Pantelićev Georeport

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.

Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.

Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.

Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.

Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.

Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.

Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.

Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.

Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U epizodi koja počinje bavimo se Saudijskom Arabijom, Iranom, Izraelom i prostorom između Persijskog zaliva, Kaspijskog jezera i Mediteranskog mora.

Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima.

Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva.

Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona.

Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije.

U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta".

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, atentatom na Donalda Trampa i tvrdoglavim odbijanjem Džoa Bajdena i članova njegove najuže familije da priznaju ono što je postalo očigledno: Bajden ne poseduje psihofizičke sposobnosti za državne poslove a kamoli da bude na čelu najmoćnije države na planeti.

Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.

Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U Francuskoj su na programu prvi vanredni parlamentarni izbori u ovom veku. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, izlaznost birača na parlamentarnim izborima biće najveća od 1997. godine kada je, na opšte iznenađenje, pobedila Socijalistička partija Lionela Žospena. Predviđa se da će glasati dve trećine upisanih birača, gotovo 20 odsto više nego na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine. 

I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda.

Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom. 

Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm. 

Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Izbori za Evropski parlament su završeni, počinje borba za top funkcije u institucijama Evropske unije. U ovoj epizodi ćemo pričati, osim o izbornim rezultatima u državama članicama EU, i o situaciji u dve istočnoevropske države: Mađarskoj i Slovačkoj.

Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).

Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.

Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u XLVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena prijateljstvu Rusije i Kine bez granica, kako ga definišu u Moskvi i Pekingu. Naravno, dobri odnosi između Kremlja i Džongnanhaja i te kako imaju svoje limite, ali je činjenica da nisu bili nikada tako dobri od kada su se dva naroda srela u Sibiru pre četiri veka.

Kao i svako “prijateljstvo” među državama, i ovo se više bazira na postojanju zajedničkih neprijatelja i delimičnom poklapanju geopolitičkih interesa a manje na iskrenim osećanjima, ako o njima uopšte možemo govoriti u međunarodnim odnosima.

Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.