U ovoj epizodi bavimo se pitanjem kako danas iz Svemira posmatramo Zemlju — ne samo kao lepu plavu planetu na fotografijama, već kao složen fizički, ekološki i društveni sistem koji se meri, prati i modeluje pomoću satelitskih podataka. Umesto priče o "slikama iz orbite", razgovor vodimo kroz ideju Earth Observation pristupa kao spoja merenja, obrade podataka, modelovanja i interpretacije.

Gost epizode je dr Edoardo Carlesi, istraživač koji se bavi satelitskim podacima, Earth Observation metodama i primenama mašinskog učenja u razumevanju procesa na Zemlji. Razgovor se kreće od osnovnih pitanja — šta sateliti zapravo mere i kako "vide" našu planetu — do konkretnih tema kao što su požari, poplave, validacija modela i granice praktične upotrebe ovakvih tehnologija.

Razgovarali smo o:

• tome šta zapravo znači kada kažemo da sateliti "posmatraju" Zemlju, i zašto satelitski podatak nije isto što i obična fotografija,
• multispektralnom pogledu na planetu i tome šta različite talasne dužine mogu da otkriju o vegetaciji, vodi, zemljištu, temperaturi i promenama u prostoru,
• razlikama između prostorne, vremenske i spektralne rezolucije,
• tome kako izgleda put od sirovog satelitskog snimka do korisne mape ili modela,
• ulozi oblaka, senki, atmosfere, šuma i drugih praktičnih prepreka koje presudno utiču na kvalitet analize,
• odnosu između pripreme podataka i mašinskog učenja,
• tome gde mašinsko učenje zaista pomaže u EO-u, a gde se njegov potencijal često prenaglašava,
• modelima za procenu rizika od požara i poplava: šta oni zapravo procenjuju, koji su signali najvažniji i kako u priču ulaze meteorološki podaci, reljef, hidrologija i slično,
• tome kako se proverava da model zaista generalizuje, a ne samo ubedljivo reprodukuje lokalne obrasce iz podataka na kojima je treniran,
• tome šta znači dobra validacija u geografski i vremenski promenljivim sistemima,
• načinu na koji se neodređenosti modela i merenja komuniciraju ljudima koji takve karte i procene koriste u stvarnom svetu,
• prelasku od kosmologije ka Earth Observation nauci, i tome šta istraživač iz rada sa astrofizičkim podacima može da ponese u proučavanje Zemlje,
• sličnostima i razlikama između posmatranja Svemira i posmatranja naše planete.

U završnici epizode razgovor se širi ka odnosu između nauke, podataka i društva: da li danas živimo u vremenu u kome imamo previše podataka, a premalo razumevanja, kako naučno pošteno govoriti o rezultatima koji mogu imati ozbiljne praktične posledice, itd.

Ovo je epizoda za slušaoce koje zanima kako se Zemlja može posmatrati kao merljiv i promenljiv sistem, kako nastaju modeli nad satelitskim podacima i zašto su ograničenja tih modela jednako važna kao i njihova moć.

Više informacija o epizodi, kao i dodatne reference za dalje čitanje, možete pronaći na sajtu Radio Galaksije.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije bavimo se pitanjem šta je teorijska fizika danas — ne kao zbir gotovih teorija, već kao način mišljenja, građenja znanja i nošenja sa neobjašnjenim fenomenima. Umesto priče o "konačnim odgovorima", razgovor vodimo kroz ideju teorije kao mreže modela, jezika i opisa, sa (relativno) jasno definisanim domenima važenja i ograničenjima.

Gost epizode je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovor se kreće od epistemoloških osnova do savremenih tema teorijske fizike, bez mnogo formalizma, ali uz precizne pojmove i kriterijume.

