Podržite me na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Ako bismo postavili zadatak grupi inženjera da naprave robota koji će, ako se udari ili padne reći: „Jao!" ili ispoljiti bilo koji drugi vid bolne reakcije to, u suštini, ne bi bilo teško. Dovoljno dobar i stručan tim ljudi bi sa dovoljnim sredstvima ovaj zadatak rešio vrlo jednostavno.
Ali ukoliko bismo postavili zadatak da se napravi robot koji će, ako se udari ili padne osetiti bol, šta bismo onda uradili i odakle bismo, uopšte, počeli? Nemamo, kao ljudska rasa, nikakvu metodologiju da napravimo takav eksperiment. Na njega se, potom, nadovezuje sledeći problem: čak i da zamislimo da je neko napravio robota koji navodno oseća bol, kako bismo mogli to pouzdano da znamo? 
Nemamo nikakav način da izmerimo verodostojnost i tačnost takve izjave. Ovaj problem se zove „other minds problem", to jest, problem drugih umova". Filozofski posmatrano, mi možemo isključivo da posmatramo ponašanja drugih ljudi, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo da ti drugi ljudi imaju svest. Iz ovoga proizilaze mnoge škole razumevanja problema svesti. 
Od teorije komputacionalizma, pa sve do teorija simulacije ili čak da svest ne postoji ili da sve na ovome svetu ima svest, što se naziva panpsihizam. Naravno, između ovih ekstrema, postoji i ceo spektar razmišljanja o ovom problemu. U krajnjem ishodu, nauka, religija i umetnost se sustiču u istoj ravni pokušavajući da razumeju ovaj problem.
Šta onda uopšte znači imati svest? Šta je svest? Odakle dolazi? Gde se nalazi, ukoliko tako nešto uopšte ima „mesto". Na koji način se formira? Na koje sve probleme nailazimo u pokušajima da uopšte razumemo ovakav, kako filizof Dejvid Čalmers kaže „hard problem".
Od istorije civilizacije do danas, ljudi pokušavaju da razumeju problem svesti. On se do početka devedesetih zvao „body-mind problem", to jest, „problem tela i uma", sve do Dejvida Čalmersa koji je u svom radu iz 1995. godine, naslovljen „Suočavanje sa problemom svesti", ovo pitanje podelio na takozvane „lake probleme" i „teške probleme". Od Leukipa i Demokrita, preko Dekarta, pa sve do filozofa i naučnika današnjice kao što su Džon Serl, Daniel Denet, i Rodžer Penrouz, pitanje problema svesti preokupira najznačajnije umove sveta, a najzanimljiviji deo napretka ove grane filozofije je da se, možda, odgovor na ovo pitanje nalazi u odgovoru na problem merenja u kvantnoj fizici.
Šta ovo znači i šta su sve problemi sa kojima se suočavaju filozofi širom sveta u pokušaju da odgovore na ova pitanja, u novoj epizodi sa našim gostom, dr Igorom Salomom sa Instituta za Fiziku u Beogradu koji radi u Grupi za gravitaciju, čestice i polja. Takođe, u okviru mentorske nastave za IV razred Matematičke gimnazije Igor drži kurs iz kvantne teorije informacija i opšte teorije relativiteta.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/a...