Паралелно со епидемијата на коронавирусот, се шири и една друга епидемија – епидемијата на стравот, паниката, погрешните информации, теориите на заговор, меѓусебната нетрпеливост и политичката поларизираност. Дополнително, во култури како македонската на пример, честопати е евидентно и непочитувањето на препорачаните мерки на однесување за време на епидемии и значаен дел од населението не практикува физичка дистанца. Ваквите реактивни појави дополнително ја комплицираат епидемијата и ја претвораат во еден уште потежок проблем. Оттука, правилното и објективното разбирање и менаџирање на човековото однесување во време на природни непогоди и епидемии е од исклучителна важност.
Со цел подобро да се разбере однесувањето на луѓето за време на епидемии, Атанас Кирјаковски и Гоце Симоноски го дискутираат неодамна објавениот препринт од поголема група на научници од општествените и бихејвиоралните науки од најдобрите универзитети во светот, во кој тие означуваат неколку битни аспекти на однесувањето, дискутираат и предлагаат идеи и даваат сугестии со цел да им помогнат на оние коишто носат одлуки за справување со епидемијата и на оние коишто макотрпно работат на пронаоѓање третман и вакцина.
Според овие научници, во првиот ред на борбата за справување со коронавирусот се токму здравствените работници, биолозите, епидемиолозите, компјутерските научници и инженерите, но голем допринос можат да дадат и општествените и бихејвиоралните научници во однос на идентификувањето и креирањето на ефективни здравствени пораки, да ги советуваат институциите и оние кои носат одлуки во однос на ефективно спроведување на мерките за совесно и рационално однесување, да помогнат во менаџирањето на неминовните чувства на осаменост и анксиозност, да ги идентификуваат културолошките фактори кои допринесуваат во ширењето на коронавирусот, да го мотивираат населението да опстои во време на овој предизвик и да им помогнат на што е можно повеќе луѓе не само да останат биолошки, туку и психолошки здрави.