Razgovarali smo o:

• tome šta teorijska fizika "radi": da li objašnjava, predviđa, kompresuje znanje ili pre svega gradi strukture razumevanja,
• razlikama između teorije, modela, hipoteze, principa i zakona, i zašto "dobar model" ne mora biti doslovno tačan,
• odnosu teorije i eksperimenta danas: kada teorija vodi, a kada tumači već postojeće podatke,
• istorijskim skokovima od Njutna, preko Maksvela i Ajnštajna, do kvantne mehanike i kvantne teorije polja — i šta je u tim prelazima bilo suštinski novo: jezik, matematika ili način razmišljanja,
• renormalizaciji kao jednom od ključnih uvida o skalama u prirodi, a ne samo tehničkom "popravku",
• unifikaciji i njenoj psihologiji: kada je elegancija vodič, a kada zamka,
• efektivnim teorijama kao znaku zrelosti, a ne neuspeha, i načinu na koji objašnjavamo "šta važi kada",
• holografiji i AdS/CFT dualnosti kao primeru istog problema opisanog na dva potpuno različita jezika,
• granicama popularnih objašnjenja holografije i čestim pogrešnim intuicijama,
• haosu, termalizaciji i crnim rupama kao laboratorijama za ekstremne ideje o predvidivosti, informaciji i vremenskim skalama,
• pitanju gde danas prestaje analitičko razumevanje, a počinje računanje, statistika i numerika,
• kriterijumima napretka u teoriji u situacijama gde eksperimentalna potvrda još ne postoji.

U završnici epizode razgovor se širi ka "velikoj slici": da li teorijska fizika danas ima jednu centralnu priču ili je njena snaga upravo u pluralizmu opisa; koji su realni rizici savremene teorije (previše estetike, previše formalizma, premalo kontakta sa eksperimentom); i gde se danas otvara najviše prostora za nove ideje — na granicama sa kvantnom informacijom, kompleksnim sistemima, veštačkom inteligencijom, kosmologijom...

Ovo je epizoda za slušaoce koje zanima kako fizika funkcioniše iznutra, kako se grade i testiraju ideje i zašto su ograničenja teorija jednako važna kao i njihovi uspesi.

Više informacija o epizodi, kao i dodatne reference za dalje čitanje, možete pronaći na sajtu Radio Galaksije.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi bavili smo se pitanjem šta astrofizičari zapravo podrazumevaju kada govore o "hemiji u galaksijama" – i zašto je ona daleko više od sporednog detalja u priči o kosmičkoj evoluciji. Umesto galaksija kao zatvorenih sistema, razgovor smo vodili kroz sliku galaksija kao otvorenih, dinamičnih sistema u stalnoj razmeni gasa, metala i prašine sa okolinom.

Gost epizode bio je dr Darko Donevski, a razgovor nas je vodio od osnovnih pojmova do najsvežijih rezultata savremenih posmatranja.

Razgovarali smo o:

• tome šta se uopšte podrazumeva pod "hemijom u galaksijama" i zašto su gas, metali i prašina ključni za razumevanje njihove evolucije,
• ulozi zvezda kao "fabrika elemenata" i različitim putevima nukleosinteze u masivnim zvezdama, supernovama i AGB zvezdama,
• barionskom ciklusu i ideji da galaksije neprestano dobijaju i gube materiju kroz tokove gasa,
• međuzvezdanoj sredini: fazama gasa, ulozi prašine i njenom značaju za hlađenje, formiranje molekula i efikasnost formiranja zvezda,
• cirkumgalaktičkoj sredini (CGM): šta je to, zašto je ključna za evoluciju galaksija i zašto je izuzetno teško posmatrati je direktno,
• životnom ciklusu prašine i metala – njihovom poreklu, rastu, destrukciji i vremenskim skalama tih procesa,
• tome zašto prašina ima "dvostruko poreklo" i zašto supernove same nisu dovoljne da objasne njenu količinu u galaksijama,
• kako relativni odnosi elemenata nose informacije o istoriji formiranja zvezda i tokovima materije,
• metodama posmatranja: od optičkih i emisionih linija, preko CO i 21 cm merenja, do infracrvenog i sub-milimetarskog kontinuuma,
• problemima kalibracija, sistematskim greškama i zašto različite metode često daju različite vrednosti metalnosti i masa gasa,
• modelovanju hemijske evolucije: od jednostavnih "toy-modela“ do hidrodinamičkih i kosmoloških simulacija sa prašinom,
• tome gde su danas najveće neizvesnosti u modelima i kako u praksi znamo da li je neki model "dobar“.

Kulminacija epizode bio je konkretan case study – nedavni Darkov rad o prašini i molekularnom gasu u quiescent galaksijama, koji pokazuje da prašina i molekularni gas mogu da evoluiraju delimično nezavisno nakon gašenja formiranja zvezda. Razgovarali smo o tome zašto je to neočekivano, koje su moguće fizičke interpretacije i kakve posledice ovaj rezultat ima za korišćenje prašine kao tragača molekularnog gasa u velikim pregledima neba.

