Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Gost u našoj novoj epizodi je stand up komičar Goran Vinčić — Vinča. Za one koji prate stand up scenu Goran je vrlo poznato lice. Izrazito talentovan komičar koji od prvog dana sa vrlo jasnim ciljem i ambicijom vredno radi na ostvarenju onoga što je zamislio. Primera radi, u prošloj godini je, samo putujući od nastupa do nastupa prevalio oko 100.000km. Uopšte nisam siguran kako je to moguće, ali izgleda da jeste. Sa više od 200 nastupa godišnje u svojih deset godina karijere sabrao je iskustva koja ga izdvajaju od većine. Već neko vreme uspešno puni velike prostore sa više hiljada mesta, a njegov prvi specijal „Dežurni krivac" (koji je dostupan svima na youtubeu), je postao regionalni fenomen. Kod nas je došao u okviru promocije svog nastupa u Hali sportova 16. aprila gde će obeležiti deset godina karijere svojim setom „Reci mi da se šališ", a istovremeno će to biti i snimanje njegovog novog specijala. Mi smo, sa druge strane, iskoristili priliku da sa ovim gostovanjem bolje upoznamo Vinču, ali i da se malo opustimo, jer nam se čini da nam je to, ipak, svima potrebno ovih dana.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

U novoj epizodi gosti su nam Zoran Zarubica i Luka Racić, daleko poznatiji kao dvojac „Buč Kesidi”. Povod je, naravno, njihov novi album „Moderne veze”, ali je to isto tako bio i dobar izgovor da sednemo i porazgovaramo, ne samo o njihovom fenomenu koji je svakako osvežio regionalnu muzičku scenu, već i o njihovoj viziji i razvojnom putu onoga što je Buč Kesidi danas. Kako izgleda razvojni put jednog umetničkog projekta od ideje do realizacije i šta to podrazumeva. Kakva su odricanja, koji su kompromisi i šta je sve potrebno imati u vidu da bi jedan ovakv projekat, ne samo ugledao svetlost dana, već i postigao tako veliki uspeh. Od pančevačkog alternativnog benda do rasprodatih velikih prostora poput Tašmajdana, Spensa ili Šalate u Zagrebu.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Jurta je tradicionalni, prenosivi šator koji je postao simbol nomadskog života na prostranim stepe Azije. Obično je napravljena od drvenog okvira prekrivenog vunenim platnom, a središnji deo se lako uklapa i sklapa, omogućavajući nomadima da se brzo kreću. Unutra, jurta je topla zimi i hladna leti, zahvaljujući svojoj specifičnoj gradnji i načinu izolacije. Njen oblik omogućava izuzetnu otpornost na oluje i vetrove. Danas je jurta postala popularna i među avanturistima, pa se koristi kao ekološki prihvatljiv smeštaj u mnogim delovima sveta, a naš novi gost, Jovan Bjelanović u jurti živi već pet godina i to na Tari. Sam pravi svoje oruđe, kuje gvožđe, ručno izrađuje kanue, ali sam pravi lukove i strele, takođe. Zajedno sa Kostom Marinkovićem, našim drugim gostom, planinskim vodičem, spasiocem i strastvenim ljubiteljem prirode, organizuju obuke preživljavanja u prirodi, korišćenje alata i oživljavaju zaboravljene veštine, sve one koje su bile neophodne u vreme kada su ljudi živeli pre modernizacije društva.
Ove veštine se na engleskom jeziku zovu „bushcraft", a pošto za njih ne postoji adekvatan prevod na srpskom jeziku, oni su osmislili prevod — grmarenje. Grmarenje je veština preživljavanja i snalaženja u divljini koristeći prirodne resurse i minimalnu opremu. To uključuje stvari poput izrade skloništa, paljenja vatre, lova i ribolova, kao i orijentacije u prirodi. Osnovni cilj je razviti sposobnost da preživiš u divljini, koristeći samo ono što ti priroda nudi, bez previše zavisnosti od moderne tehnologije. U grmarenju se naglašava poštovanje prirode i održivost, učeći ljude kako da žive u skladu sa okruženjem.
Kako izgleda takav jedan život danas, zašto je oživljavanje i očuvanje ovih veština važno, koje su prednosti i koji su razlozi povratka u prirodu i da li je to nešto što može danas da uradi svako od nas, u novoj epizodi.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Ako bismo postavili zadatak grupi inženjera da naprave robota koji će, ako se udari ili padne reći: „Jao!" ili ispoljiti bilo koji drugi vid bolne reakcije to, u suštini, ne bi bilo teško. Dovoljno dobar i stručan tim ljudi bi sa dovoljnim sredstvima ovaj zadatak rešio vrlo jednostavno.
Ali ukoliko bismo postavili zadatak da se napravi robot koji će, ako se udari ili padne osetiti bol, šta bismo onda uradili i odakle bismo, uopšte, počeli? Nemamo, kao ljudska rasa, nikakvu metodologiju da napravimo takav eksperiment. Na njega se, potom, nadovezuje sledeći problem: čak i da zamislimo da je neko napravio robota koji navodno oseća bol, kako bismo mogli to pouzdano da znamo? 
Nemamo nikakav način da izmerimo verodostojnost i tačnost takve izjave. Ovaj problem se zove „other minds problem", to jest, problem drugih umova". Filozofski posmatrano, mi možemo isključivo da posmatramo ponašanja drugih ljudi, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo da ti drugi ljudi imaju svest. Iz ovoga proizilaze mnoge škole razumevanja problema svesti. 
Od teorije komputacionalizma, pa sve do teorija simulacije ili čak da svest ne postoji ili da sve na ovome svetu ima svest, što se naziva panpsihizam. Naravno, između ovih ekstrema, postoji i ceo spektar razmišljanja o ovom problemu. U krajnjem ishodu, nauka, religija i umetnost se sustiču u istoj ravni pokušavajući da razumeju ovaj problem.
Šta onda uopšte znači imati svest? Šta je svest? Odakle dolazi? Gde se nalazi, ukoliko tako nešto uopšte ima „mesto". Na koji način se formira? Na koje sve probleme nailazimo u pokušajima da uopšte razumemo ovakav, kako filizof Dejvid Čalmers kaže „hard problem".
Od istorije civilizacije do danas, ljudi pokušavaju da razumeju problem svesti. On se do početka devedesetih zvao „body-mind problem", to jest, „problem tela i uma", sve do Dejvida Čalmersa koji je u svom radu iz 1995. godine, naslovljen „Suočavanje sa problemom svesti", ovo pitanje podelio na takozvane „lake probleme" i „teške probleme". Od Leukipa i Demokrita, preko Dekarta, pa sve do filozofa i naučnika današnjice kao što su Džon Serl, Daniel Denet, i Rodžer Penrouz, pitanje problema svesti preokupira najznačajnije umove sveta, a najzanimljiviji deo napretka ove grane filozofije je da se, možda, odgovor na ovo pitanje nalazi u odgovoru na problem merenja u kvantnoj fizici.
Šta ovo znači i šta su sve problemi sa kojima se suočavaju filozofi širom sveta u pokušaju da odgovore na ova pitanja, u novoj epizodi sa našim gostom, dr Igorom Salomom sa Instituta za Fiziku u Beogradu koji radi u Grupi za gravitaciju, čestice i polja. Takođe, u okviru mentorske nastave za IV razred Matematičke gimnazije Igor drži kurs iz kvantne teorije informacija i opšte teorije relativiteta.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/a...

