Садржај:

00:00 - аутор драме: Никола Танасић

00:37 - Пролог: Бог на хриди

03:39 - Сцена I: Куга

08:53 - Сцена II: Ахијел сазива скупштину

12:05 - Сцена III: Калхант опомиње Агамемнона

17:40 - Сцена IV: Да оружје не потегне на владара ахејскога

38:14 - Сцена V: Несторова беседа

46:16 - Сцена VI: Одвођење Брисеиде

50:49 - Сцена VII: Најкрактовечнији и најнесрећнији

57:08 - Сцена VIII: Стоволовка жртва

1:03:03 - Сцена IX: Тетида код Дива

1:06:48 - Сцена X: Олимпска вечера

1:13:50 - ФУСНОТЕ - РАЗГОВОР НИКОЛЕ ТАНАСИЋА И ТИОСАВА ПУРИЋА | О бронзаном добу, ахејској цивилизацији, Хомеровом језику и филозофији, грчким боговима и херојима, Хетитима и Троади, трговачким и цивилизацијским везама међу народима и тзв. "Народима с мора", о преводима и холивудским адаптацијама Хомера.

Музика коришћена у видеу: https://www.youtube.com/watch?v=elERNFoEf3Y

Vidovdanska epizoda Viška istorije: EPIKA posvećena srpskoj narodnoj epskoj pesmi: "Marko Kraljević i Musa Kesedžija"

Autor i narator audio drame: Nikola Tanasić

DRAMA:

01:14 - Prolog: Mehana u Carigradu

09:39 - Scena I: Arbanasa pred vratima

11:20 - Scena II: Vladavina terora

14:38 - Scena III: Tri hiljade na jednog

17:30 - Scena IV: Naopaki konjanik

18:35 - Scena V: Ima jedan megdandžija...

21:22 - Scena VI: U tamnici

23:15 - Scena VII: Carev divan

28:10 - Scena VIII: Trening montaža

33:47 - Scena IX: Kovač

39:49 - Scena Х: Jeste li videli ovog razbojnika?

41:18 - Scena XI: Megdan

50:24 - Scena XII: Osta Musa uvrh Kačanika

53:42 - FUSNOTE: razgovor Tiosava Purića i Nikole Tanasića

#istorija #epika #vidovdan #musa #kesedzija #marko #kraljevic #srbija #srpska #epska #poezija #radio #drama #podkast #podcasting #visakistorije

Muzika: Farja Farađi - Avanture Kraljevića Marka | Link: https://www.youtube.com/watch?v=P_bMjAmEK24&list=RDP_bMjAmEK24&start_radio=1&ab_channel=FaryaFaraji

„Od ostalih njegovih mera najviše divljenja pobuđuje deoba puka po zanimanjima“. Plut. Num. 17

Jedna od najuzbudljivijih, ali do danas, najnejasnijih priča jeste priča o famoznim rimskim „raskršćima“. U novoj epizodi serijala o propasti Republike u Rimu razgovaramo o tome da li su kolegijumi, koji su nastajli oko rimskih raskršća, bili „mafija“, „zadruge“ ili „akcionarska društva“, ili nešto između. Gde je granica između toga da Plutarh u najveće zasluge drevnog rimskog kralja Nume Pompilija upisuje formiranje kolegijuma, i slike o čuvenom Erastasu Fulmanu, liku iz Milijusovog Rima, koji je postao slika i prilika rimskog života na Aventinu. I raspravljamo, kroz godinu tribunata Publija Klodija Pulhera, o tome kako su rimske popularske komite osvojile aventinske kompit-e, odnosno rimska raskršća. Takođe, biće reči o „kiparskom pitanju“, žitu i crnoj legendi o Klodiju Pulheru, koji je ipak, možda nešto više, od „Lepotančića“ iz Ciceronovih pisama Atiku.

SADRŽAJ

[01:08] - Uvod: dve legende iz 58. godine pre Hrista

[09:48] - Ciceronov govor o popularima (Cic. Har. resp. 43-44)

[12:04] - Odlike popularske politike

[14:22] - O Kompitalijama

[18:45] - Deifikacija populara oko raskršća

[22:38] - Šta su kolegijumi?