Epizodu smo zatvorili otvorenim pitanjima: gde su danas najveće rupe u razumevanju hemije galaksija i šta možemo realno da očekujemo od naredne generacije podataka, ali i nekim novogodišnjim željama.

Ovo je epizoda koja pokazuje kako se, kroz vrlo konkretna merenja gasa, metala i prašine, sklapa šira slika o tome kako galaksije rastu, žive i stare.

Više o ovoj epizodi, uz linkove za dalje čitanje i reference, možete naći na našem sajtu. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi pitamo se šta se zapravo dešava u našem umu dok koristimo jezik – dok smišljamo i izgovaramo jednu sasvim običnu rečenicu, dok biramo reči, prepoznajemo značenja, menjamo pismo ili jezik. Umesto da jezik posmatramo samo kao skup gramatičkih pravila, gledamo ga kao deo kognitivnog sistema: nešto što je čvrsto vezano za pamćenje, pažnju, emocije, čula i iskustvo.

Gošća: prof. dr Dušica Filipović Đurđević, psihološkinja i psiholingvistkinja, autorka knjige "Kognitivne osnove jezika". 

Razgovarali smo o:

• tome šta su kognitivni procesi i šta je psiholingvistika,
• tome šta se sve "iza kulisa" desi u nekoliko sekundi dok osmislimo i izgovorimo jednu rečenicu – od namere i planiranja poruke do izbora konkretnih reči i glasova,
• jeziku kao informacionom sistemu: zašto je bitno koliko često koristimo određene reči, šta je surprisal i kako mozak reaguje kada poslednja reč u rečenici bude očekivana ili potpuno neočekivana,
• entropiji u jeziku: zašto nam je važno da znamo da mozak radi sa verovatnoćama, a ne samo sa "tvrdo zadatim" pravilima,
• polisemiji i homonimiji: zašto je važno da razlikujemo te pojmove i kako to da mnoge višeznačne reči ne usporavaju, već ubrzavaju obradu u mozgu,
• ideji da je jezik "podešen" na neku slatku tačku neodređenosti – nije ni previše predvidljiv ni potpuno haotičan – i pitanju da li se taj princip vidi samo na nivou pojedinačnih reči ili i u većim jedinicama,
• utelovljenom jeziku: šta znači da su značenja reči vezana za čulne doživljaje i akcije, šta se u mozgu aktivira kada čujemo "mačka" ili "limun" i kako merimo "bogatstvo čulnog sadržaja" neke reči,
• ulozi emocija u jeziku: dimenzijama valence (pozitivno/negativno) i pobuđenosti, i tome kako one utiču na brzinu i način obrade reči,
• nalazima iz istraživanja tokom pandemije, koji pokazuju da se menja naš emocionalni doživljaj jezika kada se promeni svet oko nas – i šta to govori o tome koliko je jezički sistem stabilan, a koliko "mekan",
• dvojezičnom umu: kako izgleda mentalni leksikon kod ljudi koji svakodnevno koriste dva jezika, da li to liči na dva odvojena "rečnika" ili na jednu veliku mrežu,
• specifičnoj situaciji sa dva pisma u istom jeziku: kako mozak tretira ćirilicu i latinicu, da li ih doživljava kao dva sistema ili dve "kože" istog jezika,
• eksperimentima u kojima učesnici koriste dva pisma i šta nam sve zanimljivo mogu reći o našem kognitivnom sistemu.

Ovo je epizoda o tome kako se, kroz vrlo konkretna pitanja o pojavi koju svi koristimo svakodnevno, jeziku, polako sklapa jedna šira slika o tome kako um i jezik funkcionišu zajedno.

Više o ovoj temi i epizodi (sa linkovima za dalje čitanje) možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs/radio-galaksija-204-um-i-jezik-prof-dr-dusica-filipovic-durdevic/

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi silazimo desetinama i stotinama kilometara ispod naših nogu i pitamo se: kako uopšte znamo kako je Balkan izgledao pre 100 (ili više) miliona godina? Pričamo o geodinamičkom modelovanju – načinu da spojimo fiziku, geologiju i računare kako bismo rekonstruisali zatvaranje okeana, nastanak planina, magmatizam i napone koji i danas proizvode zemljotrese.

