There are calls for social media companies to more closely police their platforms after the Christchurch mosque massacre.

Videos of the attack were streamed live by the attacker, and viewed and shared online by millions around the world.

Social media experts say companies need to learn from the incident.

После догађаја на Новом Зеланду уследили су позиви компанијама које стоје иза платформи социјалних медија да пажљивије прате садржаје на својим платформама.

Видео који је нападач уживо преносио током напада на људе у џамијама је виђен или подељен на социјалним медијима милионима пута широм света.

Стручњаци за социјалне медије кажу да те комапније треба да извуку поуку из тих догађаја.

There are calls for social media companies to more closely police their platforms after the Christchurch mosque massacre.

Videos of the attack were streamed live by the attacker, and viewed and shared online by millions around the world.

Social media experts say companies need to learn from the incident.

После догађаја на Новом Зеланду уследили су позиви компанијама које стоје иза платформи социјалних медија да пажљивије прате садржаје на својим платформама.

Видео који је нападач уживо преносио током напада на људе у џамијама је виђен или подељен на социјалним медијима милионима пута широм света.

Стручњаци за социјалне медије кажу да те комапније треба да извуку поуку из тих догађаја.

There are calls for social media companies to more closely police their platforms after the Christchurch mosque massacre.

Videos of the attack were streamed live by the attacker, and viewed and shared online by millions around the world.

Social media experts say companies need to learn from the incident.

После догађаја на Новом Зеланду уследили су позиви компанијама које стоје иза платформи социјалних медија да пажљивије прате садржаје на својим платформама.

Видео који је нападач уживо преносио током напада на људе у џамијама је виђен или подељен на социјалним медијима милионима пута широм света.

Стручњаци за социјалне медије кажу да те комапније треба да извуку поуку из тих догађаја.

In the wake of the Christchurch massacre, Australian politicians are condemning hate crimes and calling for unity, with Prime Minister Scott Morrison pledging extra funding to religious groups.

But experts think the grants are a short term solution, and there should be greater political responsibility to create a more cohesive society.

После масакра у Крајстчурчу аустралијски политичари су осудили тај злочин из мржње и позвали на јединство, а премијер Скот Морисон обећао је додатне фондове религијским групама.
Али стручњаци сматрају да је то краткорично решење и да би требало да постоји већа политичка одговорност за креирање веће социјалне кохезије.

Oxfam Report titled Made in Poverty, part of the larger What She Makes campaigned, has revealed that the $23bn dollar fashion industry in Australia isn't paying workers enough. An intensive interview process of women in Bangladesh and Vietnam found that 100% of workers surveyed in Bangladesh and 74$ in Vietnam, could not earn enough to keep themselves fed for the month.  So why are we letting the women who make our clothes go hungry?

Sarah Rogan from Oxfam Australia and Breeze Mojel, from UNSW Canberra, spoke to SBS Serbian about the fashion industry and implications of our fast fashion addiction.

У данашње време се много говори о економском оснаживању жена, посебно у екстремно сиромашним земљама Подсахарске Африке али и неким азијским земљама. Уједињене нације већ дуги низ година имају посебне програме за економско оснаживање жена у сиромашним деловима света али и споразуме за подстицање одговорности глобалних компанија које користе женску радну снагу у тим земљама, попут Глобалног споразума Уједињених нација, односно UN Global Compact, који је 1999. покренут на иницијативу тадашњег Генералног секретара светске организације Бан Ки Муна.
Многе глобалне компаније користе женску радну снагу у земљама попут Кине, Вијетнама или Малезије што се описује као економско оснаживање жена, али могло би се рећи у оквиру корпоративних интереса. Профита на првом месту.  Међутим због низа разлога током времена, што потврђују студије невладиних организација, тамошње жене, односно раднице постале су једноставно речено јефтина радна снага у лошим радним условима.
Питање јефтине женске радне снаге, као и њених предности и недостатака, постало је предмет бројних расправа и студија.
Најновија студија коју је објавила невладина организација Оксфам први пут се усредсредила само на аустралијске компаније и аустралијске потрошаче који на одећу потроше више од 20 милијарди долара од чега, чини се само најмањи проценат стиже до жена које ту робу производе у неким од најсиромашнијих земаља на свету.  
Софија Петровић је у разговору са Саром Ронан (Sarah Ronan) из Оксфама сазнала детаљније о резултатима те студије.