[24:49] - Drugi rimski kralj, Numa Pompilije, stvara kolegijume Plut. Num. 17 [

28:56] - Ciceronova upotreba kolegijuma (Comment.pet. 19)

[33:37] - Uloga besplatnog žita u popularskoj i rimskoj politici

[38:36 ] - Pitanje Kipra

[47:42] - Suđenje Publiju Vatiniju i efekat Klodijeve politike

«Napokon, zar ima išta niže ili sramnije nego po neprijateljskom diktatu odlučivati o najkrupnijim stvarima?»

– Cezar, Galski rat V 28

Pred vama je nastavak jedne od najspektakularnijih priča iz vojne istorije. Rečima samog Božanskog Cezara ispričana priča o pohodu na Britaniju, i priča o mučnoj galskoj pobuni iz 53. godine pre Hrista, protiv rimskih zavojevača. Pored toga, u ovoj epizodi Arhiva Viška raspravljamo o značaju Atlantika za drevne moreplovce, naravno – prema Herodotovim procenama. Čitamo, naravno, Strabona i Diodora sa Sicilije. Govorimo o nadmetanju Feničana i Helena i o ratu Masilije, Kartagine i Etruraca za dominaciju na zapadnom Sredozemlju u 6. veku pre Hrista. Takođe ćemo pratiti grčkog matematičara i avanturistu Piteja do ivice sveta i svedočiti rođenju mita o ostrvu Tula, o kom su sanjali onoliki teozofi, ezoterici i alhemičari. Zavirićemo i u tihu revoluciju keltskog sveta na prelasku iz halštatske u latensku kulturu u 5. veku pre Hrista. Biće reči i o jednoj večeri koju je na posedu engleskog manastira Svetog Avgustina u Kenterberiju u leto 1524. organizovao opat Džon Foš, a koja je imala dalekosežni uticaj na nacionalnu istoriografiju onih Britanaca koji su sebe smatrali potomcima Feničana (umesto potomcima Trojanaca).

Ali pre svega, ovo je priča o slavnom rimskom podvigu, i Cezarovom podvigu, kome se čak i zlovoljni Ciceron radovao. O vojevanju na ivicama sveta. O junaštvu dvojice centuriona - Tita Pulona i Lucija Vorena – koji, nadmećući se u borbi protiv neprijatelja, postaju braća. O jednom Petrosidiju, rimskom legionaru, koji je noseći rimski orlovski steg slavno poginuo za slavu, i o jednom Dumnorigu od Heduanaca, galskom prvaku, bratu druida Divicijaka, koji je pao kao „slobodan čovek iz slobodnog naroda“, odbijajući da se pokori Senatu i rimskom narodu, i prokonzulu Cezaru. O slatkorečivom Ambiorigu, i divljim Pritanima, koje neki zovu Briti, tetoviranim eponimima Britanije, koji pod vođstvom nestvarnog Kasivelauna čak i samog Cezara nagone da im oda priznanje na ratnom umeću.

Ukratko, ovo je nova epizoda Arhiva Viška istorije, u kojoj čitamo i pričamo o petoj knjizi Cezarovog Galskog rata.

Arhiv Viška (3): Galski rat (prvi deo) | Kelti, Cezar, Plutarh | Višak istorije

Podcast na YT: https://www.youtube.com/@visakistorije

У првом делу наше приче о Галском рату, пратимо Цезара на путу до једног од најепохалнијих војних тријумфа у историји, уз осврт на његов прелазак преко Рајне и одлазак у Британију; читамо Плутархове записе о Келтима који су освојили Рим у 4. веку пре Христа и Цезаров "Галски рат". Такође, говоримо о Келтима, њиховим прапочецима, митологији и културним везама са Медитераном.

U prvom delu naše priče o Galskom ratu, pratimo Cezara na putu do jednog od najepohalnijih vojnih trijumfa u istoriji, uz osvrt na njegov prelazak preko Rajne i odlazak u Britaniju; čitamo Plutarhove zapise o Keltima koji su osvojili Rim u 4. veku pre Hrista i Cezarov "Galski rat". Takođe, govorimo o Keltima, njihovim prapočecima, mitologiji i kulturnim vezama sa Mediteranom.

