Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", koje ćete se sećati i kada budete u staračkom domu.

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković podržali su studentski zahtev za vanrednim izborima, merili svoj i Vučićev pritisak, nagađali kada će Ćacilend prestati da postoji i proslavili prvi napad režimskih tabloida na DLZ Smećarnik.

Gosti u ovoj jedinstevnoj krosover epizodi su autori Mentalnog razgibavanja, Srđan Jovanović i Marko Stepanović!

Od ovoga može da se rikne, reći ćete i bićete u pravu. Četverac bez kormilara pokazao je kako se spajaju posao i zadovoljstvo, ali i kako se diže pritisak vlasti i opoziciji.

Puno šala, drskosti, sjajnih imitacija, upadanja u reč i urlanja - svega što gledaoci vole, učiniće da ne skidate osmeh s lica posle gledanja ove epizode, čak i ako naletite na Vučića na TV.

U Magarećem kutku moći ćete vidite kako plešu sise Dragana J Vučićevića.

Da bi DLZ opstao, autori vas mole da se pretplatite na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal [email protected]

Kao i svaki razgovor koji se tiče identiteta, istorije i pravde, i ovaj otvara niz kompleksnih pitanja o tome kako se sećamo, kako zaboravljamo i kako strukturiramo društvo u celini.

U drugoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Vukašin Milićević, teolog i predsednik Fondacije „Ljuba Davidović“, gost je bio Ahmed Delimeđac, advokat iz Novog Pazara. Dvojica sagovornika seciraju društvo koje već decenijama proizvodi političke elite nesposobne za etički kompas, ali izuzetno vešte u trgovanju lojalnošću. U tom kontekstu, građanske opcije tretiraju se kao višak, a pluralizam kao greška u sistemu.

Delimeđac i Milićević otvaraju retko iskren dijalog o regionu koji je u isto vreme prepun istorije i lišen priznanja. Obojica se slažu da nacionalističke elite ne samo da se međusobno hrane, već vrlo svesno deluju na štetu naroda koje nominalno predstavljaju. U tom kontekstu, Sandžak nije samo geopolitički prostor na „periferiji“ – on je ogledalo svih nedovršenih procesa demokratizacije u bivšoj Jugoslaviji.

April je na izmaku, a ima li lepšeg načina da ga ispratimo u istoriju od nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušali su da ustanove da li se policija u Novom Sadu samo šalila, hoće li Vučić raspisati vanredne izbore ili neće, da li je lepše Nenadu sa studentima ili Marku koji ih je pozdravio tokom trčanja ka Briselu, a zahvaljujući Pijanisti, gledaćete i mali kulturni dodatak!

Gost je publicista, književni kritičar, pisac i kolumnista Peščanika, Dejan Ilić!

Ilić nije hteo da se preterano zadržava na onome što su mu priredili tužilaštvo i policija, tako da je više vremena ostalo za njegovu briljantnu analizu naše stvarnosti.

U jednom od najboljih intervjua otkako postoji DLZ, Ilić je nadahnuto govorio o sukobima u Novom Sadu, blokadi RTS, izboru za Savet REM, a njegova analiza mogućnosti koje stoje pred građanima u vezi sa eventualnim vanrednim izborima, dugo će se pamtiti.

Ovo je, naravno, samo mali deo tema o kojima su gost i momci razgovarali. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako izgleda kada je neko loš u glavi.

Autori vas mole, da bi DLZ opstao, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal [email protected].

Pravo na subvencionisani stambeni kredit imaju državljani Srbije starosti 20-35 godina. Do sada je odobreno oko 4.700 zahteva, od toga 65 odsto u Beogradu i Novom Sadu, od čega je 70 odsto zaposlenih. Za nezaposlene kredit glasi na jemca, koji to može biti do 70 godine starosti. Ako je to prva nekretnina, moguće je dobiti povraćaj PDV-a.

Uslovi otplate su 1,5 odsto kamate prvih 6 godina, a nakon toga subvencija u margini banke, što je 50 evra mesečno manje u odnosu na komercijalni kredit, dakle do 30.000 evra uštede do kraja isplate. Trošak obrade kredita je oko 100 evra i učešće 1 posto. Na uzetih 100.000 evra banci vratite 180.000 na 40 godina.

