Put pravednosti

Našu jedinu pravu sreću doživljavamo kada vidimo da je Bog sretan Bog. Ako nam Bog u svojoj blagonaklonosti dozvoli da vidimo makar iskru sebe, da vidimo koliko je on sretan, tada i mi nalazimo istinsku sreću. Čak šta više, bilo koja sreća izvan njega je lažna sreća. 

Na koji način su vaše uši poput orgulja? I na šta jedan istraživač misli kada uho naziva čudom?

Bog ima svrhu za naš život. Već ga je temeljito smislio. Na nebu postoji osnovni nacrt koji nosi naše ime. Mnogi počnu da se pitaju da možda Bog nije baš sve promislio u njihovom slučaju? Najnerazumnije što možemo uraditi jeste da naš život uzmemo u svoje ruke. Ili pomislimo da možemo upotpuniti Boga. Zar je moguće da se obratimo Bogu i da dalje živimo po svojoj volji?

Josipa je sada očekivao dvostruki zadatak. Prvo, treba da uvjeri braću da je on stvarno Josip. Drugo, treba da im dokaže kako im je u potpunosti oprostio. U prvi mah bilo im je nevjerovatno. Doveo ih je do mjesta gdje će mu stvarno povjerovati i gdje će se zajedno  radovati.

Kao da Božija moćna dijela slijede molitvu. Šta znamo o zastupničkoj molitvi? Da li znamo šta znači stupiti u procijep između skrivenog Boga i bespomoćnog čovjeka, zastupati nekog svom snagom kojem raspolažemo? Šta o ovome možemo naučiti iz Josipovog primjera?

Kada jedan astrofizičar shvati da Bog postoji i da se otkrio u Svetom pismu,  šta on tada radi sa tim saznanjem?

Došli smo do nečeg veoma neobičnog. Josip je uradio nešto što isprva ne razumijemo. Zašto je Josip to uradio? Da li je bio zao? Da li je pokušavao da sebe opravda? Da li je pokušavao da izbaci iz sebe sav bijes i zabio im nož u leđa? Da li je u tome bila stvar? Možda ćemo se iznenaditi, ali ono što je Josip uradio je bilo najljubaznije dijelo prema braći. 

Učinio je to vjerovatno uz veliku bol, jer nije bio siguran šta će oni uraditi. To je bilo nešto što je morao da uradi, radi njih samih. Htio je da ispita dubinu i iskrenost njihovog pokajanja.

Bogu je stalo do nas. Zanima se za naše fizičke probleme. Zanima ga svaki naš emocionalni problem. Bogu je stalo i do materijalnih pitanja. Njemu je mnogo više stalo do svega toga nego nama samima. Bog se brine čak i za one najsitnije detalje. Naš najmanji bol, najosjetljivije osjećaje. Njemu je stalo.

Ali, Boga potresaju i naše slabosti. Bog “plače” sa nama. On plače zbog onoga što on vidi, a mi ne vidimo. Jer njemu je stalo mnogo više nego nama. Bog sa nama ide korak po korak, znajući savršeno svaki detalj. Zna kako da vodi naš život, što dokazuje način kako interveniše.

Bog pokušava da pridobije našu pažnju na način da ćemo biti primorani prizvati njegovo ime. A kada sve bude prošlo, pošto smo prizvali Božije ime, pa vratimo film unazad, vidjet ćemo zbog čega je bilo potrebno da to učinimo. Tada pocrvenimo i pomislimo, zašto je Bog toliko dugo ostao sa nama? Bog iz svoje ljubavi ne prihvata odrični odgovor.

Danas posmatramo ljudsku predvidivu reakciju na to kada mu je sve potpuno oprošteno. Kada nam Bog oprosti, jednostavno ne znamo kako da reagujemo. Reagujemo u strahu. Pitamo, šta nam se to događa?

Može li nam matematika pomoći da izvršimo procjenu Svetog pisma?