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Naš gost ove nedelje je novinar i pisac, Branko Rosić, svedok i učesnik brojnih velikih kulturnih i supkulturnih promena, kako u Beogradu, tako i Srbiji i Jugoslaviji, od osamdesetih godina do danas. Kao tinejdžer započeo je svoje putovanje u svetu kulture, prvenstveno kroz fudbal i muziku, da bi se vrlo brzo obreo u trenutku kada se rađala pank scena u Beogradu. Od bendova Urbana Gerila, gde su karijere između ostalog počeli i Cane Partibrejker kao i pisac Vladimir Arsenijević, da bi potom bio na začetku novog talasa sa bendom Berliner strasse i ekipom okupljenom oko beogradskog SKC-a, kao i brojnih drugih kulturnih centara. U drugoj polovini dvehiljaditih, objavio je i svoj prvi roman, a od tada redovno objavljuje, od „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje", do romana „Dolazak matadora". Trenutno je na poziciji zamenika glavnog i odgovornog urednika magazina Nedeljnik Vreme.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Tridesetih godina prošlog veka u neolitskim naseljima na arheološkom lokalitetu Starčevo, u blizini Pančeva, pronađeni su brojni artefakti čija je funkcija bila nepoznata sve do 2019. godine. Spekulisalo se šta mogu da budu: od alata za obradu drveta, preko alata za obradu kože, pa sve do ritualnih predmeta, jer su bili široko rasprostranjeni tokom neolitskog perioda. Tek dolaskom naše ovonedeljne gošče, prof. dr Sofije Stefanović, pokrenut je projekat BIRTH koji je podržao Evropski istraživački savet sa skoro dva miliona evra, u kojem je angažovan tim stručnjaka sa njome na čelu, nakon kojeg su, bez svake sumnje, dokazali da su u pitanju neolitske kašičice koje su korišćene da bi se pravile kašice za bebe. Prema njenim rečima: „Čovek može da vidi samo ono na šta mu je um pripremljen." Naša istorija je ispunjena nasiljem, ratovima, revolucijama i prevratima, ali se niko u akademskoj zajednici u tom kontekstu nije bavio materinstvom, porođajem i odgojem potomstva kao jednim od ključnih mehanizama za razumevanje opstanka vrste kroz istoriju, to jest, sve do dr Sofije Stefanović. 
Zašto je ova tema značajna? U evoluciji su nas dve karakteristike odredile kao vrstu: dvonožni hod i veliki mozak. Ali u evoluciji svaka promena ide uz određenu cenu, a u našem slučaju u pitanju je sužavanje i produžavanje karlice, čime se sužava i porođajni kanal, a veliki mozak pomera period rođenja u najraniju fazu, kada je dete potpuno bespomoćno i osetljivo. Ovi elementi predstavljali su veliki rizik za preživljavanje i prema rečima naše gošće: „Provukli smo se kroz iglene uši evolucije." 
Ovi faktori morali su da utiču na dinamiku društvenog uređenja ljudskih naseobina. Pripitomljavanje stoke, razvoj zemljoradnje, period dojenja, uzgoj deteta, broj trudnoća, a time i brojnost populacije jedne vrste. Sve su ovo teme koje je u svetu pokrenula naša ovonedeljna gošća — kako je praistorija materinstva uticala na razvoj savremenog čoveka. Prema njenim rečima: „Sve što živimo danas, već se desilo u neolitu i bronzanom dobu." 
Prof. dr Sofija Stefanović je redovna profesorka na katedi za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Angažovana je, takođe, na Institutu Biosens na Univerzitetu u Novom Sadu gde rukvodi projektom BIRTH, kao prvi naučnik iz Srbije čije istraživanje je podržao Evropski istraživački savet. Na Odeljenju za arheologiju, angažovana je na predmetima u oblasti bioarheologije i fizičke antropologije, a takođe, u nastavni plan uvela je i brojne nove bioarheološke predmete na svim nivoima studija. Jedan je od osnivača Laboratorije za bioarheologiju 2008. godine a od 2015. do 2017. godine i njen upravnik. Odlukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2015. godine, Laboratorija za bioarheologiju akreditovana je kao Centar izuzetnih vrednosti za bioarheološka istraživanja.