Subvencionisani stambeni krediti imaju ograničen budžet, pa je procena je da je limit do 9000 korisnika. Država garantuje bankama vraćanje kredita u potpunosti.

Zbog ekonomske situacije u svetu i smanjenja potrošnje, novac će biti povoljniji, što će pojeftiniti kredite. Međutim, to ne znači i da će cene nekretnina pasti.

U Srbiji se godišnje izgradi 30.000 stanova, populacija u Srbiji se smanjuje, a tražnja za nekretninama raste. Iako, naizgled nema logike, ko onda kupuje stanove, odgovor je dijaspora i kompanije.

Gost: Vladimir Vasić, finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U naredne četiri epizode, domaćin Radar Foruma biće Vukašin Milićević, teolog i predsednik fondacije “Ljuba Davidović” a njegov prvi gost bio je glumac Branisalv Trifunović.

U atmosferi u kojoj, kako Trifunović kaže, „živimo farsičnu reprizu tragedije iz devedesetih“, tema razgovora vodi kroz destruktivnost, snagu humora kao oružja otpora i kulturu nasilja koju vlast propagira u oblikovanju javnog prostora.

Sagovornici analiziraju mehanizme manipulacije, lažnog predstavljanja žrtavama, urušavanje građanske svesti, ali i nadu koja leži u novim generacijama. Podstičući građansku svest, Milićević ističe da je „odgovornost svih da jasno izgovore ono što ih brine, bez straha od odmazde“.

Biti majka nije uloga, to je nešto najlepše na svetu, ali nije sve što jedna žena može i treba da bude, priča u novoj Mamazjaniji Marta Lović, poznatija na mrežama kao Mada Faka Maka, mama četvoromesečnog Tadije, koji je njenom suprugu i njoj stigao kao „novogodišnji paketić“.

Želja da postane majka, kod Marte se, kaže, javila, onda kad je shvatila da više ne želi da bude sebična.

„Bilo je vreme da moje potrebe padnu na drugo mesto, prosto svi smo mi sebični dok smo mladi i bez dece i to je normalno i skroz u redu. Međutim, kad sam upoznala mog muža i zaljubila se, jako brzo smo se i venčali, poželela sam da tu ljubav podelimo sa trećim bićem, a onda i sa četvrtim, petim, videćemo“, sa osmehom priča naša gošća.

Na nju nisu mnogo uticala upozorenja, predviđanja i zastrašivanja koja su stizala sa svih strana i koja često okružuju trudnice sa pričama o mogućim komplikacijama na porođaju, teškoćama sa bebom u prvim mesecima, problemima u braku zbog hormona, psiho-fizičkih promena i tome slično.

„Očekivala sam da se nešto od toga obistini, ali nije, nekako je sve do sada išlo lagano i bez stresa. Tadija je divna beba, toliko da ne smem svima to da pričam jer ima majki koje mesecima ne spavaju. On se do ujutru ne budi, a zaspi u osam uveče. Dobro jede, veseo je, a sa nama učestvuje i u videima koji su duhovitog sadržaja. Nekako sa njim je sve lakše, daje nam dodatnu energiju i inspiraciju“.

Ljubav i međusobna podrška između Marte i njenog supruga, doprineli su da i Tadija bude mirna i zadovoljna beba.

„Verovatno ima veze sa našim odnosom u kući, jer nekako toliko smo ga želeli i bili presrećni kad se rodio, da beba to oseća. Kad nismo kod kuće, samo čekamo da se vratimo i da budemo sa njim jer nam nedostaje. Sve te priče da ću ‚tek videti kako će nam biti i šta me čeka‘, još se ne dešavaju, a nadam se i da neće, ali ljudi iz najbolje namere imaju potrebu da upozore, pa to nekad dobije neočekivne razmere i ne zvuči baš dobronamerno“, priča Marta.

Ona ističe da je na porođaju, a kasnije sa bebom super prošla, ali da ima pomoć njene i Lazarove majke, pre svega, ali tu su i drugarice i ona i suprug koji sve dele. Ipak, nisu svi te sreće.

