Tema ove epizode bilo je istraživanje prašine u atmosferi iz perspektive fizičara, meteorologa, klimatologa...

Gost je bio dr Luka Ilić iz Barcelona Supercomputing Centra. 

Govorili smo o atmosferskoj prašini, pre svega o onoj koja potiče od prirodnih izvora poput pustinja, o tome kako se fizičari bave modelovanjem transporta prašine kroz atmosferu, osnovnim karakteristikama, mineralogiji pustinjske prašine, raznim daljinskim i eksperimentalnim istraživanjima na osnovu kojih danas znamo sve to što o prašini u atmosferi znamo, o istoriji istraživanja atmosferske prašine, o mestu koje prašina ima u klimatskom sistemu Zemlje, i mnogim drugim temama vezanim za istraživanja atmosferske prašine. 

***

Istraživanje Luke Ilića o kom smo pričali je finansirano u okviru Juan de la Cierva istraživačke stipendije JDC2022-049038-I od strane MICIU i NextGenerationEU programa Evropske Unije i AEI.

Luka Ilić's research which we talked about has received funding from Juan de la Cierva Fellowship JDC2022-049038-I funded by MICIU and by European Union NextGenerationEU and AEI.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić.

Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih...

Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd...

Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom "Tragovi kočenja" (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma "Zbogom, Aresibo", inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija.

U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija.

Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige "Šta je SETI i zašto nam je potreban?", "Velika tišina" i "Astrobiološki pejzaž" možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs.

Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom. 

Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije.

Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja...

Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline.

Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, "Evolutionary behavioral ecology and psychopathy" koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd). 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijma, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina.

Gošća je doc. dr Tanja Samardžić, naša računarska lingvistkinja koja radi na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj u CLCL grupi (Computational Learning Computational Linguistics), drži kao gostujuća predavačica i predavanja na Univerzitetu u Ženevi, a bavi se velikim jezičkim modelom i obradom prirodnog jezika (NLP, natural language processing), u najširem mogućem kontekstu. 

Pričali smo o mnoštvu tema, od samih fundamentalnih pitanja koja se tiču toga šta je jezik, preko Noama Čomskog i generativne gramatike (šta je to?) do upotrebe mašina u lingvistici i lingvističkim praktičnim i teorijskim problemima, od mašinskog prevođenja, prvog prevodioca, preko chat botova, statističke revolucije koja se desila devedesetih godina prošlog veka, do savremenih modela koji dolaze iz oblasti mašinskog učenja i neuralnih mreža, razvoja savremenih pristupa poput enkoder-dekoder arhitektura i čuvenih transformera kod kojih je pažnja sve što vam treba, da bismo došli i do LLM-ova poput GPT-a (generative pre-trained transformer)! 

A sve to, naravno, kroz prizmu jezika i lingvistike, odnosno značaja i veze ovih fascinantnih dostignuća tehnologije sa naukom o jeziku.  

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta!

Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu! 

Pričali smo o tome šta je paleontologija, šta su fosili, kako nastaju, kako se pronalaze, zašto je sedimentologija bitna za paleontologiju, itd. Razgovarali smo o tome šta se podrazumeva pod vrstom u paleontologiji, kako fosile svrstavamo u vrste i rodove, kako ih imenujemo, i kakvi sve problemi postoje kada o vrstama govorimo u paleontologiji, na uzorku koji imamo u fosilnim ostacima iz perioda koji se meri milijardama godina.

Govorili smo i o tome šta se u paleontologiji podrazumeva pod izumiranjem vrsta, kao i velikih pet masovnih izumiranja, kako smo o njima saznali iz paleontoloških istraživanja (i istraživanja srodnih disciplina). 

Tu su, naravno, i dinosaurusi kao najatraktivniji fosili u popularnoj kulturi, ali govorićemo i o mnogim drugim životinjama i biljkama koje su živele na planeti u njenoj istoriji - od najvećih životinja do najsitnijih mikroorganizama i njihovih tragova koje možemo videti u mikrofosilnim ostacima.

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.  

Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka? Kako modelujemo oblačne sisteme od najmanjih skala na kojima se dešavaju procesi kojima se bavi mikrofizika oblaka, do velikih klimatoloških istraživanja? Kakve jednačine opisuju mikrofiziku i dinamiku oblaka, kako ih rešavamo? 

Šta su olujni oblaci? Kako se formiraju padavine u oblacima? Kako nastaje grad? Na koji način mikrofizika oblaka pomaže u protivgradnoj odbrani? Kako nastaju jednoćelijske i višećelijske oluje? Šta su superćelijske oluje, kako nastaju, kakva im je dinamika? Kako nastaje tornado/pijavica/tromba? Kako klimatske promene utiču na učestalost i druge karakteristike olujnih oblaka, a posebno superćelijskih olujnih oblaka? 

O ovim i mnogim drugim pitanjima možete više čuti u ovoj epizodi. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji (Leverhulme Centre for the Future of Intelligence, University of Cambridge).  

Pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima, a sve to kada je u pitanju oblast interpretabilne veštačke inteligencije (na engleskom: interpretable AI, explainable AI, XAI). Podsetili smo se šta je to veštačka inteligencija, a čućete i šta je XAI, a posebno smo pričali o tome na koji način se Marko kao filozof i kognitivni psiholog bavi time.

Kako protivčinjenička objašnjenja sistema AI utiču na naša uzročna posledična verovanja? Šta je korelacija i šta uzročnost? Kako se u AI sistemima pronalaze korelacije u podacima i na koji način objašnjenja AI sistema pokušavaju da te korelacije učine očiglednijim? Kako ljudi na osnovu takvih objašnjenja i predikcija kauzalno utiču na svet, a povratnom spregom i na sama objašnjenja u XAI sistemima?

Tu je i priča i o tehničkim temama vezanim za AI/ML, poput toga kako se sve računaju objašnjenja u XAI sistemima, kakve sve tzv. explainability tehnike postoje, šta je LIME, šta je SHAP, i slično, ali s obzirom da se Marko bavi pre svega kognitivnom psihologijom i filozofijom koja stoji iza XAI sistema i njihovog korišćenja, ova tema pokriva višestruke poglede na veštačku inteligenciju. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd.

Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike i zašto je važno da pričamo o kvantovanju, a pogotovo o kvantovanju/kvantizaciji dejstva i kako to vodi do kvantnog haosa.

Pričali smo o teoriji slučajnih matrica, o spektrima u kvantnoj mehanici, verovatnoćama i raspodelama koje ukazuju na haotičnu dinamiku, o primerima kvantnog haosa kod molekula, kvantnih tačaka, mikrotalasnih bilijara i slično, pričali smo i malo o paradoksu informacija crnih rupa i rešenju koje poteče iz teorije kvantnog haosa, o brzom skremblovanju, o vremenski neuređenim korelacionim funkcijama, itd.

Na kraju, priču smo zaokružili i svojevrsnim upućivanjem na prethodne epizode u kojima je Mihailo bio gost: na teorije struna i na paradoks informacije crnih rupa. 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.