Dobro došli u LXXXI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se istorijom odnosa između američkih predsednika i ruskih careva, komunističkih generalnih sekretara i "izbornih" autokrata.

Gotovo dvovekovna istorija odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Rusije protkana je mnogo više razumevanjem, solidarnošću i simpatijama nego neprijateljstvima i animozitetom. Relacije između američkih predsednika Baraka Obame i Džoa Bajdena na jednoj strani i nekrunisanog cara Ruske Federacije Vladimira Putina na drugoj predstavljaju izuzetak a ne pravilo u relacijama između Vašingtona i Moskve.

Čak i kada su bili otvoreni neprijatelji, tokom Hladnog rata, komunikacija između dve obale Pacifika bila je vrlo živahna i frekventna. Iz tog perioda datira pravilo, i danas na snazi, da CIA održava direktan kontakt sa Kremljom. Nije slučajno da su šefovi u Lengliju prvi sagovornici Moskve na američkoj strani a ne diplomatski kanali.

Vašington i Moskva/Sankt Peterburg su, ne računajući drugu polovinu XX veka, uglavnom delili zajedničke neprijatelje što je presudno uticalo na prijateljske veze: prvo su to bili Britanci, zatim Japanci i Nemci, a u budućnosti bi zajednički rival i tačka spajanja mogla da bude Kina.

Rusi i Amerikanci su prvi put došli u kontakt sredinom 19. veka na pacifičkoj obali američkog kontinenta. Relacije između evroazijskog carstva i imperije u rađanju bile su od starta veoma pozitivne i plodonosne.

Sjedinjene Američke Države pomogle su Rusiji da se ekonomski oporavi i stane na noge posle poraza u Krimskom ratu od savezničke armije Velike Britanije, Francuske, Osmanlijske imperije i Kraljevine Sardinije. Rusija je uzvratila slanjem svoje flote u američke luke kao pomoć "unionistima" protiv "konfederalista" u Američkom građanskom ratu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se nesuđenim predsedničkim kandidatima u Francuskoj i Rumuniji, Marin Le Pen i Kalinom Đeorđeskuom koji su iz različitih razloga izbačeni iz izbornih trka. Istini za volju, Le Penova još uvek ne u potpunosti.

Odluke pravosudnih organa u Parizu i Bukureštu izazvale su lavinu reakcija, uslovno rečeno, suverenističke internacionale koja ide od Donalda Trampa i Ilona Maska, preko Gerta Vildersa u Holandiji i Matea Salvinija u Italiji, do mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Indikativno je da su perjanice suverenističkih i ekstremno desničarskih ideja, kao po diktatu, spojili dva potpuno nepovezana slučaja, Le Penove i Đeorđeskua, da bi napali liberalne demokratije i optužili ih za zloupotrebu pravosuđa s ciljem gušenja prava građana da biraju svoje predstavnike.

Niko od prethodno navedenih vodećih figura u SAD, Evropi i Rusiji, ne samo da nije osudio hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, nego ga nisu ni pomenuli. Nije uputno stajati na žulj turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena Turskoj mada se samo po sebi nameće poređenje između te zemlje i Srbije. Iza velikih protesta u Istanbulu i Beogradu stoji želja da se promene režimi koji su ogrezli u korupciji, klijentelizmu, nepotizmu, podaništvu i koji iz godine u godinu sužavaju politička prava i slobode građana.

Turska i Srbija i njihovi lideri, zajedno sa pratećim klijentelama i propagandnim timovima, naravno uz dužne proporcije, veoma su slične, od načina razmišljanja, odnosa prema vlasti, medijima, civilnom društvu, studentima i pogotovo u permanentnoj proizvodnji neprijatelja, unutrašnjih i spoljnih.

Omiljeni Erdoganov sport je lov na izdajnike među Turcima, evropeiste, pripadnike LGBT zajednice, novinare koji se usuđuju da rade svoj posao, pripadnike civilnog društva i proevropske političke lidere Kurda. U jednoj rečenici: poput vlasti u Beogradu koja predstavlja "obojene revolucije" kao nešto krajnje negativno, mračno i vredno prezira, tako i Erdogan svako dovođenje u pitanje njegove doživotne vlasti predstavlja kao izdaju Turske i terorizam.