„Ima žena koje su same sa detetom i nije im lako. Majke koje rade kao preduzetnice, recimo, nemaju nikakve benefite, niti privilegije u društvu, a o tome niko ne govori“.

Takođe, ženama često treba pomoć nakon porođaja, jer nisu sve u dobrom psihičkom stanju, ističe ona, i normalno je da dođe do promena, ali ovde podrška izostaje, što mora da se menja.

„Kao neko ko se bavi društvenim mrežama, meni nije bilo teško da se brzo vratim na posao, iz porodilišta sam snimala video i izvinjavala se pratiocima što kasnim, jer ‚eto, porodila sam se‘. Iako mi često treba predah i od mog posla, drugačije je onima koje rade same, vode firmu i izdržavaju porodicu. Previše očekivanja je danas na ženama, koje su i majke“, objašnjava Marta.

Okolina je ta koja postavlja imperative i očekivanja.

„Kad smo suprug i ja otišli jednom na rođendan, a Tadija je imao samo mesec dana, ‚razapeli‘ su me na mrežama. Kako sam mogla da ostavim dete, zašto foliram da se dobro provodim na rođendanu, kad je to nemoguće i tome slični komentari. Ljudi prosto sebi mnogo daju za pravo. Mi smo savesni i brižni roditelji, a imamo pravo i jedno na drugo, ipak smo nas dvoje par, a ljudi često zaborave da su u braku jer se opsesivno posvećuju deci. Dete je srećnije, ako su roditelji srećni, zadovoljni i ostvareni jer onda i sa decom imaju bolji i kvalitetniji odnos“, zaključuje Marta.

Praznično izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" osunčaće vaše uređaje.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije odali priznanje studentima na blokadi kojom su naterali RTS da pokaže svoje pravo lice, zaključili su da se režim najviše plaši liste studenata i profesora čim policija privodi rektora, a utvrdili su još jednom koliko je važan diplomatski uspeh Srbije studentska vožnja biciklima do Strazbura.

Gost je teolog, docent prognan sa Bogoslovskog fakulteta, koautor podkasta "Peder pop pravnik", autor romana "Vaskresenje", direktor fondacije "Ljuba Davidović" i DLZ "patrondžija" - Vukašin Milićević!

Vukašin je govorio o problemima u crkvi, razlici između prorežimskih vladika i većine sveštenstva, studentskom protestu, Hristovom pumpanju i Vučićevom satanizmu.

Sve ovo je samo mali deo ovog izvanredno zanimljivog razgovora pod naletima munja i gromova na Košutnjaku pod blokadom.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako studenti ipak nisu terali točak, iako svi znamo da jesu.

Autori vas mole, da bi emisija nastavila da postoji, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal [email protected]

Studentska blokada RTS donosi novu istorijsku epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"!

U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković divili su se studentskom protestu u Novom Pazaru, studentskoj vožnji biciklima do Strazbura, ali i umeću Vučića da upropasti samoga sebe Ćacilendom 2.0 i izborom ministara u novoj vladi.

U studio DLZ, pravo sa blokade RTS-a, dolazi studentkinja FDU u blokadi, Miona!

Prva predstavnica studenata u blokadi koja gostuje u DLZ otvoreno je govorila o blokadi RTS, studentskim zahtevima, režimskom šikaniranju, odnosu građana prema protestu i pritiscima koji dolaze sa drušvenih mreža od opozicione javnosti. Sve ovo je, naravno, samo mali deo ovog ekskluzivnog razgovora!

U skraćenom Magarećem kutku moći ćete da vidite ša se dešava kada predsednik malo duže trepne tokom čitanja pisma.

Autori vas mole, da bi DLZ opstao pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal [email protected]

Važno je da ljudi učine sve da održe porodicu, ali kad shvate da će biti srećniji odvojeni, onda treba da se raziđu, jer to je bolja opcija i za dete, priča gošća Mamazjanije i mama jedne Senje, Ivana Marinković “Frajerka”, koja je doktor filoloških nauka, zaposlena u Institutu za srpski jezik SANU, organizatorka venčanja, influenserka, a uz sve to, naglašava, uvek ima vremena za sebe i za svoje dete.

Ivana se tokom razgovora osvrnula na bolne periode kada je pokušavala da održi i iznese trudnoću, ali, nažalost, nije uspevala.