Gost: Nikola Stanković, geofizičar i geodinamičar sa Rudarsko–geološkog fakulteta u Beogradu

Razgovarali smo o:

• šta znači modelovati unutrašnjost Zemlje: koje se jednačine rešavaju, zašto se stene u modelima ponašaju kao kontinuum i kako izgleda jedan numerički “šta ako?” eksperiment,
• geodinamici Balkana: vremenu kada je iznad današnje Srbije postojao Vardarski okean, šta su ofioliti i zašto danas hodamo po ostacima okeanskog dna,
• različitim scenarijima zatvaranja Vardarskog okeana – jedan veliki okean ili više manjih basena i intraokeanskih zona subdukcije – i kako modeli pomažu da se razluči koji je verovatniji,
• Nikolinom najnovijem radu o post-obduction slab dynamics i magmatskom kompleksu Timok: kako otkidanje subdukujuće ploče, delaminacija litosfere i povratno izranjanje kontinentalnog materijala mogu da objasne kasnokredni magmatizam u istočnoj Srbiji,
• vezama između dubinske geodinamike i bakarno–zlatnih ležišta u Timočkoj krajini,
• tome kako heterogena litosfera, stare suturne zone i zaostale strukture subdukcije utiču na raspored raseda i zona napona,
• granicama modela: zašto simulacije nisu kristalne kugle, kako se validiraju terenskim podacima, geohronologijom i seizmičkim merenjima, i gde Nikola lično najviše sumnja u rezultate,
• budućnosti geodinamičkog modelovanja – od pokušaja da se povežu jezgro, omotač i litosfera, do modelovanja drugih planeta i ledenih svetova Sunčevog sistema,
• i, na kraju, Nikolinom ličnom putu: kako je stigao do modelovanja tektonike Balkana i šta savetuje svima koji vole i programiranje i stene.

Ovo je epizoda o tome kako iz jednačina, koda i stena nastaju priče o nestalim okeanima, planinama, magmi, zemljotresima i rudnim bogatstvima – i zašto je Balkan odlična laboratorija za takve priče.

Više o ovoj temi i epizodi (sa linkovima za dalje čitanje) možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs/radio-galaksija-203-geodinamicko-modelovanje-balkana-nikola-stankovic/ 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju).

Gošća: dr Suzana Blesić, fizičarka koja već decenijama modeluje obrasce u zdravlju, klimi i životnoj sredini

Razgovarali smo o:

• Promenama i kretanjima infektivnih bolesti u novoj klimi: lajšmanioza, peščane mušice, komarci, malarija i drugi primeri koji pokazuju kako temperatura i padavine menjaju zdravlje, 
• Ekologija vektora: šta određuje gde žive, kako se kreću i zašto danas dolaze na mesta gde ih ranije nije bilo, 
• Zagađenje vazduha: kako PM čestice, ozon i gradske mape rizika utiču na naše zdravlje, ko su zagađivači i šta po tom pitanju treba da radimo,
• Zagađenje vode: od mikrobioloških rizika do hemijskih — uključujući PFAS (“večne hemikalije”), nanoplastiku i druge zagađivače kojima tek počinjemo da posvećujemo pažnju, 
• Antimikrobna rezistencija (AMR): zašto se ovaj globalni problem sve više posmatra kao klimatsko i ekološko pitanje i kako izgleda kada pokušamo da spojimo podatke iz ljudske medicine, klime i životne sredine, 
• Planetarno zdravlje: novi okvir koji pokušava da objasni kako zdravlje ljudi zavisi od stanja planetarnog ekosistema u kojima živimo.

Ovo je epizoda o nevidljivim (ili ipak itekako vidljivim?) uticajima koje oblikuju naše zdravlje, o podacima koji otkrivaju trendove pre nego što ih primetimo na terenu, i o tome kako izgleda kada fizičarka proučava zdravstvene probleme kroz modele i podatke.

Ako želite da razumete zašto se zdravlje 21. veka ne može posmatrati bez klime i okoline, poslušajte ovu epizodu.

