stihove interpretira Nikola Rausavljević

Ne štedi me svijete
Na peru te nosim
Lakše nego pero mene

Jahač sam prećutnih težina
Čijim glasom zborim
U cenzurisanoj tišini
Svrstanih u tebi nesvrstanom

One će me jedino oćutati
Kada me ti budeš slavio
Kada više nikom
Ne budem potreban

U svijetu koji slavi svaki dan
Kojim trguješ za još jedno
Pomračenje sunca
Ili pun mjesec
Kada ostrašćena zemlja progleda
Za dio tvoje darivane svjetlosti

I rađam te na svakoj stranici
Voljno i nevoljno
Cijeli jedan život
Proživljen između par redova

U koje nikada nisam mogao stati
Pored tebe
Koji si od postanka
Bio spreman za milenijumsko ukoričenje
Još od prije nove ere
Koja se evo završava
Kako prevrćem stranicu

A tvoj globus stavljam u tačku
Da na peru te nosim
Lakše nego pero mene.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Kao Kolumbo,
i ja najzad videh zelene grančice
koje su klicale obalu spasenja,
i tice.
I kad stadoh nogom na tle
pustih
put velikog sunca
pobedni krik,
koji je bio skoro rik:
- Nek nam srca nisu od prirode uža,
sve je tek oblik!

I moj krik
sa vaseljenom
napravi slik.

I zagrlih svet.

Tako je počeo moj let.

A sada letim. I stanem na zvezdu
i gledam
onaj dole svet,
i zanimljivu šaru na vezu neba.
I kroz noć plavu
pustim žaoku pravu,
u Nju, u vas.

I prsnem.

I svi misle da sam umro.

A ja se smešim
čučeći na drugoj zvezdi već.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Sami smo u dnu čamca
Gleda nas bog, stradanje, smrt.
I ko zna koliko će još
vekova proći...

Voda nam izmiče
Među prstima
I nije voda,
Senke se prokletih
Uvlače u srž.

Beži svetlost od nas
Samo je magla uvek tu.
Sve više mraka
Proždire prste
I, valjalo bi
Valjalo bi,
Poći.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Ruženo, sa očima kao proletno jutro,
danas više tvoj smeh i tvoje kretanje,
ne ispunjuju ovaj park i mene
i néma je ova trava, ovo lišće i ova klupa,
kao da ništa ne živi bez tebe.

Danas si daleko,
na dnu velikih gora u severnoj Moravskoj,
čiji su vrhovi uvek i večno snegom pokriveni,
koji plameno blješte u rana letnja jutra.

Ruženo, tvoje je selo malo,
i rasute su niske kuće od drveta,
koje se zimi spušta sa velikih gora,
kao na divljem zapadu.

Rekla si:
U njima stanuju gorštaci,
čija su srca vesela i dobra,
a čiji je pogled bistar kao bistro nebo,
i ti im se diviš,
kada idu snažni u goru,
i kad silaze kao divovi iz bajke,
niz mali potočić srebrn kao mesečev trag.

Tako si opisala tvoje selo, Ruženo;
na Dunavu
daleko,
gde je devičanski pesak od nikog negažen,
gde je voda tiha i bistra,
gde je mir kao na vrhovima tvojih gora.

Rekla si:
Ako ne bude rata,
vratiću ti se,
i ići ćemo gde je mir i gde je lepo,
i gde ćemo biti sami,
jer moje je selo na granici
i ako bude rata,
naše će kuće goreti,
kao vrhovi planina pokriveni snegom,
koji plameno blješte u rana letnja jutra.
Ako ne bude rata,
Ruženo sa očima kao proletno jutro...

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Frulom iskon usitnjava minute
Drobi sekunde čekićem sećanja
I nagoni Argonaute na Moravin drum
Put kazuje tišini zaćutanoj svuda.

Iskon vrišti nerođenjem
Kada se frulin sjaj prelama
Na mesečevom suncu
Na sunčevom mesecu
Usitnjena kriči
U nedostatku sreće
Zasađena u saksiju
Vri od nevolje i nestrpljenja.