#cezar #kelti #visak #келти #цезар #вишак #galija #галија #плутарх #plutarh

Музика коришћена у видеу:

Miracle of Sound - The Tail of Chu Chulainn

Farya Faraji - Windiorix's Curse

Farya Faraji - Call to Maponos

Farya Faraji - Is Acher in Gaíth

Farya Faraji - In Numa's Time

Farya Faraji - Gaivs Ivlivs Caesar - Epic Simphony

U novoj 13. epizodi serijala o padu Rimske Republike podkasta Višak istorije govorimo o konsolidaciji moći u Rimu po povratku Pompeja iz rata protiv Mitridata, o izgredima Klodija Pulhera, promenljivoj političkoj sreći Marka Tulija Cicerona nakon što je proglašen "Ocem otadžbine" i Cezarovom konzulatu 59. godine pre Hrista.

U novoj epizodi Arhiva Viška čitamo izvore koji svedoče o tim turbulentnim godinama u Rimu: Dionovu Rimsku istoriju, Apijanove Rimske građanske ratove i Plutarhovu biografiju Sule.

U novoj epizodi Arhiva Viška čitamo izvore koji svedoče o tim turbulentnim godinama u Rimu: Dionovu Rimsku istoriju, Apijanove Rimske građanske ratove i Plutarhovu biografiju Sule.

U prvoj epizodi "Arhiva Viška" čitamo jevrejsko-rimskog istoričara iz prvog veka posle Hrista Josifa Flavija i njegov spis "Jevrejske starine" o jevrejskom kraljevstvu u prvoj polovini prvog veka pre Hrista i o Pompejevom osvajanju Jerusalima.

Dramatis personae:

Марко Тулије Цицерон – конзул 63. године пре Христа

Гај Антоније Хибрида – конзул 63. године пре Христа

Марко Порције Катон Млађи – квестор 64. године пре Христа

Гај Јулије Цезар – курулски едил 65. године пре Христа и pontifex maximus од 63. године пре Христа

Луције Сергије Катилина – претор 68. године пре Христа

Луције Лициније Лукул – римски imperator на Истоку 73-66. пре Христа

Гнеј Помпеј Велики – римски imperator на Истоку 66-62. пре Христа

Марко Лициније Крас – конзул Рима 70. године пре Христа

Квинт Лутације Катул (син) – конзул Рима 78. године пре Христа

Гај Валерије Катул – песник

Аполоније Молон – родоски ученик беседништва

Клодија – лезбија из Катулове песме

Сервилија – Катонова полусестра, мајка Марка Јунија Брута Издајника, љубавница Цезарова

Аурелија – мајка Цезарова

Семпронија – Катилинина обожаватељка, фламбојантна дама раскошног карактера и још раскошнијих умећа

___________________________

Marko Tulije Ciceron – konzul 63. godine pre Hrista

Gaj Antonije Hibrida – konzul 63. godine pre Hrista

Marko Porcije Katon Mlađi – kvestor 64. godine pre Hrista

Gaj Julije Cezar – kurulski edil 65. godine pre Hrista i pontifex maximus od 63. godine pre Hrista

Lucije Sergije Katilina – pretor 68. godine pre Hrista

Lucije Licinije Lukul – rimski imperator na Istoku 73-66. pre Hrista

Gnej Pompej Veliki – rimski imperator na Istoku 66-62. pre Hrista

Marko Licinije Kras – konzul Rima 70. godine pre Hrista

Kvint Lutacije Katul (sin) – konzul Rima 78. godine pre Hrista

Gaj Valerije Katul – pesnik

Apolonije Molon – rodoski učenik besedništva

Klodija – lezbija iz Katulove pesme

Servilija – Katonova polusestra, majka Marka Junija Bruta Izdajnika, ljubavnica Cezarova

Aurelija – majka Cezarova

Sempronija – Katilinina obožavateljka, flambojantna dama raskošnog karaktera i još raskošnijih umeća

#ciceron #cezar #katon #rim #visak #istorije #višak #istorije #цицерон #цезар #катон #рим #вишак #историје #катилина #katilina