"Imala sam vanmateričnu trudnoću, potom i sponatni, a kad sam treći put ostala trudna, ležala sam dva meseca u bolnici. Hospitalizovana sam kad sam bila tek u petoj nedelji. Imam utisak da sam uspela, jer sam 'pustila', odnosno konačno sam se opustila i rekla sebi, ‘šta bude, biće’. Takođe sam se obraćala i bebi u sebi, i rekla joj da i ona mora malo da poradi na ovome", kroz osmeh priča Ivana.

Ona je danas ponosna mama devetogodišnje Senje kojoj posvećuje najveći deo svog slobodnog vremena.

"Imala sam neke poslovne ponude, ali sam ih odbila jer želim da provodim više vremena sa ćerkom dok je još mala. Aktivnost na mrežama je išla tom putanjom da mi oduzme dosta vremena, a već radim u Institutu i bavim se organizacijom venčanja i to je sve zajedno mnogo posla".

Dodaje da kad ne radi i nije sa ćerkom, voli i sebi da udovolji, da se opusti i napuni baterije.

"Bar pola sata dnevno odvojim samo za sebe, da izađem negde i popijem kafu. Mislim da je jako važno da žena bude ostvarena i zadovoljna da bi bila dobra mama", kaže Ivana.

Nakon borbe da održi trudnoću, iz koje je stigla Senja, nažalost, došlo je do razvoda.

"Ona je bila mala, a mi smo odlučili da se rastanemo. To nikad nije lako. Čovek sve čini da mu se porodica ne raspadne, nije to samo dvoje ljudi koji se razilaze, to je rascep porodice, a okolina krivicu uvek nekako svaljuje na ženu. Svakako, ne kajem se, jer mislim da je za dete daleko bolje da bude sa roditeljima koji su odvojeni, a srećni, nego da živi u disfunkcionalnoj zajednici", objašnjava Ivana.

Opisuje i kako je ćerki dosta pomogla psihoterapija da prebrodi težak period.

"Kad smo joj zajedno saopštili, počela je da se smeje, ali to je delovalo kao odbrambeni mehanizam deteta koje ne može odmah da prihvati tako drastičnu promenu", priča naša gošća.

Ono što je problem su ljudi, koji i danas, u 21. veku, stigmatizuju samohrane majke.

“Doživljavamo da u centru Beograda stičeš utisak da bi lakše prihvatili da žena, majka, ima pored sebe bilo kakvog muškarca, makar i onog koji je bije, samo da nije sama. Da je tu ta muška figura, kakva god i to je prosto neverovatno”, naglašava Ivana.

U razgovoru je navela da ćerki pruža dosta slobode i da nije helikopter mama.

“Ima nekih ljudi koji kažu da je ’nestašna’, jer se popela na drvo, a ona je samo živahno dete, puno energije i deca treba da budu napolju, a ne da sede sa tabletom po ceo dan. Dogovorile smo se da može da koristi tablet pola sata radnim danima i sat vremena kad ne ide u školu. Za sad nekako uspeva, ali videćemo koliko će potrajati. Svakako, ono što želimo da naša deca budu i kako želimo da žive i da se ponašaju, treba mi prvo da pokažemo, jer je naš model taj na koji se ugledaju”, zaključuje Ivana “Frajerka”.

Najnovije izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stiže u pravi čas!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković brojali su bezbroj nadimaka mandatara Đura Macuta, pitali se da li je počela emisija ili se Čedi učinilo, a doneli su i određene zaključke o advokatima na spidu.

Gost, maltene pravo s beogradskog aerodroma, po drugi put u DLZ, filantrop Alek Kavčić.

Alek je govorio o svojim iskustvima sa granice, do detalja je opisao na koji način je došlo do donacija koje pomažu prosvetnim radnicima da ne umru od gladi, procenio je kad će doći kraj režimu i ko će do tog kraja dovesti. Naravno, ovo je samo delić uzbudljivog razgovora sa jedinstvenim Alekom Kavčićem.

U Magarećem kutku naučićete kako se štrpka od studenata.

Da bi podkast DLZ opstao, autori vas mole, pretplatite se na patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal [email protected]