Iskon frulom secira slogove
U beton ih armira
U mir ih ugrađuje.
Skače po sekundama prst
Na fruli gasi
Žeđ naslednika
Nastavljača slabokalemljenih
U zemlju uzidanih
U zvuk maternji
I silu podsećanja.

Kolo od prstiju svira
Ne zvuk, već Iskon budi
Oživotuje život
Stotinku njegovu
Nas na nas podseća
Usitnjava, ukorenjuje
Sadi krošnju trajanja.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Sva mi tužnom krepost ode,
Star sam, slab sam, o nezgode!
Jedva lozna kap, i šala,
bi sad mene razigrala.
Ode moja sva milota,
ode cveće i krasota;
Crvenilo i belilo
iz mog lica odletilo.
Mora srce da mi grca,
jer na vrati kuca smrca,
koje oko uvek suvo,
koje uvo svakom gluvo.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Čujte „veliki“,

vi što ste bombe bacali

na našu rodnu grudicu,

ukravši nam djetinjstvo,

drugare, vrtić, ulicu.

Vi što ste prste upleli

u ovu balkansku klanicu,

čujte nas nevine.

Počujte našu krivicu.

Priznajem, krivi smo!

Što smo se, do vraga,

rađali u sred rata!?

Što naši roditelji

ne poslušaše Velikog Brata?

Krivica nam je u genima

od Gavrila i kazamata.

Al' tako mi mlijeka majčinog

rađaćemo se opet, iz inata!

Zaklinjem vam se

u vodu bistru Bistricu,

Dunav, Unu, Trebišnjicu,

u pogled sa Šar planine,

zrelo klasje Vojvodine,

vrh Kozare, Romanije

u sve šume Šumadije.

Zaklinjem se!

Rašćemo iz kupusa,

donosiće nas rode,

stasaćemo iz zemlje,

bujati iz vode,

izdeljaće nas neki

guslar ili stolar,

rodićemo se iz srpske

pjesme i kola,

i cvjetaćemo, svakog dana,

iz crvenih božura sa Gazimestana.

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Noć zvezdana vrh bezdana,
među tamno cerje slazi.
Beskućniče s Rajne, pazi:
Ovuda se ne prolazi!

Tu mi s vukom drugujemo,
na planinskoj uskoj stazi –
i sa pesmom umiremo:
Ovuda se ne prolazi!

Tu se bluze tvoje plave –
lobanja se suncu plazi.
Iz kostura niču trave –
ovuda se ne prolazi.

Nisi pit'o stare svoje,
pa ti noga drsko gazi.
Ovde naše čete stoje!
Ovuda se ne prolazi!

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Zvoni, zvoni
arija nad šumom!
Čudni zvuci mesečinu nose,
da preliju njome tvoje kose,
dok te tražim
onesveslim umom!

Sâm sam noćas kô mesec nad humom.
Sâm sam kao arija nad šumom.

 Opet su te duboko i tajno
takli krišom osećaji adni –
Sve je sada u tebi beskrajno,
dušo moja,
moj kolose jadni!...

stihove interpretira Nikola Rausavljević

Ko si
Kada svi odu
Kazaljka u tišini
Kucne sitne sate
Kad psi krenu da arlauču
Kad je vreme gluvo
Kad je srce slepo
Ko si
Kada padnu sve krinke
Kad dete u tebi
Konačno prekine da se krije
Kad puknu sva ogledala
Koja reflektuju samo školjku
Kakav biser kuješ
To što tada pronađeš
Treba pokazati svima
Tananu dušu
Tiho lelujavu na vetru
Toga planeti treba
Trubadura i klovnova
Trenutno ima na pretek

Ti si neponovljivost
Tvoje biće sastavljeno od
Triliona različitih atoma
Totalno autentično
Tu gde jeste
Takav kakav jesi
To zavoli i odmetni u svet