18:16, 1 Кор. 14:20, 1 Пет. 2:2

15. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

Мат. 18:3, Лука 7:32

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

1 Мој. 48:14, Иса. 40:11, Мар. 9:36, Лука 2:28

17. И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

Мат. 19:16, Лука 18:18

18. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

19. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

2 Мој. 20:1, 2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:24, Рим. 13:9, Јаков 2:11

20. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

Мат. 6:19, Мат. 19:21, Лука 16:9, Дела 2:44, Дела 14:22, 1 Тим. 6:17, 1 Тим. 6:18, 2 Тим. 3:12, 1 Пет. 1:4

22. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

Марко, глава 9

1. И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

Мат. 16:28, Мат. 24:30, Мат. 25:31, Лука 9:27, Лука 22:18, Јевр. 2:8

2. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

Мат. 17:1, Лука 9:28

3. И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

Псал. 104:1, Дан. 7:9, Мат. 28:3

4. И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

5. И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

6. Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

7. И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

2 Мој. 40:34, Иса. 42:1, Јевр. 1:1, Јевр. 2:3, Јевр. 12:25, 2 Пет. 1:17

8. И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

9. А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

Мат. 17:9

10. И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

Дан. 7:28

11. И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

Мал. 4:5, Мат. 17:10

12. А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

1 Мој. 3:15, 4 Мој. 21:9, Псал. 22:6, Иса. 53:2, Дан. 9:26, Зах. 13:7, Мат. 17:11, Лука 23:11, Јован 3:14, Дела 1:6, Филиб. 2:7

13. Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

Мат. 11:14, Мат. 17:12, Лука 1:17

14. И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

Мат. 17:14, Лука 9:37

15. И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

16. И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

17. И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

Мат. 17:14, Лука 9:38

18. И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

19. А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

20. И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

Мар. 1:26, Мар. 9:26, Лука 9:42

21. И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

Марко, глава 8

1. У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

Мат. 15:32

2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

Псал. 86:15, Псал. 111:4, Псал. 145:9, Мар. 1:41, Јован 13:15, Јевр. 2:17, Јевр. 4:15, Јевр. 5:2, 1 Пет. 2:21, 1 Јов. 2:6

3. И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

4. И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

4 Мој. 11:21, 2 Цар. 4:42, 2 Цар. 7:2, Мат. 15:33, Мар. 6:52

5. И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

Мат. 15:34, Мар. 6:38, Мар. 8:20

6. И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

5 Мој. 8:10, Мат. 15:36, Мар. 6:41, Лука 22:19, Лука 24:30, 1 Кор. 11:23, 1 Тим. 4:4

7. И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

Мат. 14:19, Мар. 6:41

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

Мат. 15:39

11. И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

Мат. 12:38, Мат. 16:11, Јован 6:30

12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

13. И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

14. И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

Мат. 16:5

15. И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

Мат. 16:11, Лука 12:1, 1 Кор. 5:7

16. И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

Мат. 16:7

17. И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

Иса. 63:17, Мат. 15:17, Мат. 16:8, Мар. 6:52

18. Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

19. Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

Мат. 14:20, Мар. 6:43, Лука 9:17, Јован 6:13

20. А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

Мат. 15:37

21. И рече им: Како не разумете?

Мар. 6:52

他轄

0022

01 024

24 拿鶴的妾名叫流瑪、生了提八、迦含、他轄、和瑪迦。

24 Náhè de qiè míng jiào Liúmǎ , shēng le Tíbā , JiāHán , Tāxiá , hé Mǎjiā .

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.