Pantelićev Georeport

Novo izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča govori o uzrocima i posledicama krize između Maroka i Španije, ali i svega što je slučaj Seuta otvorio.

Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/

Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog.

EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata a da su na unutrašnjem planu glavni argument i oružje ekstremne desnice i neka vrsta pogonskog goriva za njihovo jačanje.

Odlazak Velike Britanije iz EU popločan je strahom od invazije imigranata, a na istoj anksioznosti se bazira popularnost Faražove Reform UK. Povratak Trampa u Belu kuću trasiran je Bajdenovom samoubilačkom imigracionom politikom. Angela Merkel je oživela umiruću Alternativu za Nemačku prijemom milion imigranata iz Azije 2015. godine.

Marin Le Pen je „normalizovala“ Nacionalno okupljanje zahvaljujući talasima ilegalnih emigranata. U Italiji su politički autsajderi poput Matea Salvinija i Đorđe Meloni stigli na vlast vodeći kampanje protiv prijema stranaca, a u Španiji se čitava politika lidera Voksa Abaskala bazira na retorici protiv imigranata.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CXLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Da odmah na početku parafraziramo Marka Tvena: vesti o kraju američke dominacije na planeti prilično su preterane.

Percepcija je često važnija od realnosti, pogotovo u politici. Zato je uverenje, veoma rašireno među samim Amerikancima, da je njihova zemlja u fazi opadanja i slabljenja – istina, iz različitih motiva, ako pitate Trampove fanove i protivnike aktuelnog predsednika SAD – važnije od stvarnosti, koja je prilično drugačija.

Na drugoj strani, propaganda, cenzura, upotreba sile i drugih instrumenata za kontrolu i kažnjavanje ljudi na unutrašnjem planu, kao i čitav ešalon korumpiranih lidera u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, kreirali su lažni mit o nezaustavljivom usponu Kine u planetarnog hegemona. Taj narativ podržavaju i delovi antizapadno i evrofobično nastrojene intelektualne i akademske elite, koja u Evropskoj uniji i Americi vidi trun u oku, a ne vidi balvane u očima Kine.

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Marin Le Pen je dobila šansu da vodi kampanju za predsedničke izbore sledećeg proleća, ali to još ne znači da će na tim izborima učestvovati. Iznad njene kandidature i dalje visi kao Damoklov mač izjašnjenje Kasacionog suda, najavljeno za početak proleća.

Francuska se nalazi u veoma neizvesnoj situaciji budući da bi moglo da se dogodi da Nacionalno okupljanje ostane bez kandidata na predsedničkim izborima. Naime, poslednji dan za prijavu učesnika trke za Jelisejsku palatu je 19. mart. Kako god sud da se izjasni pre tog datuma, Nacionalno okupljanje će moći da zameni Le Penovu Žordanom Bardelom. 

Međutim, ako presuda bude doneta između 19. marta i 18. aprila i ona bude negativna za Le Penovu, Nacionalno okupljanje će ostati bez kandidata, osim ako ne bude pronađeno neko sui generis rešenje, interpretirajući dosta široko norme koje predviđaju zamenu kandidata posle zatvaranja predsedničke izborne liste. Ipak, veruje se da će Kasacioni sud imati u vidu politički aspekt i posledice koje bi proizvela njihova neblagovremena odluka. Nije teško zamisliti reakciju birača Nacionalnog okupljanja i svih onih koji veruju u opskurne centre moći koji diriguju društvom i određuju ko može da pobedi, a ko ne.

U svakom slučaju, ako Marin Le Pen bude učestvovala u izbornoj trci i pobedi, Francuska ozbiljno rizikuje da uđe u dvodecenijski period vladavine Nacionalnog okupljanja budući da će Bardela za jednu deceniju biti u najboljim godinama i sa višegodišnjim iskustvom premijera, pošto niko ne sumnja da će on biti izbor Le Penove za Matinjon, pod uslovom da ona uđe u Jelisejsku palatu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore. Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni.

Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno.

Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU.

Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja postane članica EU. U Srbiji su stranke koje su zaista proevropske na ivici izbornog praga ili su u rasponu statističke greške, a predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka suštinski ne žele da približe Srbiju EU, a kamoli da ona postane njena članica.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne.

Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada?

Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorila u decembru 2021. godine?

U odgovorima na ta pitanja leže razlozi srpske šizofrene političke „geografije“ na prostoru Evropske unije.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Povodom 250 godina od donošenja američke Deklaracije o nezavisnosti, u specijalnom izdanju Georeporta, Željko Pantelić i njegov gost Veljko Lalić, glavni urednik Velikih Priča, seciraju “američki eksperiment”, ali i sve naše predrasude o Sjedinjenim Državama.

- Kako se desilo da Ameriku za 250. rođendan vodi Donald Tramp, čovek koji se divi monarhiji?

- Kako izgleda Amerika danas?

- Kako bismo danas živeli da nakon Drugog svetskog rata nije bilo uspona Amerike?

- Zašto u Srbiji i dobrom delu Evrope smatraju Amerikance „neznalicama i kaubojima”, iako statistika pokazuje da oni u proseku čitaju više knjiga i posećuju više izložbi od Evropljana?

- Ko je stvarno iza kulisa, ko zaista vlada svetom? Odakle SAD crpu snagu?

- Zašto je mit da je Amerika jedva čekala da sruši Jugoslaviju i koje su druge najveće zablude srpsko-američkih i balkansko-američkih odnosa?

- Šta će doneti izbori u novembru i kako će izgledati Amerika za pola godine, dve godine, deceniju?

Dva sata kvalitetnog spoljnopolitičkog programa za sve koji žele da razumeju Pax Americana i svet koji nas čeka u budućnosti.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMp

Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Novo izdanje Georeporta pred vama drugačije je od ostalih jer je posvećeno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za početak Velikog rata. Pojedini istoričari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo početku Prvog svetskog rata sa današnjim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali više-manje istim ulogama.

Pomenuto poređenje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog „belle еpoque“ baš kao što sada izlazi iz berićetnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uviđajući da se planetarna pozornica promenila.

Kao da smo ponovo postali „mesečari“, kako je ondašnju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark.

Posebnost našeg ugla gledanja je u tome što smo ovu priču bazirali isključivo na britanskim izvorima, odnosno londonskom „Tajmsu“ uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno.

Listajući brojeve „Tajmsa“ s kraja proleća i početka leta 1914. godine, stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od tadašnjih velikih sila, pre svega Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.

Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese.

Na spoljnom planu Ankara postaje sve važniji igrač, toliko da je u diplomatskim krugovima nazivaju „evropskom Kinom”, načelno se drži van sukoba, ali je u svakom mirođija, jača svoju poziciju i interveniše preko proksija, kao u slučaju Sirije, Libije, Somalije i Nagorno-Karabaha. Rečju, nekrunisani sultan je ostvario na unutrašnjem i spoljnom planu sve o ono o čemu je maštao Slobodan Milošević i što bi danas želeo Aleksandar Vučić. Njihova komparativna mana je što Srbija nije dovoljno velika za njihov ego, kao što je Turska za Erdoganov.

🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast

🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. 

Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.

Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze.

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.