📚 Za dalje čitanje i gledanje/slušanje:

• CLIMOS Talks
  Serija razgovora o klimatskim rizicima, vektorskim bolestima i alatima za njihovo praćenje. Odličan uvod u to kako se modeluju patogeni, komarci i peščane mušice u savremenim klimatskim uslovima.
  👉 LINK
  
  
• PLANET4HEALTH
  Projekat koji povezuje klimatske promene sa javnim zdravljem kroz velike skupove podataka, nove modele rizika i interdisciplinarne pristupe.
  👉 LINK
  
  
• Planetary Health Cluster
  Klaster Horizon Europe projekata koji razvija koncept planetarnog zdravlja.
  👉 LINK
  
  
• Lancet Countdown 2025 Report
  Najvažniji godišnji globalni izveštaj o vezama između klimatskih promena i zdravlja.
  👉 LINK
  
  
• Lancet (2015): “Safeguarding human health in the Anthropocene epoch: report of The Rockefeller Foundation–Lancet Commission on planetary health”
  👉 LINK
  
  
• Lancet (2025): “Connecting planetary boundaries and planetary health: a resilient and stable Earth system is crucial for human health”
  👉 LINK 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

Da li smo zapravo jedno biće — ili ekosistem na dve noge?

U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovaramo o mikrobiomu, "zaboravljenom organu" koji duboko oblikuje naše zdravlje. Kroz istoriju od Levenhuka i Pastera do savremene nauke, prelazimo put od borbe protiv mikroba do saveza sa njima.

Gošća nam je dr Ana Đorđević sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), a povod su najnovija domaća istraživanja koja povezuju mikrobiotu creva sa masnom jetrom – bolešću koja danas pogađa svaku treću osobu na planeti.

Razgovaramo o tome kako mikrobi utiču na metabolizam, propustljivost creva i upale niskog stepena, šta znači osovina creva–jetra (gut–liver axis), kao i kako jedan probiotički soj — Lactobacillus helveticus BGRA43, izolovan upravo kod nas — pokazuje obećavajuće rezultate u prevenciji masne jetre kod životinjskih modela.

Kroz razgovor otkrivamo:

• šta uopšte znači da se "promenila mikrobiota",
• kako se meri propustljivost creva,
• kako izgleda prelazak iz laboratorije u kliničku praksu pri razvoju probiotika,
• i gde su granice naših saznanja — šta znamo, a šta još nagađamo.

Na kraju, vraćamo se širem pitanju: ako smo više ekosistem nego individua, kako to menja naš pogled na zdravlje, ishranu i medicinu?

🎙️ Gošća: dr Ana Đorđević (IBISS)
📻 Emitovano na Radio Aparatu, dostupno i na svim podcast platformama.

📚 Za dalje čitanje:

• Vrataric et al. (2025) — Gut microbiota composition and lipid metabolism in obesity-resistant mice (Scientific Reports) → Studija koja ispituje zašto neki organizmi ne razvijaju masnu jetru ni na visokomasnoj ishrani i kakvu ulogu u tome ima mikrobiota.
• Teofilović et al. (2025) — Lactobacillus helveticus BGRA43 alleviates high-fat diet–induced fatty liver through modulation of gut barrier and microbiota (Frontiers in Pharmacology) → Istraživanje domaćeg tima sa IBISS-a o probiotičkom soju izolovanom u Srbiji i njegovom uticaju na metabolizam i jetru kod miševa.
• Ed Yong – I Contain Multitudes: The Microbes Within Us and a Grander View of Life → Sjajna popularno-naučna knjiga o tome kako mikrobi oblikuju svet oko nas i u nama — idealan uvod u temu mikrobioma za sve radoznale.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije razgovarali smo o bioarheologiji i osteologiji – naučnim disciplinama koje proučavaju ljudske skelete sa arheoloških nalazišta kako bi rekonstruisale živote, zdravlje i društvene okolnosti ljudi iz prošlih epoha.

Naša gošća je dr Nataša Šarkić, bioarheološkinja i osnivačica organizacije Aita Bioarcheology iz Barselone, koja ove godine vodi i međunarodni letnji osteološki kurs u Beogradu. Sa njom razgovaramo o savremenim metodama u analizi kostiju: kako se iz skeletnih ostataka utvrđuju pol, starost, bolesti, traume i uzroci smrti, kao i na koji način se ti podaci interpretiraju u arheološkom i društvenom kontekstu.

