U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju).

Gošća: dr Suzana Blesić, fizičarka koja već decenijama modeluje obrasce u zdravlju, klimi i životnoj sredini

Razgovarali smo o:

• Promenama i kretanjima infektivnih bolesti u novoj klimi: lajšmanioza, peščane mušice, komarci, malarija i drugi primeri koji pokazuju kako temperatura i padavine menjaju zdravlje, 
• Ekologija vektora: šta određuje gde žive, kako se kreću i zašto danas dolaze na mesta gde ih ranije nije bilo, 
• Zagađenje vazduha: kako PM čestice, ozon i gradske mape rizika utiču na naše zdravlje, ko su zagađivači i šta po tom pitanju treba da radimo,
• Zagađenje vode: od mikrobioloških rizika do hemijskih — uključujući PFAS (“večne hemikalije”), nanoplastiku i druge zagađivače kojima tek počinjemo da posvećujemo pažnju, 
• Antimikrobna rezistencija (AMR): zašto se ovaj globalni problem sve više posmatra kao klimatsko i ekološko pitanje i kako izgleda kada pokušamo da spojimo podatke iz ljudske medicine, klime i životne sredine, 
• Planetarno zdravlje: novi okvir koji pokušava da objasni kako zdravlje ljudi zavisi od stanja planetarnog ekosistema u kojima živimo.

Ovo je epizoda o nevidljivim (ili ipak itekako vidljivim?) uticajima koje oblikuju naše zdravlje, o podacima koji otkrivaju trendove pre nego što ih primetimo na terenu, i o tome kako izgleda kada fizičarka proučava zdravstvene probleme kroz modele i podatke.

Ako želite da razumete zašto se zdravlje 21. veka ne može posmatrati bez klime i okoline, poslušajte ovu epizodu.

📚 Za dalje čitanje i gledanje/slušanje:

• CLIMOS Talks
  Serija razgovora o klimatskim rizicima, vektorskim bolestima i alatima za njihovo praćenje. Odličan uvod u to kako se modeluju patogeni, komarci i peščane mušice u savremenim klimatskim uslovima.
  👉 LINK
  
  
• PLANET4HEALTH
  Projekat koji povezuje klimatske promene sa javnim zdravljem kroz velike skupove podataka, nove modele rizika i interdisciplinarne pristupe.
  👉 LINK
  
  
• Planetary Health Cluster
  Klaster Horizon Europe projekata koji razvija koncept planetarnog zdravlja.
  👉 LINK
  
  
• Lancet Countdown 2025 Report
  Najvažniji godišnji globalni izveštaj o vezama između klimatskih promena i zdravlja.
  👉 LINK
  
  
• Lancet (2015): “Safeguarding human health in the Anthropocene epoch: report of The Rockefeller Foundation–Lancet Commission on planetary health”
  👉 LINK
  
  
• Lancet (2025): “Connecting planetary boundaries and planetary health: a resilient and stable Earth system is crucial for human health”
  👉 LINK 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li smo zapravo jedno biće — ili ekosistem na dve noge?

U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovaramo o mikrobiomu, "zaboravljenom organu" koji duboko oblikuje naše zdravlje. Kroz istoriju od Levenhuka i Pastera do savremene nauke, prelazimo put od borbe protiv mikroba do saveza sa njima.

Gošća nam je dr Ana Đorđević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), a povod su najnovija domaća istraživanja koja povezuju mikrobiotu creva sa masnom jetrom – bolešću koja danas pogađa svaku treću osobu na planeti.

Razgovaramo o tome kako mikrobi utiču na metabolizam, propustljivost creva i upale niskog stepena, šta znači osovina creva–jetra (gut–liver axis), kao i kako jedan probiotički soj — Lactobacillus helveticus BGRA43, izolovan upravo kod nas — pokazuje obećavajuće rezultate u prevenciji masne jetre kod životinjskih modela.

Kroz razgovor otkrivamo:

• šta uopšte znači da se "promenila mikrobiota",
• kako se meri propustljivost creva,
• kako izgleda prelazak iz laboratorije u kliničku praksu pri razvoju probiotika,
• i gde su granice naših saznanja — šta znamo, a šta još nagađamo.

Na kraju, vraćamo se širem pitanju: ako smo više ekosistem nego individua, kako to menja naš pogled na zdravlje, ishranu i medicinu?

