Pantelićev Georeport

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

“Volim mnogo Francusku, ali je volim previše da bih bio nacionalista“, čuvena je rečenica Alberta Kamija, francuskog pisca, filozofa, nobelovca. Ako bismo sledili Kamijevu osvetljenu stazu, mogli bismo da zaključimo da u Evropi sve manje ljudi previše voli svoju zemlju. Čini se da nije moguće voditi politiku koja nije bazirana na treš ili fetiš nacionalizmu, koji se prodaje kao vrhunski patriotizam, a u multietničkim zemljama najveća etnička grupa ga često plasira kao „građanski koncept“.

Jačanje ekstremne desnice i agresivnog nacionalizma na Starom kontinentu ima tri, uslovno rečeno, oca: pogrešna imigrantska politika, maligna propaganda Rusije i cilj desničarskih snaga bliskih Trampovoj administraciji da zaustave proces federalizacije EU i da kreiraju Evropu nacija, gde bi od EU ostalo samo jedinstveno tržište i ništa više.

Nesposobnost tzv. mejnstrim vladajućih stranaka u EU da vode efikasne i svrsishodne imigracione politike, kao i nerazumevanje za najsiromašnije i najmanje obrazovane slojeve društva, koji imigrante vide kao nelojalnu konkurenciju na tržištu rada, privilegovanu grupu za socijalna davanja i pretnju za bezbednost, odnosno kao izvor kriminala, gurnuli su nekada tradicionalno levičarsko biračko telo u ruke ekstremne desnice.

Sa novom političkom geografijom u Evropskom savetu, kojom bi dominirale evroskeptične desničarske snage, više ne bismo imali agendu čiji je cilj dublja integracija EU i eventualna implementacija agende Marija Dragija, već promenu političkog pravca ka tzv. Evropi nacija, a to znači, na srednji i dugi rok, pripremu za sukobe između evropskih zemalja nakon jednog veka mira i prosperiteta.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Rusofilski analitičari u EU i SAD, nema ih samo u Srbiji, i dalje prognoziraju, ili, bolje rečeno, priželjkuju brzu pobedu Rusije nad Ukrajinom i pored toga što ih vreme „džentlmenski“ demantuje već četiri i po godine.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Varaju se i oni koji misle da će, bez obzira na to kako se rat završi, Rusija izaći toliko oslabljena da neće više predstavljati pretnju EU. Čak i da Putinov režim izgubi rat sa Ukrajinom, on ostaje glavni strateški problem EU.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona.

Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav.

Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike neposredno posle Drugog svetskog rata.

Predsednička izborna kampanja u Francuskoj je već počela, a ritam kampanje kao i teme diktiraju ekstremna ultranacionalistička desnica i radikalna islamo-levica. Vrlo je indikativno da se pripadnici Nacionalnog okupljanja ljute kada ih definišu kao ekstremnu desnicu, baš kao i članovi Nepokorene Francuske koji odbacuju definiciju „islamo-levičara“.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sahrana pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i prvostepena presuda za ratne zločine Hašima Tačija probudili su zle duhove na prostoru bivše Jugoslavije i velika većina političkih partija pokušava da maksimalno profitira od poteza predsednika Srbije Aleksandra Vučića da dozvoli organizaciju sahrane uz vojne, verske i druge počasti Mladiću, kao i odluku Kosovskih specijalizovanih veća da osude Tačija na 25 godina zatvora.

U novom Georeportu, Željko Pantelić objašnjava zašto EU neće suspendovati pregovore sa Srbijom, zašto je malo verovatan gruzijski scenario u Srbiji, šta čeka BiH uoči i nakon izbora, ali i u kakvoj je situaciji Crna Gora, posebno zbog Andrije Mandića.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina.

U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava koje su sličnosti i razlike između dva režima i ko će pobediti u trci za prevlast – koja se seli i na atomski nivo.

Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Sporazum Izraela i Grčke nazvan „Ahilov štit“ odgovor je Atine i Jerusalima na neoimperijalnu politiku Turske, odnosno prva konkretna akcija mediteranskih zemalja koje ne žele da sede skrštenih ruku dok Ankara uspostavlja kontrolu nad istočnim Mediteranom.

U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava kako su Turska i Izrael od dobrih odnosa, pa čak i susreta Netanjahua i Erdogana, stigli do ovoga gde su sada.

Do radikalne promene dolazi u poslednjih par godina sa potpisivanjem Avramovih sporazuma, ratom u Gazi, svrgavanjem režima Bašara el Asada u Damasku u režiji Turske, zauzimanjem Nagorno-Karabaha i proterivanjem Jermena, i na kraju vojnom intervencijom protiv Irana, ili bolje rečeno turskim osujećivanjem plana Izraela da upotrebi Kurde kao trupe na terenu u gašenju Islamske Republike i rađanju nove Persije.

Pročitajte: Uloga Grčke u sukobu Turske i Izraela

https://velikeprice.com/svet/plava-otadzbina-uloga-grcke-u-sukobu-turske-i-izraela/

Samo za publiku Georeporta — 60% popusta na pretplatu:

https://velikeprice.com/georeport-special-action/

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U teškim vremenima, svaki incident postane metafora. Tako je i poraz Nemačke od Paragvaja na Mundijalu postao slika i prilika ekonomske krize, političke nestabilnosti i nacionalnog lutanja Savezne Republike.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Umesto da od Nemačke kreira predvodnika nove Evrope, sposobne da na ravnoj nozi sedi za stolom sa planetarnim igračima, Merkelova je sanjala i zamišljala Nemačku kao „veliku Švajcarsku“, ili kako je slikovito odgovorila na pitanje šta joj prvo padne na pamet kad pomisli na Nemačku: „na kuću sa čvrsto zatvorenim prozorima“. Šteta što je ista Angela Merkel zatvorila tu kuću za države Zapadnog Balkana, a otvorila za milione izbeglica čiji je dolazak oživeo tada umiruću Alternativu za Nemačku.

