Pantelićev Georeport

Dan nakon jednog od najvećih političkih kambekova u istoriji, Željko Pantelić u svom Georeportu ponovo je ugostio Veljka Lalića, glavnog urednika Velikih priča.

Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?

Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?

Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?

Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine?

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Možda su, nego smo zaboravili, u srećno vreme ovako izgledale prave debate u medijima, pa i one na kojima bi učestvovali političari: dvoje ljudi koji nemaju jednake stavove o gorućim temama, ali umeju da se slože o krucijalnim pitanjima i da postignu konsenzus makar o demokratiji.

Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).

U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.

Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.

O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...

Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.

Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.

U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama.

Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.

U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

napada Hamasa na Izrael i početka rata na Bliskom istoku koji je u međuvremenu prerastao u otvoreni sukob između Izraela i Irana, kao i iranskih saveznika u regionu, od Hezbolaha i Hamasa do Huta i Hataib Hezbolaha, koji kontrolišu delove Libana, Jemena, Sirije i Iraka. 

Godinu dana od početka rata na Bliskom istoku svima je jasno da neće biti pobednika, ali i da će porazi aktera biti različiti i sa iznivelisanim posledicama. Najveći gubitnici su Palestinci i Iran, ali na dugi rok bi u tu grupu mogao da uđe i demokratski i, uslovno rečeno, proevropski Izrael. Demografski trendovi ne idu na ruku sekularnog, liberalnog, prozapadnog Izraela. U krugu od nekoliko decenija i par generacija, ako se nešto ne promeni drastično, ultraortodoksni i ultradesničarski Jevreji će postati prosta a zatim i apsolutna većina u Izraelu sa svim posledicama za tu državu i čitav region.

Pre 7. oktobra prošle godine terorističke i paramilitarne snage koje je povezao ili formirao bivši komandant pasdarana Kasem Sulejmani kontrolisale su Liban, Gazu, Jemen, Siriju i Irak i bile su omča o vratu Izraela i Saudijske Arabije. Danas su Hamas i Hezbolah obezglavljeni, Siriji je se serijom ciljanih atentata u Damasku stavljeno do znanja gde joj je mesto, Huti su pretrpeli velike gubitke u Jemenu i njihova dominantna pozicija je ugrožena a Irak je bure baruta. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji i njenoj poziciji na velikoj geopolitičkoj tabli, ali i odnosima sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, Kinom. Objasnićemo zašto Zapad nema nameru da ruši Aleksandra Vučića, kao i zašto su političke promene nabolje u Srbiji svedene na teoriju.

Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.

Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.

Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.

Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.

Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.

Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.

Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.

Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.

Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.

Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.

Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.

Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.

Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.