🎙️ Gošća: dr Ana Đorđević (IBISS)
📻 Emitovano na Radio Aparatu, dostupno i na svim podcast platformama.

📚 Za dalje čitanje:

• Vrataric et al. (2025) — Gut microbiota composition and lipid metabolism in obesity-resistant mice (Scientific Reports) → Studija koja ispituje zašto neki organizmi ne razvijaju masnu jetru ni na visokomasnoj ishrani i kakvu ulogu u tome ima mikrobiota.
• Teofilović et al. (2025) — Lactobacillus helveticus BGRA43 alleviates high-fat diet–induced fatty liver through modulation of gut barrier and microbiota (Frontiers in Pharmacology) → Istraživanje domaćeg tima sa IBISS-a o probiotičkom soju izolovanom u Srbiji i njegovom uticaju na metabolizam i jetru kod miševa.
• Ed Yong – I Contain Multitudes: The Microbes Within Us and a Grander View of Life → Sjajna popularno-naučna knjiga o tome kako mikrobi oblikuju svet oko nas i u nama — idealan uvod u temu mikrobioma za sve radoznale.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovarali smo o bioarheologiji i osteologiji – naučnim disciplinama koje proučavaju ljudske skelete sa arheoloških nalazišta kako bi rekonstruisale živote, zdravlje i društvene okolnosti ljudi iz prošlih epoha.

Naša gošća je dr Nataša Šarkić, bioarheološkinja i osnivačica organizacije Aita Bioarcheology iz Barselone, koja ove godine vodi i međunarodni letnji osteološki kurs u Beogradu. Sa njom razgovaramo o savremenim metodama u analizi kostiju: kako se iz skeletnih ostataka utvrđuju pol, starost, bolesti, traume i uzroci smrti, kao i na koji način se ti podaci interpretiraju u arheološkom i društvenom kontekstu.

Dotakli smo se i tema kao što su svakodnevni rad bioarheologa na terenu i u laboratoriji, savremene tehnologije u analizi kostiju, etičke dileme u radu sa ljudskim ostacima, obrazovanje i obuka novih generacija istraživača, itd.

Pričali smo malo i o tome kako je izgledao Natašin lični naučni put – kako se postaje bioarheolog, koje izazove nosi rad sa ostacima prošlih života i zašto je važno čuti ono što kosti imaju da nam kažu, kao i kakva je sve iskustva ona imala tokom istraživanja kojima se bavila do sada, pa smo čuli i zanimljivosti sa terena poput pokušaja objašnjenja i interpretacije groba u kom se nalazi jedan vampir! ;) 

Epizoda pruža retku priliku da zavirimo u nauku koja povezuje biologiju, arheologiju i forenziku, i otkriva kako se iz tišine skeleta može rekonstruisati nečiji život.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete. 

U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu. 

Naša gošća bila je Jana Pažin, naša morska biološkinja iz Milana, članica MaRHE centra za istraživanje i visoko obrazovanje u oblasti morskih nauka i članica istraživačkog tima "Map the Giants" sa Univerziteta Milano-Biccoca, koji mapira gigantske kolonije korala i razvija nove metode za njihovo proučavanje i očuvanje. 

Pričačali smo o biologiji mora, o različitim ekosistemima i međusobnoj povezanosti života i okoline u kojoj ti ekosistemi postoje, a posebno ćemo se posvetiti koralima. Pričačali smo puno o terenskom radu, o ronjenju među koralnim divovima, o tehnologijama koje Jana i njen tim koriste, o tome šta sirovi podaci govore o zdravlju mora — ali i o povezanosti nauke i zaštite prirode.

Dotakli smo se i blue carbon ekosistema, morskih zaštićenih oblasti, klimatskih pretnji, budućnosti istraživanja okeana i mnogim drugim temama, ali i Janinog ličnog puta i toga kako se postaje morski biolog kad živiš i studiraš u zemlji koja nema more.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) predstavlja jedan od ključnih oslonaca savremene kosmologije – posmatračku potvrdu teorije Velikog praska i izvor informacija o najranijim epohama Svemira. Međutim, istorija njenog otkrića i epistemološki status koje to zračenje ima u savremenoj nauci daleko su složeniji nego što to sugeriše udžbenička naracija. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo upravo o tome sa dr Milanom M Ćirkovićem (Astronomska opservatorija Beograd) i prof. dr Slobodanom Perovićem (Filozofski fakultet, Beograd). 