Šesnaest godina blagostanja, sigurnosti i bezbrižnosti sa Merkelovom, Nemci, ali i dobar deo EU, plaćaće decenijama. Šreder je izlečio tokom svoja dva mandata u Berlinu „bolesnika Nemačku“, dok je Merkelova u velikoj meri doprinela da se Savezna Republika ponovo „razboli“. Angela Merkel nije gurnula Nemačku u cikličnu ekonomsku krizu, kakve se događaju, verifikovalo se nešto gore: došlo je do strukturalnog slabljenja sistema i posledično pada potencijala za privredni rast i brzi oporavak.

Istini za volju, i Merc se ponaša licemerno. S jedne strane vrši pritisak da EU uvede zaštitne mere protiv Kine, a s druge drži otvorene kanale s Pekingom kako bi obezbedio retke metale potrebne nemačkoj industriji ali i da ne ugrozi poziciju nekoliko hiljada nemačkih kompanija koje i dalje posluju u Kini.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

00:00:00 Uvod

00:01:45 DA LI JE MERKELOVA NAJGORI NEMAČKI POSLERATNI KANCELAR?

00:07:17 MERCOV OBRAČUNA SA NASLEĐEM MERKELOVE.

00:10:17 ŠTA JE CILJ ZAOKRETA ILI ZEITENWENDE?

00:14:13 MENJANJE ULOGE NEMAČKE

00:17:30 NAJJAČA KONVENCIONALNA ARMIJA

00:22:52 DA LI MERCU PRETI STARMEROVA SUDBINA?

00:27:00 KAKAV JE MERCOV PLAN ZA IZLAZAK IZ KRIZE

00:29:51 NOĆNA MORA AFD

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Evropske vrednosti i spoljna politika Vučićeve Srbije teme su novog Georeporta.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Borba protiv evropskih vrednosti u Srbiji je u suštini politika opstrukcije približavanja i integracije Srbije u EU. Po pravilu, evropske vrednosti se zlonamerno mešaju sa liberalizmom, neoliberalizmom i globalizacijom ili se apostrofiraju kao zapadne vrednosti kada se želi sakriti veoma rašireni antiamerikanizam, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi.

U spoljnoj politici zvaničnog Beograda važi maksima: ništa nije istina i sve je moguće. Svakom partneru se priča ono što bi želeo da čuje, a svako, uslovno rečeno, „iskakanje“ pravda se floskulom da se radi o izjavama za unutrašnju upotrebu. Evropskim partnerima se servira priča da je potrebno obuzdavati nacionaliste koji gledaju ka Moskvi i Pekingu, a Kinezima i Rusima plasira se narativ o pretnji od obojenih revolucija i o podmukloj Evropskoj uniji koja zlostavlja Srbiju.

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić lansirao je spoljnu politiku Beograda na četiri stuba pre 18 godina s ciljem da relativizuje evropske i obesmisli atlantske integracije Srbije. Vučić je nastavio istom stazom, ali sa drugim, personalizovanim ciljem.

Svrha Vučićeve spoljne politike je da se preporuči svakom centru moći kao jedini kredibilni i pouzdani partner u Srbiji i da tako deluje preventivno kako nijedna druga politička snaga ne bi imala direktnu ili indirektnu podršku spolja. Drugi cilj je izbeći izolaciju režima, kako u regionu tako i na kontinentu, a održavanje privida da je Srbija i dalje na evropskom koloseku veoma je koristan alat za održavanje ekonomske stabilnosti.

Beogradski režim je zdušno radio na obaranju podrške članstvu Srbije u EU, širenju antievropskog i antizapadnog raspoloženja upravo da bi oslabio poziciju EU da vrši pritisak na njega.

Zahvaljujući mlakoj podršci evropskim integracijama u Srbiji, režim ima ogroman manevarski prostor. Gorka istina je da Vučić neće izgubiti izbore, ako ih izgubi, zato što je njegova politika blokirala put Srbije u EU.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMp

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Midterm izbori u novembru u SAD bi mogli da uđu u istoriju kao momenat kada su socijalisti stavili pod svoju kontrolu Demokratsku stranku. Berni Sanders više nije sam.

Aleksandrija Okasio-Kortez je nacionalno prepoznatljiva zvezda američke politike – drugi par rukavica su njene šanse da bude kandidat demokrata na predsedničkim izborima i da zatim pobedi u trci za Belu kuću; Zohran Mamdani, gradonačelnik Njujorka, uzor je nove levice koji se ne zaustavlja na granicama SAD, a izbor Abdula el Sajeda za kandidata demokrata u trci za Senat u Mičigenu dokaz je snage novog talasa radikalne i socijalističke levice.

Američki „socijalisti“, ili bolje rečeno članovi Demokratskih socijalista Amerike, i galaksija političara koja kruži oko njih – El Sajed, primera radi nije član DSA – osvojili su srca pre svega mladih Amerikanaca, ispod 35 godina, i zahvaljujući upotrebi društvenih mreža mogu da nadomeste nedostatak finansijske podrške i nepoverenja među starijim glasačima.

Novembarsko izjašnjavanje građana neće biti, kao što je to bio običaj dosada, referendum o učinku predsednika SAD, već „trka mržnje“ dveju radikalizovanih političkih porodica. Ronald Regan i Džordž Buš Stariji su pomerili demokrate ka centru, odnosno Klinton i Obama su shvatili da samo tako mogu da pobede, Tramp je demokrate gurnuo, za američki kontekst, u ruke ekstremne levice.

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.