Oxfam Report titled Made in Poverty, part of the larger What She Makes campaigned, has revealed that the $23bn dollar fashion industry in Australia isn't paying workers enough. An intensive interview process of women in Bangladesh and Vietnam found that 100% of workers surveyed in Bangladesh and 74$ in Vietnam, could not earn enough to keep themselves fed for the month.  So why are we letting the women who make our clothes go hungry?

Sarah Rogan from Oxfam Australia and Breeze Mojel, from UNSW Canberra, spoke to SBS Serbian about the fashion industry and implications of our fast fashion addiction.

У данашње време се много говори о економском оснаживању жена, посебно у екстремно сиромашним земљама Подсахарске Африке али и неким азијским земљама. Уједињене нације већ дуги низ година имају посебне програме за економско оснаживање жена у сиромашним деловима света али и споразуме за подстицање одговорности глобалних компанија које користе женску радну снагу у тим земљама, попут Глобалног споразума Уједињених нација, односно UN Global Compact, који је 1999. покренут на иницијативу тадашњег Генералног секретара светске организације Бан Ки Муна.
Многе глобалне компаније користе женску радну снагу у земљама попут Кине, Вијетнама или Малезије што се описује као економско оснаживање жена, али могло би се рећи у оквиру корпоративних интереса. Профита на првом месту.  Међутим због низа разлога током времена, што потврђују студије невладиних организација, тамошње жене, односно раднице постале су једноставно речено јефтина радна снага у лошим радним условима.
Питање јефтине женске радне снаге, као и њених предности и недостатака, постало је предмет бројних расправа и студија.
Најновија студија коју је објавила невладина организација Оксфам први пут се усредсредила само на аустралијске компаније и аустралијске потрошаче који на одећу потроше више од 20 милијарди долара од чега, чини се само најмањи проценат стиже до жена које ту робу производе у неким од најсиромашнијих земаља на свету.  
Софија Петровић је у разговору са Саром Ронан (Sarah Ronan) из Оксфама сазнала детаљније о резултатима те студије.

March is internationally recognised as Women's History Month, an opportunity to honor women and their triumphs throughout history. In the fields of Science, Technology, Engineering and Mathematics, however, female representation starts to dwindle when it comes to prestigious roles in the industry. Young female cancer researcher, Dr. Angelica Merlot, is part of the changing demographic. Dr. Angelica Merlot completed her PhD in medicine at the age of just 24, and this year has won the NSW Young Woman of the Year award. She came on the show to talk to us about her cancer research and her journey as a woman in STEM.

Широм света март је познат као месец током којег се присећамо  историје борбе жена за њихова права. Време када се осврћемо на велике битке које су жене извојевале у тој борби. То је такође добро време да озваничимо све значајне ствари које су жене учиниле и да причамо о свему што им је у плану да даље раде, а посебно када су то жене које раде у предоминантно "мушким индустријама". Постоје многе непропорционалности између мушкараца и жена у областима науке, инжењеринга, математике и медицине али млада девојка из Новог Јужног Велса, која је добитница награде Млада жена године у тој држави, др. Анђелика Мерлот (Angelica Merlot) је једна од признатих докторки наука и истраживача која свој посао ваљано обавља. Њен допринос истраживању у области лечења рака само је један аспект њене тек започете каријере. Софија Петровић је разговарала са њом о досадашњој  каријери и даљим плановима.

While the Formula One and N-R-L seasons are now underway, the N-B-L season has wrapped up. Branko Cvetojevic  has the details, and also looks back at the rest of this weekend's best action.

Формула 1, рагби и кошарка су доминирали протеклог викенда на спортској сцени. Бранко Цветојевић осврнуо се на спортски викенд.

With a federal election due soon, the major parties and independents will be out spruiking their policies in the community.

Федерални избори се приближавају а велике партије и назависни кандидати су већ почели да износе своје политичке циљеве у заједници.

With a federal election due soon, the major parties and independents will be out spruiking their policies in the community.

Федерални избори се приближавају а велике партије и назависни кандидати су већ почели да износе своје политичке циљеве у заједници.