Nema sumnje da vlast u Beogradu veoma zavidi Erdoganu što je njemu dozvoljeno sve ono što je njima i njihovim političkim očevima, Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, bilo zabranjeno ili onemogućeno.

Gledajte i čitajte Georeport na Velikim pričama

#georeport #velikeprice #turkey #serbia

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U centru pažnje ove epizode je Sirija, odnosno sudbina kreature britanskog diplomate Marka Sajksa i njegovog francuskog kolege Fransoa Pikoa u jeku Prvog svetskog rata. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja, odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.

Pad poluvekovne diktature familije Asad nije otvorio vrata za transformaciju Sirije u demokratsku ili slobodnu državu, naprotiv – izgubila je jednu od retkih pozitivnih stvari koju je imala: sekularnost. Maksima oca moderne italijanske književnosti Alesandra Manconija „nije sve što dođe posle progres“ posle Irana, Iraka, Libije, Egipta, pronalazi još jednu potvrdu u Siriji.

Bliskoistočna zemlja je ne samo mozaik različitih etničkih i verskih grupa već je i konglomerat armija, milicija, gerilaca, terorista, džihadista. Na jednoj strani imamo sunite koji se dele na Arape, Kurde i Turke, zatim alavite, šiite, hrišćane, Druze. Suniti (Arapi, Kurdi, Turci) najbrojniji su u Siriji, čine više od 70 odsto stanovništva, slede šiiti/alaviti sa manje od 15 odsto (velika većina su alaviti), hrišćana ima oko deset odsto i Druza oko tri, plus Asirci, Jermeni i druge manjine.  

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje: koliko je velika mogućnost da Rusija napadne Evropsku uniju i da li je EU spremna ili da li će biti spremna da se brani kolektivno ili solidarno samo napadnute članice?

Ruski propagandisti definišu vesti i analize o pripremama za napad Rusije na članice NATO-a kao "evropsko bulažnjenje ili delirijum", baš kao što su govorili o planovima Moskve da napadne Kijev, pre početka agresije na Ukrajinu.

Za ruski režim biti neutralan u Evropi znači samo dve stvari: ne biti član NATO-a i prihvatiti dobrovoljno ili pod prinudom ruski uticaj i ulazak u rusku sferu interesa. Konkretno, Rusija ima planove da osvoji pribaltičke republike i Moldaviju, ali bi se u drugim zemljama, poput Rumunije, zadovoljili marionetskim vladama sa predsednikom poput Kalina Đeorđeskua na čelu. Ne treba potceniti ni dubinski ruski uticaj u Bugarskoj.

Rusija igra na kartu straha u Evropi i zato širi defetizam i apokaliptične teorije jer su Evropljani, imajući u vidu prosečnu starost i blagostanje u kome žive decenijama, lako ucenjivi, plašljivi i sa političkim liderima spremnim da na tom sentimentu grade podršku i popločavaju put ka vlasti. Po pravilu je reč o ekstremno desničarskim ili radikalno levičarskim partijama. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U fokusu ove epizode je Savezna Republika Nemačka, rezultati izbora, mogući scenariji i promene koje se očekuju u toj zemlji sa novom vladom koju će predvoditi Fridrih Merc. Povratak demohrišćana na vlast u Berlinu imaće veliki uticaj na EU, kao i na odnose Evrope sa Amerikom, Rusijom i Kinom.

San o Nemačkoj kao „Velikoj Švajcarskoj” bio je ozbiljno uzdrman ruskom invazijom na Ukrajinu a definitivno je pokopan povratkom Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu. Izjave budućeg kancelara Merca da svet neće čekati Nemačku, da je neophodna emancipacija od Amerike, kao i reforme unutar EU s ciljem dubljih integracija – ako ne svih članica, onda onih koje kolokvijalno naziva „dobrovoljcima” – indikator su da su u Nemačkoj spremni da rade sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom na izgradnji evropske suverenosti i geostrateške autonomije. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u novo izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Povratak Donalda Trampa na vlast u Beloj kući ubrzao je kraj "Pax Americana" i globalističkog pogleda na svet i istovremeno skinuo prašinu sa imperijalističko-blokovskog pristupa spoljnoj politici.