Instagram:

Galeb Nikačevi...

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Kada su se desili čuveni studentski protesti 1968. godine koji su rodili veliki talas društvenih promena u celom svetu, u Jugoslaviji su kao 17. tačku zahteva studenti imali oslobađanje zgrade koja je krajem 19. veka bila balska dvorana i oficirski dom, a 1903. godine je bila zborno mesto odakle je počeo Majski prevrat. Nakon II Svetskog rata zgrada je pripala Upravi državne bezbednosti, poznatijoj kao UDBA, da bi upravo te 1968. godine nakon revolucije zgrada pripala studentima i postala ono po čemu je znamo i danas, Studentski kulturni centar, čuveni beogradski SKC. 
Nakon tri godine renoviranja, na Dan studenata 4. aprila 1971. godine zgrada je zvanično počela sa radom i bila je centralno mesto razvoja savremene kuluture i umetnosti. Od Aprilskih susreta, to je mesto na kojem su karijere lansirali umetnici poput Marine Abramović, Raše Todosijevića, Zorana Popovića, Gergelja Urkoma, Neše Paripovića i Ere Milivojevića, poznatijih kao tvrdo jezgro konceptualne, likovne i savremene umetnosti. 
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bila je centralna tačka rođenja panka i novog talasa u Beogradu i rasadnik kulture u svojim najrazličitijim pojavnim oblicima. U podrumu ove zgrade svoje karijere su počinjali bendovi od Idola, Šarla Akrobate, pa sve do EKV-a. 
Nažalost, početkom rata i dolaskom SPS-a na vlast, devedesetih godina ova institucija je izgubila svoju moć i svoju funkciju i prestala je, kao i mnoge institucije kulture da bude sila osovina omladinskih pokreta i mesto za razvoj umetnosti i kulture u našoj zemlji. Nakon 5. oktobra, SKC je oslobođen, pa je u tom talasu osnovan i radio koji je, opet, bio mesto na kojem se rodio kontrakulturni pokret i bio je dom mnogim današnjim umetnicima, od rep scene, poput Bad Copy, Prti Bee Gee, pa sve do zvezda elektronske muzike iz kasnih devedesetih kao što je Marko Nastić. 
Ni ova faza nije potrajala dugo. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 2003. godine stvari su krenule nizbrdo, da bi oduzimanjem frekvencije i poznih 2000-ih ugašen radio, a sav program ove institucije zaustavljen. SKC je nakon toga prestao da bude centralno mesto omladinske zajednice i kulture sve do danas, to jest, sve do 12. februara ove godine kada su studenti, prvi put od 1968. godine ponovo osvojili zgradu. Tokom studentskih protesta i blokade koja traje već tri meseca širom Srbije, prva institucija kulture u koju su ušli je upravo beogradski SKC, koji je i dalje pod blokadom, a mi smo rešili da u ovoj epizodi ugostimo čoveka koji je bio akter i svedok svih faza ove institucije u kojoj je bio jedan od urednika programa od osnivanja 1971. godine, a potom i njen direktor nakon oslobođenja ove zgrade 5. oktobra, Slavka Timotijevića. 
O istorijatu SKC-a, njegovom značaju i brojnim događajima koji su obeležili njegovu istoriju, u ovoj epizodi.

