Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ A je l’ veruješ da u radiju žive mali ljudi? Ovaj citat Mike Antića možda liči na teoriju zavere, neku detinju, mada je ipak ilustracija mogućnosti ljudske mašte. A možda se teorije zavere i obično - neobična mašta negde i dodiruju? U čemu je razlika? Šta je svet mašte a šta svet teorija zavere? Zašto nas najviše privlače upravo one priče koje nas lično dotiču? Kako se od sumnje dolazi do uverenja, a od pojedinačne ideje do čitavog sistema verovanja koji se širi brže nego činjenice? Gde je granica između zdrave radoznalosti i potrebe da svet objasnimo po svaku cenu, čak i kada za to nemamo dokaze? Postoji li veza između inteligencije, obrazovanja i verovanja u teorije zavere? Verujete li da HAARP upravlja vremenom? U kemitrejlse? Kontrolu uma i tajne eksperimente? Da li su vakcine stvarno sredstvo kontrole? Da li je bilo sletanja na Mesec? Postoje li vanzemaljci? Priče o skrivenom poreklu, o istoriji koja je “namerno ispisana pogrešno”, imaju posebnu težinu jer ne govore samo o prošlosti, već o tome ko smo danas. Kada se činjenice sudare sa potrebom za ponosom, nastaje prostor u kome teorije zavere lako puštaju koren. Zanimljivo je da se u toj istoj matrici pojavljuju i globalne teme, samo prevedene na lokalni jezik. Kada se govori o “zabranjenim izumima”, ime Nikola Tesla gotovo da dolazi samo od sebe, kao simbol ne samo genijalnosti, već i ideje da je nešto veliko sakriveno od sveta. Postoji nešto gotovo neodoljivo u pričama koje obećavaju da iza svakodnevice postoji skriveni plan, neka logika koju drugi ne vide, ali mi naslućujemo. Upravo tu pukotinu između nesigurnosti i potrebe za smislom otvara ova epizoda u kojoj psihijatar Roberto Grujičić i psihološkinja Marija Petrović razgovaraju o teorijama zavere kao o ozbiljnom psihološkom fenomenu koji govori mnogo o nama samima. Razgovor otvara psihološku perspektivu - potrebu za kontrolom u haotičnim vremenima, osećaj pripadnosti grupi koja “zna više”, kao i način na koji emocije često nadjačavaju racionalno rasuđivanje. Istovremeno vraća priču u širi kontekst mentalnog zdravlja, pokazujući kako se ove ideje ukorenjuju i zašto ih nije lako napustiti. Ovo je razgovor o mehanizmima koji su svima nama dostupni, načinu na koji donosimo zaključke, o tome kako poverenje gradimo i kako ga gubimo. Jer u svetu preplavljenom informacijama, pitanje više nije samo šta je istina, već zašto smo spremni da poverujemo baš u određenu verziju stvarnosti. Ali ipak, mi i dalje verujemo da u radiju žive mali ljudi, jer negujemo to dete u sebi koje nikada neće prestati da mašta. U prostoru brige, bliskosti i odgovornosti prema najmlađima nastaje i kampanja Rosa "Deca menjaju sve(t)”, koja podseća na jednostavnu, ali duboku istinu: Deca menjaju nas, a mi, menjajući sebe zbog njih, menjamo i svet oko sebe. Kroz inicijativu "5 godina za 5 dečjih klinika”, od svake prodate Rosa boce od 1.5 litara izdvaja se 1 dinar za podršku dečjim klinikama širom Srbije. Tokom 2026. godine sredstva su namenjena Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova 🌿 Prijatelj podkasta Rosa - Deca menjaju sve(t): https://www.coca-cola.com/rs/sr/offerings/deca-menjaju-svet