U ovoj epizodi bavimo se položajem Srbije i našeg regiona u sve evidentnijoj pripremi nove podele sveta i distribucije moći u našem regionu, na kontinentu i na planeti.

Srbija je od obnove državnosti pre dva veka u problemu jer se doživljava kao produžena ruka Rusije zbog čega su zapadne sile igrale na kartu drugih naroda na Balkanu: ne zato što su nešto imale protiv Srba već protiv Rusa. I pored te proste jednačine, koja je na snazi 200 godina, vrlo mali broj srpskih lidera je prilagođavao politiku toj činjenici i razmišljao glavom a ne stomakom. Zato se Srbija često nalazila na pogrešnoj strani istorije ili primorana da plaća previsoku cenu svoje "ispravnosti".

Pokušaj predsednika Vučića da imitira Tita držeći, prividno, Srbiju podjednako blizu ili distanciranu od svih ključnih aktera na geopolitičkoj sceni ima smisla za njegovu političku karijeru i opstanak na vlasti, ali je na srednji i dugi rok pogubno po Srbiju. Ne samo zato što Vučić nije Tito a Srbija bivša Jugoslavija već zato što je svet bitno drugačiji od onoga u drugoj polovini 20. veka. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u LXXII izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Katoličkom crkvom i papom Bergoljom koji je u prethodnih 12 godina promenio u dobroj meri spoljnu politiku Vatikana.

Pre četvrt veka, u godini velikog Jubileja, papa Jovan Pavle II je uvodio, gotovo trijumfalno, Katoličku crkvu u 21. vek i treći milenijum. Optimizam i vera u bolje sutra pulsirali su dobrim delom sveta, ne samo katoličkim. Danas, na početku godine malog Jubileja, sve češće i jače se čuju trube apokalipse. 

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Pred vama je LXXII  izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Predsednik Donald Tramp počeo je svoj drugi mandat u Beloj kući uz zvuk svakodnevnih dekreta i predsedničkih izvršnih naredbi. Koliko god izgledalo kao industrijska proizvodnja objavljivanje akata iz Bele kuće, neće dostići produktivnost Frenklina Ruzvelta koji je potpisao 93 dekreta u prvih 100 dana u Ovalnoj sobi. 

Od Drugog svetskog rata do danas američki interesi bili su uvijeni u oblande međunarodnih pod izgovorom da je globalna supremacija jedina alternativa za američki izolacionizam. Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući predstavlja raskid sa tom tendencijom i povratak nacionalističkoj interpretaciji američkih interesa. 

Velika je razlika između Trampa od pre osam godina i današnjeg. Istina je da je Donald iz 2016. godine bio mlađi, energičniji, britkiji, ali sada tačno zna šta želi i u novoj administraciji ima tek par važnih figura koje nisu totalno odane Trampu, za razliku od prvog mandata kada je morao da se suočava sa Matisom, Boltonom, Tilersonom, Pompeom…

Na startu prvog mandata Tramp je bio u defanzivi i u Vašingtonu se osećao kao „uljez” primoran da pravi kompromise sa protivnicima jer nije imao ni izbliza dovoljno veliki broj ljudi, njemu odanih, s kojima bi mogao da se obračuna sa birokratsko-tehnokratskim aparatom.

Danas je Tramp popularniji nego ikada i oseća se autorizovanim od američkih građana da realizuje dve misije: unutrašnju i spoljnu. Prva je obračun sa federalnim birokratskim aparatom i agencijama, a druga je učvršćivanje pozicije SAD kao prve planetarne sile, bez ambicije da upravlja celim svetom ali čvrsto rešene da brani nacionalne interese, gde treba, kad treba i protiv koga treba.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.