Instagram:

Galeb Nikače...

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Gost ovonedeljne epizode je Petar Peca Popović, pisac, urednik i publicista, ali nijedna titula jednostavno ne bi bila pošten niti kompletan opis njegovog lika i dela. Doslovno jedan dobar deo kulturnog nasleđa koji živimo na prostoru bivše Jugoslavije ne bi postojao da nije bilo njega da umeša prste u sudbinu brojnih značajnih događaja. Od prvog ugovora koji je potpisao tada nepoznati muzičar Đorđe Balašević, preko Bore Đorđevića, pa sve do organizacije čuvenog koncerta kod Hajdučke česme 1977. godine. Obeležio je period dolaska Zdravka Čolića u Srbiju i njegovih početaka u Korni grupi, a EKV su se okupljali kod njega u kući pitajući ga za mišljenje o demo snimcima svog albuma. Uređivao je časopis „Džuboks”, radio je kao urednih licencnih izdanja u PGP-RTS, a listati njegove zasluge ovde bi bilo nezahvalno, ali sva sreća, imamo snimljeno više od tri sata razgovora. 

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Naš novi gost je Marko Miletić, glavni i odgovorni urednik portala Mašina.
U vreme kada je poverenje u medije, posebno tradicionalne medije, najniže u istoriji i kada je reputacija medijskih radnika srozana, postavlja se pitanje, ne samo ko želi da se bavi vestima, već kako i na koji način da to urade. Kreiranje poverenja, izbegavanje poslovnih modela koje favorizuju društvene mreže i algoritmi stavlja vesti u vrlo nezavidnu poziciju. Pitanje javnog interesa ne bi smelo da podleže komercijalnim vrednostima tržišta, jer onda ne bi bilo javni interes. Ali postavlja se pitanje — kako? 
Mašina portal je nedavno proslavila 10 godina postojanja, a povod za njihovo gostovanje je, pored razgovora o medijima i budućnosti medija i fantastičan posao koji su uradili i rade tokom tri meseca studentskih protesta.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Gošća u našoj novoj epizodi je Maria Goznales, tv i filmska montažerka iz Los Anđelesa i dobitnica prestižne nagrade Emmy u septembru 2024. godine za najbolju montažu i to ni manje ni više nego za seriju „Shogun”. Za one koji ne znaju, u pitanju je istorijska drama smeštena u Japan početkom 17. veka, ali posvećenost svakoj pojedinosti u procesu pravljenja ove serije čini je pravom retkošću u moru današnje hiperprodukcije. Sam broj Emmy nagrada koji je serija osvojila svedoči o tome — čak 18! 
Maria Gonzales je, pored ove serije radila i na brojnim drugim holivudskim projektima, poput „Man in Black”, potom „Old Man”, sa Džefom Bridžisom, a bila je i u timu montažera koji su dobili oskara za najbolju montažu za film „The Bourne Ultimatum”. 
U Beogradu je boravila vrlo kratko tokom novogodišnjih praznika i imali smo sreće da smo uspeli brzinski da se ukačimo pred njen let nazad u Los Anđeles. 

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/