Povod za razgovor je knjiga "The Cosmic Microwave Background: Historical and Philosophical Lessons" (Cambridge University Press, 2024), koju su Milan i Slobodan zajednički napisali. U njoj se CMB razmatra ne samo kao fizički fenomen, već i kao naučni objekat čija interpretacija zavisi od teorijskog okvira, istorijskog konteksta i šireg filozofskog pogleda na nauku.

U ovoj epizodi razgovaramo o: 

• razvoju kosmoloških teorija tokom 20. veka i „velikoj kontroverzi“ između modela Velikog praska i teorije stacionarnog svemira, 
• ulozi CMB-a u formiranju savremene kosmološke ortodoksije,
• alternativnim tumačenjima i njihovom epistemološkom statusu,
• problemu pododređenosti teorija i njegovim posledicama za naučni realizam,
• savremenim filozofskim izazovima u tumačenju CMB-a, uključujući multiverzum, antropički princip i granice empirijske proverljivosti.

Posebnu pažnju posvećujemo načinu na koji društveni, metodološki i pragmatični faktori utiču na prihvatanje i stabilizaciju naučnih teorija, kao i lekcijama koje iz ove istorije možemo izvući za razumevanje današnjih naučnih debata.

Dakle, jedna epizoda namenjena slušaocima zainteresovanim za kosmologiju, filozofiju nauke i istoriju savremene astrofizike! 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi istražujemo kako geni oblikuju ponašanje kod ptica, i kako samo jedan gen može promeniti sve – od nivoa hormona, preko izgleda, pa do strategije parenja.

Naš sagovornik je dr Vladimir Jovanović, biolog i istraživač sa Freie Univerziteta u Berlinu, koji je sa kolegama nedavno objavio rad u časopisu Science, o izuzetnom primeru ponašajnog polimorfizma kod ptice sprudnik ubojica (Philomachus pugnax, en. ruff sandpiper).

Ova vrsta ima tri različita oblika mužjaka – jedan je agresivni i dominantni, "nezavisni", drugi je udvorni "satelit", a treći je "faeder", mužjak koji izgleda i ponaša se kao ženka. Zajedničko im je jedno: sve ih oblikuje isti gen – HSD17B2.

Kroz ovaj konkretan slučaj razgovaramo i o širim temama:

• šta su ponašajni polimorfizmi i koliko su česti u prirodi,
• kako se istražuju genetičke osnove ponašanja kod ptica (i generalno divljih životinja),
• koja je uloga hormona u povezivanju gena i ponašanja,
• i šta sve to govori o evoluciji i složenosti živih sistema.

Epizoda dotiče i filozofska pitanja o biologiji ponašanja – da li je ponašanje "kodirano", koliko su naši životi biološki usmereni, i koliko prostora ostaje za varijaciju, prilagođavanje i izbor, i slično. 

Ovo je epizoda o genetici, hormonima, istraživanju u prirodi i jednoj neobičnoj ptici koja nas uči o raznolikosti života.

Originalni naučni rad o kom smo pričali možete pronaći ovde: 

Loveland, J. L., Jovanović, V., Tuttle, E. M., Lamichhaney, S., & Andersson, L. (2024). A single gene orchestrates androgen variation underlying male mating morphs in ruffs. Science, 383(6676), 1072–1078. https://doi.org/10.1126/science.adp5936

🔗 Direktan link: https://www.science.org/doi/10.1126/science.adp5936

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa...

Gost je bio dr Luka Ilić iz Barcelona Supercomputing Centra. 

Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine. 

***

Istraživanje Luke Ilića o kom smo pričali je finansirano u okviru Juan de la Cierva istraživačke stipendije JDC2022-049038-I od strane MICIU i NextGenerationEU programa Evropske Unije i AEI.

Luka Ilić's research which we talked about has received funding from Juan de la Cierva Fellowship JDC2022-049038-I funded by MICIU and by European Union NextGenerationEU and AEI.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić.

Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih...

Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd...

Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom "Tragovi kočenja" (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma "Zbogom, Aresibo", inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.

U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija.

Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige "Šta je SETI i zašto nam je potreban?", "Velika tišina" i "Astrobiološki pejzaž" možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs.

Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom. 

Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije.

Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja...

Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline.

Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, "Evolutionary behavioral ecology and psychopathy" koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd). 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.