Dotakli smo se i tema kao što su svakodnevni rad bioarheologa na terenu i u laboratoriji, savremene tehnologije u analizi kostiju, etičke dileme u radu sa ljudskim ostacima, obrazovanje i obuka novih generacija istraživača, itd.

Pričali smo malo i o tome kako je izgledao Natašin lični naučni put – kako se postaje bioarheolog, koje izazove nosi rad sa ostacima prošlih života i zašto je važno čuti ono što kosti imaju da nam kažu, kao i kakva je sve iskustva ona imala tokom istraživanja kojima se bavila do sada, pa smo čuli i zanimljivosti sa terena poput pokušaja objašnjenja i interpretacije groba u kom se nalazi jedan vampir! ;) 

Epizoda pruža retku priliku da zavirimo u nauku koja povezuje biologiju, arheologiju i forenziku, i otkriva kako se iz tišine skeleta može rekonstruisati nečiji život.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

More je ogromno, neistraženo i ključno za život na Zemlji. U njemu se kriju čitavi svetovi — koralni gradovi, dubokomorski organizmi, mangrove šume, okeanske struje i mreže života koje povezuju klimatske i biološke sisteme planete. 

U ovoj epizodi razgovarali smo o morskoj biologiji: nauci o životu u okeanu. 

Naša gošća bila je Jana Pažin, naša morska biološkinja iz Milana, članica MaRHE centra za istraživanje i visoko obrazovanje u oblasti morskih nauka i članica istraživačkog tima "Map the Giants" sa Univerziteta Milano-Biccoca, koji mapira gigantske kolonije korala i razvija nove metode za njihovo proučavanje i očuvanje. 

Pričačali smo o biologiji mora, o različitim ekosistemima i međusobnoj povezanosti života i okoline u kojoj ti ekosistemi postoje, a posebno ćemo se posvetiti koralima. Pričačali smo puno o terenskom radu, o ronjenju među koralnim divovima, o tehnologijama koje Jana i njen tim koriste, o tome šta sirovi podaci govore o zdravlju mora — ali i o povezanosti nauke i zaštite prirode.

Dotakli smo se i blue carbon ekosistema, morskih zaštićenih oblasti, klimatskih pretnji, budućnosti istraživanja okeana i mnogim drugim temama, ali i Janinog ličnog puta i toga kako se postaje morski biolog kad živiš i studiraš u zemlji koja nema more.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde. 

Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) predstavlja jedan od ključnih oslonaca savremene kosmologije – posmatračku potvrdu teorije Velikog praska i izvor informacija o najranijim epohama Svemira. Međutim, istorija njenog otkrića i epistemološki status koje to zračenje ima u savremenoj nauci daleko su složeniji nego što to sugeriše udžbenička naracija. 

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo upravo o tome sa dr Milanom M Ćirkovićem (Astronomska opservatorija Beograd) i prof. dr Slobodanom Perovićem (Filozofski fakultet, Beograd). 

Povod za razgovor je knjiga "The Cosmic Microwave Background: Historical and Philosophical Lessons" (Cambridge University Press, 2024), koju su Milan i Slobodan zajednički napisali. U njoj se CMB razmatra ne samo kao fizički fenomen, već i kao naučni objekat čija interpretacija zavisi od teorijskog okvira, istorijskog konteksta i šireg filozofskog pogleda na nauku.

U ovoj epizodi razgovaramo o: 

• razvoju kosmoloških teorija tokom 20. veka i „velikoj kontroverzi“ između modela Velikog praska i teorije stacionarnog svemira, 
• ulozi CMB-a u formiranju savremene kosmološke ortodoksije,
• alternativnim tumačenjima i njihovom epistemološkom statusu,
• problemu pododređenosti teorija i njegovim posledicama za naučni realizam,
• savremenim filozofskim izazovima u tumačenju CMB-a, uključujući multiverzum, antropički princip i granice empirijske proverljivosti.

Posebnu pažnju posvećujemo načinu na koji društveni, metodološki i pragmatični faktori utiču na prihvatanje i stabilizaciju naučnih teorija, kao i lekcijama koje iz ove istorije možemo izvući za razumevanje današnjih naučnih debata.

Dakle, jedna epizoda namenjena slušaocima zainteresovanim za kosmologiju, filozofiju nauke i istoriju savremene astrofizike! 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.